IZVOR LjUBAVI

IZVOR LjUBAVI

DOBRO
 
PrijemPrijem  PortalPortal  Registruj seRegistruj se  PristupiPristupi  

Delite | 
 

  Ljubavne priche..poznatih i manje poznatih..

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8812
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 53
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Ljubavne priche..poznatih i manje poznatih..   15/9/2013, 08:38

First topic message reminder :

Najljepse sise nad Beogradom

Pljusti kao iz kabla, cipele mi mokre, carape mokre, majica mokra, ma mokar do gole koze.
Pomislim u sebi kako je doslo vrijeme da opsujem jer ovo vise nije za izdrzati. Zaustim da lanem onako socno da yebem i kisu i Beograd iako mi je drago kada pada. Ali yebes kisu koja ne pada u more. Niz beogradske padine slivaju se potoci vode a ja kao po kazni gazim uzbrdo prema istocnoj kapiji na Dusanovcu iza koje mi stanuje tetka koja ce valda da mi nadje nesto suvo makar dok se moje rite ne osuse.. Grom sastavi onako muski tu negdje u blizini a jaka svjetlost munje me tek kasnije zaslijepi. Riknut cu pomislih u ovom yebenom gradu koga volim najvise na svijetu, i to od cega vec od groma. Ako me ne pogodi u ovih par stotina metara imat cu veliku srecu jer nisam odmakao ni deset koraka dalje a grom je ponovo pogodio neku omanju kucu pored koje sam prolazio. Vatrena lopta se sjurila niz oluk i zavrsila u majci zemlji.
Ode svijet u piiiip materinu pomislih, nema vise sale. Valja prebrat po lijepim trenutcima proslosti da ne dodjem pred Boga sa problemima i namrgodjen vec sa osmijehom.
Bauljajuci razmisljam kako je lijepo kada pokisnes tako jako ali samo ako ti je kuca blizu da možes brzo da se presvuces. Lijepo je doduse pokisnuti i kada si bos ali kad su cipele mokre yebes kisu i takav ugodjaj. Noga mi se klize niz cipelu a cipela niz padinu.
Umalo da ne padnem jer sprala kisa prljavstinu pa se asfalt klize kao da je premazan nekim masnijim margarinom. Ludom kakav sam odnekud mi pred oci dodje ona scena iz filma Poslednji tango u Parizu kada Marlon Brando uzima margarin i razmazuje ga izmedju Marijinih nogu kao uvod u ono sto ce nedugo zatim ostavljati sve muskarce u kino dvoranama otvorenih ociju.

Postade mi toplije, valda od te scene ili sam vec dobio upalu pluca spa sam to odmah osjetio. Vjetar me na svakom raskrscu tako zestoko opalo da mi se lice zajapurilo.
Ogromna zgradurina koju zovu i istocna kapija je vidim na jos nekih 200 do 300 metara od mene. Taman pomislih kako cu ipak prezivjeti ovu Apokalipsu kad osjetih da me nesto dodirnu sa moje lijeve strane.
Okrenem se i vidim auto kako samo sto me nije nagazio. Stanem i pogledam dok se u istom trenutku otvorise vrata i cuh ostar zenski glas : Upadaj odnijet ce te poplava !

Samo sam se svalio u sjediste dok su mi noge jos bile vani.
Zatvaraaaaaj bre, rekla je dodavsi gas.
Bila je žena od nekih 35. Visoka, onako po beogradski sa ljetnom haljinom bez rukava. Malo sam zadrzao pogled na osrednje dubokom dekolteu u kome su se nazurale bujne grudi. Primjetila je ali nije reagovala vec nastavi:
Jesi li gledao film Kisni covjek, upita me.
Ma nisam yebo te kisni covjek, odvalio sam onako spika.
Zasmijala se kao da se znamo 100 godina.
Ti si lud, rekla je, znala sam da cu pokupit nekog otkacenog.
Odakle si, govoris ijekavski, licanin ili bosanac ?
Dobro da me nisi pitala jesam li Crnogorac, odmjerio sam je.
Ne zezaj, ja sam Milica…
Ja sam Bosanac, nasalih se, i posao sam kod tetke, i mokar sam skroz, cipele su mi mokre, majica mi je mokra, gace su mi mokre, kosa mi je mokra, mokar sam izvana i iznutra, zeno draga vozi me tamo u onu ulicu inace cu odlijepiti u ovom yebenom Beogradu.

Neces ali ako vec i odlepis onda bolje na nekom lepsem mestu u Beogradu od stana tvoje tetke.

Slusaj zeno, za mene u ovom momentu nama nista ljepse od toplog sporeta i suvih gaca

Izlazi kao da se prodera i uskaci u taj ulaz dok se parkiram.
Nazad na vrh Ići dole

AutorPoruka
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8812
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 53
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priche..poznatih i manje poznatih..   27/12/2013, 16:24

Pravi... U Pogresno Vreme



Ako cu ikog kriviti zbog toliko prolivenih suza, to ce biti moje srce...
Opet sam napravila glupost. Zovem ga, iako sam sebi bezbroj puta obecala da necu vise. Hvata me panika, prekidam poziv i brzo bacam telefon na krevet sto dalje. Pojacavam muziku i pravim se kao da se nista nije desilo. Zove me, ne javljam se. Ponovo sam dokazala ovom mom slabom srcu da ga jos voli i da ce ga voleti jos dugo. I eto, sada po ko zna koji put slusam za redom Dzenanovu pesmu "Verujem u nas" i grejem svoje uvek hladne ruke toplim suzama.

Ne mogu vise da podnesem da slusam kako mi govoris da nikada nisi umeo da me volis na pravi nacin, da zbog svih svojih problema ne mozes da mi das pravog i potpunog sebe, da zasluzujem nekog boljeg... Da sam ti najbitnija osoba u zivotu, da je moja ljubav najvrednija stvar koju si dobio i da me volis celim srcem... Da sam jedina svetla i cista tacka u tvom tmurnom zivotu...

Oprosti mi, ali ja ne mogu vise da zivim od pustih obecanja i praznih prica.

Prestala sam jos odavno da sebi postavljam pitanje "Sta mi je to trebalo?". Valjda je to zivot, valjda tako treba. Koliko god mi u nekom trenutku bilo tesko, svesna sam da moze biti gore. Bar nisam usamljena. Oko mene ima dosta ljudi koji se ne boje da vole jednu pomalo cudnu i na starinski nacin vaspitanu devojku, koja jos uvek veruje da su svi ljudi dobri.

Kako prolaze meseci sve tise cujem otkucaje svog srca, kada te neko spomene. Svakim danom me sve manje imas. Cinis me tako ranjivom. Hvalis se kako ti sve dobro ide, a ja pokidam delic svog srca svaki put kad izgovorim da mi je drago sto si dobro. Zelim da budes dobro, ali nije fer. Nije fer da se izvuces iz svega ovoga bez ijednog oziljka.

Ako bi me ikada pitao, da li se kajem sto sam te volela, odgovorila bih ti "Bolje voleti pa izgubiti, nego ne voleti uopste". To je ono sto ce me ciniti drugacijom od vecine mladih ljudi danasnjice, ja se ne plasim bola, ja se ne plasim da volim i dam celu sebe.

Zasto si tako surov prema meni? Ako je to tvoj nacin da me zadrzis, da me imas, onda cu te poslednji put pitati... Da li si siguran da me volis? Jer ja sebi cesto postavljam ovo pitanje.

I na kraju od nas ce ostati samo da smo bili pravi u pogresno vreme...
Nazad na vrh Ići dole
Palma*
Aktivan clan
Aktivan clan
avatar

Broj poruka : 12001
Datum upisa : 30.11.2012
Godina : 96
Lokacija : sunčana strana ulice

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priche..poznatih i manje poznatih..   1/2/2014, 21:06

Njegova neuhvatljiva

[You must be registered and logged in to see this image.]

On je voleo njenu zavidnu dostojanstvenost, i prkos svojstven nekoj divljoj životinji kojoj nameću pravila. Posmatrao je i analizirao, i nevoljno pojmio da u njemu rastu istovremeno dva oprečna osećaja- i žudnja i zavist.

Šta je pa ona imala što dugo godina on nije našao ni u jednoj drugoj? Pristajao je na kompromise, ponavljajući sebi u brk povremeno da boljeg od toga nema, i da na kraju krajeva život i nije bio toliko nemilosrdan prema njemu. I niotkud to tvrdoglavo, svojeglavo stvorenje se stvorilo jednog dana ispred njega, izazivajući ga i osmehom, i pokretima, i hodom, i žaokama. Nije znao da li to namerno radi ili jednostavno njena divlja priroda naviknuta na slobodu ima samo taj način izražavanja i priznaje samo takvu postojanje.

Nije joj ništa branio, a želeo je, iznad svega želeo je nju tako neuhvatljivu da uhvati, pripitomi, i uživa u njenom mirisu svakog trena ako može. Ta njena gordost koja iz dana u dan činila mu se ko snobizam, oh, kako je voleo zgrabiti za ruku, privući sebi i reći:“Slušaj, bićeš moja i ničija!“ A onda bi se misli gnojile, pravile bi čitavu mrežu želja, a centar svega je bila njegova neuhvatljiva. I kad bi došlo do toga da mu disanje postane plitko, osećao bi ono nezadrživo klecanje u nogama, morao bi da istrči ne bi li se umio i smirio roj strastvenih misli o njoj.

A nije znao da joj je bio tako blizak po mislima, nije znao da je bio gost njen u snovima, niti da je njen dan bio obojen njegovim hodom, mirisom, osmehom.

On, čovek čvrstog kova, bio je tako jako poljuljan njenom samom egzistencijom. Mrzeo je zbog njene lepršavosti, i načina na koji se smejala, i voleo zbog jednostavnosti i neizdržive lepote celog tog bića. Kao da se plašio nje! Da, to kad mu je jednom odzvonilo u glavi, zadrhtao je ceo, još jednom svoje sanjarenje o njoj završavajući slikom gde njegova ruka je preko njenog struka dok skupa spavaju u istom krevetu.

Mimoišli su se kad god je strah svladao njegov razum, i nikad saznao nije koliko je njoj bio poseban, i nikad ona saznala nije koliko je njemu bila posebna. Ostale su dve slike iz mladosti, razdvojene, a tako bliske.
Nazad na vrh Ići dole
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8812
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 53
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priche..poznatih i manje poznatih..   4/2/2014, 08:14

Ružičaste naočare.


Da li iko zna gde se kupuju ružičaste naočare? Svejedno koje marke,oblika i dizajna? Da li iko zna gde ih mogu naći? Ali ne,ne one za sunce. Ne smeta meni sunce,jer slabo probija kroz ovu okorelost gorčine i tuge. Ne trebaju mi ni za vid. Istina,vidim uvek pogrešno,ali relativno dobro mi je očuvan vid. Trebaju mi ružicaste naočare za život. Da konačno skinem i bacim ove crne. Smučile su mi se. Ceo život ih nosim. Imala sam i par lepih,zanimljivih,ružicastih,ali mi ih je neko uzeo,licemerno skinuo,da nisam ni primetila. Svejedno,recite mi molim vas kako ponovo sa ih nađem?
Ne,nemojte mi reći kako ću sve lepo i jasno videti i bez njih. Zar mislite da nisam pokušala,da se nisam trudila?

Pa,zar nisu svi pod nekim maskama? Zar vam se ne čini da je ceo svet premazan nekim farbama i slojevima pretvaranja? Kako ih gledati,shvatiti i prihvatiti bez naočara?
Onda izvolite,maskirajte i mene. Nanesite mi jedan premaz hladnokrvnosti,jedan lažne iskrenosti,par poteza četkicom pretvaranja i biću super. Jer samo tako maskirana ja mogu dalje. Jedino tako biću spremna da izađem iz ove jazbine depresije i ogorčenosti i samo tako prerušena,moći ću da ga pogledam u oči,a ne pljunem mu u lice sav prezir i gorčinu.Maskirajte ovog monstruma koga je on stvorio,inače ne znam kako ću dalje.
Kako pogledati u oči čoveka koji ti je srušio sve nade,snove i iluzije,uništio veru u ljude,ljubav,u život? Kako ga pogledati mirno,bez gađenja i ne udaviti ga? Ko je ovde lud?
I dok ti se smeši pogledom ljubavi i neverovatne nežnosti,u leđa ti zabija nož izdaje i prevare,bez pardona i objašnjenja. Ruši ceo tvoj svet kao kulu od karata i kad se okreneš ne vidiš ništa... Praznina i pustoš. Tražiš odgovor,bilo kakvu reč utehe,a onda udariš glavom o zid. I ne znaš šta ćeš sa tom mržnjom i gorčinom,sem da je trpaš u sebe,puštajući sve bezdušnike i lažne prijatelje da se hrane i zasite tvojim bolom i porazom. Uz osmehe likovanja i poglede „tako joj treba“,prodaju ti glupe savete i još besmislenije zaključke „zaboravićeš ga.“ Neću. Neću i ne mogu zaboraviti sve godine snova,ljubavi,nade,vere...Sve strahove,nepoverenja,sumnje i suza. Ne,neću i ne mogu nikad.
Bio je moj Bog. Centar mog sveta. Sve moje najbolje i moje najgore. Moj raj i pakao. Moj najiskreniji osmeh i prva suza. Moje prvo zadovoljstvo i prvi bol. Jedina ljubav i najveći poraz. On me dizao sa dna,brisao suze posle svakog neuspeha i jedino je on znao način da me usreći i nasmeje,ali i način da me slomi i baci na dno. Zašto je izabrao ovaj drugi?Mogao je bar da me upozori.
Zato vas molim,maskirajte me. Nanesite mi sve te slojeve ili mi recite gde da kupim ružičaste naočare? Da bacim ove crne i vidim sve drugačije.
Nazad na vrh Ići dole
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8812
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 53
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priche..poznatih i manje poznatih..   4/2/2014, 08:15

Kad ono, u džepu, san ...

Nesavršena sam, imam pege koje najviše mrzim jer mi ne dozvoljavaju da se šminkam.
I stalno pravim čudne izbore, i donosim loše odluke. Slušam srce, slušam srce, pa udarim negde. Pa se razbijem. Onda se sakupljam i sastavljam mesecima, godinama, i kad pomislim da je prošlo, ponovo nadogradjujem već započetu nit.

Zaljubim se, očarana se začaram. Letim gde god mogu, nastanim se u tvom srcu, a ti me izbaciš napolje. Popnem se i sakrijem pod tvojim trepavicama, pa opet poletim dole... Neplanirano se spotaknem o tvoj pogled i kotrljam se zajedno sa suzama niz zidove svoje duše. I ja plačem. Stalni osmeh na licu nema veze sa osećanjima. Nisi znao? Pa ne smeju se samo srećni ljudi, smeju se i oni koji imaju malo manje sreće. Ili je nemaju uopšte.
Šalila sam se kad sam rekla da hoću 1000 poljubaca, a ti odmah ode. Pobeže, i nema te.
Vrtim se u krug, i tražim te, nedostaješ mi baš.
Vreme ide brzo i ne misli na mene, niti me pogleda kad kraj mene proleti..
Već sam mislila da mi je i mašta istrošena, kad ono, u džepu, san ...
Nazad na vrh Ići dole
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8812
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 53
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priche..poznatih i manje poznatih..   4/2/2014, 08:15

RUZE.

Probudila se u pola noći, čela orošenog znojem. Sat na drugom kraju sobe otkucavao je tako sporo, pojačavajući tup bol koji je već nekoliko dana tutnjao njenom glavom. U krevetu toliko velikom da joj se Zemlja činila malom, razmišljala je kako da opet udahne vazduh i nastavi život, ili pak započne novi, možda lepši. Dvanaest dana provedenih u mračnoj sobi činilo se kao večnost...
Zaljubljena, ponižena i sama. Prihvatanje ovih činjenica išlo je jako teško. Usne koje su je ljubile večnost, ukrale su joj budućnost i zalupile vrata.

Par sati kasnije sat je i dalje otkucavao, a znoj se pretvorio u reku suza, koje su se slivale niz lice i utapale u jastuk.
Zora nije donela ništa novo... Tuš je brisao tragove suze, i ništa drugo. Miris kiše i miris njegovih usana od pre mesec dana na zajedničkom putovanju, sad joj se činio nestvarnim kao da joj se nije ni desio. Na njenu žalost, znala je da će još uvek ta ljubav disati i živeti sa njom. Vreme će morati da se načeka dok ne izbriše poslednju suzu sa njenog lica.
Ali nikad neće da skine osmeh sa lica, ma koliko je bolelo... Neće pokazati svoju ranjivost nikome, nikada. Ni svoju ljubav. Opet će naučiti da sanja, i bez njega. Naučiće da možda opet zavoli, i da se sa osmehom uspavljuje i budi. Ali nikada više neće prhvatati ruže, crvene i strastvene. Nikada, jer iza njih se krilo sve što njene oči nisu videle...
Mislila je da je dobijala ljubav, a dobijala je ono što je ostajalo iza ponoći. Poneki hladan poljubac, i iznudjen stisak ruke, ili zagrljaj.
I nije njena krivica što je svaku ružu negovala i čuvala...
Dok voliš, misliš da je sve ljubav i istina.
Nazad na vrh Ići dole
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8812
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 53
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priche..poznatih i manje poznatih..   4/2/2014, 08:16

REPRIZA....


Možeš bežati,trčati i juriti... bilo gde, ali jedno je sigurno, od sebe ne možeš pobeći, ni sakriti se. Shvatila sam, ali prekasno. Kao i uvek. Zadihana, umorna i prazna, predajem se. Izgubila sam, opet. I volela bih da mogu sada da plačem, kao svaka kukavica i jadnica, da suzama sperem sav bol i očaj, volela bih da mogu suzama da okupam ovo samosažaljenje, koje me kao i svaku budalu obuzelo, savladalo,uništilo... Tako bih volela da mogu. Ali sam izgleda presušila. Nemam više suza. Ni za bol, ni za njega, ni za sebe. Isceđena sam, prazna presušila. A tako su mi sada potrebne. Hoću da vrištim jako. Da kroz vrisak izbacim ovo razočarenje, bes i užas. I grlo mi je suvo, steže me i guši. I nema, glasa. A hoću da razbijem bol kao staklo, dok on nije razbio mene.
A samo sam htela da pronađem mir. Samo lepu i spokojnu tišinu. Samo sam htela jedan maleni kutak za sebe. Samo sam htela da pronađem sebe. Gde sam opet uprskala?
Mislila sam da postoje stvari koje su iznad nerazumevanja, svađa, uvreda... Nešto što je jače od starih i glupih poraza i promašaja. Ne znam...možda ljubav,želja za nečim jačim, lepšim, vera da ćemo uspeti.
Sada gledam kako je prljaju, cepaju i gaze, sve te sitnice i koještarije. Gledam u šoku i užasu kako isplivaju stare greške, kako me šamaraju stari porazi, gaze me aveti prošlosti. Gledam i ne mogu da verujem. I ne želim da verujem. Cepaju se obećanja koja su mi davala nadu, volju i snagu. Sva ta sigurnost nestaje, osakaćena i obogaljena, klimavo se povlači i beži,a ja ne vidim način da je zadržim. I više ni sama ne znam da li želim da je zadržim.
Kao da su od stakla,porazbijao je sve moje nade,želje i snove. Jednom rečenicom. I svakom narednom. Sekao me njima,tim parčićima,rezao svaki deo mene. I više ne vidim napred. I više ne vidim ništa. Samo prazne poglede i lica onih koji će reći „znali smo...“Da me dokrajče,zgaze i ubiju. I znali su.Svi su znali,sem mene. Čujem ih.
Nešto me teralo da se vratim nazad. Nemir u meni vukao me,gonio da se vratim,da ga vidim. Da ga vratim. Da operem sve slojeve grubosti,ružnih reči i nerazumevanja. I uspela sam,mislila sam. Uspeli smo,verovala sam. I čujem te mama kako kažeš“Daj Bože...“,sa sumnjom toliko očiglednom,tako poražavajućom i uvredljivom.“Ne nadaj se previše.“Bespotreban savet,zaključila sam. Ah,kako me samo dobro znaš. Čim osetim krila ja se vinem u oblake. Koliko puta sam padala i slomljena,prala rane i nastavljala. I još koliko puta ću dok ne naučim da se ne nadam previše. Postoje rane koje nikad ne zacele. Ostave ti ružan ožiljak,da te uvek seti,da te podseti. Mene uvek prekasno. Nižem ožiljke,po nekoj glupoj,staroj navici. Za budalu ne postoji škola.
Nazad na vrh Ići dole
Admin
Glavni Admin
avatar

Broj poruka : 939
Datum upisa : 03.05.2012
Lokacija : xxx

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priche..poznatih i manje poznatih..   6/2/2014, 18:54

[You must be registered and logged in to see this image.]
Tojota

Ovo je istinita ljubavna prica...

Ne znam cija je ,ali je tuzna prica...


"Bili smo drugari par mjeseci prije nego što je ikakva veza počela.Moj brat nas je upoznao i tad je bilo ljeto.Imao je curu i sretni su bili a ja nisam neka cura da razdvajam dvoje bića koji se vole.Tako sam skrivala svoju tugu dok sam ga gledala kad je ljubio drugu.I bilo mi je stvarno teško bol kriti nasmijana uvijek ispred njega biti,al nisam imala drugog izbora.Prošao je mjesec već kad sam saznala da su raskinuli ona i on.Nisam znala šta da radim.Da li da nastavim kao prije ili prekinem skroz prije nego što me povrijedi?!Izabrala da nastavim kao dalje.Počeli smo se družiti često i jedan dan mi je prizno da mu se sviđam.I ja sam njemu.Tako smo malo po malo počeli da izlazimo al ne stalno jer moji roditelji su bili protiv mene i momče.Bilo je teško al ne kajem se ni malo.To su bili najdraži dani života mog i nikad ih neću zaboraviti.Bio je jako fin momak i razumio je svu moju situaciju.Rekao je:"Danijela,ja ću te čekati jer ti si cura koju ne želim da promašim."Nisam mogla vjerovati da takav momak postoji.Neki momci ne mogu čekati sedmicu dana da te vide odmah raskinu,al nije moj Almir takav i zato sam se ludo zaljubila u njega.Prošlo je bilo 8 mjeseci kako smo skupa,viđali smo se tajno i nije loše bilo.U to vrijeme sam nešto saznala,nešto što mi je promijenilo cijeli život moj,nisam mogla vjerovati da mi nije rekao prije,nisam mogla vjerovati da ga neću vidjeti više.Jedan dan mi je rekao:"Moramo se naći sutra."Odmah rekla sam ne mogu zbog roditelja.Kaže:"Ako ne dođeš nećeš me nikad više vidjeti."I tako sam pobjegla iz kuće kad su roditelji zaspali.Našli smo se u parku gdje smo stalno provodili dane.Rekao mi je:"Danijela,ti znaš koliko te volim a moram te nešto pitati."Kaže:"Šta ti misliš da se ja i ti udamo?"Reko jesi li ti lud Almire.Ja imam samo 17 godina a ti 20.To je nemoguće.Roditelji ne daju još ni momka.Kaže on:"To je jedini spas za nas."A ja nisam razumjela ništa.Rekla sam de mi objasni molim te o čemu pričaš?Kaže:"Slijedeću sedmicu odlazim u Austriju zauvijek."Tijelo mi je zadrhtalo,oči su mi bile pune suza.Ostala sam bez riječi.10 minuta smo stajali u zagrljaju nismo progovorili ni jednu riječ.Nisam znala šta da kažem a nije ni on.Poslije tih 10 minuta objasnio mi je da mu je sestra ostala bez muža i ne može tamo sama da živi a niti može doći ovamo u Melbourne.Nisam ga mogla krivit jer to nije fer.Morao je da ide.Plakali smo cijelu noć u zagrljaju.Obećali smo da nećemo nikad se prestati voljeti i kad ja budem imala 20 godina da ću otići kod njega i da ćemo provesti cijeli život skupa.Lakše mi je bilo kad sam pomislila na to.Mislila sam,nije dugo 3 godine za njega čekati.Šta je on sve za mene radio,ja bi dala i život za njega.Tako je otišao.I zvali smo se telefonom,pisali sms poruke,slali pisma.I tako jedno godinu dana.Dok jednom nisam čula od njega mjesec dana ni pisma,ni poziva,ni poruka.Brinula sam se pravo.Zvala sam nije se javljao,pisala nije odgovarao.Gotovo nisam poludila.Prošao je mjesec i par dana kad sam dobila pismo.Rekao je:"Izvini Danijela,al ne volim te više.Našao sam sebi novu sreću i volim je ludo.Hajde ciao.Zaboravi me,molim te.Ako me voliš,najbolje je za obadvoje nas.Želim ti svu sreću sa nekim drugim.Ciao."Kad nisam umrla dok to čitam.Nikad u životu nisam onoliko plakala ni drhtala.Htjela sam da uzmem nož i ubijem se.I da nije mi drugarica došla,ja ne bi sad ovo pisala vama.Tako sam radila kao što je rekao.Ako ga volim da se ne javljam više.I nisam.Probala sam da ga zaboravim al to je nemoguće.I dan danas ludim za njim.Bio mi je prva ljubav.Prvi momak,prvi poljubac,prva sreća.Zaklela sam se da neću tražiti drugog momka dok ne završim fakultet.I tako je bilo.Napunila sam 20 godina i završila kao medecinska sestra.Našla sam posao koji sam mnogo voljela i sve sam imala što sam htjela u životu.Samo ne mog Almira.Upoznala sam bila momka na fakultetu.On je išao za zubara.I tako smo se počeli zabavljati.I danas smo još skupa.Pravo je fin momak.Voli me ludo,al ja ne mogu da njega volim jer moje srce za jednim momkom još je ostalo.Tako smo išli skupa 2 godine.I pitao me da se udamo.Ja sam pristala jer znala sam da će me voljeti,čuvati,paziti kao princezu.I mislila sam,neću naći drugog kao njega.Na Dan vjenčanja pozvali smo sve što smo znali.Bilo je preko 200 ljudi.Spremala sam se u sobi.Sama sam haljinu sašila.I dok sam se oblačila neko mi kucao na vrata.Kad sam otvorila da vidim tko je,zamalo mi srce nije stalo.Ispred mene je bio Almir,sa suzama u očima.Kaže:"Danijela,ne znam šta da ti kažem,kako da se izvinem."Reko molim te bježi mi pred likom.Kaže:"Molim te Danijela,saslušaj me samo 2 minute pa ako želiš opet da idem ići ću iz života tvog posve."Reko dobro,slušam,reci pa idi.Kaže:"Znaš ono pismo zadnje?"Reko kako da ne znam.Kaže:"To je sve laž bila.Nisam imao drugu curu.Ti si mi zadnja.I dan danas nisam te prebolio niti ću ikad."Reko što mi sad govoriš to Almire.Kako da znam da mi ne lažeš,kako da ti vjerujem poslije ovoliko godina.Tko zna gdje si bio i s kim si se vodo.Ja sam ostala poštena cura.Imala sam samo tebe i ovog momka Damira.I sad da ti vjerujem opet.Ne želim da mi lomiš srce više.Dosta mi je bola.Molim te idi iz života mog.Ne vraćaj se više.Ako me voliš zaboravi me kao što si ti meni rekao.Kaže:"Dobro Danijela."Samo još nešto da ti kažem:"Voljet ću te i nosim te sa mnom u grob."I izašao je.Nisam ga nikad više vidjela.Taj dan sam se udala za Damira.I slijedeći dan mi je stiglo pismo.Od Almira.Kaže:"Danijela,razlog što sam te ostavio bio je što mi je najbolji drug slagao da si bila s njim iza mojih leđa i da si govorila da ćeš raskinuti sa mnom i da me ne voliš.Izmislio e-mail i poslao mi kao da si ti njemu to sve pisala.Zakleo me da ti ne govorim ništa samo da raskinem.I tako sam mu vjerovao.Poslije 3 godine sam saznao istinu.A i saznao sam da si sa drugim pa nisam htio da se javljam.Čekao kad ćeš raskinuti.I kad sam čuo da se udaješ morao sam doći.A nisi htjela da me saslušaš pa sad je ovako došao žalostan kraj.Nisam znao šta drugo da radim.Bez tebe ne mogu da živim i zato sam se ubio.Zapamti moje zadnje riječi u sobi onaj dan:"Voljet ću te i nosim te sa mnom u grob."Zapamti ih dobro,jer to su bile moje zadnje riječi.Hajde sad želim ti svu sreću,sa Damirom sve najbolje.I još jedna molba.Ako budeš imala dva sina daj jednom ime Almir za mene a drugom Edin jer to sam ja želio našem sinu.I to je bio kraj pisma.Ne mogu vam objasniti kako sam se osjećala i neću da pokušavam jer dok ovo vama pišem suze mi teku niz lice kao kapi kiše.Sad imam 30 godina i 3 djece.Dala sam ime Almir,Edin i Almira.I još jedno da kažem.Ne mrzim svoj život,jer sam imala nešto u životu što se nađe jednom u milion puta.Jedan savjet:"Ako nešto volite,čuvajte dobro ili patite cijeli život"- kao ja za mog Almira..."



_________________
Ples usana. . ples naših poljubaca. .Žar. . dodir strasti . . ples nacrtan samo za nas. . umačem prstić u plavu boju crtam ti osmeh. . . dajem tvojim okicama blistav sjaj. . usne vajara. . vajasmo vajani. . usne ne umeju da se brane. . glad. . dah koji miluje. . slatki nemir potpuno obuzima. . kapljice vode na usnama . . Šum talasa. . vazduh obostranih emocija. . dodir prozirne vode pod mesečinom. . koža mi zna . . zlatni prah . . i opet osećam glad . . glad za Tobom. . . pssssssssst . . Tebi na dar. .


Post @toyote premješten na pravo mjesto po sadržaju...
                                                                                                                                                                                                             Admin
Nazad na vrh Ići dole
http://ljubav.forumgabon.com
Palma*
Aktivan clan
Aktivan clan
avatar

Broj poruka : 12001
Datum upisa : 30.11.2012
Godina : 96
Lokacija : sunčana strana ulice

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priche..poznatih i manje poznatih..   6/2/2014, 20:36

Razbij srcem ostatke laži

Snen pogled, srce u ritmu bubnjeva drevnih predaka. Izašla je iz kuće kao da izlazi na bojno polje ličnih bitaka. Oblak parfema, strast sakrivena u koraku, nesvesna sebe, još nesvesnija njega koji vreba. Pogledi žene koja je sreće lepe se po njoj sa zavišću. Gleda je sa strahom, gleda je sa nevericom, ne vidi u njoj ono što jeste. Osmehuje joj se, nije je briga.

“Nisam došao da te vidim, jer se bojim da ćeš me mrzeti. U meni si. Ležem sa tobom i budim se sa tobom. Kada bih došao zagrlio bih te, poljubio, vodio ljubav sa tobom.”

“Ovo srce ne ume da mrzi, nije naučeno tako. Može da voli. Samo da voli. Može i da se zaledi.”

“Fališ mi. Vodi mi se ljubav sa tobom.”


[You must be registered and logged in to see this image.]

Stegla je srce kao klješta nemuštih aždaja i prećutala mu jedan važan deo koji mu je promakao. Koji će mu uvek promicati. Prolila se odavno, verovala od prvog dana, usudila se kako nikad niko nije, a onda shvatila šta stoji iza svega. Ukoračila je dalje u dimenziju strasti svojih koraka. Cirkus. I svi su tu. Od majmuna, šarenih luda, slonova, zmija, lisica, aždaja, klovnova, šarenih balona, scene koja pleni, koja razara. Šareni izlog, prazna dekoracija.

Šta nudi? Ništa. Mržnja je slaba reč za ono što ostaje. Preslab osećaj za ono što izdaš i prodaš. Laži su prevelike ako ih igraš ulogom koji više voliš. Zelena čoja cirkuske pozornice – kockarnice može lako da se izmakne, okrene. Ne nudi ono što nemaš. Ne nudi mržnju, nudi ljubav. Šta ako te izda baš to tvoje srce u njoj samoj?

Izdalo te. Baš to tvoje srce te izdalo u njoj. Ne kuca. Ne živi. Ne diše. Razorilo joj pozornicu koju si sklopio od laži. Stoji i gleda u praznu dekoraciju života. Prelepa, divnog koraka ispunjenog strašću, pogleda prepunog života i tajni. Nije kasno za ljubav. Kasno je za još jednu ludu. Previše ih ima u cirkusu ovog života. Konkurencija je prevelika, aplikaciju je pocepala mirne duše, ni ne misleći da je popuni ponovo. I taj konkurs je bio namešten kao i svaki drugi. Nije igrao pošteno, niti je istupio pošteno ceneći iskre koje je krao svim svojim. Slegnula je ramenima, obrisala trag ledene kiše na obrazu, pogledala u nebo i osmehnula se. Izdalo je srce, ali ne njeno. Njegovo.

Njegov cirkus odlazi iz grada. Njen tek dolazi. (Maja Wu)
Nazad na vrh Ići dole
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8812
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 53
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priche..poznatih i manje poznatih..   7/2/2014, 08:12


Ženska posla

Inače, ja ženske srećem svuda, moglo bi se reći: bilo gde. Hteo sam da kažem da tu uglavnom nema pravila, ali ima jedno, a to je da mi se nikada ne ponovi situacija na isti način, na isto ili slično mesto. I sad, ako je to tako ostaje mi da se zapitam čemu služi iskustvo kada dođeš u neku približnu situaciju, (koja se neće ponoviti). Pitam se, shodno svemu predhodnom: čemu služe iskustva ili: na šta čovek da obrati pažnju da ne bi ponavljao greške? Sve to se pitam jer počinjem da prepoznajem neke svoje "greškice" koje mi se ponavljaju... Pa, opet sam imao jedan promašaj.

Evo, neću da pravim veliki uvod jer znam da se "otkačim" pa mi se može desiti da zaboravim i da ne kažem ono najvažnije, (što inače nije redak slučaj). Vidi, ovako nešto samo meni može da se desi, a kada se meni nešto dogodi - onda je to udes! Inače, sve je počelo jedno prepodne, prijatnim susretom kod Đerma uz razmenu telefona i dogovor da je nazovem oko 20:00. Kada malo dublje razmislim sve se ustvari završilo pre nego što je i počelo, tj onog trenutka kada sam rešio da ne odem na Drugarsko veče nego da posetim dugogodišnju prijateljicu, tada nepoznatu, a danas estradnu umetnicu, (meni se uvek takve stvari dešavaju, uvek napravim pogrešan izbor). Nerazmišljajući, unapred sam prihvatio poziv još kad sam je ugledao kako šeta drugom stranom Bulevara. Šta je tu slutilo na loše?

- Halo, dobar dan, Svetlanu molim! - ("pun sebe").
- Evo, sačekajte.

Čuh došaptavanje, kao: ko to "nju" traži? I čujem iz daljine cimerku kako kaže: da je neki "dubok muški" - mora da je Laki!
Vidi, vidi, znači da joj je pričala o meni, a kada žena priča o nekom muškarcu, moraš priznati, da to nije bez razloga. Stvarno ne bih hteo da zvučim neskromno, ali moram da ti opišem sebe jer kako bi inače mogao da pratiš nastavak. Kao što vidiš, tema sam! Hm!

- Ćao Laki dušo... dobro sam ... da ... ne, nisu mi bili gosti, bili su sprečeni demonstracijama... i pričice od nemila do nedraga, i kako dovršava neku knjigu, pa baš je vreme bez veze, i ovo i ono - i već dobrih 15 minuta se "čepi". Čoveče! Ma šta se raspričala, pa videli smo se prepodne i sve sam to već čuo, a nikako da me pita u vezi mog dolaska. Već je bila iscrpela sve telefonske teme i da sam rekao: doviđenja - tako bi se i završilo (to sam ipak trebao i da uradim). U trenutku pomislih da nije zaboravna, ali u tom trenu konačno dobivši reč, poput krivca, tiho rekoh: ... ustvari, hajde da ti prvo nešto objasnim. Ja znam za lepe reči finog vaspitanja, poput: izivinite, oprostite, molim vas, da li biste bili ljubazni itd, ali kada nešto želim ja retko kada pitam za dozvolu. Znaš, u vojsci sam naučio da ukoliko pitam dal' nešto može, uvek bih dobio negativan odogovor, jer je u vojsci naznačeno pitanje odlučivanja i ukoliko to nije naređenje i nije "u dnevnoj zapovesti" otkačićete, jer niko ne voli da preuzima odgovornost. U civilnom životu ti je slično - uvek nađu brdo nebuloznih razloga pa na kraju ostane samo konstatacija: koji te vrag ter'o da išta pitaš? Zato ja ne pitam, već kažem: hoću to i to, (zato obično i dobijem - pa se posle i kajem.) Zbog svega, rekoh Svetlani,

- Dolazim za sat vremena? (Od grimase koju sam napravio i Drakula bi se zgrozio - ispoljavanje straha na licu zbog mogućnosti da budem odbijen.)
- Važi ! - Reče k'o iz topa.

(To sestro! To kada vidim da se neko folira i femka uvek me podseti na moju sešu, jer te scene je trenirala svakodnevno, šta im je radila - eh, ženska posla!)
U taku sam izveo prekoredno kupanje i brijanje, "Farenhajt" i prateće aktivnosti... Evo me već na Karaburmi, zgrada prekoputa Robne kuće, sprat treći, broj trinaest, nešto me štrecnu, pred vratima čujem šuštanje vode iz kupatila, obuze me neka toplina (uuuuh!), pa zazvonih još jednom.

- Cveće cveću, - i ostale ljigavštine, kako to ja već znam, i kakvog me je Bog stvorio, (a ni ti nisi bolji.)
- Jao, Laki nisi trebao ... i Hulija, baš si srce! (Ma šta nisam trebao, a možda je žena u pravu. Ali važno je da sam prešao prag, a Venera i Mars će već sve ostalo.)
- I-juuu, pa i čokoladne bombonice - svaka ti čast! Cveće je prekrasno, pomozi mi da ga stavimo u vaznu. Lolo, stvarno si me prijatno iznenadio!
Inače ja znam da preterujem sa tim poklonima pažnje, ali to je moj stil i to je jače od mene, to zbuni svaku, znaš - to mi je adut!
Posmatram buket stvarno je k'o božićna jelka, skoro mi je zaklonio glavu, baš sam kreten. No, držim, (kreten) i dalje onu buketčinu k'o idiot i kurvinski joj se približih da proverim njen parfem. Ali taj gest samo pogorša ionako napetu situaciju, jer onako poluočešljana i bludnim pogledom "na pola", stomak mi okrete za 360, (ne osetih parfem ili sam to već totalno "puk'o" na startu.)

- Gde ti je cimerka?
- Radi treću. - A ja s anđelima.
- Vino ili domaća? - prekide me u štimovanju instrumenata.
- Okretna! - Odgovorih, spreman na sve što god da je ponudila, (mislio sam baš na sve, a ti ne bi?).
- Uskoro će i <img src=" longdesc="30" />, posluži se krekerima i maslinkama.
- Gde si ih kupila, lepi su ?
- O tome ćemo kasnije, - reče uz osmeh, polu-okrenuta meni, i ode do kuhinje, pa i ja za njom, mislim, pogledom za njom, dok je ona zanosno njišući kukovima... čoveče! Al će biti veselo! I-haaa!
A ja, već k'o vulkan pred erupcijom. (Sve po planu!)

Sedimo udobno zavaljeni u foteljama i pričamo. Ona krsti nogama k'o roda, a ja očima. Da, sećam se da je načinjala i temu vere i da misli da bi trebalo da se krsti u crkvi. Bio sam spreman da joj predložim kumstvo ... ma sve, ali nije bilo šanse da dođem do reči. Ustvari, kako je vreme surovo odmicalo na sve sam apriori bio spreman. Ali, avaj! Nekontrolisano trpam one krekere i blenem u nju ... ona sipa li sipa; pa drugu pa treću, pa prestadoh da brojim - pa da je ne odbijem, da je ne uvredim i naljutim, a ona sa onom pričom od 20:00 , a i od prepodne, (jao, nemoj opet - molim te! )

Ne sećam se da li mi je dala priliku da bilo šta kažem, uglavnom pauza nastade dok je bila u toaletu. Iskoristih priliku da se priberem i smislim novu taktiku, vidim da ću ja "žedan preko vode". Avaj, još sa praga nastavi da “melje”, a ja povijenog repa, da mrdam glavom,
- Da ... da ... da ...
Da l' od domaće ili od mrdanja glavom nastade kompletna konfuzija, pa odoh i ja do toaleta? Sa afirmacijama sam morao da nastavim i iza vrata.
- Ljudi! Pa ona je mrak!
Reših da prekinem ovu lakrdiju, ma idem kući da se k'o čovek naspavam, smisliću ja već nešto - ni prvi, a nedajbože nit zadnji put.
- Već je 23:00, da te više ne zadržavam - rekoh.
- Nemoj, baš nam je super, ostani još malo, (vidim da joj je super, a ja?)
- Uskoro će početi policijski čas - rekoh rezignirano. To ju je nasmejalo do suza pa iskoristih da joj se primaknem, ali se sve završilo na tom, i njenom da ostanem samo da popušimo još po jednu uz nalivanje još jedne za koju ne znam ni da li sam dovršio.

Sledećeg dana oko 01:30, već sav ispušen ko cigara, u bunilu i upalom vratnih mišića i s' pitanjem šta mi je sve ovo trebalo, između dva: "da-da", čuh je u magnovenju kako kaže da sve to treba rasturiti i ugasiti.
Impulsno, gestom ranjene zveri, pogledah u sijalicu i rekoh:
- Ceco, a da mi malo utulimo svetlo u sobi? (Uz poznat, upitno - optimistički, pokret obrvama!)
Uh! ... Isprovociranu kanonadu nemam snage da opišem ... možda nekom drugom prilikom, ljudi: sramota me je.
Ne znam šta je tu bilo loše. Evo i vi kažite ...

...Sutradan sam se probudio sa jakom glavoboljom, a i s' pitanjem šta sam ja Bogu zgrešio i gde sam pogrešio?
Ne znam!
Umesto da ugasimo svetlo, možda sam trebao da kažem: da ja ugasim, jer sam je možda uvredio što, pobogu, teram damu da ustaje - stvarno sam ponekad neotesan.

A ...da nije ?
... Ma, ne znam!
Hej! Znam !
Da se ona možda nije bojala mraka?
Nije ...?
...!
Čekajte ...a zašto me je uopšte i pozvala? Ha?
- Ceco, a zašto si ti mene uopšte i pozvala?
Nazad na vrh Ići dole
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8812
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 53
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priche..poznatih i manje poznatih..   7/2/2014, 08:14

Oprostajno pismo

Eto tako.
Malo po malo, terajuci subote i nedelje da rastegnu i prekriju sivilo ponedeljaka i utoraka,
sredama uzivajuci u slatkoj jezi koja najavljuje kraj nedelje, cetvrcima vec u petkovima,a petkovima
pomno procavajuci mape snova, kojima smo lutali, dodjosmo dovde.
Sta sada reci. Mnogo mi stvari pada na pamet, suvise mnogo za jedno pismo.
Da, voleo bih da mogu da ti kazem, recimo, kao Dobrisa Cesaric
".. Mozda ces se jednom uvece pojavit
Preksrasna u plavom,
Ne slutec da si svoju svjetlost lila
mojom davnom javom,
I ja koji pisem srcem punim tebe
ove cudne rime..."

Da, mogao bih ti napisati svasta. Da, mogao bih ti pisati pisma, pesme, voleo bih da stavis glavu u moje krilo
jednog kisnog dana, da zatvoris oci i da ti citam neke lepe pesme, stvarajuci simbole koje cemo samo mi
razumeti i celu njihovu lepotu halapljivo i sebicno iskoristiti za kicenje tog trenutka. I onda pritisnuti
dugme na satu vremena i zaustaviti ga zauvek.
Pa opet ne bi to bilo dosta, sve sto bih ti rekao bilo bi samo pusti odblesak vatra koje plamte u meni.
Dopisivanje sa tobom, svih ovih godina mi je jako prijalo, srecan sam sto sam nasao nekoga sa kim sam
mogao da delim taj izvor u meni, sto sam jos neke usne mogao da napojim, sto sam cuo eho u ovom svetu.
Zaista, cudno je to kako smo slicni u nekim stvarima, sada je mozda pravi trenutak da ti kazem, zaista
ne stroh nekoga ko mi je vise slican iznutra, ko je tako delio predele sna sa mnom.

Pa ipak, za kraj, ne znam sta da ti kazem. I, mozda je bolje tako. neke stvari moraju biti niezrecene,
neke staze moraju voditi u maglu, jer, kako Luis Kerol rece,
..." Lovicemo ih naprscima, viljuskama i nadom..."
(ovo je iz jedne moje omiljene price, koja mi mnogo znaci)
Za kraj ti poklanjam (kako prigodno), pesmu koju ne nzam kako se zove, Jesenjinova je,
sa njim sam poceo da se druzim od skora, od skora mi vise prija ruska pusta stepa i divlja priroda
od mirisa Sene i fransuckih bordo misli.

Odavno je zapisano
da trideseta vec znaci
kako si bogalj tu i tamo
dok zivot vise te privlaci.

Draga, skoro ce trideseta,
a zemlju sve vise volim.
I zato mi u srcu cveta
ruzicast plamen ko da gorim.

Ako se gori - gori do kraja.
Nisam uzalud u lipar sveti
bacio alku s papagaja,
znak kako cemo sagoreti.

Ciganka mi taj prsten dade.
I za tebe ga skinuh sa ruke.
I sad u strahu i bez nade
slusam ja vergla tuzne zvuke.

U teskoj glavi sve se muti.
U srcu magla, led, i s tugom
mozda cu od nekog cuti
da si ga dala uz smeh drugom.

Ljubeci te sve do dana,
raspitivace se on ocajno
kako si navela sarlatana
da tako peva osecajno.

Pa ipak minuce i ta rana.
Al kraj zivota nije mio.
Prvi put je huligana
papagaj proklet prevario.


Eto tako.
Puno ljubavi i mirnog srca ti zelim.
Eto.
Nazad na vrh Ići dole
Palma*
Aktivan clan
Aktivan clan
avatar

Broj poruka : 12001
Datum upisa : 30.11.2012
Godina : 96
Lokacija : sunčana strana ulice

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priche..poznatih i manje poznatih..   8/2/2014, 14:02

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kako da počnem priču bez kraja, a da je ne završim? Sve što osećam i što želim preneti na papir, rečima se ne može oslikati. Za sve to, reči nisu dovoljne. One ne iskazuju ni polovinu mog trenutnog stanja, mog ludila ili moje opsednutosti njime. Da li ga zaista volim... više ne znam ni sama. Da je trenutni i jedini centar mog života, neću slagati kada kažem da jeste. Bio i ostao, i ostaće zauvek. Da li je sve sa nama bila navika, možda neka neslana šala, samo igra? To ne mogu reći, jer nikada nije hteo da mi kaže pravu istinu. Da li me je voleo ili ne, da li me još uvek voli... Nikada nisam mogla biti sigurna u njegova osećanja, vešto ih je skrivao. U nekim trenucima, mogla bih se zakleti da sam mu sve na svetu, a već u sledećim, nisam mogla da prepoznam muškarca koji me je voleo, a koji me sada tako nadmeno gleda, kao da me ne poznaje... kao da ne nikada nije imao, kao da nikada nije osetio toplinu moga tela... Moje poljupce, dodire, moje sve! Potpuni stranac i totalni neznanac. Mislila sam da ga poznajem, da sam ga poznavala, ali sam sad sigurna da je sve vreme provedeno sa mnom, nosio masku. Masku koju nisam uspela da skinem... a želela sam da znam, da saznam, da li me je ikada voleo? Moja velika zadnja ljubav, moje sve... život moj! Posle toliko zajedničkih, prelepih trenutaka, posle toliko nežnosti, njegove, sada ne mogu da verujem da me je zaboravio. Ne mogu da zamislim drugu neku ženu pored njega, a tu je. Neka druga ja, moja bleda kopija... Ona je sada na mom mestu, ljubi ga, grli, ali sigurno ga ne voli snagom moje ljubavi! Ne... njega niko nikada neće voleti kao ja! Da li će on to shvatiti jednog dana? Možda... ali tada će biti kasno, prekasno za povratak... Život ide napred, nikako unazad. Ni sama ne znam dali je to ono što zaista želim... da ga zaboravim i da nikada više ne osetim njegove ruke na sebi, poljupce... njegovo sve... ali verujem da ću morati. Znam da uspeti neću da ga zaboravim, ali vredi pokušati?! Želim ga, volim i ne mogu tek tako da ga izbrišem. Nije on za mene stvar, igračka da mogu da ga se odreknem, da lako zaboravim... On je na meni ostavio tragove njega koji su jos prisutni, tragove koji ne nestaju... ostaju zauvek u meni, duboko... Kažu ljudi:"PONOS JE JACI OD LJUBAVI. "Da li sam ja ikada imala ponosa? Pre njega, uvek! Iz svake bitke, izlazila sam kao pobednik, uvek jaka, najača, spremna na sve. Sa njim, nestao je svaki deo mene, sva moja hrabrost! Moj ponos, moje dostojanstvo... sve čime sam se nekad odlikovala. Promenio je sve u meni, mene celu. Postala sam ranjivi kreten samo za njega. Igračka koja igra kako on svira. A odsvirao je vise od hiljadu melodija, lažnih... za mene najiskrenijih. Svesna svega što mi radi, ja opraštam i idem dalje, verujem da Bog vidi sve, da će mu pomoći da jednog dana shvati da sam ja ta! Ta koju stvarno voli, koja je dala sve što ima samo za njega! Znam da sam luda što sve to dozvoljavam, ali ne mogu... jednostavno ne mogu da ga ostavim. Ne mogu da se pomirim sa tim da on nije više moj, da pripada drugoj... Počinjem da ludim čim noću sklopim oči, a znam da nije sa mnom. Zamišljam ga sa njom i plačem... umirem cela. Svaka suza, čista, nevina moli da mi se vrati. Svaki deo mene, nestaje, iščezava... gubi se u dubini njegovih plavih očiju, lažljivih! Iako daleko od mene, on je tu. U meni, sa mnom, uvek i zauvek. Jedina uteha mi je što je opet moj, jedini, u snovima. Jedino tu, u njima, samo je MOJ i ničiji, druga ne postoji. Samo ON&JA, i naša ljubav... čista, iskrena, neraskidiva! Zar je sve sa njim bila  samo jedna velika laž?!

Ljubavi moja, imam jako mnogo razloga da te mrzim najviše na svetu, ali znam da to ne mogu, jer ma koliko da si me povredio, ponizio, zauvek ću te voleti!
Nazad na vrh Ići dole
Palma*
Aktivan clan
Aktivan clan
avatar

Broj poruka : 12001
Datum upisa : 30.11.2012
Godina : 96
Lokacija : sunčana strana ulice

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priche..poznatih i manje poznatih..   24/2/2014, 22:56

[You must be registered and logged in to see this image.]

Renata Cvetkov: DEVOJKA S "ROSE" USNAMA

-  Vino? – pitala je.  
-  Nisam ga nikad probala.
Pomislih
-  Bože, ovo je vino starije od nje.
         
Poteče crvena reka, kao svoju krv da joj sipah u čašu za koju sada nisam siguran da li je bila od stakla ili od zemljinog omotača, jer sam u nju smestio sve što sam imao. Kap vina joj skliznu sa usne i pade na tepih. Nije primetila. Bila je zauzeta nestajanjem u mom oku, gde se na prstima šunjala sve dublje u moj pogled. Te roze usne obojene vinom procvetale su na njenom licu i postajale „rose“.
         
Morao sam ih imati, morao sam ih ubrati. U trenu, kad začuh zvuk dve čaše, kao da su se i naši mali svetovi dotakli. Probao sam napraviti taj mali korak do nje, ali trebala mi je večnost da joj se približim. Odjednom, pružila mi je svoju nezrelu usnu i na njoj to staro dobro vino.

Izgubih sve svoje godine u jednoj sekundi, tu gde je stajalo jedno proleće i pozna jesen izvučena iz mog podruma. Ljubio sam je kao da grožđe usnama gnječimo, njeni su grozdovi pucali, a moji doživljavali vrenje. Uvijala je svoje prste oko mog tela kao loza, penjala se oko mog čokota, igrala na širokom lišću mojih dlanova. Celu noć je sazrevala u mojim rukama, kao vino ispod plutanog čepa. Tek otvorena, klizila je po meni poput prvog gutljaja.
         
Ujutro sam se probudio mamuran, sklupčan u uglu kreveta. Začudo, posteljina nije bila izgužvana, a na tepihu ne nađoh fleku od vina. Na stolu je stajala samo jedna prazna čaša koja mi se smejala svojim velikim ustima. Kroz dno flaše, kao kroz durbin, ugledah istinu sivu i nju koja nikada nije probala vino, i mene, koji nikada nisam probao nju...
         
Tada otvorih još jednu flašu i više mi nije bilo važno što se grana vinove loze ponovo tako drsko uvija oko mog prozora, i igra se sa širokim lišćem, širokim poput nečijih dlanova.
Nazad na vrh Ići dole
Palma*
Aktivan clan
Aktivan clan
avatar

Broj poruka : 12001
Datum upisa : 30.11.2012
Godina : 96
Lokacija : sunčana strana ulice

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priche..poznatih i manje poznatih..   24/2/2014, 23:03

[You must be registered and logged in to see this image.]

Snežana Pisarić Milić: ANĐELI ČUVARI


Verovali smo da anđeli postoje. Da imaju krila, velika i topla, koja čuvaju i greju kao majka nerođeno dete. Verovala sam i to, da jedni drugima možemo biti anđeli čuvari.

Nas dvoje smo krila izgubili. Bolje reći - odbacili. Onako, olako, reklo bi se bez borbe. Odbačena, nepotrebna i neprimetna krila, ostala su spojena sa belinom snega, na peronu stanice jednog malog grada, jednog običnog, a meni tako posebnog februarskog dana. Tog dana padala je po snegu ledena kiša, a promrzli prsti lepili su se na sve što bi dotakli. Išla sam u susret Njemu. Ustvari, nekom drugom, ali taj „neko“ nije bio toliko važan. Mogao je da čeka. Autobusi su kasnili... a ja nisam odustajala ni onda kada bi to svi uradili.

Čekao me na peronu iluzije, sa sumnjom na reveru. Zadenuo opsenu i strast pod kapu, a mašta, koja je drugo ime za inteligenciju koja se poigrava, našem susretu je davala najrazličitije oblike i boje.

Zvao me belom ružom, njegovim dahom sa ukusom jagode i cimeta. Uveravao me da sam njegovom životu dala sjaj, osvetlivši ga manastirskom senkom koja je prethodnog leta pala na mene kao blagoslov. Pogledom iz kelije, koji u sebi nosi sve tajne, i sva iskušenja, menjala sam boje svoje, ali i njegove, aure iz bele u crno i obratno. Nudila sam mu tišinu svih izgovorenih molitvi, pevanja i pokajanja.

Obećao mi je večnost. Dao mi sate. I, još po neki san, umotan u belu penu, kao u šećernu vunu moga detinjstva, kupljenu za dinar na vašaru.

Zakleo se da će zauvek biti moj anđeo čuvar. Poverovala sam.
Prsti su se smrzavali. Sneg mi padao na kosu, pa niz vlasi vlažio kožu, toneći kroz pore ulazio u krvotok. I tako hladan, stigao u onaj deo tela o kome svi pričaju, a ni jedan ga hirurg ne pronađe – dušu. Bela duša mi postade crvena, jer krv jurnu svom silinom, srušivši brane brižljivo građene od rođenja. Isijavala sam crvenu svetlost u nestvarno belom danu.

Rekao mi je – ja sam sanjar, veći od tebe. Meni treba anđeo čuvar i ključar snova. Pouzdana ruka da joj na dlan spustim rezbareni, ali pohabani ključ od srca. Pohrani ga u kovčeg vere, ljubavi i nade, pa ga čuvaj od vetrova što nadolaze sa svih strana.

U promrzle prste, sa strahom u očima i poštovanjem k’o pred ikonom, uzeh ključ k’o redak dijamant, te smestih ga pod rebra, sa leve strane. Rekao je – znaš, duša mi je na robiji, a svaka bela vlas na glavi stostruko je zaslužena. Nasmej me, ti to najbolje znaš. Jer, ja odavno ne čujem cvrkut ptica kada se oglase u proleće, niti pesmu slavuja, ni šapat vetrova.

Sve sam mu verovala. I bih srećna.
On je odustao od čuvanja duše. Našao je čuvara tela. A to dvoje retko idu zajedno.

Ključ još uvek nosim pod rebrima, tu je. Ne znam, da li da ga ostavim, ili odložim u kutiju za nakit, napravljenu tako da je samo jednom možeš zatvoriti.

Bela ruža je uvenula, onoga trenutka kada je suza na nju pala, slanja od kapi sa dna Mrtvog mora. Ružino trnje izbolo je promrzle prste. Ruke nikada više nisam ugrejala.

I, dok sam zauvek napuštala njega, i peron iluzije, krv mi se slivala, da li iz prstiju ili iz duše, više ne znam. Samo znam, da je duša ponovo postala kao bela pena, i to ona šećerna, jeftina, kupljena za dinar na vašaru.

Gazeći po zimskoj belini, sa uvelom belom ružom, čekam autobus da zauvek napustim peron iluzija. Odmahujem mu izbodenim prstima, dok skriveni ključ pod rebrima osluškuje šapat srca.

Nepoznati saputnik me zapita, gledajući crveni trag pod mojim nogama: – Da li je od Vaših ruku?

- Ne, meni deluje - kao da sneg krvari.
Nazad na vrh Ići dole
Palma*
Aktivan clan
Aktivan clan
avatar

Broj poruka : 12001
Datum upisa : 30.11.2012
Godina : 96
Lokacija : sunčana strana ulice

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priche..poznatih i manje poznatih..   16/3/2014, 21:16

Maja Wu: ZGRABI ME I NATERAJ DA VRIŠTIM

Neko se usudio da remeti mir njihove ljubavi. Možda misli da će gomila glupih poruka da joj  oduzme strast u koraku, njegove ruke na telu, nju u njegovom pogledu?! Teško. Moraću da vas razočaram. Može samo da rasplamsa svaki korak njene strasti do ludačkog plamena svake ljubavi ovog sveta i da je natera da ga još više i bešnje voli i želi. Mislite da nije moguće? Moguće je. Oh, nemate vi pojma na čega sam ja ona spremna. Vi ste samo zrnce koje se krije tamo negde, dok je ona plamen koji grabi napred i nema problem da proguta sve pred sobom ako joj se tako prohte. Goreće ona još dugo, paliće sve pred sobom kad god to poželi, a dokle god gori u njegovom pogledu, goreće i u njegovim rukama. Verujte mi, nema ničeg lepšeg nego kada je on zgrabi i natera da vrišti od želje, dodira, strasti, nemoći nad njegovom moći, od silne ljubavi i požude, od njegovog plamena koji kreće da liže svaki trag njenog plamena i spaja se u jedno.

“Hoću mir. Zapamti to! Dosta mi je gluposti. Vreme je da odlučiš. Ili ćeš da budeš tu i da me voliš i poštuješ, ili ćeš da odeš i ćutiš do kraja života i ne izlaziš mi na oči!“, besnela je u gorućoj potrebi za njim, u nenormalnoj čežnji koja joj je kidala telo, utrobu, misli, srce, korake, sve njeno.

“Imaš moje poštovanje i sad i zauvek, a imaš i moja osećanja”, trebalo mu je neko vreme da odgovori na njene reči.


[You must be registered and logged in to see this image.]


“Dođi!“, kada je pročitala, kratko i jasno je rekla šta želi. Njega. Želi ga tu, uz sebe, da gasi svaki njen nemir i da joj pruži svu tu ljubav koja joj toliko dugo nedostaje. Nema više otezanja i mučenja, nema više čudnih i nemogućih tišina i poruka koje odaju tugu i želju ali ne i ispunjenje. Ili će je voleti i zgrabiti i nju i sebe ili će otići i zaćutati jednom zauvek! Znala je da tako mora biti. Nema sredine kod njih. Oni jedno bez drugo ne dišu, ne žive, ne mogu da budu normalni, mirni, ne mogu da se zadovolje drugima, malima i nebitnima. Znala je to, a moraće i on da shvati i sazna.

“Večeras.“ Odgovor je bio kratak i jasan i znala je da je i to večeras predaleko da mu utone u ruke, prepusti se zaboravu i nežnosti koju nosi u tim vučijim očima, u tom divljem pogledu. Ali sačekaće i veče.

I došao je. U mraku želja i čežnje, otvorila mu je vrata i pala na njegove usne kao da je to jedino mesto gde je mogla sebe da skrasi, nađe. Polako i gladno je ispijao svaku kap njene tuge i nemoći, njene strasti i njenih potreba i ostavivši sve svoje strahove i lomove, sve tišine i sva bežanja, stegao je u zagrljaj svih njihovih tajni.

“Falio si mi. Povredio si me.“

“Falila si mi. Znam. Puko sam… shvati me…“

Znala je. Sve je ona znala, čak i ono što je mislio da ne zna. Znala mu je svaku misao, a znala je i svaku reč koju je izrekao misleći da je ona neće saznati do kraja. Znala je čak i ono što nikad neće izgovoriti, sve je znala. Znala ga je bolje nego što će mu ikada priznati da ga zna, ali nije mogla da mu oprosti što je otišao, a još manje što je rekao da je nekada voleo i da je sada kraj i njegova prošlost. Znala je da je tu, videla mu se u pogledu, čitala mu svaku želju, videla mu ja na usnama svaku kap ljubavi, na koži svoje ime u tragovima. Videla je sebe u njemu, na njemu, oko njega, znala je da je voli, znala je da to nije istina. Osećala je svakim dodirom, svakim poljupcem, svakim ukusom koji su razmenili, ali je bolelo što nije čuvao sve njeno i njihovo, što je olako predao dalje u gomili reči misleći da je skinuo teret sa duše, srca, sa sebe. Nije.


[You must be registered and logged in to see this image.]


Morala je to da mu kaže, na neki način je pokušala više puta, jer je peklo i kidalo, pored svih poruka koje je dobijala, pored svih napada na nju, pored svega. Da li je rekla sve, nije više znala, nije se više ni brinula. Bilo joj je važno da je tu, da je voli, da je zagrli, da je zgrabi i uguši strašću. Dodiri nežnosti, dodiri svile, dodiri ludila. Kad je prešao prstima preko njenog golog tela, znala je da nikad neće prestati to njihovo ludilo, dokle god su živi. Znala je to. Možda on još nije znao, ali nije se usuđivala da mu kaže. Kada bude shvatio sam, potražiće sve što je propustio, sve što je izgubio. Moraće da nađe način da je zamoli da mu oprosti što je povređivao, što je gubio vreme, da je zamoli da ga voli onako kako ga je oduvek volela, kako je oduvek voleo i on sam nju. I kada se našao koža uz kožu uz nju, u njoj, kada je zaparala sva strast i potreba, sva ljubav i osećaj olakšanja i zadovoljstva, osećaj da još malo nedostaje, to neko nevidljivo ludačko malo gde grabe jedno za drugim kao da sutra ne postoji, kao da sledeći sekund ne postoji, znala je da se od njega nikad neće izlečiti, da bez njega nikad neće živeti. Osećala je svakim delom sebe koliko je njen, koliko sve njeno u njoj vapi za njim, mirno je samo sa njim. Video je. Osetio je. Znala je sve. Ali je uzdahom sakrila svaku istinu. Neslućenim sunovratom u njegovo naručje i srce, sakrila je reči, a dala mu svu svoju ljubav. I kada je zagrlio iscrpljen, mokar i vreo, zadovoljen i zadovoljan, kada je umirio i sebe i nju, stegao je snažno i vrhovima prstiju pronašao sve putanje koje je jednom davno ostavio na njoj, zaboravio ih bežanjem. Našao ih je ponovo. Tek tada ušuškana u taj zagrljaj, zarobljena u njemu, njegovom srcu, pogledu koji gori za njom, znala je da je ponovo pronašla sebe. Njemu nije rekla… reći će mu… ako ostane, ako je bude voleo onako kako je oduvek trebao, ako ne pobegne goreći od ljubavi u plamenu koji će ga progutati i do straha koji će mu pokidati dušu.

Zaspala je mirna i tiha, prepuna nežnosti, prepuna divne melodije njegovih zagrljaja na prepad sa leđa dok se oblačila, dok su se tuširali zajedno, prepuna nostalgije za njim. Zaspala je snom kakav će dugo nakon te noći tražiti svuda u noći, a bez njega neće nalaziti… Kao da je čuo to, šapnuo joj je tiho i probudio je… “Ćutiš…“ Otvorila je oči da u mraku potraži njegove usne, da u mraku pruži ruke za njim, da zadrži svaki deo njih, topline, nežnosti i ljubavi. Zgrabio je on nju jednom davno i sebično je nikada više nije pustio, osim kada je sam poželeo da beži. Nije video da se od nje ne beži, ne može pobeći, da je ona ta koja će ga do kraja života buditi, sanjati, voleti, proganjati svojim odrazom u njegovim očima…
Nazad na vrh Ići dole
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8812
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 53
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priche..poznatih i manje poznatih..   28/3/2014, 07:56

Dok stoji na vjetru ona zaboravlja tko je. Dok stoji na vjetru ona je kao slijepac, bez štapa i bez ikoga. Stojeći na vjetru ona misli o ljudima, ona misli o sebi. misleći o ljudima ona sanja, misleći o meni ona odlazi, odlazi daleko, daleko.... I tamo daleko ona ne nalazi ništa vrijedno za sebe. Vraćajući se iz tog dalekog ona je umorna. Vraćajući se ona je zaboravila što je tražila. Vračajući se ona ne misli na mene. Vračajući se sa rukama u džepovima ona misli da sve zna. I zašto je stajala na vjetru i gutala prašinu. Ni za što je otišla tako daleko u tuđe. Ni zašto se vratila ni što je vidjela. Ništa ona ne zna ni zašto su joj ruke u džepovima. Ništa " JER NJENE SU OČI OSTALE DUBOKO ISPOD MOJIH OČIJU. NJENE SU RUKE OSTALE U MOJIM SAMO JE NJENO SRCE OSTALO TAMO NEGDJE DALEKO, DALEKO"...
Nazad na vrh Ići dole
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8812
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 53
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priche..poznatih i manje poznatih..   28/3/2014, 07:59

Esej o Ljubavi

Kao da sam pozvana da učinim nešto veliko i trajno.
Kao da sam s tvojom ljubavlju spremna da savladam sebe samu, svoju nemoć, svoj strah i svoju nepokretnost.
Da ti kažem da senke koje me progone ove večeri imaju tvoje lice, i one koje su žive, i one koje su mrtve, i one koje su mi nanosile bol, i one koje su mi donosile radost.
Senke nekih mojih života prepoznajem, a željna sam ih kao što sam željna tvoje ljubavi, dodira, postojanja.
Volim te, znači tražiti smisao, biti spreman i otvoren.
Volim te, znači živeti istinu i drhtati pri pomisli na tebe. Zahvaljujem ti se na svemu ma koliko to trajalo.
Ljubavi, siromašni su oni koji nikada nisu voleli! Ja ne želim da te učim već da te volim, to je viši stepen saznanja. Ako veruješ u sebe, za posledicu ćeš imati nesalomivu savitljivost koja odoleva svakoj oluji.
Tako će ljubav i život biti jedno. Volim te, zaista te volim.
Znam da mi ne veruješ i misliš kako ću te i ja jednog dana izneveriti. Zapamti, moja ljubav izdržaće prevare, Izdržaće veruj, izdržaće. Tera me silna potreba za tobom.
Tada i moj život dobija smisao. Moja sudbina dobija nove oblike osmišljene tobom. Zbog tvoje ljubavi ti oblici imaće neprocenjivu vrednost. Zar mogu očekivati više? Trenutno jedino moja ljubav ima svrhu, jedino ona daje vrednost ovom pisanju, jedino to duboko osećanje pripadnosti tebi donosi smisao koji iako polako izlazi iz mene, ostavlja me isceđenu i nemoćnu ma koliko želela da te ljubim, da ponovo vodimo ljubav na vrelom pesku...
Željo, postojiš uzalud! Zašto pobogu, mogli smo na taj tajni put krenuti zajedno. Šteta, jer moja ljubav za tebe nije ništa. Ne znam više šta govorim, pokušavam da ti objasnim, opišem stanje u kome se nalazim.
Kako da ti opišem to stanje, taj mamurluk duše, taj instinkt i strepnju, to lutanje, to ponižavanje. Kako te ponekad mrzim, ne mogu da te se oslobodim,, da se odvojim, da poželim drugog čoveka, a opet samo tvoje lice za mene ima smisla. Ponekad sanjam, kroz snove preživljavam one dane dok si me valjda voleo. Nije teško biti rob onome koga voliš. Neću da te pitam zašto je to tako očigledno. Da bi samo uvećalo moj bol ponekad mislim kako je sve to jedan trenutak u vremenu, trenutak između dva udarca. Kao neki tren u kojem svest pritiska moje biće i cedi ga izvlačeći esenciju koja se zove ljubav. Ponekad postajem dosadna i sebi. Ljubav pa ljubav.
Ponekad se pitam odakle dolazi ljubav, Odakle snaga i ta nemoć istovremeno? Otkuda oblaci tvog lica sto me progone iz časa u čas.
Zašto si ti postojan u meni, zašto ne mogu da te odvojim od suštine mog života? Kako, zašto, nije dovoljno reći samo volim te.
Plašim te se, želim te i bojim se tebe, mrzim te i ubijam te svakodnevno, jer ti si moj strah i moja groznica i moje nemanje, moja ograničenost, i moja tupost i sve moje gluposti. i sva moja dela, i ti si istina, i ona duhovna osama iz koje prolaze reči čudesne kao putovanja. Kada kažem volim te pomislim na ono što čini ta reč, na sve ono što si živeo, što ziviš i što ćeč živeti.
Koliko samo može da nedostaje zadovoljstvo milovanja, neznosti..
Volim te u vremenu mnogobrojnih života znači pobediti smrt,,znači nadu i smisao života, puteve ka tebi..Možda je sadašnja ljubav u ovom životu način da se naučim patnji..Ovaj svet ponekad je surov, ponekad nisam u stanju da razumem, ponekad ga prihvatam, ne volim ništa što znam. Predosećam da ćeš otići, da će te tokovi života odvući od mene. Šta nam vredi traganje za sobom ako se izgubimo pre nego što smo sebe pronašli Na putevima života ne postoje prešice. To je jasna svetlost saznanja. Mogu. Odlazim od tebe. Spašavam te mog prisustva, moje komplikovanosti, mojih nesanica i prevelike ljubavi koja ti je prešla u dosadu..Ona je uvek nešto drugo od onog što trenutno mislimo da jeste. Od moje ljubavi mogu uvek očekivati više. Zašto želimo da je se oslobodimo? Zašto obuzima tuga i radost, dva različita osećanja istovremeno? Znam, odlazim od tebe ali ne od ljubavi moje. Razumeš njenu dubinu i moj bol.
Ovaj odlazak nije smrtna presuda za našu ljubav. Ponekad želim da ti predložim da kreneš sa mnom da delimo život koji je ostao. Ali osećam da bih pogrešila i uplašila te. Ja ne sumnjam u tvoju iskrenost, u sve što si mi podario za ovo vreme ljubavi. Sad znam odakle izvire ta ljubav i sa tom spoznajom mogu da odem na put znajući da ćeš zauvek biti uz mene, u ledenom trajanju bez bola, patnje. jednom trajanju koje ne iskupljuje blažene ali i ne kažnjava grešne. To je sve za sada, za jedan život, za delić drvenog vremena u kojem se obnavljaju sve moje radosti i sve moje tuge, Ti si zaista moja ljubav za sva vremena!


Autori: Tatjana Debeljački
Nazad na vrh Ići dole
Palma*
Aktivan clan
Aktivan clan
avatar

Broj poruka : 12001
Datum upisa : 30.11.2012
Godina : 96
Lokacija : sunčana strana ulice

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priche..poznatih i manje poznatih..   15/4/2014, 10:27

Dečko koji je ubio ljubav

[You must be registered and logged in to see this image.]


Ide ovako:

Ona nije baš najbolje znala šta je to ljubav. Mislim, znala je da joj se nešto komeša u stomaku kad ga vidi i kad im se pogledi sretnu. Nekada je tako iznutra nešto jako probode i preseče joj stomak, kada iz mase izdvoji njegovo lice. Znala je da razmišlja i projektuje, pravi neke male filmove u glavi, uvek sa njim u glavnoj ulozi. Uvek su imali happy end. Ti filmovi, mislim. Ali, to nije bila ljubav. To su bili ti glupavi leptirići, i njenih 17 godina. Znala je ona to, bila je savršeno srećna sa produženim pogledima u prolazu, kada je mogla da se zakune da se ugao njegovih usana izvije u jedva primetan luk, a opet, dovoljan da pokrene oluju, haos, lavinu pitanja. A šta ako?

“Ništa! Ništa ako. Ako ne postoji, i ne misli o tome!” – naredila bi brzo sebi. I tako iznova i iznova. Znala je da je tako najpametnije. Čula je toliko priča o njemu, znala je sve njegove mane. A bilo ih je. Nije bilo ničeg nevinog u tom poluosmehu koji joj je sve češće slao. Kao da je bio… predatorski, proračunat. Znala je i to. Ponekad. Ponekad bi zaboravljala.

A što su osmesi i pogledi bili češći, bilo je potrebno duže za zaborav. Valjda je to do tih leptirića i godina, ali sve više dobrog je videla u njemu. Iako okovan reputacijom ženskaroša i lažova, sve jasnije je videla budućnost u kojoj on postaje mio, pitom, njen. Sve više je bila spremna da učini šta god je potrebno da tako i bude.

I krenuli su. Prvo pozdravi, koji su se pretvorili u razgovore. Zatim poruke, koje su se pretvorile u višečasovne telefonske razgovore. Pa piće, bioskop, prvi poljupci. Drugi, treći, dugi poljupci. Veza. Za nju više nije bilo druge strane njegove ličnosti, one na koju su je svi upozoravali, bio je onakav kakav je sa njom – divan i pažljiv. Njen.

I ona je bila njegova. Dala mu je sve, nesebično i potpuno. On je davao samo ono što je hteo, ali znao je da učini da i to deluje kao dovoljno, i pravo. Nije čula laži u njegovim rečima. Nije videla da su njegove priče samo to – priče, za lakoverne, toliko puta ponovljene i dobro uvežbane. A možda to i nije bio slučaj. Nikada do kraja nije shvatila da li je od početka bila prevarena ili je u nekom momentu krenulo nizbrdo.

Bilo kako bilo, ubrzo su već bili nizbrdo i od nizbrdo. Sve one potisnute, ili samo dobro skrivene mane, isplivale su na površinu. Ali do tada su njeni leptirići iz stomaka proleteli kroz sve delove tela, pa i do glave. Pomutili sve. Iz njene percepcije, percepcije jedne zaljubljene devojke, to je sve bio samo loš dan. Loša nedelja. Loš mesec. Loš period.

Mnogo je vremena prošlo pre nego što je prihvatila da je sve to u stvari bio jedan loš izbor. Greška, i to ona koja te na jedan surov i okrutan način uči da je nikada više ne ponoviš. Ona koju pamti. Koja ju je srušila i ponovo izgradila – čvršću, nepoverljivu, proračunatu, sličnu njemu.

Tu gde je kraj, dugo stoje tri tačke. Ne zato što se ona vraća njemu, već zato što se njihova priča nastavlja u svakom njenom sledećem pokušaju. Sada sa njom u ulozi onoga ko ne daje mnogo – ne zato što ne želi, već zato što ne sme, ne ume više. Sada je ona ta koja uzima sve, pohlepno i sebično, kao nadoknadu za nešto što je tada izgubila. Ona je ta koja dolazi i odlazi kada hoće.

A ipak, ona i dalje čeka da naiđe neko ko će oživeti to što je on ubio. Neko ko se neće pomiriti sa tim da mu to ne dozvoli, kao što ume. Kao što ju je on naučio. (Mina Al Ansari)
Nazad na vrh Ići dole
Palma*
Aktivan clan
Aktivan clan
avatar

Broj poruka : 12001
Datum upisa : 30.11.2012
Godina : 96
Lokacija : sunčana strana ulice

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priche..poznatih i manje poznatih..   24/4/2014, 21:13

Požuda i divlja žena

Ništa nije onako kako izgleda da jeste. Nije želeo da joj udovolji, nije želeo da je voli, nije želeo ništa, samo ono što je on želeo. Lagao je. Igrao se. Manipulisao je. Sve mu je bilo važno, ona mu nije bila važna.

Njoj je izgledalo sve onako kako je videla srcem. Ona je želela da mu udovolji, da sebi udovolji. Volela ga je, sledila, verovala u njega, nekada čak više nego u sebe. Nije volela igre a onda je saznala da je izdao. Nije mu mnogo trebalo. Kao da je samo to čekao. Da sedne, otvori dušu, proda je za sitno kamenje sjaja u tuđim očima koje ga nikada neće videti kako ga je videla ona. Nije bio svestan šta je uradio. A zahtevao je ga čuva, da mu veruje, da pazi na njegovo poverenje, na sve njegovo. Kako smo sebični, zar ne? Muška sebičnost. Nikad nije važno šta će nam žena učiniti, dati, pokloniti iz duše i srca, važno je šta mi želimo od te žene.

Izdala je i njega jedna. Nije ni svestan koliko. Saznala je to slučajno. Karma jeste kučka, na žalost, ali ume da bude i dobar podupirač.

Poletela srcem, otvorila se rečima, oči širom pružila ka njemu, dočekivala ga. U jednom danu dobio je sve, a ona izgubila sve. Kada je htela najviše da ga voli, on je najviše bežao. Kada je htela najviše da mu veruje, najviše je izneverio. Kada je htela najviše da nudi sebe, grli i dodirom umiri neshvaćene dubine svojih težnji, najviše je ponizio i okrivio. Kakav dan! Dan gubitaka.

U jednom danu je ispalo da ga ne voli, da misli loše o njemu, da mu želi loše, da je svaki dodir izdaja, da je ljubav prodana, da su ljudi neiskreni, a sve njihovo nevažno i malo. U jednom danu saznala je i koliko je sprao savest spravši nju sa sebe, da bi ‘kao’ čist nastavio dalje. Nije bio čist. Nikad i neće biti. Uprljao je sve njeno, okrenuo leđa, otišao, a nije svestan da je uprljao samo sebe.

Svađa mora biti čista. Seks mora biti prljav. Prljav do ludila, strasti, potreba. Da ga pamtite, želite, da ga sanjate. Svađa to ne sme biti nikada. Svađati se smete srcem, iskrenošću, nikada okrenuti leđa i nikada nikome zatvoriti srce i vrata grubošću. Zapamtite to.


[You must be registered and logged in to see this image.]


Zatvorio je sve. Rekla mu je sve. Nije niti čuo, niti želeo da čuje. A ona? Shvatila je, sa svima je mogla da razgovara, da bude mila, nežna, gruba, daleka, da ode, vrati se, samo sa njim je uzaludno pokušavala toliko dugo da nađe balans, da nađe sebe. Možda se nije trebala tražiti kraj njega? Možda je to želeo da kaže i njima i sebi i njoj? Šta god je želeo, rekao je jedno i dovoljno da zauvek mu može pokloniti tišinu sebe iz duše, da mu poverenje prepolovi, uskrati, a da potrči divlje sa vukovima, prepuštena samo sebi, gledajući samo duboko u sebe, ližući samo svoje rane. Tuđe nikada više.

Žena mora da bude divlje i neobuzdano biće svesno sebe, prepušteno svojim impulsima, svojoj prirodi. Ukoliko to nije ili je neko sputa, usmeri na drugu stranu (ne kažem pogrešnu, samo drugu), onda je sebe dala za šaku ničega. Ne dajte sebe nikada. Dajte samo sebi sve ono što želite. Žena mora da treperi strašću, da živi dušom, da pleše korakom, da ostavlja tragove koji će mirisati njenom požudom za životom. Žena mora da zna da bez sebe neće moći, ali bez svih drugih će uvek moći.

Ko vas nije voleo dovoljno, želeo i držao kao svetu kap vode na dlanu, nikada i nije bio uz vas. Ko nije nudio sve, koliko ste vi nudili sve, nikada nije bio srcem otvoren, dušom okrenut vama. Ko nije zastao, oslušnuo ono što mu ne govorite, nikada nije ni poželeo to, nije ni umeo to. Ko nije u trku sa vama kroz šumu nepreglednosti života, taj se boji sebe, ne vas. Pustite ga. On i ne želi ništa drugo, samo da bude pušten.

Divlje žene su na slobodi oslobođene muškaraca koji su ih učili, obeležili, držali, sputavali, voleli, mrzeli, čekali, na kraju pobegli od njih… jer Divlja Žena ostaje divlja šta god joj uradili. (Maja Wu)
Nazad na vrh Ići dole
Palma*
Aktivan clan
Aktivan clan
avatar

Broj poruka : 12001
Datum upisa : 30.11.2012
Godina : 96
Lokacija : sunčana strana ulice

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priche..poznatih i manje poznatih..   25/4/2014, 21:17

Za stare rane i neke nove dane

Te noći sam kao i mnogih prethodnih molila san da dođe i spasi me od hiljadu misli koje su me pritiskale sa svih strana. Osećanje neke teške čežnje, koje se kao nezvani gost uslelio u mene, bilo je intenzivnije nego ikada, ali sam se istovremeno osećala tako ispunjeno i tako prazno. Pomisao da uzmem papir počela je pomalo dosadno da leprša oko moje svesti, ali sam se, ipak, samo okrenula na drugu stranu i zarila glavu u jastuk.

Moram da priznam da me je ta pomisao na novu priču ispunjavala nekim tajnim uzbuđenjem, ali glas koji je odzvanjao negde u mojoj glavi govorio mi je da sam tu priču već ispričala. I jesam, moje priče su se među sobom razlikovale, ali poruka je uvek bila ista. Kako san i dalje nije dolazio, više mi i nije bilo potrebno spasavanje.


[You must be registered and logged in to see this image.]


Kad bolje razmislim, možda neke reči ni ne zaslužuju da bude izgovorene, još manje da stanu na papir ili u priču, ali ću ih ipak podeliti sa vama. Ako vam slučajno srce zatreperi i setite se nekoga – znaću da nisam pisala uzalud; ako, ipak, moje reči ne budu imale odjeka u vašem srcu – nemojte čitati dalje, neću se ljutiti, obećavam. Biće mi drago da ste srećni i da vaša ljubav nije kao ova.

Jer ja još uvek koračam putem zaborava skupljajući svaku uspomenu, ali zaborav još uvek nisam pronašla. Nisam, jer možda mi je i lepo kada ovako naletim na neku sitnicu i živim od sećanja. Ali ne planiram da tu ostanem još dugo. Ne, jer on je sa tog puta iščezao i ja sam ga u potpunosti imala samo u snovima i u pričama koje nikada nije pročitao. A i zašto bi, u stvari, njih čitao kada ni mene nije znao.

Žao mi je što nikada neće znati koliko sam bila njegova u beskrajno dugim noćima bez sna, kada je sve što sam imala bilo samo sećanje i nada da će nam se pogledi nekad opet ukrstiti kada jedno drugom budemo pokušavali da objasnimo sve zarad neke bolje budućnosti i nekih boljih nas. Oprosti mi samo ono što sam prećutala, jer možda ću jedino tako moći da zaboravim sve.

I ne brini za mene ako se ikada budeš uplašio da sam se izgubila u ovom surovom svetu. Ne brini, jer sam dovoljno snažna da ustanem i ubrzanim korakom krenem ka boljoj budućnosti. Ne brini ni onda kada budeš znao da mi je teško, jer ti si uvek bio onaj koji se divio mojoj sposobnosti da se osmehom branim od svega. Ali, ako ikada zastaneš u mislima negde između prošlosti i sadašnjosti, ako te ikada umore poznata lica i pomisliš koliko smo mogli zajedno – tada ćeš sigurno shvatiti šta si izgubio i tada ćeš imati razlog da se zabrineš, ali ne za mene, već za sebe.

Možda se i ujedine sve moje želje koje sam zamišljala, pa se opet ostvariš onako samo moj, možda me ona zvezda padalica još uvek nije zaboravila… Ali do tada, ako ikada ugledaš poznato lice, osmeh i oči – nemoj da sakrivaš pogled, nasmeši se i produži. Ne brini ni tada, ja ću tebe sigurno znati da pročitam.

Napisala bih vam još toliko toga, ali kako da vam pričam o našim šašavim pričama, tajnim znakovima, pozivima kojima smo nadoknađivali vreme koje je bilo protiv nas, šalama i sitnicama koje smo samo mi znali da razumemo. Kako da vam objasnim ono nedefinisano osećanje nedostajanja kada smo oboje želeli isto, a nismo mogli da pređemo preko ponosa, isuviše slični i sasvim dovoljno različiti? Kako, kad ni sama ne znam kako se toliko dugo može voleti neko za koga imate hiljadu razloga da ga zaboravite, ali uvek ostajete zbog onog jednog koji ni vama nije jasan. Kažu da taj razlog nema definiciju i da ga ne treba objašnjavati, pa neću ni ja – jer, ipak, ne mislim za sebe da sam toliko naderena.

Iako ponekad mrzim sebe što sam tako budalasta, i dalje verujem da se velike stvari uvek dugo čekaju i najviše vrede. Uspeću ja opet da nagovorim srce da me ne izda kada se budem osećala kao da čekam neka bolja vremena. Večeras nisam uspela, ali nadam se da vam se moja priča svidela. Ako jeste – pisaću vam opet, obećavam, ali tek onako – za stare rane i neke nove, bolje dane. (Danica Svorcan)
Nazad na vrh Ići dole
MARINELA

avatar

Broj poruka : 6369
Datum upisa : 30.06.2013
Lokacija : Grad na zrnu soli

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priche..poznatih i manje poznatih..   25/4/2014, 21:21

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
MARINELA

avatar

Broj poruka : 6369
Datum upisa : 30.06.2013
Lokacija : Grad na zrnu soli

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priche..poznatih i manje poznatih..   26/4/2014, 21:52

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8812
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 53
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priche..poznatih i manje poznatih..   7/6/2014, 16:02

Dogodi se tako, dva se bića susretnu. Dogodi se da ulože i vrijeme i strpljenje u međusobno pripitomljavanje. I krajičkom oka, izdaleka i jasnim pogledom oči u oči, duše se počnu prelijevati. Poteknu i bujice riječi, bogati, sadržajni razgovori o bitnim, vječnim temama. Vrijeme se, oskudno i izmrvljeno svakodnevnošću životnih obaveza zna, posvećeno prijateljskom blizinom, umnožiti poput ribica i hljebova u Hristovoj ruci. Slapovi prijateljske blizine preliju se i preko krkih posuda, u kojima nam je čuvati neprocjenjivo blago prisnosti i na sve koji se nađu u blizini prijateljstvom blagoslovljenih bića. Riječ i govor prijateljstva, rosa je što plodi suho tlo ovozemaljsko.
No, kako sve ima svoje vrijeme pa ima i vrijeme govorenja i vrijeme šutnje, tako i govor među srodnima dosegne punoću. Kad srca priđu dovoljno blizu, otkrije se da i nije mnoštvo riječi i razgovora bilo ono što je prijatelje zbližilo. Slap riječi bio je samo povratak izvoru, vraćanje u šutnju, koja je zadnji izraz svake riječi. I pravim prijateljima često više ne treba ni razgovor, ni pismo, ni blizina, ni susretanje. Duše su im nastanjene riječju koja govori u šutnji, šutnjom koja nadahnjuje njihov govor, pogled, suzu, stisak ruke, treptaj oka…Godinama pokušavam govorenjem izgladiti nesporazume među susjedima, između znanaca, u braku, s rođenom djecom… Godinama čeznem za riječju koja će me do kraja izreći, koja će me do kraja primiti u se, a ona izmiče i izmiče… U ponekoj se riječi prepoznam, za ponekom mi poleti srce, poneka me zaboli do dna duše, ponekoj se čitav život nadam… A riječ se smiješi, bliska, a neizreciva, čežnjiva, a nedokučiva, posve nama predana, a nedostupnim svjetlom sakrivena… Svaki joj se dan može prići malo bliže, postojano, s povjerenjem, ne žaleci vrijeme. Posve blizu vrijeme će dorasti do vječnosti, povjerenje do sigurnosti, čeznja do ispunjenja, riječ do šutnje.[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8812
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 53
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priche..poznatih i manje poznatih..   7/6/2014, 16:03

Traži se jedna reč.
Traži se ona reč što mi je već danima navrh jezika, a nikako da je izgovorim, i, možda, napišem. Tražim već godinama tu strašno važnu reč koja bi me spasila, a ne mogu nikako da je nađem, pa izlazim da je tražim po ulicama. Pre toga, otvaram sanduče za pisma (možda mi je neko poslao poštom?), ali tamo su samo neplaćeni računi i opomene.
Odlazim da je tražim po Terazijama; možda sedi pred Moskvom i pije pivo, a možda je u kiosku s novinama.
“Šta radiš?” – pitaju me poznanici.
Šta da im kažem? Da tražim neku reč, a ne mogu da je nađem?
Sve što su tražili, to su i našli, zato što i nisu hteli ništa naročito. Lepo se vidi: umrle su u njima prave reči, a ostali samo brojevi i opšta mesta….
Traži se jedan svet, prekjuče iščezao….
Traži se nada….ona davna nada polagana u sebe same i u vreme koje dolazi.
Traže se svi oni što su nas raznosili komad po komad, deo po deo: delove našeg vremena, naše ljubavi, traže se da vrate ljubav…
Traži se onaj ulični časovnik na banderi pod kojim smo čekali, onaj sat što još uvek otkucava u našem pamćenju. On se traži. …Jedanput bismo primetili da mala kazaljka stoji na šest a velika na dvanaest, i ne bismo se čestito ni okrenuli, a kazaljke su ponovo stajale na šest i na dvanaest, samo bi između ta dva pogleda protekao ceo život. I on se traži – taj život što promiče od danas do sutra, onaj život što je kolao, ključao, puzio, preklinjao, voleo, cmizdrio, čekao, bogoradio, zaustavljao se, podizao i ponovo padao i opet se dizao ispod onog uličnog časovnika koji se traži, a koji je ko zna kuda odnesen.


Momo Kapor[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Palma*
Aktivan clan
Aktivan clan
avatar

Broj poruka : 12001
Datum upisa : 30.11.2012
Godina : 96
Lokacija : sunčana strana ulice

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priche..poznatih i manje poznatih..   14/6/2014, 14:12

Ljubav kakvu želim

Uobičajeni radni dan u ordinaciji, oko 08:30, kada je stariji gospodin, oko 80 godina, ušao u čekaonicu. Imao je ranu na palcu koju je trebalo pregledati. Odmah je rekao da je u žurbi jer ima sastanak u 9 sati.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Zamolio sam ga da sjedne i pričeka znajući da će proći možda i više od sat vremena prije nego što će ga neko pregledati.

Stalno je pogledavao na sat. Odlučio sam da ga ja pregledam obzirom da nisam imao drugih pacijenata.

Pregledao sam ranu. Rana je bila dobro pa sam razgovarao s drugim liječnikom i dobio potreban materijal za uklanjanje šavova i saniranje rane.

Kada sam završio sve oko njegove rane, upitao sam ga zašto se tako žuri. Bilo je čudno jer stari ljudi imaju dosta vremena za ono što žele. Gospodin mi je rekao da se žuri u starački dom na doručak sa suprugom.

Raspitivao sam se kako je njezino zdravlje. Rekao mi je da je ona tamo već duže vrijeme i da ima Alzheimerovu bolest. U razgovoru sam ga upitao hoće li se njegova žena ljutiti ako malo zakasni…

Odgovorio je da ona više ne zna ko je on i da ga već 5 godina ne prepoznaje.

Bio sam iznenađen i upitao ga: „A vi i dalje idete svakog jutra kod nje iako ona ne zna ko ste?“

Nasmijao se, potapšao me po ruci i rekao: “Ona mene ne zna, ali ja nju znam…”

Tijelom su mi prošli trnci. Jedva sam suzdržavao suze. Kada je napustio ordinaciju rekao sam sebi:

“To je ljubav koju želim u svom životu.“

Istinska Ljubav nije fizička, ni romantična. Istinska ljubav je prihvaćanje svega što je bilo, što će biti i što neće biti.

Najsretniji ljudi ne moraju imati najbolje od svega; Oni će napraviti najbolje od svega što imaju! (anes.h)
Nazad na vrh Ići dole
Palma*
Aktivan clan
Aktivan clan
avatar

Broj poruka : 12001
Datum upisa : 30.11.2012
Godina : 96
Lokacija : sunčana strana ulice

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priche..poznatih i manje poznatih..   27/8/2014, 15:45

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nemi razgovor...

- Sanjaš li...?
- Snivam... Tvoje me sećanje prenu...
- Zar se i TAMO sanja...?
- Ooo, da...
- Šta snivaš...?

- Snivam... Sećaš li se - bilo je neko davno leto, neka davna jesen, neka prenežna zima, jedno nedorečeno proleće... Sećam se tvojih dugih osmeha, tvoje koje raspletene i puštene niz leđa i vetra u njoj; sećam se stidljivih pogleda tvojih, poljubaca toplih pod tamnim krošnjama hrasta - znaš, onog našeg hrasta... Sećaš se? Sećam se tvoje ruke u svojoj, naših prstiju isprepletanih dok smo mislili da nas niko neće tako, lude od ljubavi, rasplesti... Sećaš se...? Sećam se tvog zvonkog smeha, tvojih reči blagih, tvoje pesme meni... Sećam se mog sedenja pod tvojim otvorenim prozorom na stepeniku... Tvoje svirke... I tada sam oči držao zatvorene i zavideo dirkama što tada nisu dodirivale mene... Sećam se one kobne odluke da odem... Nisam to hteo ja, znaš to, zar ne? Sećam se... Sećam se tvog preplašenog izraza lica, tvojih očiju srne - napuštene i daleke... Ostavljao sam te i odlazio daleko, daleko, daleko - misleći da ću ti se jednom sigurno vratiti... Sećam se onog letnjeg plačnog jutra... I Nebo je plakalo... Sećam se našeg rastanka na peronu; tvog drhtavog jecanja tihog... Tvojih očiju... Tih dubokih setnih tužnih i pretužnih očiju... Tog slomljenog pogleda... Eh, da sam tada znao da te više nikada neću zagrliti - taj pogled pun molbe, te oči što preklinju nemo - one bi me zadržale... Ostao bih sa tobom... Nisam znao, Malecka... Nisam znao... Sećam se onog jezivog piska voza... Sećam se da nisam hteo da pođem... Šaputala si ''... Moraš da kreneš... Piši mi... Biću tu... Uskoči u voz, preklinjem te...'' A ja sam uskakao i iskakao iz voza... Kad bih se popeo - tvoja suza bi me povukla nazad k tebi... I tako - ko zna koliko puta... Sećaš se...? Sećam se da si stajala dugo, dugo sa jecajem, sklopljenih ruku, sa suzama košute... Nešto si slutila, zar ne...? Bolelo je... Jako je bolelo... Kao i tebe... Ceo me je život boleo... Ceo tvoj život je boleo i tebe... Sećam se... Naših ponovnih sasvim slučajnih susreta posle ko zna koliko godina - i tada sam mogao da vidim kako ti zastaje dah... A želeo sam da bar ti budeš srećna... Izgleda da nam ni jednom od nas to nije uspelo... Ja proživeh taj život bez tebe, sa tobom u sebi... Ti još živiš svoj život bez mene - sa mnom u sebi... Možeš li da budeš makar malo srećna, moja Malecka, makar kratko? ... Dok mi ne dođeš? Možeš li...? Ne plači... Voleo sam te i kad sam odlazio, onako konačno... Još miriše tvoja ruža na mom grobu...

- ... Snivaj... Sećam se svega, moj Cvrčku... Sa tobom svaku noć pričam i gledam ti oči gledajući u Nebo... Volim te, moj premili Cvrčku... Sanjaj... I čekaj me... Doći ću već jednom - kad za to dođe vreme... Ne sad... Ali - jednom hoću... Još niko to nije izbegao... Kao i onda, i sad dane i noći brojim kao što zvezde na Nebu brojim... Prebrojala sam čitav život i ko zna koliko Sazvrežđa... Ne brini za mene... Moja sreća je otišla sa tobom.. Snivaj... Volim te, moj premili Cvrčku... (Ljiljana Petrović)
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priche..poznatih i manje poznatih..   

Nazad na vrh Ići dole
 
Ljubavne priche..poznatih i manje poznatih..
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2
 Similar topics
-
» Karikature poznatih
» Tražim note poznatih narodnih i tamburaških pjesama!
» Citati iz dela poznatih autora
» Ljubavne price
» Poezija poznatih autora

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
IZVOR LjUBAVI :: KNJIŽEVNOST :: PROZA-
Skoči na: