IZVOR LjUBAVI


DOBRO
 
PrijemPortalRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Kratke i poučne priče

Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
AutorPoruka
Admin
Glavni Admin
avatar

Broj poruka : 952
Datum upisa : 03.05.2012
Lokacija : xxx

PočaljiNaslov: Kratke i poučne priče   4/2/2013, 18:11

First topic message reminder :


БУДИ СРЕЋАН!

На углу једне улице стајао је просјак и просио за хлеб. Улицом је наишао коњаник, дојахао до њега и ударио га бичем по лицу. Гледајући јахача док се је удаљавао, просјак се исправи и повика: “БУДИ СРЕЋАН!”
Неки сељак стајао је ту у близини и видио све што се догодило. Ипак…просјакове задње ријечи су га у потпуности збуниле. Није издржао, а да не упита просјака: “Зар си заиста толико понизан и скроман?!”
Не”, одговорио је просјак. “Али, да је јахач био срећан човек, никада не би дошао да ме удари бичем по лицу!”.

Nazad na vrh Ići dole
http://ljubav.forumgabon.com

AutorPoruka
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8812
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 53
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   9/5/2014, 08:52

Jesi li bogat ili siromašan?





Jednog dana, imućni otac je poveo svoga sina da provede noć sa jako
siromašnom porodicom, s ciljem da mu pokaže kako žive ljudi koji nemaju
mnogo novaca za trošenje.

Na povratku kući, otac upita sina što misli o tom iskustvu, a sin
odgovori: “To je bilo jako lijepo iskustvo, oče. Naučio sam da mi imamo
jednog psa, a oni imaju četiri. Mi imamo jako lijep bazen, ali oni imaju
rijeku. Mi imamo sunčani krov, ali oni imaju nebo sa zvijezdama i
mjesecom. Mi imamo veliku terasu s predivnim vrtom, ali oni imaju šumu.”



Dok je dijete govorilo, otac je ostao bez daha slušajući što mu sin priča.



Tada dijete doda: Hvala ti što si mi pokazao kako smo siromašni!
Nazad na vrh Ići dole
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8812
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 53
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   9/5/2014, 08:53

Hvalisavost

Tri žene sretnu se kod bunara gdje su došle po vodu. Zapričaju se o svojim sinovima. „Trebali biste čuti moga sina! Kako samo prekrasno pjeva, kao slavuj!“ Druga žena se hvali: „A da samo vidite moga sina, kako je visok i snažan! Kada baci kamen uvis, on skoro dotakne oblake!“
Treća žena samo šuti.

Na to je druge dvije počnu provocirati: „A tvoj sin?”. „Ne znam šta bih vam pričala. Moj sin je mlad, običan dečko, kao i mnogi drugi“.

Žene se upute kući noseći teški teret vode na glavi. Treća žena je i dalje šutjela osjećajući se neugodno pored dvije žene.
Sunce je sve žešće pržilo, teret je bio sve teži. Odjednom žene ugledaju na ulazu u selo svoja tri sina. „Počujte kako moj sin lijepo pjeva!“, usklikne prva pokazujući na svog sina koji je sjedio na zidiću i zaneseno pjevao.
„Pogledajte moga sina“, ushićeno će druga „kako visoko baca kamen. Divota!“.

Treći sin potrči prema svojoj majci i uzme joj teški teret s glave.
Nazad na vrh Ići dole
Palma*
Aktivan clan
Aktivan clan
avatar

Broj poruka : 12001
Datum upisa : 30.11.2012
Godina : 97
Lokacija : sunčana strana ulice

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   18/5/2014, 21:46

Ispovest kuce iz Obrenovca: Samo vi idite, biću ja dobro. Volim vas

Iako se mnogi ne slažu sa time da i na životinje treba obratiti podjednaku pažnju kao na ljude tokom spasavanja od poplava koje su zadesile našu zemlju, ovo što sledi sigurno će vam promeniti mišljenje. Tekst koji ćete pročitati u nastavku pronašli smo na društvenim mrežama, kao pomen svim nastradalim životinjama u prirodnoj katastrofi koju je zadesila Srbiju, Republiku Srpsku i Bosnu i Hercegovinu.

Prenosimo ga u celosti, i nadamo se da će svako ko može pomoći životinjama koje su ostale napuštene.


[You must be registered and logged in to see this image.]


"Mene zovu Čupko, kažu da sam nekakav mešanac retrivera i imam 3 godine, ali sam nekako veći od Ane. Mama Slavka i tata Đura su me pronašli kad sam bio jako mali, kažu da su me našli u kontejneru. Ne znam šta je to, ali bih po priči rekao da je to neko grozno mesto, jer kažu da sam nađen sav prljav, smrdljiv i čupav. Otuda mi i ime Čupko.

Kad sam ja došao u njihovu prelepu kuću sa prekrasnim dvorištem i baštom, oni su već imali Anu, ali je bila užasno mala i nekako sva smotana u neke bele krpe. Baš sam je zavoleo. Odrasli smo zajedno, doduše ona nešto zaostaje, ali nema veze, OBOŽAVAM JE!

Našu kuću isto obožavam, divna je, prostrana , uvek ima hrane i imam i divan krevet u dnevnoj sobi.

Čekajte, moram ovo da čujem! Izvinite što prekidam svoju priču! Mama i tata slušaju onaj veliki aparat iz kog pričaju ljudi. Uplašeni su! Šta se dešava?

Dotrčao sam do njih, mašući repom da ih razveselim, ali su me samo blago odgurnuli i rekli mi: “Ne, sada Čupko”.

Možda su ljuti jer kiša pada već 2 dana, pa kad izađem napolje, unesem i malo blata u kuću?

Ne, nije to, gledaju kroz prozor, izlaze i ulaze u kuću, prestravljeni su! Šta se dešava? Hoću ja da pomognem!

Počinju da traže neke stvari po kući, oblače se, oblače i Anu. Evo, zovu me da sa njima odem na sprat, možda ipak mogu da im pomognem. Penjemo se, nešto se čuje iza mene…okrećem se. Otkud voda u kući?!

Sada smo na spratu, mama telefonira , Ana počinje na plače. Izgleda da je ovo nešto zaista ozbiljno! Mislim da je ona voda koja ulazi dole u kuću problem. Mama stoji na terasi i čeka nešto. Tata drži Anu i teši je, kaže kako će sve biti u redu! Evo zove nas mama da i mi dođemo na terasu. Istrčavam sa njima. Neki čamac stoji pored prozora i neki ljudi unutra.

O Bože koliko vode! Pa zar mi nismo na spratu?

Čujem ljude iz čamca: “Moraju svi da napuste Obrenovac, ali on ne može, takvo je naređenje”!

Ovo moram da čujem. Sad se mama dere: “Molim, vas, preklinjem vas, povedite i njega. Molim vas!”, počinje da plače.

Ana vrišti, dok tata pokušava da smiri situaciju. Govori ljudima: “Dobro, ako njega ne možete da povedete sa nama, nećemo ni mi da idemo. Povedite samo dete”. Štaaa? Pritrčavam tati, diram ga šapom, on se saginje…vidim mu jednu suzu u oku.

Shvatio sam sve! Fiksirao sam pogledom tatu i prenosim mu očima reči: “Idite vi, molim vas, idite, potrebni ste Ani, molim vas, ja želim da idete! Nemojte brinuti za mene, ostaću , plivaću, pokušaću da se spasem! Gurao sam ih njuškom prema čamcu. Shvatili su! Suze su im lile niz oči.

“Znam, sve, znam i vi mene volite. Volim i ja vas i zato želim da idete, nemojte brinuti za mene. Ja ću biti srećan što znam da ćete vi biti dobro”.

Ušli su svi u čamac, a ja sam ostao na terasi. Zvuk motora čamca se udaljio. Uhhh, baš je tiho! Čujem samo svoje dahtanje. Uhhh, šape su mi već u vodi. Čekaću još malo, šta da radim? Odoh da se najedem, ostavili su mi u sobi hranu. Da pojedem to, dok ne dođe voda i tamo. Jedem, ali mi nešto baš ne prija.

Uffff, evo vode i u sobi, već mi je do stomaka došla. Ne vredi, još malo ću sačekati, ali moram da se pripremim da pokušam da plivam negde, naravno izaćiću kroz terasu koja je otvorena.

Počinjem da plutam. Odoh! Uffff, plivam i plivam već ko zna koliko, ali nigde ne vidim gde da stanem na suvo, svugde vidim samo vodu. Kako je svuda tiho… ček’,ček’…..čujem neki lavež….neko zove upomoć. Evo vidim ih! Pa to su moji drugari iz komšiluka Laza, Pepi, Lunja i Doroti!

O BOŽE, PA ONI SU ZATVORENI U BOKSOVIMA. DOROTI JE PORED KUĆE, ALI VEZANA JE LANCEM !

Ja ne mogu da ih pustim, ne mogu im pomoći, pa oni ne mogu da pobegnu, udaviće se! Mora da su im se gazde utopile, pre nego što su uspeli da ih puste! Ne vredi moram dalje da plivam, a već se vide samo krovovi kuća. Opet ta strašna tišina, ni muva se ne čuje.

Hladno mi je. Auuu baš mi je hladno, šape su mi se nekako ukočile mislim da neću uspeti. Važno da su mama , tata i Ana na sigurnom, uf to je najbitnije, sada mi je sve jedno, spokojan sam.

Bože, kakva tišina…I mrak je pao, ništa ne vidim……. Ali se više ni ne pomeram…ne mogu….

Ana, Slavka, Đuro, tako sam srećan što ste dobro. Bili ste divni, hvala vam za sve. Nadam se da sam se odužio za vašu plemenitost prema meni, kada ste me spasili…..sad se pružila meni prilika da vam uzvratim. Voli vas vaš Čupko!

Ipak mislim da me je ubila samo tišina! Volim vas!”
Nazad na vrh Ići dole
Romanticna dusa

avatar

Broj poruka : 3371
Datum upisa : 17.05.2014
Godina : 25

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   18/5/2014, 23:55

Samo dve reci

Bio jednom jedan samostan u kojem je vladala stroga disciplina. Poštivajući zavjet šutnje nikome nije bilo dozvoljeno da govori. Ali, postojala je jedna iznimka. Svakih deset godina redovnicima je bilo dozvoljeno da progovore u dvije riječi. Nakon što je proveo prvih deset godina u samostanu, jedan redovnik je došao do predstojnika samostana. "Prošlo je deset godina," kaže predstojnik samostana. "Koje dvije riječi želiš izreći?"
"Krevet... tvrd..." reče redovnik.
"Razumijem," odgovori predstojnik samostana.
Deset godina kasnije, redovnik se vratio predstojniku samostana. "Prošlo je još deset godina," reče predstojnik samostana. "Koje dvije riječi želiš izreći?"
"Hrana... neukusna..." reče redovnik.
"Razumijem," odgovori predstojnik samostana.
Još je deset godina prošlo i redovnik se ponovno susreo s predstojnikom samostana koji ga upita: "Koje dvije riječi želiš izreći nakon ovih deset godina?"
"Ja... odustajem!" reče redovnik.
"Pa, razumijem i zašto," odgovori predstojnik samostana. "Sve što si god radio je bilo samo prigovaranje."
Nazad na vrh Ići dole
Romanticna dusa

avatar

Broj poruka : 3371
Datum upisa : 17.05.2014
Godina : 25

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   18/5/2014, 23:55

San

Veliki taoistički učitelj Chuang Tzu sanjao je da je leptir koji leprša između cvjetova tamo-amo. U snu nije bio svjestan sebe kao osobe. Bio je samo leptir. Iznenada se probudio i otkrio da leži u krevetu, ljudska osoba ponovno. Ali onda se je zapitao: "Jesam li ja čovjek koji je sanjao da je leptir, ili sam leptir koji sanja da je čovjek?"
Nazad na vrh Ići dole
Romanticna dusa

avatar

Broj poruka : 3371
Datum upisa : 17.05.2014
Godina : 25

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   18/5/2014, 23:56

Prociscenje

Bio jednom jedan učenik kojemu je učitelj, glasoviti grčki filozof, povjerio čudan zadatak. Zapovjedio mu je da dadne novac svakome tko ga uvrijedi u razdoblju od tri godine. Silno čeznući za prosvjetljenjem, učenik je činio točno onako kako mu učitelj zapovjedi.
Kad je ova poprilično duga kušnja bila završena, gospodar pozva mladića k sebi i reče mu: "Sada možeš ići u Atenu jer si spreman učiti mudrost."
Sav ponosan, učenik se uputi prema Ateni. Prije nego je ušao u veliki grad ugleda, zasigurno, mudra čovjeka kako sjedi na vratima vrijeđajući svakoga tko pristigne. Naravno, kad je ugledao učenika, i njega stade vrijeđati. "Hej", vikao je na učenika. "Kako samo možeš biti tako ružan i glup? Nikad ranije nisam vidio da netko izgleda tako blesavo."
Ali umjesto da se brani ili napada, učenik prasnu u smijeh. "Zašto se smiješ kad te vrijeđam?" upita mudrac.
"Zato", reče učenik, "jer sam pune tri godine plaćao ovakve pogrde, a sad mi ih ti daješ besplatno!"
"Uđi u grad," reče mu mudrac. "Tvoj je!"
Nazad na vrh Ići dole
popovac

avatar

Broj poruka : 14469
Datum upisa : 30.11.2012
Godina : 63

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   22/5/2014, 12:40

SIROMAŠNA ŽENA UŠLA U DUĆAN: Ono što se dogodilo, šokiralo je sve!

[You must be registered and logged in to see this link.] | 19/05/2014 | [You must be registered and logged in to see this link.] | [You must be registered and logged in to see this link.]


Jedna, jadno obučena žena koja je izgledala poraženo, ušla je u trgovinu. Prišla je vlasniku trgovine na najponizniji način i pitala ga da joj da neke od namirnica. Nježno je objasnila da je njen muž vrlo bolestan i da nije sposoban za rad. Imaju sedmero djece i trebaju hranu.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Vlasnik trgovine izderao se na nju i grubo zatražio od žene da napusti njegovu radnju. Predočavajući potrebe svoje porodice, rekla je: “Molim vas gospodine! Donijet ću vam novac čim prije.” On joj je odgovorio da je ne može kreditirati, jer nema račun otvoren u toj trgovini.
Stojeći pored kase, stajao je drugi kupac koji je načuo konverzaciju između ovo dvoje. Kupac je došao do trgovca i rekao mu da je spreman platiti sve što ova žena treba za svoju porodicu.
Trgovac vrlo ozbiljnim glasom upita, “Imate li listu onoga što vam treba?” Žena odgovori, “Da, gospodine.”. “U redu”, odgovori joj, “stavite vašu listu namirnica na vagu i koliko god pokaže vaga, ja ću vam dati namirnice jednake vrijednosti. ”

Ona je oklijevala trenutak sa spuštenom glavom. Onda je posegnula u svoju torbicu, uzela je papir i napisala nešto na njega. Onda je pažljivo stavila komad papira na vagu stojeći i dalje pognute glave.
Oči trgovca i kupca pokazivale su nevjericu dok su gledali vagu kako se spušta do krajnje tačke i ostaje spuštena na jednoj strani.
Trgovac, stojeći uz vagu, okrenuo se polako prema kupcu i nevoljko rekao, “Ne mogu ovo vjerovati.” Kupac se nasmijao, a trgovac je počeo stavljati namirnice na drugu stranu vage da bi se izjednačila težina ne jednoj i drugoj strani.
On je nastavio stavljati namirnice, dok vrećica više nije mogla više držati. Trgovac je ostao tamo sa izrazom šoka.
Napokon, uzeo je komad papira sa vage, pročitao ga i ostao zapanjen. To nije bila lista namirnica za kupovinu.
Umjesto nje bila je molitva koja je izgledala ovako: “Dragi Bože, ti znaš moje potrebe i stavljam ovo u Tvoje ruke.”
Izvor: doznajemo.com
Nazad na vrh Ići dole
Palma*
Aktivan clan
Aktivan clan
avatar

Broj poruka : 12001
Datum upisa : 30.11.2012
Godina : 97
Lokacija : sunčana strana ulice

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   7/6/2014, 00:09

Mojim prijateljicama

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mlada supruga je sela na fotelju jednog vrelog dana, pijući ledeni čaj u poseti svojoj majci . Dok su pričale o životu, o braku, o odgovornostima u životu i obavezama zrelih ljudi, majka je zamišljeno prodrmala kockice leda u časi i onda jasno i trezveno pogledala svoju kćerku.
"Nemoj zaboraviti svoje prijateljice", rekla je dok su se listici čaja polako smirivali na dnu šoljica. "One će ti biti sve važnije, kako budes postajala starija. Koliko god budeš volela svog muža, koliko god budeš volela svoju decu, one će ti biti potrebne. Sjeti se da povremeno odeš negde sa njima, da radiš nešto s njima. I zapamti da tvoje prijateljice nisu samo prijateljice, one su tvoje sestre, tvoje kćeri i ostali tvoji rođaci. Biće ti potrebne druge žene. Ženama su uvek potrebne druge žene."

"Kakav blesav savet ", pomislila je mlada žena . "Zar se nisam upravo venčala? Zar nisam upravo zakoračila u svet parova? Ja sam udata žena, odrasla, nisam neka mlada devojka kojoj su potrebne prijateljice! Moj muž i porodica koju ćemo mi stvoriti svakako će biti sve što mi je potrebno da moj život učinim smislenim.

Ali ona je poslušala svoju majku; nastavila je održavati kontakt sa svojim prijateljicama i tako sve više svake godine . Kako su godine prolazile, jedna za drugom, ona je polako počela shvatati da je njena mama ustvari znala tačno šta je pričala. Kako vreme i priroda stvaraju promene i misterije u životu svake žene, prijateljice ostaju oslonac za nju.

Nakon 40-ak godina življenja u ovom svetu evo šta je naučila:

Vreme prolazi.
Život se dešava.
Distanca razdvaja.
Deca odrastaju.
Ljubav bledi.
Srca se slamaju.
Karijere se završavaju.
Poslovi dođu i prođu.
Roditelji umru.
Kolege zaborave usluge.
Muškarci ne zovu onda kad su rekli da hoce.
Ali prijateljice ostaju tu, koliko god vremena i milja bile daleko od tebe.

Prijateljica nikada nije toliko daleko da ne može biti tu kad je potrebna. Kad budeš morala hodati tim usamljenim putem i kad budeš morala hodati sama, tvoje prijateljice će biti tu sa strane tog puta navijajući za tebe, moleći se za tebe, trudeći se za tebe, intervenirajući u tvoje ime i čekajući te na kraju puta širom otvorenih ruku. Nekada će one čak i prekršiti pravila i hodati pored tebe. Ili će uleteti i izneti te sa puta. Moje prijateljice blagoslove moj zivot!

Svet ne bi bio isti bez njih, ne bih ni ja. Kad smo započele ovu avanturu zvanu ženskost, nismo imale pojma o neverovatnim radostima i tugama koje su nas čekale. Niti smo znale koliko ćemo biti potrebne jedna drugoj. Svakog dana smo potrebne jedna drugoj i dalje.....
Nazad na vrh Ići dole
Palma*
Aktivan clan
Aktivan clan
avatar

Broj poruka : 12001
Datum upisa : 30.11.2012
Godina : 97
Lokacija : sunčana strana ulice

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   11/6/2014, 12:44

Priča o dječaku koji je želio da otkrije tajnu uspjeha!

Mnogi će potvrditi da je atinski mislilac Sokrat (470 p.n.e – 399 p.n.e) bio jedan od najmudrijih ljudi koji su hodali ovom Zemljom. Njegove ideje i razmišljanja o ispravnom i pogrešnom, vrlinama, sreći, znanju, omladini, učenju ne znaju ni za vrijeme ni za društvena uređenja niti ih se tiču postojanje interneta.

I danas bi vam Sokrat rekao da loše radite samo zato što ne znate (iz neznanja), da morate u svemu biti umjereni, da jedino na šta u životu treba da se fokusirate je vaš lični razvoj a ne gomilanje bogatstva, da sve morate da preispitujete, da morate da postavljate pitanja i da pokrećete debate.

A, kako je Sokrat gledao na uspjeh i kako ga je definisao?

Postoji priča (Sokrat nije ostavio spise, ali su njegovi učenici pisali o razmišljanjima svog učitelja) da se Sokratu obratio mladić sa željom da mu ovaj mudar čovek otkrije tajnu uspjeha. Sokrat ga je odveo do rijeke i rekao mu da uđe u vodu do vrata. Mladić je poslušao i ubrzo mu se glava našla zaronjena u vodi – učitelj ga je uhvatio za kosu, potopio i držao pod vodom. Ovaj je izdržao koliko je mogao bez vazduha i ubrzo je počeo da se bori, trza i otima sa željom da izroni i uzme vazduh. Sokrat ga je pustio i odmah zatim upitao:

„Šta si najviše od svega želio dolje, pod vodom?“

„Vazduh“,odgovorio je mladić.

„To je tajna uspjeha. Kada uspjeh u bilo čemu želiš toliko koliko si želio vazduh glave zaronjene u vodi, do njega ćeš i doći. Nema druge tajne“,odgovorio je Sokrat.

Baš kao što vas neće bogzna koliko ogrijati mali plamen, tako ni mala želja ne može donijeti velike rezultate.
Nazad na vrh Ići dole
Palma*
Aktivan clan
Aktivan clan
avatar

Broj poruka : 12001
Datum upisa : 30.11.2012
Godina : 97
Lokacija : sunčana strana ulice

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   14/6/2014, 14:17

Mera prave ljubavi je ljubav bez mere


[You must be registered and logged in to see this image.]


“Oduvek želim doznati jesam li sposoban voleti tako kao ti”, reče učenik hindu učitelju.

“Nema ničeg višeg od ljubavi“, odgovori učitelj. “Ljubav je ono što okreće svet i što drži zvijezde na nebu.”

“Sve to znam. Ali kako ću znati je li moja ljubav dovoljno velika?”

“Trudi se otkriti predaješ li se ljubavi potpuno ili bežiš od emocija. Ali nemoj postavljati takva pitanja jer ljubav nije ni velika ni mala.”

“Ne možeš osećaje meriti kao što meriš cestu. Ako se tako ponašaš, videćeš samo svoj odraz, kao mesec u jezeru, ali nećeš pratiti svoj put.” (Paolo Coelho)
Nazad na vrh Ići dole
Palma*
Aktivan clan
Aktivan clan
avatar

Broj poruka : 12001
Datum upisa : 30.11.2012
Godina : 97
Lokacija : sunčana strana ulice

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   24/6/2014, 23:49

[You must be registered and logged in to see this image.]

ZAŠTO VIČEMO?

Jednom je učitelj pitao svoje učenike:
"Zašto ljudi viču kad su ljuti?"
Učenici su razmišljali neko vreme:
"Zato što izgubimo strpljenje - zato vičemo" - reče jedan
"Ali, zašto bi vikao ako je osoba pored tebe?" - pita učitelj - "zar nije moguće govoriti tiho i lagano?"
Učenici su davali još neke odgovore, ali nijedan nije zadovoljio učitelja
Naposletku je objasnio:
"Kada su dve osobe u svađi, ljutite, njihova se srca jako udalje..Zato moraju vikati jedno na drugoga, da njihov krik premosti udaljenost i da se mogu čuti. Što su ljući, glasnije moraju vikati, jer je udaljenost među njima sve veća.
Potom je učitelj pitao:
"Šta se dogodi kada se dve osobe zaljube?. Ne viču jedan na drugoga, već govore tiho i nežno. Zašto? Njihova srca su veoma blizu. Udaljenost među njima je veoma mala.
A šta se dogodi kada se još više zaljube? Ne govore. Samo šapuću i još više zbližuju u svojoj ljubavi..Konačno, ne trebaju više ni šapat. Samo se gledaju i to je sve. Takve su dve osobe koje se vole."

Onda je rekao:
"Kada se svađate, nemojte dozvoliti da se vaša srca udalje, ne izgovarajte reči koje bi vas mogle još više udaljiti, jer će doći dan kada će udaljenost biti tako velika, da više nikad neće biti puta nazad."
Nazad na vrh Ići dole
Palma*
Aktivan clan
Aktivan clan
avatar

Broj poruka : 12001
Datum upisa : 30.11.2012
Godina : 97
Lokacija : sunčana strana ulice

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   11/7/2014, 13:49

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nemački pesnik Rilke boravio je neko vreme u Parizu. Idući na fakultet svakog je dana u društvu svoje prijateljice Francuskinje prolazio vrlo prometnom ulicom. Na tom putu, iza jednog ugla, redovno je sedela neka prosjakinja, koja je od prolaznika tražila milostinju. Sedela je uvek na istom mestu, nepomična kao kip, s ispruženom rukom gledajući u zemlju. Rilke joj nikada ništa nije udelio, dok je njegova prijateljica znala spustiti koji novčić.
Jadnog dana mlada žena začuđeno upita pesnika:"Zašto nikada ništa ne daš onoj sirotici?" " Trebali bismo udeliti nešto njenom srcu, a ne u ruke" odgovorio je pesnik.
Sledećeg dana Rilke se pojavio s prekrasnom, tek procvalom ružom. Stavi je prosjakinji u ruku i htede proći. Tada se dogodi nešto neočekivano. Sirotica je podigla oči , pogledala pesnika, brzo ustala, uzela njegovu ruku i poljubila je. Otišla je stišćući ružu na grudima.
Celu nedelju nisu je videli. Osmoga dana pojavila se na istom uglu. Bila je nema i nepokretna kao i uvek. "Od čega je živela sve ove dane, kad nije ništa dobila?" upitala je mlada Francuskinja. "Od ruže", odgovori pesnik.
Nazad na vrh Ići dole
Palma*
Aktivan clan
Aktivan clan
avatar

Broj poruka : 12001
Datum upisa : 30.11.2012
Godina : 97
Lokacija : sunčana strana ulice

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   12/7/2014, 21:34

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ne zaboravi svoje prijatelje!

Mlada žena koja se tek udala jednog je vrelog ljetnjeg dana došla u posjetu svojoj majci.
Sjela je u fotelju i dok je pila ledeni čaj, započele su priču o životu, o braku, o odgovornostima i obavezama zrelih ljudi.
Majka je zamišljeno promućkala kockice leda u svojoj čaši i onda je jasno i trezveno pogledala svoju kćerku.
”Nemoj nikad zaboraviti svoje prijateljice!”, rekla je.
“One će ti biti sve važnije, kako budeš postajala starija. Koliko god budeš voljela svoga muža, koliko god budeš voljela svoju djecu, one će ti ipak biti potrebne. Sjeti se da povremeno izađeš negdje sa njima, da se i dalje družiš sa njima. I zapamti da tvoje prijateljice nisu samo prijateljice, one su i tvoje sestre, tvoje kćeri i ostali tvoji rođaci. Biće ti potrebne druge žene. Ženama su uvijek potrebne druge žene!”
“Kakav blesav savjet “, pomislila je ćerka.
“Zar se nisam upravo udala? Zar nisam upravo zakoračila u svijet parova? Za ime Boga, ja sam udata žena, odrasla! Nisam neka šiparica kojoj su potrebne prijateljice! Moj muž i moja porodica svakako će biti sve što mi je potrebno da moj život dobije pravi smisao.”

Ali, ipak je poslušala svoju majku i nastavila da održava kontakte sa svojim prijateljicama.
Kako su godine prolazile jedna za drugom, ona je polako počela da uviđa da je njena majka, ustvari, tačno znala šta govori. Kako vrijeme i priroda donose promjene u životu svake žene, prijateljice ostaju najveći oslonac za nju.

U svojim 40-im, evo šta je naučila:
Vrijeme prolazi.
Život se događa.
Distanca razdvaja.
Djeca odrastaju.
Ljubav blijedi.
Srca se slamaju.
Poslovi dođu i prođu.
Karijere se završavaju.
Roditelji umiru.
Kolege zaboravljaju usluge.
Muškarci imaju svoj svijet.

Ali, prijateljice ostaju uz tebe, ma koliko vremena i kilometara bile daleko od tebe. Prijateljica nikad nije toliko daleko da ne može biti uz tebe, kada je potrebna.
Dok budeš morala ići tim usamljenim putem koji se zove život i kad budeš morala ići sama, tvoje prijateljice će biti tu, pored puta, navijajući za tebe, moleći se za tebe, trudeći se oko tebe, zalažući se za tebe i čekajući te na kraju puta širom raširenih ruku. A ponekad će čak i prekršiti pravila zbog tebe.
Nazad na vrh Ići dole
popovac

avatar

Broj poruka : 14469
Datum upisa : 30.11.2012
Godina : 63

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   12/7/2014, 22:06

Jedan putnik uđe u autobus i ubrzo primeti da se ne kreće u željenom pravcu. To nije naša greška, odgovori mu kondukter. Putnik ode do vozača i zamoli ga da stane i pusti ga napolje, ali vozač nije hteo ni da čuje. Putnik sede na sedište i reši da se vozi do prve naredne stanice, pa da se drugim autobusom vrati nazad. Bilo mu je čudno što autobus nigde ne staje pa je promenio plan. Izaći će na krajnjoj stanici i istim autobusom se vratiti na­zad. Autobus se iznenada zaustavi a putnik potrča prema izlazu. Kontrolor ga zaustavi i zatraži mu kartu. Putnik reče da nema kartu, da je ušao u pog­rešan autobus i na to dobi šamar. Vo­zač mu se pridruži u batinanju. Putnik je urlao u autobusu ali šta vredi kad nije bilo putnika koji bi ga čuli. Auto­bus nije saobraćao na redovnoj liniji. Bila je to "Slobodna vožnja".
Nazad na vrh Ići dole
Miculy

avatar

Broj poruka : 1676
Datum upisa : 01.02.2013
Lokacija : Severno, severnije

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   12/7/2014, 22:13

Stara kraljica je na samrti svom sinu poklonila medaljon, uz sledece reci: "Dragi sine, kada ti bude najteze, kada mislis da se sve rusi oko tebe, kada ti se ucini da su ti sve ladje potonule, ti otvori ovaj medaljon. On ce ti pomoci da lakse prebrodis tu teskobu."
Kraljica je umrla, a godine su prolazile i mladi kraljevic je ziveo srecno i spokojno. Vreme mu je prolazilo u radosti i veselju, i nikako nije nailazio taj posebno tezak tenutak da bi on mogao da otvori medaljon. Sve vise i vise ga je mucilo sta pise u njemu i zato se jednom, u vreme svoje najvece srece, odlucio da ipak otvori i da vidi sta pise. Nasao je sledece reci: I ovo ce proci...
Posle izvesnih godina dosle su na red i nedace, ratovi, teska vremena. Tad je ponovo otvorio medaljon, i ponovo procitao: I ovo ce proci...
Nazad na vrh Ići dole
Palma*
Aktivan clan
Aktivan clan
avatar

Broj poruka : 12001
Datum upisa : 30.11.2012
Godina : 97
Lokacija : sunčana strana ulice

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   14/7/2014, 14:23

[You must be registered and logged in to see this image.]

Šta je otac otkrio špijunirajući sina

Svakog dana već dve nedelje jedan dečak koji živi na Filipinima je odlazio sam u šetnju. Kao i svaki zabrinuti otac, jednog dana je odlučio da prati svog sina da vidi o čemu se radi. Otrkio je ono čemu se nije nadao, dečak je svakodnevno odlazio da nahrani napuštene kuce.

Kada je njegov otac objavio na internetu ovu priču, verovatno ni tada nije bio svestan koliko je uradio za sve te napuštene životinje. Ubrzo je osnovan sajt Happy Animals Club, koji vode otac i sin, a putem kojeg su ljudi širom sveta počeli da šalju razne donacije i reči podrške.

Devetogodišnji Ken živi na Filipinima i voli životinje. Evo kako on vidi svet:

- Volim životinje, knjige i zabavne hobije. Ne volim ljude koji ubijaju životinje, povređuju ih ili rade bilo šta protiv njihove volje. Mislim da bi trebalo da ih tretiramo isto kao i ljude. Mi smo sisari, imamo noge, i jedni i drugi imamo pet čula, kao i mozak. Ljudi vladaju svetom i to nije fer. Upravo zato ih ja tretiram na poseban način. Nema razlike između ljudi i životinja – navodi Ken.

Bravo dečače, postao si veći čovek od odraslih!
Nazad na vrh Ići dole
Palma*
Aktivan clan
Aktivan clan
avatar

Broj poruka : 12001
Datum upisa : 30.11.2012
Godina : 97
Lokacija : sunčana strana ulice

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   28/7/2014, 09:07

SLOBODA!

Iz oblaka koji se nećkao negde iznad zimom odevene šume, izletela je mala, uplašena ptičica. Nekako je odudarala od svega u okolini. Njeno nežno perje nije baš najbolje podnosilo kišu koja se trkala sa ledenim vetrom. Ne znajući kuda da ide, sletela je na jednu golu granu. Čudila se gde je nestalo svo ono lišće u kojem se do skora krila. Mnoge stvari njoj nisu bile jasne na ovom svetu. Njena krila su bila i suviše mala da zahvate širinu ovoga neba. Ona jednostavno nije bila spremna za sve ovo. Nisu za svakoga nebeske širine.


[You must be registered and logged in to see this image.]


I dok su joj se kapi kiše ledile na krilima i oči nemoćno polako zatvarale, setila se kako je nekada bila gospodar celog jednog kaveza i poslednjim toplim daškom poželela da neko nije ostavio otvoren prozor.

P.S. Neke stvari jednostavno nisu onakve kakvim se čine!
Nazad na vrh Ići dole
Admin
Glavni Admin
avatar

Broj poruka : 952
Datum upisa : 03.05.2012
Lokacija : xxx

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   2/8/2014, 19:49

Zrelost dolazi s godinama.... !
[You must be registered and logged in to see this image.]

Jedna dama u poodmaklim godinama stajala je na pramcu jednog broda za krstarenje, čvrsto držeći svoj šešir 
sa dvije ruke, da ga vjetar ne bi odnio. 

Jedan gospodin se približi i kaže: 
     - Oprostite mi gospođo, ...ne želim vas smetati, ali da li ste već primijetili da vjetar podiže vašu haljinu vrlo visoko? 
     - Da, jesam, ali trebam obje ruke da zadržim šešir na glavi. 
     - Ali, gospođo....gospođa treba znati da su njeni intimni dijelovi izloženi za javnost! - kaže kavalir. 

Dama je bacila pogled prema dolje, i odgovori: 

    - Gospodine, bilo koja stvar koju vidite tamo dolje ima 85 godina.
    - A šešir sam kupila jučer.....!!! 
Nazad na vrh Ići dole
http://ljubav.forumgabon.com
Romanticna dusa

avatar

Broj poruka : 3371
Datum upisa : 17.05.2014
Godina : 25

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   11/8/2014, 23:47

Čovjek se vratio s posla kasno, umoran i nervozan i nađe svog 5-godišnjeg sina kako ga čeka na vratima. 
SIN: 'Tata, smijem li te nešto pitati?' 
OTAC: Da, naravno, reci, što je? 
SIN: Tata, koliko zarađuješ na sat?' 
OTAC: "To se tebe ne tiče. Zašto me to pitaš?"
SIN: "Samo sam želio znati. Molim te, reci mi, koliko zarađuješ na sat?"
OTAC: "Ako već moraš znati, zarađujem 50 dolara na sat."
SIN: Oh, dječak odgovori, spuštene glave. 
SIN: "Tata, molim te, možeš li mi pozajmiti 25 dolara?"
Otac je bio bijesan. "Ako je jedini razlog što me pitaš da ti pozajmim 25
dolara taj da možeš kupiti nekakvu igračku ili sličnu besmislicu, tada
se okreni i idi u sobu i razmisli zašto si tako sebičan. Ja ne
radim svaki dan za takve dječje idiotarije!"

Dječak je tiho otišao u sobu i zatvorio vrata. 
Čovjek je sjeo i postao još ljući zbog dječakovog pitanja. Kako se usuđuje pitati takva pitanja samo da bi dobio novac?!
Nakon nekih sat vremena, malo se smirio pa razmislio: 
Možda mu je nešto stvarno trebalo za tih 25 dolara...Stvarno ne pita često za novac...
Čovjek je otišao u njegovu sobu i otvorio vrata. 
"Jesi zaspao, sine?", upitao je. 
'Ne, tata, budan sam" odgovori dječak. 
'Razmišljao sam, možda sam bio prestrog prema tebi maloprije. Imao sam težak dan i
iskalio sam se na tebi. Evo ti 25 dolara koje si tražio.' 
Dječak se uspravio, smiješeći se. 
"Oh, hvala ti, tata!", povikao je. Tada, posegnuvši ispod jastuka, izvukao je snop zgužvanih novčanica.
Kad je vidio da dječak već ima novac, opet se počeo ljutiti. 
Dječak je polako izbrojao svoj novac i pogledao oca. 
"Zašto si tražio još novca, ako ga već imaš?", planu otac 
'Zato što nisam imao dovoljno, a sada imam.', odgovori dječak. 
'Tata, sada imam 50 dolara. Mogu li kupiti sat tvoga vremena? Molim te, dođi sutra kući ranije. Želim večerati s tobom." 
Otac je bio slomljen. Zagrlio je sina i molio ga za oprost.
Ovo je samo kratki podsjetnik za sve vas koji naporno radite. Ne smijemo dozvoliti da vrijeme prolazi mimo nas bez da provedemo neko vrijeme s ljudima koji nam puno znače, koji su bliski našem srcu. Sjeti se podijeliti tih 50 dolara s nekime koga voliš. 
Nazad na vrh Ići dole
Palma*
Aktivan clan
Aktivan clan
avatar

Broj poruka : 12001
Datum upisa : 30.11.2012
Godina : 97
Lokacija : sunčana strana ulice

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   24/8/2014, 16:19

[You must be registered and logged in to see this image.]

Bogataš i siromah


Jednoga dana jedan bogataš dao je košaricu punu smeća jednom siromahu. Siromah mu se nasmeši i ode s korpom. Isprazni je, očisti i zatim napuni predivnim cvećem. Vrati se bogatašu i vrati mu korpu, bogataš se začudi i reče:
"Zašto mi daješ tu košaricu, napunjenu predivnim cvećem, kad sam ja tebi dao smeće?"
A siromah mu odgovori:
"Svako daje ono što ima u srcu.''

P.S. Ovo mi nešto veoma poznato... iz iskustva!
Nazad na vrh Ići dole
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8812
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 53
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   30/8/2014, 08:20

I bi misao

-----------------------------------------

Ako budem tražio i koračao niz stvari ovog života u nadi da ću makar jednom sebe trgnuti iz sna i shvatiti, tada će mi prolaznost stvari jedna drugu nastavljati sa svakim otkucajem sata.
Koliko god uživao u ovom svetu sada, misli moje uvek skliznu sa ivice tih neizmerivih oličja sreće što ih vetar miluje kao hiljade proplanka.
I tako sve stvari lete i klize, nošene rukama vetrova među raznim razbacalim cvetovima, i obvijen oko njih, zajedno padamo niz liticu ovog vremena.
I tamo negde, u dubini ponora tuge pod senkom posmatram kako padaju listovi sa drveta.
Jedan za drugim, i tako dok na mojim očima ne ostanu crne i tvrde izobličene grane, i debelo i ispucalo stablo.
Svakom listu treba 3 sekunde da padne.
1-a, kada kreće; tad je najsporiji.
To je onaj kobni trenutak odvajanja i prepuštanja zemljinoj teži.
Uvertira za nebrojane spletove i preplete.
Tada list, da može da oseti, postaje svestan svih svojih žila na sebi osećajući kako se protežu i gube svoju jedinu vezu s onim što im je podarilo život.
I ubrzo slobodan pad preuzima svoje, i vazduh struji i naleće udarajući od krhke osušene membrane, ponekad i pocepajući otvor kroz njih.
Zatim bi vazduh prolazio kroz svaku okrzlinu ivice, nestabilno menjajući svoj intezitet i smer poigravajući se s njim.
Tako je počinjala igra.
2-ga sekunda, ona kobnija, koja određuje sudbinu, ili sama po sebi predstavlja tok sudbine lista, je možda i najduži period tragedije.
Tada, glavni lik predstave se udaljava iz okruženja u kom smo ga prvi put upoznali, i susreće se sa raznim nepoznatim objektima i neobičnim nasrtajima vetra.
I sva nemoćnost skupljena u njemu, jer je obamro, presuho i star, bori se sa kandžama vremena, i već pri kraju 2-ga sekunde, neminovno borba je izgubljena.
Ljuljanje se može vrlo brzo i prekinuti, ako se na putu naiđe na neku banderu, ili krov; ali samo to ljuljanje upravo određuje gde će biti završetak tog beskonačnog pada.
Sama srž ljuljanja čini se da je stopljena od raznih uticaja.
Ta cela 2ga sekunda je upijanje svih fizičkih zakona prirode u jednom trenutku naređane kontinualno, pa čak i isprepletene jedne s drugim.
Ali na kraju krajeva, i ta najbitnija sekunda koju bi mogli da nazovemo životom, je na neki način samo početak 3će sekunde, završne sekunde, u kojoj bi logikom gledano trebalo biti završetak puta i apsolutni kraj lista.

Ali nije.

List, kada padne, ono pada među stotine sebi sličnim, mrtvim listovima.
Leže tužno skupljene u podnožju drveta, male gomilice krhkih pokrivača tla.
A ipak, vetar i tu meša sebe, i raznosi ih daleko od svoje majke, i baca ih izgubljene po stranoj zemlji u kojoj ne vladaju moćni koreni njihovog roidnog stabla; njihove majke.
Neki su završavali na putevima, ostavljeni da im okrutna mašinerija ljudskog porekla slomi vrat, i njih cele.
Drugi su napuštali svoju popadalu braću, i izlazeći iz kruga ulazili u drugi, sasvim otuđeni krug.
Treći su pak išli sami, nošeni sobom, i podvajali se od drugih usamljeno ležeći na povijenim travkama i gledajući ostale svoje i sebi slične.
Treba biti podvojen i videti granice ostalih da bi mogli shvatiti mogućnosti i prilike oko nas samih.
Jer svi leže na jednoj gomili pokrivajući sebe drugima isto koliko i drugi pokrivaju njih same.
Negde, uz put kojim moj pogled sada korača, neki listovi su završavali u mutnim barama, većina na površini, plutajući nad muljom, i blatom.
Prodornost takvog okruženja vrlo brzo proširi svoje crnilo kroz svake pore počinjući sa donje strane, one izloženije.
I kroz rupice se minijutarnom brzinom na sredini lista oformljava kao.
Lagano šireći se, kap prelazi iz veličine semenke od grozda do oblika semenke suncokreta.
Pod tom težinom, krhka membrana se savija i majušnim zvucima krckanja širi se uzduž širine barice.
Ali niko neće znati da tu i postoji ikakav zvuk, da tako nekakvo malo i nebitno postojanje, ako se i može reći da uopšte postoji, može napraviti krike iz svoje celine.
I cela predstava postaje zaboravljena sa trenutkom kada crne zavese mraka pokriju tu tužnu predstavu.
Niko neće zaplakati, sem njega samog.
Njegova tuga je za njega samog da je odeli sa onim koga ima.
A on nema nikoga.
I tako moje oči prave tamne zavese, i okretajem glave kao svitaji Sunca što umire nanovo uporno, gde boja zaslepljuje okvire slike, tu gde unesenost prenosi granice i meša shvatanja ne postoji vreme, i moje ruke klize kao niz led preko ove iluzije.
Blagim niti razuma što prave konturu svesti fokusiram izmešanu sliku i izoštravam sliku ogromnog plavetnila.
I krijem se iza sećanja Anđela.
Krijem se jer se prisećam lica i ono što vidim je lice.
I posmatram ga duboko.
Duboko zagledan u njene oči ja ne vidim ni najmanjeg traga ljudske ruke.
U njima prelama, dobijaju blago tužni izgled, sa mokrim uglovima, kao da žele nešto da kažu.
Želim da čujem i osluškujem; ali čujem samo da vetar negde u daljini duva.
Ne smejući više gledati u njih, od straha da ću čuti ono što mi Njenzine oči govore, pogled mi bojažljivo klizi sa njenih tankih i održavanih trepavica niz njen nosić.
I kao na toboganu, vučen gravitacijom koja pobeđuje čak i nebo, odskačem sa vrha njenog malog prćastog nosića, i preskačem što brže da ne bih primetio kako joj grcaju nozdrve, i sa strane taj pakosni pejzaž njenih brda koja su pod poplavom iz onih krajeva očiju.
Načinih, sada to dobro znam, veoma pogrešan potez, i uskočih u tu crvenu jazbinu, taj pakao koji mi se strahovitom brzinom približavao.
Srećom, pre nego što sam upao, dva crvena brdašca, njene usne se sklopiše na vreme.
I osetih njih na mom čelu.
I utom, još nisam siguran, nasta ili presta san.
Tada dobih utisak kao da sam se probudio u polovini noći, jer ispred svojih očiju videh nepromočivu barijeru mraka.
Oko mene nije bilo ničega, osim možda onoga na čemu ležah.
Vrlo brzo pustih čula da nadoknade privremeni prestanak rada očiju.
I dok su mu se ruke krećale usporeno ka širini mraka, mogao sam omirisati mešavinu mirisa sveže zemlje, i svežeg drveta.
Otežale ruke su se ispružile, ali osim napora u njima, nisam osetio nikakav kraj mraku.
Lagano sam ih vraćao u prvobitan položaj.
Ubrzo sam shvatio zatišje moje čudne situacije, sa momentom kad u isčekivanju s nadom u preplašenom srcu baš prepustih ušima svu pažnju, tišina se razbijala zvukom udaranja grumena zemlje od drvo.
Dolazilo je u serijama.
Ležeći nemoćan, procenih da sam već duže vreme paralisan strahom, te s odlučnošću htedoh da se trgnem iz tog stanja,uspravljajući se lagano.
I zatvorenih očiju sam ustajao.
Lagano.
Nisam uopšte osetio težinu svoga tela dok sam se izdizao.
Ali, postojalo je nešto u tom predtrenutku otvaranja očiju, nešto što je možda promenilo mene.
Kao topla struja koja je neprimentom brzinom prostrujilo kroz mene, ne moje vene i žile, nego kroz celu strukturu moga bića počinjući iz sredine.
Postojao sam jedinstvo, celina sa završetkom tog toplog pojasa.
I kao iz tunela, svetlost me oslepeše.
I videh lice koje nebo ocrtavaše oblacima šarenim.
I okolo njega, mnogobrojne grupe nekih poznatih lica, obučenih u crno.
Omirisah i vazduh, i osetih da je gust od suza njihovih.
Pogledah oko sebe još jedanput, i stajao sam na pokrovu svog sanduka koga su par snažnijih i ćutljivih figura grubim potezima ukopavali.
Opkružen sam tamnim, žalosnim obličjima; dok se iznad moje rake izdvajala jedina bela figura od ostalih.
Beše nešto jako čudno i poznato sa njenim licem.
Nešto što je mene skoro i pobudilo, ali svi pripadnici moga ožalošćenja, ubrzano i neljudskim isprekidanim potezima oformiraše kolonu po jedan i bežali su sa dometa mog zamagljenog vida od njihovih suza.
Samo je figura radirajući belim svetlom, ili mi se tako samo činilo tada, ostala.

Zakasnela crna figura se brzo priključivala ostalima.
I krenuh ka onome što mu tada ličeše na Anđela.
A sedeše ispod drveta iz onog davnog sna.
U svojim malim rukama je držala jedini zeleni list sa hrpe suvog i opalog.
Prilazeći joj lagano, pdsećala me je na dete koje je pronašlo detelinu sa četiri lista, sasvim slučajno, u igri.
Ali prilazeći, video sam da to nije tako.
Njen osmeh iz daljine, pretvarao se u drhtaje donje usne i stegnutih obraza.
Klečala je pognutee glave nad listom u savršenoj tišini.
Kako sam se približava, tako se i sa ubijenom razdaljinom sjaj u njenim očima pretapao i kapljao tugom otrovan.
Taj sjaj u njenim očima, ne beše od sunca.
Njena usta su mucala i drhtala, kao da ima nešto da kaže.
Slušao sam, ali ni vetra nije bilo.
Blage usne izmamljivaše moj uzdah, i opčinjen krenuo sam rukom da dotaknem tugu koja je prelivala tako predivno biće.
I na santimetar, dva, od moje ruke, prstiju što se od želje izduživaše, rasprahnu se ona, kao mehurić sapunice u hiljade šarenih boja što leteše vazduhom.

Nestala je.

List iz njenih ruku je lagano i neprimetno pada među ostale.
Ljuljajući se lagano, levo pa desno.
Vetra, tih prošlih trenutaka nije bilo, i uprkos tome, blagi lahor predamnom je odneo list u nebo, van domašaja mog oka.
Na nebu, sunce, jedini putnik, je zalazilo lagano.
Kao da je znalo.
Previše umoran, znam da sam ostario prebrzo.
Gledajući svoje ruke kako ih vreme ubija, nemam reči više nijedne u ustima.
Ležem u travu sa zumbulima obešenim.
I vreme uzima deo po deo mene.
I sve što ostaje je skelet koji crna zemlja pokriva.
Više me nema, i sumrak se oglasio prerano.

A Sunce je umrlo.

Kao da je znalo.

by DramatisPersonae
Nazad na vrh Ići dole
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8812
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 53
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   30/8/2014, 08:20

Prichao sam na ulici sa drugom, stajali smo sami, a ljudi su oko nas prolazili, i zapitah se, zashto li ja ovde sada stojim?
Prichao je tu, na ulici, moj drug. Mozda je i spominjao druge, gde bi mi njihovi zivoti kroz secanje projurili, kao voz kakvi.
Sve jedno je ko istu prichu pricha, u njihovim ochima vidim da ne vide na meni ono shto im izlazi iz usta.
I tu nastaje jaz, a u meni opet – razocaranje. Kuda li se njihov voz zaputio? I zashto ja u sred divljine stojim i gledam vozove?
Da li sam i ja nekad mogao menjati dushu za taj “normalni zivot”? Za taj osecaj koji imaju oni shto predamnom stoje, i govore mi neshto svoje, shto bih ja morao da ponovim, oslikam u ochima, budem deo toga?
Jesu li to putevi?
Oni koje oni hodaju, i oni pred kojima sam stajao, kojima sam okrenuo glavu?
Chikam te choveche, izusti rech koju nisi sagradio od blata i zemlje, izusti pojam shto ne postoji, onaj pojam koji te tvori.
I tada, moj prijatelju, zar nije logichno da ono shto radja sebe se vraca sebi samom?
Tvoje rechi se nikad nisu vratile, i izgubio si staro poverenje napravljeno u danima kada je cucla zamenila sise.
I zato ti vidim u ochima, tog deteta u tebi - iskrivljeno lice, kao kakvim prepadom deformisano, a zapravo ga je zlato u reci potopljeno menjalo.
Rastao si, a dok si sve vishe rastao, ti si u stvari umirao.
Umirao si svaki put kada u rechima izustish bilo koji pojam – a da ti glas ne zadrhti.
Ne znam samo zashto se chudish, kad si znao prijatelju, koliko si mali, i znao si da to svesno zaboravljash ne bi li u sebi izgradio ono chime se uljuljkavash.
Prichao sam sa drugom na ulici, valjda je to bio on, mozda je to bila senka sveta, a ljudi su oko nas prolazili, i iako su svi lichili na njega, zapitah se, zashto ja ovde stojim?
Prichao je tu, na ulici – moj drug. Definitivno je spominjao druge.
Samo su se u prichi njegovoj svi zivoti na jedan sveli, pa sam se zapitao – nekako normalno –
da li sam ja jedini shto na ulici sa zamishljenim prijateljom pricha?

by DramatisPersonae
Nazad na vrh Ići dole
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8812
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 53
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   30/8/2014, 08:21

maska

praznog pogleda na svet, skoro ocishcen samog sebe,
Pred ogledalom sto ga zovu svet, posmatram naborano lice.
Siroke pore, i duboke brazde, sve mu na licu prljavo bese.
Usta puna zemlje, otvorena su, ali pak on cutase.
I dok je svaka tacka na licu njegovom govorila, oko njega se samo plava boja slila.
Apsolutno bez potrebe da sobom truje vode, pustao je gorke suze da se kroz grlo slate.
Nije sebi dopustao da ga suze ociste.
Posmatrah tog cudnog coveka, kako poluodeven sedi, zapitah se, svestan li je svog robusnog tela, kuda li se sva ta snaga u njemu sakrila,
Kao da je rodjena iz leptira.
Njegove ruke, goleme i cvornate, kao kakva grana, behu oziljci od dolazecih rana, prsti mu pak behu meki, tanki i zeleni, skoro kao kakva trava.
Sedeo je nemo, ispred sveta, natrpanih usta zemlje.
Zagledah se jako u mrak koji mu je prekrivao lice.
Oci mu behu duboko, duboko ubacene, sitne i skoro zatvorene dok je umor ocrtavao podocnjake, od guste sume tuge, u ocima mu ne videh ni trunku duse,
A da mu je sva toplota presuhla, svedocise i 2 plave usne, i ostar mrtvachki smrad, i blato krvave zemlje.
Obrazi behu beli i tvrdi, i po koja vena na njima se ucrtavase duboko, kao kakav topli trag u snegu...
Mrtav li je? Polu odraz ili odraz, u ogledalu, covek ili ceo svet u ogledalu?
Svejedno, odavno se razboleo, mozda kao kakav umetnik u naletu, gde ga sopstvene ideje jedu, mozda kao skitnica od svakog bolesti pozajmljujuci malo, zaista, efektu je svejedno.
Zelim da ga dodirnem, da mi makar prsti upadnu na njegove pore na celu, palcima mu stisnem oci, da makar iscedim po koju suzu, ali sam se plasio.
Sijao je svetlom svih kandlebra, ali je i rezao iz utrobe, kao da ga mori vecna glad, sa ocnjacima zarivenim u grumen zemlje.
Sedeo je nemo, ukoceno posedan, ispred mene ravno.
Oh, puste li zelje da je on samo staklo, ovo ispred zamagljeno, i da uzmem krpu i jednim pokretom ruke, napravim mu suze, sto bi ga progutale.
Ali nije.
Od krvi i mesa je, i ta cudovisna spodoba je sedela ispred mene. I ako bi zeleo da odem, rezala bi mucno, iz utrobe.
Nije mi dozvoljavala da prekinem ovo mucno cekanje, kao da imam obavezu da iz groteske izvucem naravoucenije.
Ali zaista, grozomorna patetika je obuzdavala moju volju da pobegnem.
Delimicno od straha, delimicno od intrige.
Mogu li se odnositi?
Da li da ga prihvatim, ili da ga se grozim?
Da pronadjem svoje shake u njegovim?
Taj ukoceni pogled u ocima svojim?
U ustima ukus opori?
I dok se svest , kao leptir, sudara sa onim od cega da pobegne pokushava, veo mira oko njega je ugusilo vreme, prolazile su godine.
Niti jedan delic zemlje mu iz usta ispao nije.
Sve ove moje godine, slusajuci i gledajuci mene.
Kroz trbuh - progovorio je:
"nista se promenilo nije".

by DramatisPersonae
Nazad na vrh Ići dole
Palma*
Aktivan clan
Aktivan clan
avatar

Broj poruka : 12001
Datum upisa : 30.11.2012
Godina : 97
Lokacija : sunčana strana ulice

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   30/8/2014, 19:57

[You must be registered and logged in to see this image.]

Priča o ruži

Neki čovek je s ljubavlju uzgajao ružu. Pažljivo se brinuo o njoj i zalivao je. Pre nego što je procvetala on ju je pomno promatrao. Video je da će se pupoljak uskoro otvoriti… ali je primetio trnje na stabljici i pomislio: „Kako može predivan cvet nastati iz biljke koja je opterećena s tako mnogo oštrog trnja?“
Ozlovoljen tom mišlju, čovjek je zanemario ružu, uskratio joj vodu i pre no što se je ruža rascvetala – uvenula je.
Tako je i s mnogim ljudima.
U duši svakog čoveka nalazi se ruža. Bog je usađuje u nas prilikom rođenja među trnje nedostataka. Mnogi ljudi gledaju sebe i vide samo trnje – nedostatke. Očajavaju, misleći da ništa vredno ne može proizići iz njih. Nikad ne realizuju svoje potencijale kojima ih je Bog obdario. Oni sami ne mogu videti ružu u svojoj duši. Netko im drugi mora pomoći – pronaći je.

Pomozi ljudima oko sebe da nadjačaju nedostatke. To je karakteristika Božje ljubavi koju možemo udeliti svakome.
Ako pomogneš nekome da nađe ružu u njegovoj duši, on će pobijediti trnje.
I cvetaće uvek… iznova…
Nazad na vrh Ići dole
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8812
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 53
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   2/9/2014, 20:39

MILOSTIVA VRANA (J.J. Zmaj)

Pre nekoliko godina obznanio je neki pouzdan gospodin kakvu je vranu posmatrao na svome seoskom imanju.

Svaki dan po više puta dolazila mu je jedna vrana pred kuhinjska vrata da tu nađe bačen zalogaj. Kad što za jelo nađe, ona to ne pojede, već odnese u kljunu nekuda, i to u vrt iza nekog žbuna. Moglo se pomisliti da to nosi svojim mladim vranicama, ali pošto je bilo rano proleće, kad ptice svoje mlade još ne izlegu, to je ona nađeno jelo morala nekom drugom odnositi. Tek kada se po peti-šesti put vrati, ona onda pojede ako još nešto nađe.

Taj gospodin nije mirovao dok nije ušao u trag tom njenom postupku. Iza onog žbuna našao je on jednu bolnu vranu, koja nije mogla leteti da sama sebi traži hranu. Toj bolesnici nosila je milostiva vrana te ponude. I kao što rekoh, sama nije htela ni zalogaja okusiti dok nije prvo svoju bolesnu drugaricu nasitila.

Ja ne znam šta ćete vi reći na to, al' ja ovu vranu više poštujem nego ponekog bogataša koji sedi na nagomilanom blagu, i nevoljnom bratu neće ni od suviška svoga da pomogne. A gle ovu vranu, ona je prvo nevoljnicu namirivala, pa je tek onda na sebe pomišljala.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Kratke i poučne priče   

Nazad na vrh Ići dole
 
Kratke i poučne priče
Nazad na vrh 
Strana 4 od 5Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
 Similar topics
-
» Kratke reči od 3 slova
» Te Voy a Enseñar a Querer/Ljubavna priča
» Kontroverze i zanimljivosti o caru Dušanu Nemanjiću
» Realna priča u novoj telenoveli "Divlja mačka"
» Kako da mu pričate prljavo, a da se ne osećate smešno

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
IZVOR LjUBAVI :: KNJIŽEVNOST :: PROZA-
Skoči na: