IZVOR LjUBAVI

IZVOR LjUBAVI

DOBRO
 
PrijemPortalRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 BRAZIL 2014 - Zanimljivosti

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Palma*
Aktivan clan
Aktivan clan
avatar

Broj poruka : 12001
Datum upisa : 30.11.2012
Godina : 96
Lokacija : sunčana strana ulice

PočaljiNaslov: BRAZIL 2014 - Zanimljivosti   14/6/2014, 13:59

Bosna bi osvojila Mundijal kada bi presudan bio samo jedan mali detalj

U fudbalu često ne odlučuje puko umeće sa loptom, već i mnogi drugi faktori. Neko će odmah reći "Sreća!", neko dodati "Taktika!", a oni koji kroz život koračaju ne skrivajući emocije - samo će se osmehnuti i reći "Srce. Srce odlučuje". A šta bi bilo kada bi neki drugi parametri bili od presudnog značaja?

Šta bi bilo kada bi se, recimo, gledala nezaposlenost, ili ako bi presudna bila inflacija, najgora klima ili broj zavisnika od pušenja? Bio bi to "Mundijal realnosti" i njegovi rezultati bi bili ovakvi:

Kada bi stvarno nezaposlenost u jednoj državi bila isticana kao glavni faktor, u prvom polufinalu Kamerun bi dobio Nigeriju, a u drugom bi Bosna i Hercegovina savladala - Španiju. A onda, u velikom finalu, Bosanci bi sa svojih 44,3% "deklasirali" Kamerunce. Tužno, zar ne? Ali, to je realnost. Mi smo malo na nju počeli da zaboravljamo kada krenu ovi fudbalski dani, a ne bi valjalo.

Pre nego što se "opasuljimo", a može tome da nam posluži i nastavak ovog teksta, evo i "rezultata" u ostalim zanimljivim kategorijama, najpre onim koji imaju veze sa samim fudbalom, a potom nekim ... pa, reći ćemo samo: više nego važnim:

Populacija:
Da je broj stanovnika bitan, u polufinalu bi Amerikanci dobili Brazil, u drugom Nigerija Meksikance, a u finalu bi ekipa SAD sa 318,9 miliona žitelja iza sebe postala šampion.

Visina: U polufinalu bi najpre Nemci dobili Grke, a Belgijanci Italijane, da bi u borbi za trofej on pripao Belgiji, čija je prosečna visina igrača 185,2 cm

"Nizina":
Kada je o najnižim ekipama reč, među četiri najbolje bi se plasirali Čileanci, Ekvadorci, Hondurašani i Meksikanci, a u velikom finalu Čile bi osvojio titulu zbog svojih 176 cm prosečne visine fudbalera

Težina: Bosanci bi i ovde daleko dogurali, i to do finala, jer bi u nokaut fazi nadmašili Švajcarsku, Nemačku i Grčku, ali bi onda poklekli od Nigerije, čiji je svaki igrač, prosečno, težak 79,7 kilograma.

Lakoća: Suprotno tome, da u fudbalu odlučuje koliko ste laki, Meksiko bi sa prosečnom težinom igrača od 70,7 kilograma u polufinalu dobio Ekvadorce, a onda u finalu i Čileance, koji bi prethodno nadmašili Iran.

Starost:
Bez premca, sa 28,9 godina starosti, Argentina bi se prošetala kroz ovaj Mundijal, eliminsavši Ruse u četvrtfinalu, Urugvaj u polufinalu, a Portugalce u borbi za "zlatnu boginju"

Mladost: Bila bi to zanimljiva polufinala, Gana - Holandija i Belgija - Australija, a u finalu bi Gana uzela trofej Belgijancima jer ima najmlađu ekipu na šampionatu. Prosečna starost "crnih zvezda" je 25,8 godina.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Aerodromi: "Kakvi sad aerodromi?", pitaće neko, a mi ćemo reći "Radi se o tome koliko koja država-učesnica Mundijala ima aerodroma na svakih 100.000 stanovnika". U takvom Mundijalu, u finalu bi Amerikanci sa svojih 4,24 savladali Urugvaj. Interesantno, u polufinalu bi bili još i Argentina i - Kostarika.

Šume: Eko-Mundijal bi mogao se zasniva i na pitanju "Ko ima najveću pokrivenost svoje teritorije šumama?". U tom slučaju, Japan bi dobio Honduras u polufinalu, a Južna Koreja najpre Španiju, ali bi izgubila od Japanaca u borbi za tron jer u "zemlji izlazećeg sunca" čak 67% teritorije je pošumljeno.

Voda: Holandija bi bez mnogo muka osvojila titulu kada bi se gledalo koliki se procenat površine unutar kopnenih granica nalazi "pod vodom". U polufinalu bi ispali SAD i Gana, a u finalu Kolumbija, koja ne bi mogla da parira holandskim 18,4%.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Kiša: Ove godine bismo i mi učestvovali na takvom Mundijalu, onom na kome bi količina padavina bila odlučujuća, no kako nas nema, kada bi se stvarno odigrao aktuelni šampionat i to po tom parametru, u polufinalu bi se našli Kolumbija, Ekvador, Kostarika i Honduras, a Kostarikanci bi uzeli titulu jer kod njih padne 29,26 cm kiše po kvadratnom metru godišnje.

Poljoprivredno zemljište: Čudno ili ne, Englezi bi u ovom smislu pobedili Ganu u polufinalu, ali bi i dalje čekali na titulu koje nema od 1966, jer bi ih u fianlu pobedila Nigerija, prethodno izabcivši Urugvajce. A Nigerija bi osvojila titulu jer joj je čak 83,7% teritorije - poljoprivredno zemljište.

Urbano stanovništvo:
Bila bi to zanimljiva polufinala, Japan bi dobio Francuze, Belgija Urugvajce, a onda bi u finalu titula pripala - Belgiji, čijih 98% žitelja živi u gradovima.

Porast stanovništva:
U borbi onih koji nemaju problem sa "belom kugom", od 32 učesnika aktuelnog Mundijala četiri ekipe u polufinalubile bi Kamerun i Gana sa jedne strane žreba, a Nigerija i Australija sa druge. U finalu bi Nigerija, sa 2,8% porasta broja stanovnika godišnje, pobedila Kamerunce i uzela trofej.

Pad broja stanovništva:
Suprotno prethodnom, kod onih koji imaju ozbiljnih problema sa prirodnim priraštajem, u polufinalu bi Hrvatska izgubila od Nemaca, a Portugal od Italije, da bi onda "azuri" uzeli trofej "pancerima" jer je u Italiji najveći pad broja stanovništva, čak dva odsto godišnje.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Saobraćajke: Po broju poginulih u saobraćajnim nesrećama, u polufinalu bi igrali Nigerija - Brazil i Iran - Urugvaj. A u finalu, Nigerija bi izgubila od Irana u kome svake godine prosečno 34,1 osoba na svakih 100.000 izgubi život u saobraćajkama.

Bezbednost na putu: Suprotno prethodnom, kada bi bezbednost u saobraćaju bila ključna za osvajanje Mundijala, Švajcarska bi u polufinalu dobila Japan, ali bi u finalu izgubila od Engleske koja bi, posle pobede nad Francuskom, sa samo 3,7 poginulih godišnje na 100.000 stanovnika uzela konačno svoju prvu titulu od 1966.

Ubistva: Da se Svetsko prvenstvo održava u rubrici "crna hronika", Honduras bi uzeo tiulu sa 90,4 ubistava godišnje na svakih 100.000 stanovnika. U finalu bi pao čak i Meksiko, a u polufinalu Kolumbija i Nigerija.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Inflacija: Mi bismo titulu sigurno osvojili 1993, ali tada se nije igrao Mundijal. Što se ovog tiče, i njegovih aktuelnih učesnika, trofej bi pripao Iranu sa godišnjom inflacijom od 35,2%, druga bi bila Gana, a u polufinalu bi bili zaustavljeni domaćin Brazil i Urugvaj.

Internet:
Kada bi o trofeju odlučivao broj internet korisnika po glavi stanovnika, u polufinalu bi Australija ispala od Švajcarske, a Južna Koreja od Holandije. I, upravo bi Holandija uzela titulu jer u njoj od 100 ljudi - čak 93 aktivno koristi internet.

Žene u vlasti: Navikli smo da je u evropskim državama zastupljenost žena u politici prilična, ali samo jedna bi bila u polufinalu Mundijala, da to odlučuje. I pritom, Belgija ne bi prošla dalje od polufinala, baš kao što bi tada bio zaustavljen i Meksiko. A u finalu bi Kostarika uzela trofej Ekvadoru, jer u Kostarici čak 39% mesta u parlamentu zauzimaju pripadnice lepšeg pola.

Ulaganje u obrazovanje:
Engleska bi bila blizu titule, a opet - tako daleko. Pala bi u polufinalu, i to zbog Gane. A Gana bi potom bila kobna i po Belgiju, prethodno bolju od Kostarike, jer se u Gani čak 8,1 odsto državnog budžeta ulaže u obrazovanje.

Ulaganje u vojsku
: Srbi bi, većinom odmah "glasali" za Amerikance, ali zapravo Amerikanci ne bi ni prošli grupu, kada bi se gledalo koliki deo budžeta se ulaže u vojsku. U polufinalu bi Alžirci "tukli" Grčku, Rusi Kolumbiju, a u finalu bi titula pripala - Alžiru, jer se u toj zemlji 4,6% budžeta ulaže u armiju.

Mobilni:
Po broju mobilnih telefona po glavi stanovnika, Mundijal bi imao zanimljivu završnicu. Nemci bi pokekli protiv Urugvaja u poufinalu, u drugom bi Italija morala da čestita Rusima, a Rusi bi potom uzeli titulu jer u Rusiji na jednog stanovnika "ide" 1,84 mobilna telefona.

Indeks telesne mase:
Kada se uporede visina i težina, i to jednom ne baš preterano teškom matematičkom formulom, dobija se nešto što se naziva indeks telesne mase. Ako vam je on od 18,4 do 25, onda ste normalne uhranjenosti. Ali, kada imate 27,8, to se smatra gojaznošću, a kako je to prosek za američke žitelje, onda bi njima pripala mundijalska titula, jer bi u finalu dobili Meksikance. Inače, taj čuveni BMI indeks se računa tako što masu podelite sa svojom visinom u metrima koju ste "digli na kvadrat". Npr. ako ste teški 80 kilograma, a visoki 175 cm, onda 80 podelite sa 1,75 x 1,75, tj sa 3,06, onda vam je BMI 26,1. A, rekosmo, normalna težina je kada je BMI od 18,5 do 25. No, da se vratimo mi fudbalu. Dobro, ne moramo baš odmah.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Neudate žene: Ako tragate za ženom svog života, idite u Brazil. Ozbiljno. Kako tvrdi "Vol strit žurnal", a njegove podatke smo i koristili za ovu priču, tamo čak 44,6 odsto dama starih od 45 do 49 godina uopšte nisu udate. I, kada bi se taj podatak gledao kao presudan za osvajanje Mundijala, Brazil bi "tukao" Englesku u finalu, u polufinalu bi ispali Francuska i SAD, u četvrtfinalu Kolumbijke, pardon, Kolumbija, Nemačka, Čile i Švajcarska.

Eto, ima raznih Mundijala. Sve zavisi iz kog ugla gledate. Tako je i u životu. Što reče Šekspirov Hamlet "Ništa na svetu nije samo po sebi dobro ili loše, mišljenje ga čini takvim".

Otvorite oči. I - mislite dobro.
Nazad na vrh Ići dole
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8812
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 53
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: BRAZIL 2014 - Zanimljivosti   15/6/2014, 06:05

SENZACIJA NA SP: Kostarika savladala Urugvaj!

Iako su Urugvajci vodili posle 45 minuta, Kostarika je golovima Kempbela, Duartea i Urenje preokrenula rezultat.
Dogodilo se prvo iznenađenje na Svetskom prvenstvu u Brazilu. Iako je važila za autsajdera u „grupi smrti“ Kostarika je pobedila Urugvaj 3:1. Tome treba dodati da je Urugvaj četvrtoplasirana ekipa sa prošlog Svetskog prvenstva i prvak Južne Amerike.
[You must be registered and logged in to see this image.]Od starta se videlo da Kostarikanci nisu doputovali u Brazil da se brane. Krenuli su hrabro, ali je Urugvaj prvi poveo. U 22. minutu je oboren Lugano, a sudija je pokazao na belu tačku. Siguran izvođač najstrože kazne bio je Kavani. Do kraja poluvremena je Kostarika imala dve šanse preko Gonzaleza, ali se rezultat nije menjao.
U nastavku potpuni preokret. Prvo je Kempbel u 54. minutu izjednačio na 1:1, a samo tri minuta kasnije je Duarte doveo Kostarikance u vođstvo. Ipak, ni ova utakmica nije mogla da prođe bez spornih situacija, jer je Duarte verovatno bio u ofsajdu. Konačan rezultat postavio je Urenja u 84. minutu, i to samo nekoliko trenutaka pre nego što je ušao u teren.
Prenos uživo možete da pratite na Srbijadanas.com:
94. minut - Kraj utakmice.
Stadion: Kastelao u Fortalezi.
Gledalaca: 66.000.
Sudija: Brih (Nemačka).
Strelci: 1:0 Kvani (24. minut iz penala), 1:1 Kempbel (54), 1:2 Duarte (57), 1:3 Urenja (84)
Žuti kartoni: Lugano, Gargano (Urugvaj).
Crveni karton: Pereira (Urugvaj) u 94. minutu.
Urugvaj: Muslera, Pereira, Lugano, Godin, Kaseres, Rodrigez (od 76. Ernandez), Gargano (od 61. Gonzalez), Arvelao, Stuani, Forlan (od 60. Lodeiro), Kavani.
Kostarika: Navas, Umanja, Gonzalez, Duarte, Borhes, Dijaz, Bolanjos (od 89. Barantes), Teheda (od 75. Kubero), Gamboa, Kempbel, Ruiz (od 83. Urenja).
94. minut - Prvi crveni karton na SP u Brazilu zaradio je Urugvajac Pereira. On je napravio grub faul nad Kempbelom.
89. minut - Poslednja izmena i kod Kostarike. Izašao je Bolanjos, a ušao Barantes.
84. minut - GOOOL!!! 1:3 za Kostariku, strelac je Urenja, koji je samo minut ranije ušao u igru. On se odlično ubacio po desnoj strani, šutirao iz prve i savladao Musleru.
83. minut - Izmena u Kostariki, izašao je Ruiz, a ušao Urenja.
76. minut - Poslednja izmena u Urugvaju. Izašao je Rodrigez, a ušao je Ernandez.
75. minut - Prva izmena u Kostariki, izašao je Teheda, a ušao je Kubero.
70. minut - Šut Kavanija, ali je Navas odbranio.
64. minut - Nova šansa za Kempbela, ali je lopta otišla za malo pored gola.
61. minut - Druga izmena u Urugvaju. Izašao je Gargano, a ušao je Gonzalez.
60. minut - Prva izmena u Urugvaju, izašao je Dijego Forlan, a ušao je Lodeiro.
57. minut - GOOOL!!! 1:2 za Kostariku. Posle slobodnog udarca najbolje se pred golom snašao Duarte i glavom sproveo loptu u mrežu.
57. minut - Žuti karton je dobio i urugvajski fudbaler Valter Gargano.
54. minut - GOOOL!!! 1:1, strelac gola za Kostariku je Kempbel. Lopta je došla do njega, a u blizini nije bilo fudbalera Urugvaja, pa je igrač Kostarike bez problema savladao Musleru.
50. minut - Odlična šansa za Kostariku. Posle slobodnog udarca Duarte je šutirao glavom, ali je odlično intervenisao golman Muslera.
50. minut - Prvi žuti karton na utakmici zaradio je urugvajski fudbaler Dijego Lugano.
46. minut - Počelo je drugo poluvreme.
Nazad na vrh Ići dole
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8812
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 53
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: BRAZIL 2014 - Zanimljivosti   15/6/2014, 06:10

RASPORED UTAKMICA

[You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Palma*
Aktivan clan
Aktivan clan
avatar

Broj poruka : 12001
Datum upisa : 30.11.2012
Godina : 96
Lokacija : sunčana strana ulice

PočaljiNaslov: Re: BRAZIL 2014 - Zanimljivosti   16/6/2014, 10:09

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ovako se ponaša savršena devojka tokom Mundijala

Ti ne treba da budeš njegova služavka dok gleda utakmice na TV-u, ali ni da mu zvocaš što te zapostavlja zbog Mundijala. Ovo su pravila koja će omogućiti mir u kući.

Evo šta treba, a šta ne da radiš, govoriš…

1. Ako kažeš da je Kristijano Ronaldo dobar frajer, možeš odmah da napustiš prostoriju!

2. Dok traju utakmice - TV je njegov. Serije, emisije, filmovi… mogu da sačekaju. I tu nema diskusije.

3. Ukoliko se on kladi na određene utakmice i vidiš da je nervozan, nikako mu ne govori: “To je samo fudbal”, “Ma, pusti to”, “Pobediće sledeći put”. Kršenje ovog pravila može direktno dovesti do raskida ili razvoda.

4. Zaboravi na seks. Zapravo, pusti njega da predloži, ako ti se posreći.

5. Usporeni ponovljeni snimci golova su jako važni. Ne pokušavaj da shvatiš zašto se opet gleda jedno te isto.

6. Ne organizuj nikakva druženja sa ekipom, osim ako se ne radi o zajedničkom gledanju utakmica. Ni omiljeno jelo ga neće namamiti.

7. Možeš da gledaš meč sa njim, pod uslovom da ćutiš.

8. Ne pitaj ga šta je ofsajd. Odgovor će biti:” Ti kada izađeš iz kuhinje. ”

9. Sudija je uvek kriv. Zapamti to!

10. Ako čuješ da vrišti tvoje ime, verovatno želi da: doneseš hranu, piće ili baterije za daljinski upravljač. Nema tu emocija, barem ne dok se Mundijal ne završi.

Moraš da shvatiš - njemu je fudbal isto što i tebi cipele, na primer. Zato ga pusti da na miru uživa do 13. jula, a onda… onda će morati da ti se oduži za strpljenje. Imaš mesec dana da smisliš kako. Možda nekom zahtevnom seksi igricom?
Nazad na vrh Ići dole
Palma*
Aktivan clan
Aktivan clan
avatar

Broj poruka : 12001
Datum upisa : 30.11.2012
Godina : 96
Lokacija : sunčana strana ulice

PočaljiNaslov: Re: BRAZIL 2014 - Zanimljivosti   20/6/2014, 09:55

Duboko zakopana tajna: Evo zašto su Čileanci najmotivisanija ekipa na Mundijalu

Pobediti prvaka sveta, u meču u kome prvak sveta mora da vas pobedi da bi opstao na Mundijalu, nije lako. A Čileanci su baš to uradili, i to kao autsajderi po fudbalskim uspesima i brojnim drugim faktorima, a naročito statističkim. Ali, ne odlučuju u životu uvek brojke. Ima tu jedna tajna, i... ovo je priča baš o njoj.

Priča koja počinje ne kreće iz zemlje u kojoj se održava Mundijal, na kome je u "grupi smrti" jedan "mali Čile", uoči svog meča sa velikom Holandijom pobedio velike Špance sa 2:0 i prošao u osminu finala, a svetskog prvaka ostavio da se pakuje za put kući. Zapravo, vrlo malo ima veze sa Brazilom, zemljom-domaćinom. Ne, ova priča počinje - pod zemljom.

Avgust. Peti avgust 2010. Samo što se završio prethodni Mundijal. U pustinji Atakama, u severnom delu geografski duguljastog Čilea koji se prostire skoro celom levom, zapadnom obalom Južne Amerike, na svom poslu je bilo mnogo rudara. Njih 33 su bila najdublje, i to 700 metara ispod zemlje. I to pet kilometara daleko od ulaza u rudnik. A nije to baš neki bezbedan rudnik. Tada je proslavio svoj 121. rođendan, uz retke a nedovoljne popravke bezbednosnih faktora u međuvremenu. Zapravo, dešavalo se da tamo rudari i poginu od urušavanja okna ili drugih rizika sa kojima rudari žive. Kad malo razmislimo, malo šta mi i znamo o rudarima i onome kroz šta prolaze i koliko su zaslužni za naš, naspram njihovog, lagodni život. Ne znamo ni o našim rudarima ništa, a trebalo bi. Kamoli o čileanskim.

Baš tog, petog avgusta 2010, manje od šest meseci od jezivog čileanskog zemljotresa od 8,8 stepeni, koji je oštetio 370.000 kuća i ubio više stotina ljudi, tlo se ponovo protreslo. Ali, samo na jednom mestu: baš tamo gde su bili rudari u pustinji Atakama, u rudniku San Hose, kako mu je špansko ime, a Pravedni Josif po našem. Veća grupa rudara, bliža izlazu u vreme velikog pomeranja stena, odmah je utekla. Ali, ispod njih, skoro sve se urušilo. A ispod tog kolapsa zemlje, njih 33 ostala su odsečena od sveta.

Gust oblak prašine šest sati se nije umirio. Šest sati nisu mogli da vide ništa. A to je bio samo početak patnje. Kada su se okupili, a shvativši da više ne postoji put kojim su sišli toliko u dubinu Zemlje, potražili su jedini spas - penjanje kroz uske ventilacione otvore. Ali, oni su bili uži nego što propisi nalažu. I u njima nisu postojale sigurnosne stepenice za ovakve slučajeve, a propisi su i to nalagali da postoji. Ostali su u prostoru od 50 kvadratnih metara, njih 33. Imali su samo dve duge klupe i hranu za dva, najviše tri dana za toliko muških tela. Nešto kasnije, probili su pokraj sebe put do jednog dva kilometra dugog, praznog i mračnog tunela. I, čekali sigurnu smrt.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Rodbina, kolege, prijatelji i vlast bili su ubeđeni da se desilo najgore. Ako ništa drugo, da je ono najgore - neminovno. Bilo koji pokušaj da se probije do najnižih delova rudnika nije bio uspešan, jer je zemlja bila vrlo nestabilna i korišćenje standardnih metoda samo bi urušilo preostale izgrađene podzemne prostore. Ali, nije se odustajalo. Probalo se sa minijaturnim bušilicama, koje ne bi previše uznemiravale tlo. Probalo se sa njima, samo da bi se probilo tih 700 metara i potražilo mesto na kome se pretpostavljalo da možda, samo možda, ima preživelih. A bušilice su se lomile. Ili bi promašivale željenu lokaciju jer i mape rudnika nisu bile ažurirane kako treba.

Probalo se sa spasiocima. Išli su ti hrabri Čileanci znanim i neznanim puteljcima, i onim ljudskim rukama ranije izgrađenim i onim urušavanjem tla odjednom napravljenim. Ništa i nikoga nisu našli. A i nisu mogli daleko. Ponovo se probalo sa minijaturnim bušilicama, svega 16 cm u prečniku. Kada je jedna od njih došla do željenog mesta - nikakvog odziva nije bilo. Dani su prolazili. Čak 14 njih. Rudare su mnogi oplakivali, dve nedelje pod zemljom je možda moguće izdržati uz zalihe svega što treba, a zaliha nije bilo dovoljno. Crne slutnje nasledile su crni dani.

Davno je prošao kobni peti avgust. Došao je na red i 19. u kome se jednoj spasilačkoj ekipi na površini učinilo da čuje kako nešto udara po maloj u prečniku, a 700 metara dugačkoj bušilici. Kada su je izvadili, na njoj je bila prikačena poruka:

[You must be registered and logged in to see this image.]
"Estamos bien en el refugio, los 33". "Dobro smo, u skloništu, nas 33".

Čudo! Živi! Samo, šta dalje? Kako do njih? Kako su izdržali 14 dana uz trodnevne zalihe hrane? U kakvom su stanju? Nada je probuđena, ali... spas je bio predaleko. Zapravo, malo ko ga je video, jer je bilo nemoguće probiti dovoljno širok a dovoljno dug put do njih, tako izmučenih. A bilo je među njima raznih. I iskusnih i mladih. I duhovitih, i onih u bolovima. Bio je tu i jedan fudbaler. Franklin Lobos je, posle fudbalske karijere tokom koje je kao "magični minobacač", kako su ga zvali zbog ubojitih udaraca iz veznog reda, zarađivao za hleb kao rudar iako je svojevremeno bio član olimpijske selekcije Čilea. I on je bio zatočenik urušenog rudnika San Hose. I Mario Sepulveda, 40-godišnjak vedrog duha. I mnogi drugi.

Počelo se sa dostavom malih porcija hrane, istim putem kojim je prošla bušilica. Premalim da bi prošao čovek. Kada se probalo da se ta rupa proširi, počela je da se urušava, pa se od tog pokušaja odustalo. Moralo je da se traži novo rešenje, nova putanja. A oprema za tako nešto nije postojala. Dok je stigla iz inostranstva, a pomogla je i NASA, kroz onaj mali otvor ubačena je i kamera, da se snimi stanje rudara. Nedugo zatim, Mario Sepulveda je organizovao 40-minutno video-obraćanje rudara svojim porodicima. Duhovit, kakav je oduvek bio, završio je svoj snimak čuvenim rečima repotera koji su na terenu: "A sada, idemo nazad u studio".

Smeha je bilo. Ali i narastajuće strepnje. Delovi rudnika su se naknadno urušavali i za živote 33 se strahovalo sve više. Cela nacija je čekala šta će sa njima biti. Cela planeta. A dani su prolazili. Petnaesti. Šesnaesti. Sedamanesti... Tada su iz tri pravca krenule nove bušilice ka skrovištu od užasa. A bušenje je bilo sporo. Napeto. Nailazilo se na prazne prostore kojih tu ranije nije bilo, ali i na prečvrste stene, koje su dugo odolevale. Dvadeset i prvi dan. Dvadeset i drugi. Trideset peti. Četrdeset i osmi. Pedeset treći...

Posle 69 dana, "plan B", kako je nazvana jedna bušilica, je uspeo. Dovoljno široka, a dovoljno precizna, stigla je pre svoje dve konkurentkinje i - spasavanje je moglo da počne. Jedan po jedan, rudari su ulazili u specijalno napravljenu kapsulu, koja ih je izvlačila na površinu. Da, zemlja se i tada opirala. Tresla i urušavala. Ali, uz TV prenos koji je videlo više od milijardu ljudi, izašao je i "magični minobacač" Lobos. I "Super Mario", kako su mediji nazvali veselog a hrabrog rudara. I svi ostali. Svi su završili u bolnici.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Četiri godine kasnije, svi oni stajali su nad onim istim mestom ispod kog ih je zemlja progutala. Stali, zagrljeni, baš ovog leta. Pozvali su ih zbog jedne reklame. Ispred svih njih je izašao "Super Mario" i izgovorio sledeće:

"Na ovom istom mestu bili smo zarobljeni 70 dana. Zemlja nas je progutala. Bio je to trenutak da dokažemo od čega smo satkani. Znali smo da tamo gore, napolju, milioni Čileanaca veruju u nas - a ova zemlja je bila svedok svega toga", rekao je Mario Sepulveda, uzeo prah i sa drugovima iz rudnika počeo da je puni u specijalne posude.

[You must be registered and logged in to see this image.]

"Znali smo da tamo gore, napolju, milioni Čileanaca veruju u nas - a ova zemlja je bila svedok svega toga. E, zato ovu zemlju nosimo u Brazil! I to na teren za trening u kampu naše reprezentacije. Da ga napuni nadom i hrabrošću! I da pokaže svetu da ništa nije nemoguće za Čileanca!", izgovorio je "Super Mario" i, podigavši ton, nastavio:

"Španci su jaki?!
Holanđani su jaki?!
MA, NE PLAŠIMO SE MI 'GRUPE SMRTI'!
MI NE MARIMO ZA SMRT...

... JER MI SMO SMRT - VEĆ POBEDILI!"

(Sada, kada znate da je najveća tajna zakopana u srcu, čak i ako niste fudbaler, već vam je vaš teren - vaš život, je l' da da biste sad i vi jurišali hrabro, u slavu, je l' da da biste sad i vi igrali kao što je Čile protiv Španije?

Pa, igrajte!)
(D.Nikolić)




Nazad na vrh Ići dole
Palma*
Aktivan clan
Aktivan clan
avatar

Broj poruka : 12001
Datum upisa : 30.11.2012
Godina : 96
Lokacija : sunčana strana ulice

PočaljiNaslov: Re: BRAZIL 2014 - Zanimljivosti   1/7/2014, 11:53

Pismo reprezentativca koje je rasplakalo Čileance

Marselo Dijaz je jedan od onih 11 Čileanaca koji su se našli naspram Brazila u osmini finala Mundijala. Igrao je do kraja, muški, ponosno. Pretrčao je više od 15 kilometara na tom meču. Dao i gol iz penala. Ali, sa penala je Brazil poslao Čileance kući. I, baš tamo, Dijaz je rešio da se dirljivim pismom obrati svom narodu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Evo kako je izgledalo to pismo 27-godišnjeg veznog igrača, inače člana Bazela, u celosti.

"Narode čileanski,
možda nisam najbolji igrač ove reprezentacije, možda nisam ni najiskusniji igrač, možda nisam najpopularniji igrač, ali kao Čileanac ovim pismom želim da vam prenesem moje emocije posle bolne eliminacije na Mundijalu.

Tako je malo prošlo otkako smo izgubili, a našim emocijama skoro pa dominiraju bol, frustracija, nemoć... Bio je to jezivo snažan udarac za nas, imali smo san, a ta naša ogromna iluzija odjednom se završila.

Kada razmišljam o svemu tome, a razmišljam svake sekunde, minuta i sata, još uvek sa velikom tugom, setim se i svakog momenta borbe, svakog momenta truda, i... i dalje ne znam zašto je fudbal tako nepravedan prema nama. Bili smo na korak od toga da izmenimo istoriju, nedostajalo je tako malo, i otuda ova nostalgija za trenutkom pre takvog kraja.

Izašli smo tog dana na teren, nas ne baš mnogo ratnika, pred prepune tribine, ali i pred milione u Čileu. Izašli smo tiho, pred kraljeve fudbala, i... nisu znali šta ih je snašlo. Jurišali smo u slavu sa nožem u zubima, borili se jedan na jedan.

Da, izgubili smo. Ali, izgubili smo u skladu sa našim sopstvenim zakonima. Izgubili smo i jer je protivnik imao više sreće od nas, ali izgubili smo na način zbog kog nemamo šta sebi da zamerimo: izgubili smo a bili smo ponosni svakog momenta, izgubili smo a divili smo se saigračima, od kojih su neki čak rizikovali sopstvenu bezbednost... Izgubili smo, ali mislim da smo dobili srca svih Čileanaca. A to je, na kraju, i bilo najvažnije.

Moram da se zahvalim na podršci koju smo imali sve vreme, naročito tokom trajanja Mundijala. Svaka naša pora reagovala je na našu prelepu himnu, svaki put kada smo je čuli, kada smo čuli glas našeg naroda, na prepunim stadionima, kretali smo u juriš, za našu zemlju. I, to nećemo nikada zaboraviti.

Na kraju je taj kraj bio nesrećan za nas, ali smo ostvarili ono što smo priželjkivali. Probili smo se. Boj smo napustili suznih, krvavih očiju, svesni da ništa još nije gotovo. Čekamo slatku osvetu sledeće godine, jer Kopa Amerika neće imati isti epilog kao Svetsko prvenstvo. Ova generacija Čileanaca zaslužuje da osvoji nešto, nešto veliko.

Širom otvorenih ruku sve ćemo ih sačekati u Čileu 2015, da vide našu pravu prirodu, da vide kako je lep Čile, ali i da osete šta znače podrhtavanja tla, šta je cunami, a šta zemljotres. Da shvate gde mi to i kako mi to skupljamo snagu i volju da igramo fudbal, jer mi...

Mi uvek ustajemo, koliko god da su veliki naši padovi.
Zbogom, Brazile, vidimo se u Čileu.

Niko nije jači od nas kada smo zajedno!

Marselo Dijaz"


Nazad na vrh Ići dole
Palma*
Aktivan clan
Aktivan clan
avatar

Broj poruka : 12001
Datum upisa : 30.11.2012
Godina : 96
Lokacija : sunčana strana ulice

PočaljiNaslov: Re: BRAZIL 2014 - Zanimljivosti   1/7/2014, 12:00

Centimetar od slave: Čileanac Pinilja istetovirao čuvenu prečku protiv Brazila

Igrali su se poslednji minuti drugog produžetka meča osmine finala Svetskog prvenstva između domaćina Brazila i Čilea, kada je rezervista "crvenih" Maurisio Pinilja odjednom raspalio po lopti i - pogodio prečku brazilskog gola. Sećanje na taj čut ostaće večno, ali ne samo zbog toga što je Brazil nekoliko minuta kasnije izbacio Čileance sa Mundijala boljim izvođenjem jedanaesteraca.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pinilja, 30-godišnji napadač, ujedno i član italijanske ekipe Kaljari, rešio je da ovekoveči taj trenutak - tetovažom.

Ovaj čileanski reprezentativac je po povratku u domovinu otišao da uveća broj svojih tetovaža, pa je na leđima osvanuo crtež njegovog šuta protiv Brazila.

Ispod su i reči: "Jedan centimetar od slave".
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: BRAZIL 2014 - Zanimljivosti   

Nazad na vrh Ići dole
 
BRAZIL 2014 - Zanimljivosti
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Kontroverze i zanimljivosti o caru Dušanu Nemanjiću
» Sadržaj epizoda
» Nokia LUMIA 520
» Novosti i zanimljivosti
» Marko Kraljević

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
IZVOR LjUBAVI :: SPORT :: FUDBAL-
Skoči na: