IZVOR LjUBAVI


DOBRO
 
PrijemPortalRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Urbane priče

Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8809
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 54
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Urbane priče   20/9/2013, 12:56

First topic message reminder :

iz pera mog druga..meni su se mnogo dopale,nadam se da ce i vama..slobodno dodajte i vi neku..



dadoh baba seri dvesta kinti da pokupi srcu jer su kreteni hteli da zovu organe...krenuh pijanim korakom da platim muziku...pevaljka me ponovo navuce na ogromne grudi ,ovlas dodirnu usnama moj obraz i tiho rece : ma bice sve u redu , zivot je teska kurva...pozeleh da joj spustim glavu na te sisetine i odspavam snom deteta jedno nedelju dana ali me presece pogled harmonikasa...gorila sa nacional geografije je za njega riki martin...nekako nabodoh izlaz i tu se zapanjih !lik u ogledalu je bio crnji od otiraca na podu...u glavi sam imao samo jednu misao zeleznicka stanica ...treba da nadjem stanicu...nisam znao ni gde sam , ni zasto , ni koji je dan a ni godina , znao sam samo da sam dosao vozom...a putujem vozom jer moze da se pusi...da da cigareta,to mi treba cigareta...prevrnuh dzepove nigde nista ...to me je dotuklo ...umreti negde bez cigarete...i bas me boleo tuki za umiranje i za to sto ne znam gde sam ali umreti bez cigarete je trgedija neopisiva...I danas ponekad probam da se setim zasto sam uopste bio u pancevu...ali ne vredi...doci ce mi glave crne rupe .
Nazad na vrh Ići dole

AutorPoruka
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8809
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 54
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Urbane priče   5/10/2013, 08:49

Znam, nije me dugo bilo. Bio sam zauzet. Morao sam da doživim i ovo leto. Bez obzira koliko nam je vruće bilo u par navrata, ja se pomalo osećam prevareno. K’o kad kupiš tehničku robu na buvljaku. Dobio si šta si hteo, ali nije to bilo ono što si očekivao. Preživelo se. Hodalo se ulicama i teturalo se kroz žbunje. Prljali smo vodu u jezeru, žalili za Tropskim barom i pili kafu u onom novom sranju, ne znam ni kako se zove. Kukali smo na vrućinu a sad kukamo što je zahladilo. Serem nam se u mentalitet. Mada je važno napomenuti svima koji misle drugačije da je to stvar koja se menja i da me zajebu s onim „takvi smo ti mi“. Da je tako još bi visili s grana ili živeli u pećini. Uživali smo u borskom kulturnom letu. Nisam nešto bio prisutan na tim mainfestacijama al’ rek’o bih po fotografijama da mali broj ljudi jeste. Ljudi su više hteli da provode vreme na jezeru ili negde drugde. Pa, to se i desi kad probaš da zadovoljiš ukuse svima. Kad će taj Centar za kulturu da shvati da nije Pink pa da bode želje slušalaca jer mora da zaradi pare, već da mu je zadatak da promoviše kulturu. Ne’am pojma. Verovatno neće skoro. Ok, bilo je ljudi kad je Parni Valjak držao koncert. Daleko od toga da je to bilo dovoljno ..
Nazad na vrh Ići dole
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8809
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 54
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Urbane priče   23/11/2013, 06:24

KAKO SAM DOBIO VID

Bila je nekakva rana jesenja noc.....izasao sam na terasu da odmorim umornu misao..........sjeo sam u stolicu na meko jastuce.....sve se umirilo.....iz mene je izaso moj 2. 000 godina star predak, zavalio se udobno kao da je on vlasnik ovih drvenih stolica i bez ikakvog pozdrava poceo da prica..

""""" Ja sam rodjen bez vida, slijep, i tako zatvorenih ociju vidio sam sve...tako sam se i osjecao bolje, ne gledajuci mogao sam da izmisljam i oblikujem predmete i ljude medju koima cu zivjeti, bez straha da ce me razocarati svojom nezgrapnoscu, ili povrijediti onim sto vidim da cine....mora biti, mislio sam, pod zastitom te prednosti i Bog obilazi svijet koji je stvorio iz nicega, mora da se i on osjeca kao slijepac od rodjenja koji u svojim kreacijama ne mora da se drzi nikakvih uzora, zakona i zabrana.....
njemu Bogu, nisam zamjerio sto sto svjetlost kakvu je stvorio za moj crni svijet nije svijetla, sto uopste ne lici na ovu zasjenjujucu struju vazduha i sjajan dim, jer svjetlost koju sam ja tada poznavao je ljeti bila uzareni vjetar, crna pripeka, dan koji grije ali ne svijetli, a zimi je inje bilo crno, rashladjujuca vejavica crnila, svjetlost koja ledi ali ne osvjetli.....
nisam zamjerio sto su svi sastojci mog svijeta crni, sto su crni svi predmeti i obrisi, sva rastojanja, svi stvorovi, i sto su se oni micali ili nepomicni stajali u potpuno crnim prostorima pod crnim blijeskom sunca i pod crnim hladom neba.....nisam zamjerio sto je sve u svijetu bez ivica i vrhova, sve zavijeno u krljust, naborano kao kora hrasta.....
nisam zamjertio sto likovi mog svijeta, i sami precrni, nigdje nisu zapocinjali da bi se negdje zavrsili, vec su se u toj crnooj ravnolikosti prozimali, ipak ljubomorno zadrzavajuci svoje zamisljene tamne granice....jer u mom zasebnom svijetu, sve se uklapalo jedno u drugo, sve se kretalo kao podmazano...u tom svijetu niko me nije mogao prevariti jer sam vidjeo ono sto sam zelio i sto je jedino stvarno i istinito....

a onda je naislo ONO, osmjehivalo se smijehom koji ne hrani, razvucenim, oporim, neprijatnim...unutrasnje cerekanje koje jedva razmice kozu oko usana i pusta oci da hlade sve cega se dotaknu......TO je stavilo dlan na moju glavu i pocelo da govori....slusao sam kao hipnotisan dok je govorilo o nekakvoj bezumnoj toleranciji dva svijeta, mog i onog drugog i o tome kako su ih pronasli ludaci, pa im treba oprostiti...pricao je i o tome da je greska ispravljati prirodu, ali su je ludaci pokusali promjeniti, praveci od nje nesto cemu ih Bog nije ucio, pa im treba oprostiti......

otislo je ne dizuci prasinu za sobom.......otvorio sam oci i progledao.....
vidio sam kako su pecine poplaviloe u plavom jezeru, kako crveni ratnici Sikjuksa jasu na sarenim konjima, arlaucuci zutim glasovima......pitao sam se gdje sam to sada, trebao bih da znam, ali ne vidim, nigdje me nema....cujem neke druge glasove srebrne kao stijene i ne poticu od naoruzanih ratnika nego od sivo-smedjih robova koji zurno preplivavaju rijeku ozelenjenu na narandzastom suncu.....sve boje sam odjednom znao imenovati......
shvatih da mi je vid unistio tamu srebra, prebacujuci ga iz zvijezda u stijenje, i shvatih da mi tamnu jabuku unisti vid jer jabuka istruli a sunce iz nje ukrade smisao.....
i poceh da proklinjem ONO kao podlaca, koje promjeni zauvijek moj svijet, i ne pitajuci me nista......""""""".........

zapalim i ispuhnem dim.......mog predaka vise nije bilo.....umjesto njega, kraj mene je stajala cudesna prilika...zena sa perjem......smjesila se......kamencicima je gadjala stablo breze......

" Zasto gadjas brezu, ostetices joj koru ? ", usudio sam da je upitam....

" Tebi se samo to cini....to nije breza, to je covjek, muskarac s erekcijom"

oko mene se digla prasina i zavejala me kao snijeg, i vrijeme je odjednom postalo neupotrebljivo.....pogledam, gdje je bila breza stajao je muskarac koga je pogadjalo kamenje.....bio je bez odjece i sa udom u punoj erekciji....

" Zasto ga gadjas u koljeno ? ", upitam.......

" Ne....svaki put pogadjam ga tacno u oko, jer oko se moze otvoriti i na koljenu kao sto se zatvara na celu ".....

prestala je da baca kamenje i sjela u stolicu ispred mene, pokazala je rukom negdje u daljinu......

" Vidis li ono krdo konja? ", upitala me.....

zaista, na proplanku koji se nekim cudom stvorio tamo gdje su trebale stajati kuce, pasle su neke zivotinje, samo se meni cinilo da to nisu konji nego irvasi....

" To nisu konji, to su irvasi ".....

" Zar ne vidis da su potkovani, a od kada se irvasi potkivaju? "....

" Pa mozda se sad i ne potkivaju, ali oni i nisu od sada...prije su se irvasi potkivali tako sto su im Laponci vezivali vjencice od proljetnjog cvijeca oko rogova", pokusao sam da je zbuinim...

" To nije potkivanje budalo ", smijala mi se u lice......

" Nego sta je onda? "....

" Sedlanje...potkivanje je kada im pocupaju zube da ne grizu ", nastavila je da mi se podmjeva......

" Pa ovim zivotinjama nisu pocupali zube ", bio sam zbunjen....

" Naravno kada im gledas gubicu.....kopita im treba gledati ", zavrsila je trijumfalno.....

vjetar je postajao sve jaci, naglo smo zacutali.......

prisla mi je i poljubila me.....dugo me ljubila.......

" Volim te magarce ", sapnula mi je u vrat i nestala.....

svuda okolo bjesnio je vjetar samo na stolici u kojoj sam sjedio bilo je tiho i mirno, bez daska vjetra, kao u skrovitoj morskoj uvali......

nasmjesio sam se.....o kako je u pravu......oboje su u pravu......

cemu oci, mi gledamo srcem.......oci su samo da ih zatvaramo pod slascu sudjenih nam poljubaca.........covjek je slijep, bez obzira vidio li boje ili ne, sve dok se ne pojavi poljubac jedini za usne koji u sebi nosi istinski naziv svih boja.....

ugasio sam cigaretu i krenuo u krevet da je prvi put sanjam u stvarnim bojama raskosi..........

Nazad na vrh Ići dole
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8809
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 54
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Urbane priče   23/11/2013, 06:28

DodjiUMojPesak



Muški
Broj poruka: 2
Points: 2
Reputation: 0
Datum upisa: 27.07.2013


PočaljiNaslov: Re: Kratke urbane priče Sub Jul 27, 2013 5:27 pm
Zar je proslo dve godine odkako sam ovo pisao?...)))...pozzzzz za ZANU !!!



DodjiUMojPesak...sada videh da si pisao tamo..stavih ovde tvoje pisanije..mozhda me nadjesh i ovde..volela bih da te ovde sretnem..u svakom sluchaju veliki,prijateljski zagrljaj..

P.S. ...da objasnim...ovo su priche mog druga,koje dobih dozvolu da kachim i jako mi je drago shto me uvek nadje i oglasi se..nadam se da ce se i ovde pojaviti..
Nazad na vrh Ići dole
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8809
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 54
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Urbane priče   23/11/2013, 06:29

Ne trpim ni od kakve nemaštine. Kuvam jelo za sebe, štedljiva sam prema onome što mi je potrebno. Prilično rano sam naučila sve kućne poslove. Sedim na stepenicama trema, čistim zelen i ljuštim krompir. Sobu i sama umem da pospremim. Kada mi je donje rublje na izmaku, stavim kotao na ognjište, iskuvan i isperem rublje koje sam prethodno dobro natopila. Sunce me greje, znoj lije, razapnem uže vezujući ga za grane, košulje, čaršavi čarape lepršaju na povetarcu. Sutradan peglam. Sitnije stvari i sama zakrpim. Teža oštećenja odnosim krojaču. Ponekada, kada mi dojadi pekarev hleb s kvascem, sama pečem s plemenitim hmeljom. Sve dok se može, hranim se voćem. Ne zbog principa. Nemam pricipa. Isuviše mi je dobar stomak. Kućni me poslovi nikada ne preokupiraju isuviše, kao nijednu domaćicu. Ako kuvam, spremam, perem ili krpim donje rublje, to je igra, delom religiozni obred. Srećna sam što sam uspela da naučim ovaj čudesni mir domaćih poslova. Verujem da je domazluk druga strana rata. Ne podnosim prašinu, ali ovde među drvećem nje gotovo i nema, sem zimi zbog loženja. I sunce obasjava sve moje životne delatnosti. Kada bih od čovečanstva očekivala nešto krupno, onda bi to bilo da ono napusti one koji mu zabranjuju ishranu sa svetlošću. I da ljudi jednog letnjeg jutra krenu iz grada, napuste fabrike, ulice, kancelarije, centralno grejanje, struju, kupatilo, i da izađu na sunce, bez reči, ali nezadrživo. To bi bila moja revolucija - revolucija sunca. Dok stojim za koritom i perem košulju u beloj peni, sunce mi sija u leđa, a leđa blistaju od zadovoljstva. Znam da u čoveku postoji sveta i duboka tama, noćni prostor koji se nalazi unutra, ispod kože. Ali znam da čovek ispod kože kliče kada oseća toplinu i svetlost sunca. Jednom sam pored mora legla na ogromnu belu stenu na podnevnom suncu, prvi put u životu potpuno razodevena. Pre toga sam verovala da ima nekog naročitog smisla što čovek krije slabine od sunca, drži ih u tami, u mraku skriva organe mraka. U tom trenutku, kada su sunčevi zraci obasjali mesto koje prethodno nikada nisu dotakli, shvatila sam šta je to nasmejani falos - osunčane, blistave, razgaljene prozračene, bez srama, nasmešene slabine skulptura grčkih bogova.
Nazad na vrh Ići dole
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8809
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 54
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Urbane priče   23/11/2013, 06:29

mmmmmmmm


Video sam je iz profila i srce mi je stalo...Onaj gore se bas zaigrao , Zbog nje sad ,bar trinaest zena ,ima male sise...Ali smirih se, nisam ja tamo neki klinac, da se lozim samo na sise .Resih da je stignem i razlozim na sabirke pa onda odem po onu zamku sto je zategnes za drvo...Ude u kafic i ja za njom ...Sedoh za sto do njenog i opet ostadoh bez daha !...Takve oci videh samo jednom u zivotu u Porecu i tu noc sam iskidao sator , pa spavasmo pod divljom smokvom...Ili sam ih video dvaput ...nesto mi ona glumica sa osam brakova isparila iz secanja,Barton mi bio interesantniji...Gledao sam je bez treptanja da nesto ne propustim i ako bih je opisivao do detalja ta prica ovde ne bi stala...Mada me malo cudilo sto nijednog trenutka nije, ni ono zenski prikriveno , osmotrila okolinu...Samo je citala neku skriptu kao da studira mapu o skrivenom blagu ...Ali ta njena hladnoca je imala i dobrih strana ...Bar mi se nije digao jer je postojala verovatnoca da ce krenuti svakog trenutka ...I to se desilo , bundu na ledja , torbu u jednu,kesu u drugu , kljucevi...i skripta ostade na stolici....Juuupi!!!Eto prilike da je upoznam...Skocih,uzeh onu skriptu i ovlas je pogledah...: Izmene i dopune zakona o radu...U trenutku mi prodje slika ...U najromanticnijem trenutku me onako usput pita ...: "A sta ti mislis ? ..Koliko treba da bude najniza plata ?"...Jbt ..jos ako je clan nekog udruzenja za zastitu kerova ...Zivot je stvarno kurva !!!...Vratih se u stolicu i narucih pola kafane !!!
Nazad na vrh Ići dole
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8809
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 54
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Urbane priče   7/12/2013, 17:12

Ružo molim te,vrati se

Kad se vracam kući sa prozoru u prizemlju budem dočekan prijatnim glasom komšinice Ruže "dobar dan komšija, kako ste". Otpozdravim osmehom i prodjem. Ne sećam se jednoga dana a da nije bila na prozoru. Kad je lepo vreme prozori su širom otvoreni, kad pada kiša ona je opet tu sa osmehom iza stakla. Navikao sam se na nju, postala je deo mog života. Pričam jednog dana sa komšijom dok pijemo subotnju kaficu da li mu se nekad desilo da je prošao pored Ružinog prozora a da mu nije podarila osmeh.. Ne,kaže da je zbog toga zovu recepcionarka. Interesantno poredjenje a dokone žene izmišljaju nadimke.
I zaista od tada kad god prodjem imam utisak da me ona ubeleži u neku knjigu,jednostavno udari recku pored mog imena i vreme dolaska ili odlaska.
Navikne se čovek na sve pa i na ličnog recepcionara.Samo mi malo neprijatno,nisam baš navikao na toliku brigu. Dosta je valjda što svaki put moram kući da položim račune što ponekad malo okasnim nego i gospodji Ruži.

Prolazim pored recepcije,uredno otpozdravim i tako svaki dan sve do jednog kasnog popodneva...?
Vraćam se ja onako malo veselijeg raspolozenja, uhvatim se za kvaku ulaznih vrata i tad se setih da je nisam video na prozoru. Pomislih kako sam se toliko navikao da mi se to samo učinilo.Vratim se da proverim i poželim dobar dan kad ona stvarno nije na prozoru. Ozbiljno se zabrinuh i onako nacvrskan pravo pred Ružina vratra,zazvonim. Malo sam sačekao,vrata se otvoriše a iza njih se pomalja moja komšinica sa osmehom. Dobar dan komšinice,samo sam došao da se javim da sam stigo,vidim nema vas pa ko velim da me ne ispustite iz evidencije. Prvi put sam video kako sa njenog lica nestade osmeh,žena se uozbilji,povuče se korak unazad i onako sočno mi reče "jedi govna" i zalupi mi vrata ispred nosa. Šta da radim,šta sam tražio to sam i dobio. Jest da mi je kasnije bilo malo neprijatno ali nju to nije pokolebalo da i dalje stoji na prozoru .........

Prošlo je dosta vremena i zaista jednoga dana Ruža nestade sa prozora. Otišao bih ja na njena vrata ali se bojim da ću biti počašćen kao i prošli put. Želeo sam da znam zašto je nema a onda mi nalete jedna od onih komšinica koje znaju sve šta se dešava u zgradi. Polako,izokola zapitah za našu recepcionarku a ona u poverenju samo meni da kaže pa šapuće a sve se okreće da neko ne naidje..."komšija bila sam kod nje u stanu i mene je kopkalo što je ne vidim i zamisli molim te od kad staviše ovu kameru na ulazna vrata ona se zavalila u fotelju i gleda na TV-u kako ulazimo,pijucka kaficu i kaže da je sad noge manje bole". Kad to čuh meni pade kamen sa srca, vala Ružo zaslužila si da se odmoriš al' te molim da se vratiš na prozor, što pre...

autor Vrabac
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Urbane priče   

Nazad na vrh Ići dole
 
Urbane priče
Nazad na vrh 
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2
 Similar topics
-
» Te Voy a Enseñar a Querer/Ljubavna priča
» Realna priča u novoj telenoveli "Divlja mačka"
» Kako da mu pričate prljavo, a da se ne osećate smešno
» Džo Manđanelo: Upalila je priča da je Sofija moja platonska ljubav
» Indija - ljubavna priča / Caminho das Índias

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
IZVOR LjUBAVI :: KNJIŽEVNOST :: PROZA-
Skoči na: