IZVOR LjUBAVI


DOBRO
 
PrijemPortalRegistruj sePristupi

Delite
 

 Frustracije

Ići dole 
AutorPoruka
_Zana_

_Zana_

Broj poruka : 8809
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 55
Lokacija : Nedodjija:))

Frustracije Empty
PočaljiNaslov: Frustracije   Frustracije Icon_minitime2/5/2014, 07:05

Ljudi obično ne zadovoljavaju lako svoje motive. U toku čitavog života oni često dolaze u situacije u kojima ne mogu u potpunosti zadovoljiti svoje motive, ili ne mogu uopšte da ih zadovolje. U takvim situacijama moraju se ulagati posebni napori i preduzimati različiti postupci da bi se savladale smetnje koje su se isprečile zadovoljenju njihovih motiva. O ponašanju ljudi u takvim situacijama govorimo kao o prilagođavanju. Manje smetnje i manje prepreke se relativno lako savlađuju, ali kad naiđu teže onda dolazi do frustracije i do različitih posledica frustracije.

Frustracijom nazivamo sprečavanje, osujećenje, zadovoljenja motiva. Psihološko stanje u kome se nalazi pojedinac kad nešto sprečava zadovoljenje njegovih motiva nazivamo frustracionom situacijom. Njude možemo razlikovati prema tome da li su više ili manje otporni prema neuspehu. Otpornost prema neuspehu oznađčava se u psihologiji frustracionom tolerancijom ( podnošenje, tolerisanje frustracije ). Do frustracije može doći iz više uzroka, ako su se pojavile neke objektivne fizičke prepreke ili barijere npr. Gladni smo a nema hrane da zadovoljimo glad, ovo su objektivne barijere. Smetnje mogu biti i socijalne prirode koje se pojavljuju kad ljudi ili njihova shvatanja postanu prepreka ostvarenju naših motiva npr. Kada roditelji ne dopuštaju udaju za mladića za kojeg se ćerka želi udati. Uzrok frustracije može biti i u samoj ličnosti, kada osoba sebi zada ciljeve a nije sposobna da ih ostvari. Uzroci takođe mogu biti i sukobi različitih motiva u čoveku tj. Konflikti.

Reagovanje na frustracije

Na frustracije i na konflikte možemo dvojako nreagovati: realistički i nerealistički. Realistički način reagovanja imamo kada neko ko je naišao na prepreku u ostvarenju određenog cilja ponovo pokušava, ulažući ovog puta veći napor. O nerealističkom reagovanju na frustraciju govorimo onda kad situaciju koja je izazvala frustraciju pokušavamo da rešimo na taj način što tražimo različite načine da pred sobom prikrijemo neuspeh u ostvarenju određenih ciljeva, falsifikujemo pravo stanje i sebi i drugima i na taj način skrivamo doživljeni neuspeh. Ovakva frustracija ima negativne posledice.

Posledice frustracije

Frustracije vrlo često imaju pozitivan efekat. Svaki čovek u nastojanju da ostvari svoje ciljeve nailazi na oderđene prepreke i smetnje, ali one ne moraju uvek da dovedu do neuspeha u aktivnosti ni do drugih negativnih posledica. One često mogu da koriste razvoju ličnosti, jer prisiljavaju pojedinca da pažljivo oceni zadatak, da traži najpogodniji način kako će ga rešiti. Zato se može reći da frustracije predstavljaju uslov za razvijanje različitih pozitivnih osobina čoveka, on razvija svoje sposobnosti te upornost u ostvarivanju ciljeva.
Nazad na vrh Ići dole
Konstantin_Veliki

Konstantin_Veliki

Broj poruka : 20
Datum upisa : 19.11.2018
Godina : 40
Lokacija : Niš

Frustracije Empty
PočaljiNaslov: Re: Frustracije   Frustracije Icon_minitime25/5/2019, 23:14

Kako se osloboditi frustracije iz detinjsta?
Nazad na vrh Ići dole
Admin
Glavni Admin
Admin

Broj poruka : 1021
Datum upisa : 03.05.2012
Lokacija : xxx

Frustracije Empty
PočaljiNaslov: Re: Frustracije   Frustracije Icon_minitime29/5/2019, 14:57

Konstantin_Veliki ::
Kako se osloboditi frustracije iz detinjsta?

Upišite temu u GOOgle tražilicu...i pročitajte odgovor
Nazad na vrh Ići dole
http://ljubav.forumgabon.com
Konstantin_Veliki

Konstantin_Veliki

Broj poruka : 20
Datum upisa : 19.11.2018
Godina : 40
Lokacija : Niš

Frustracije Empty
PočaljiNaslov: Re: Frustracije   Frustracije Icon_minitime16/9/2019, 15:08

Frustracije nastaju kada se našim htenjima, potrebama, željama i ciljevima suprotstavi neka spoljašnja ili unutrašnja prepreka. Prepreke se mogu odnositi na različite nepovoljne aspekte životnih okolnosti, to mogu biti uslovi života, drugi ljudi ali i neki unutrašnji činioci kao što su strahovi, depresivnost, nedostatak motivacije, sposobnosti, znanja, veština itd.

Frustracije su sastavni i neizbežni deo života i psihičkog razvoja
One mogu sprečavati i ometati psihički razvoj a mogu biti i generator samog razvoja. Izloženost prevelikoj količini frustracija svakako ne doprinosi psihičkoj dobrobiti i razvoju (na primer: zapostavljanje i lišavanje dece ljubavi u detinjstvu, preterano kažnjavanje i nasilje, traumatska iskustva, česte promene životne i socijalne sredine, hronične frustracije na poslu i porodici itd.) već naprotiv može voditi razvoju različitih psihičkih problema i poremećaja. S druge strane nizak nivo frustracije takođe dovodi do štetnih posledica po psihičko zdravlje i integritet pojedinca. Na primer, deca koja su rasla u porodicama u kojima su bila prezaštićena od strane roditelja, često odrastu u ljude sa veoma slabim kapacitetom za nošenje sa svakodnevnim frustracijama i problemima. Takve osobe ostaju večito nezrele, zavisne i na najmanja osujećenja reaguju burno, često i agresivno, kada se univerzum ne pokorova njihovim željama.

Ali da li uopšte ima psihičkog razvoja bez frustracije?
Nema. Kada ne bismo imali nikakve frustracije mi se ne bismo ni razvijali, ostali bi večito u blaženom stanju potpune narcističke simbioze sa našim prvim objektom ljubavi, našom majkom. Ono što nas gura da se osamostalimo, da se istrgnemo iz sigurnosti majčinog (a kasnije i roditeljskog, porodičnog) zagrljaja jesu upravo frustracije. Ali jedino optimalna frustracija je zdrava frustracija. To je frustracija koja dovoljno jaka da nas pokrene i uzdrma, da nas motiviše da se suočavamo sa izazovima a istovreme ne toliko prevelika da nas preplavi i u potpunosti parališe u datom momentu razvoja ili životnog ciklusa.

Kako možemo reagovati na frustracije?
Na frustracije možemo reagovati konstruktivno i destruktivno. Kada frustracije dovode do toga da ulažemo dodatne napore da se suočimo sa nametnutim preprekama, kada frustracije vidimo kao izazove i šanse da postanemo bolji, jači, veštiji, uoprniji i istrajniji onda možemo reći da se ponašamo konstruktivno. Primeri konstruktivnog reagovanja na frustracije su kada se trudimo da usvaršimo svoja znanja i veštine kako bismo pronašli novi (ili bolji) posao, partnera, položili neki ispit, suočili se sa sopstvenim strahovima itd.

Destruktivno reagovanje na frustracije podrazumeva depresivno reagovanje, odustajanje od sopstvenih želja i ciljeva, pojačavanje strahova, izbegavajuće ponašanje, agresivno ponašanje.

Kako ćemo reagovati na frustraciju zavisi od naših stavova, uverenja od naših životnih filozofija. Osobe koje frustracije doživljavaju kao normalan i sastavni deo života, kao šansu i izazov za dalji razvoj (po principu što me ne ubije to me ojača) u nepovoljnim okolnostima bivaju značajno više motivisane, optimistične i uporne u rešavanju nastalih problema i prepreka.

S druge strane neki ljudi polaze od implicitnih uverenja i zahteva prema svetu da bi životne okolnosti morale uvek biti povoljne i prijatne, da se stvari moraju uvek odvijati lako i bez bola. Upravo ovakva uverenja dovode do depresivnosti, očajanja, užasavanja i agresivnog reagovanja kada se stvari ne odigravaju onako kako osoba misli da bi morale. Osobe koje polaze od ovakvih vrsta apsolutističkih zahteva zapravo veoma slabo tolerišu frustracije i ne samo da pate zbog nepovoljnih životnih okolnosti već sebi stvaraju i dodatnu patnju činivši sebe depresivnim, preplašenim ili besnim.

Najbolnije frustracije su one koje nastaju kao posledica naših unutrašnjih prepreka i konflikata. To je slučaj kada se našim željama i ciljevima suprostave naši strahovi, depresivnost, odsustvo sopsobnosti ili veština itd. Ljudi mogu sami sebe uznemiravati i frustrirati mnogo više nego što je to često slučaj sa spoljašnjim nepovoljnim okolnostima. Kako ćemo se nositi sa frustracijama zavisi od naših uverenja i načina na koji mislimo i delamo, jedno je sigurno bol je neizbežan a patnja je stvar ličnog izbora.

Učenje da se prevazilaze frustracije je nezaobilazni deo psihičkog rasta i razvoja. Kako se osoba psihički razvija tako ona sve više uviđa da su mnogi njeni zahtevi bili iracionalni i osoba ih se odriče što je čini sve više fleksibilnijom i mudrijom. Jedan od načina da osoba nauči kako da se nosi sa frustracijama jeste da osoba nauči da razlikuje želje od zahteva i prestane sebe da uznemirava tako što će zahtevati nešto što ne može i ne mora imati.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: [You must be registered and logged in to see this link.]

skype: vaspsiholog

[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Frustracije Empty
PočaljiNaslov: Re: Frustracije   Frustracije Icon_minitime

Nazad na vrh Ići dole
 
Frustracije
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
IZVOR LjUBAVI :: DRUŠTVO :: PSIHOLOGIJA-
Skoči na: