Shta to ima u ljudima tuzno da ulaze u tudje zhivote?

Kroz život, tu dugačku cestu, susrećemo ljude. One koji nam odgovaraju povedemo sa sobom na taj put, a one koji nisu naš tip jednostavno ostavimo na stanici gde smo ih i sreli.
No nije sve tako jednostavno. Kako se rešiti onih koji uporno svoj nos guraju tamo gde im nije mesto?... Bivši prijatelji se nadaju da će vas susresti taman kad vam pukne šlic na pantalonama da vas mogu informisati kako imate propuh među nogama. Sve je to zavist. Šta je ljudima toliko dosadno u životu da moraju kopati po tuđima? Jesu li to zapravo bolesno iskompleksirane osobe kojima je hobi brojati koliko dlaka je otpalo vašem ljubimcu dok ste ga šetali po dvorištu ... Ili su to samo usamljene osobe koje na taj način vape za pomoć. Poput onih nevidljivih stranaca pored kojih prođemo a da ih niti ne primetimo .. Kad malo zastanem i napravim listu poznanika shvatim koliko buva imam oko sebe. Oteraš ih,ignorišeš al ne oni se nedaju, gamad mala se drži ko alkić plota.

Možda ne rade to namerno. Možda misle da su od koristi, da su dobronamerni, da im je to obaveza, zadatak... Ko zna...
Možda i mi nekome tako izgledamo. Jedno je sigurno: pre ili kasnije, naša rođena deca će nam reći da im, možda malko više no što treba, zavirujemo u živote. Ko zna...

Ima od svega po malo iz uvodnog posta, kao i te dobronamernosti. Gusi ili zesce iritira kad se to desava iz one primitivne radoznalosti, dosade, neke skrivane koristi ili uopste neke  praznine, a mozda je to i bezanje od suocavanja sa svojim i sobom...
Sta god da je, tuzno jeste, a najgori je onaj bezobrazni tip kome ne vredi stavljati do znanja da valja da se otkaci, da nas ostavi u miru.

Deci faktom i jesmo dosadni, zaista im se mesamo u zivot, a kako i ne bismo bili kad se cesto zaboravimo pa cak i ne kontamo da su to odrasli ljudi (ili odrasliji nego sto ih mi vidimo).

trag ::

Sta god da je, tuzno jeste, a najgori je onaj bezobrazni tip kome ne vredi stavljati do znanja da valja da se otkaci, da nas ostavi u miru.
 ..da i dovedu te u situaciju da morash biti i sam grub i otkachiti ih na ruzhan nachin
Deci faktom i jesmo dosadni, zaista im se mesamo u zivot, a kako i ne bismo bili kad se cesto zaboravimo pa cak i ne kontamo da su to odrasli ljudi (ili odrasliji nego sto ih mi vidimo).

..e ovo je posebno teshko,roditeljima deca ostaju deca ma koliko da su odrasli..