IZVOR LjUBAVI


DOBRO
 
PrijemPortalRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Najlepša ljubavna pisma

Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8  Sledeći
AutorPoruka
Palma*
Aktivan clan
Aktivan clan
avatar

Broj poruka : 12001
Datum upisa : 30.11.2012
Godina : 97
Lokacija : sunčana strana ulice

PočaljiNaslov: Najlepša ljubavna pisma   6/2/2013, 21:09

First topic message reminder :



E da sam pozvana da učinim nešto veliko i trajno.
Kao da sam s tvojom ljubavlju spremna da savladam sebe samu, svoju nemoć, svoj strah i svoju nepokretnost.
Da ti kažem da senke koje me progone ove večeri imaju tvoje lice, i one koje su žive, i one koje su mrtve, i one koje su mi nanosile bol, i one koje su mi donosile radost.
Senke nekih mojih života prepoznajem, a željna sam ih kao što sam željna tvoje ljubavi, dodira, postojanja.
Volim te, znači tražiti smisao, biti spreman i otvoren.
Volim te, znači živeti istinu i drhtati pri pomisli na tebe. Zahvaljujem ti se na svemu ma koliko to trajalo.
Ljubavi, siromašni su oni koji nikada nisu voleli! Ja ne želim da te učim već da te volim, to je viši stepen saznanja. Ako veruješ u sebe, za posledicu ćeš imati nesalomivu savitljivost koja odoleva svakoj oluji.
Tako će ljubav i život biti jedno. Volim te, zaista te volim.
Znam da mi ne veruješ i misliš kako ću te i ja jednog dana izneveriti. Zapamti, moja ljubav izdržaće prevare, Izdržaće veruj, izdržaće. Tera me silna potreba za tobom.
Tada i moj život dobija smisao. Moja sudbina dobija nove oblike osmišljene tobom. Zbog tvoje ljubavi ti oblici imaće neprocenjivu vrednost. Zar mogu očekivati više? Trenutno jedino moja ljubav ima svrhu, jedino ona daje vrednost ovom pisanju, jedino to duboko osećanje pripadnosti tebi donosi smisao koji iako polako izlazi iz mene, ostavlja me isceđenu i nemoćnu ma koliko želela da te ljubim, da ponovo vodimo ljubav na vrelom pesku...
Željo, postojiš uzalud! Zašto pobogu, mogli smo na taj tajni put krenuti zajedno. Šteta, jer moja ljubav za tebe nije ništa. Ne znam više šta govorim, pokušavam da ti objasnim, opišem stanje u kome se nalazim.
Kako da ti opišem to stanje, taj mamurluk duše, taj instinkt i strepnju, to lutanje, to ponižavanje. Kako te ponekad mrzim, ne mogu da te se oslobodim,, da se odvojim, da poželim drugog čoveka, a opet samo tvoje lice za mene ima smisla. Ponekad sanjam, kroz snove preživljavam one dane dok si me valjda voleo. Nije teško biti rob onome koga voliš. Neću da te pitam zašto je to tako očigledno. Da bi samo uvećalo moj bol ponekad mislim kako je sve to jedan trenutak u vremenu, trenutak između dva udarca. Kao neki tren u kojem svest pritiska moje biće i cedi ga izvlačeći esenciju koja se zove ljubav. Ponekad postajem dosadna i sebi. Ljubav pa ljubav.
Ponekad se pitam odakle dolazi ljubav, Odakle snaga i ta nemoć istovremeno? Otkuda oblaci tvog lica sto me progone iz časa u čas.
Zašto si ti postojan u meni, zašto ne mogu da te odvojim od suštine mog života? Kako, zašto, nije dovoljno reći samo volim te.
Plašim te se, želim te i bojim se tebe, mrzim te i ubijam te svakodnevno, jer ti si moj strah i moja groznica i moje nemanje, moja ograničenost, i moja tupost i sve moje gluposti. i sva moja dela, i ti si istina, i ona duhovna osama iz koje prolaze reči čudesne kao putovanja. Kada kažem volim te pomislim na ono što čini ta reč, na sve ono što si živeo, što ziviš i što ćeč živeti.
Koliko samo može da nedostaje zadovoljstvo milovanja, neznosti..
Volim te u vremenu mnogobrojnih života znači pobediti smrt,,znači nadu i smisao života, puteve ka tebi..Možda je sadašnja ljubav u ovom životu način da se naučim patnji..Ovaj svet ponekad je surov, ponekad nisam u stanju da razumem, ponekad ga prihvatam, ne volim ništa što znam. Predosećam da ćeš otići, da će te tokovi života odvući od mene. Šta nam vredi traganje za sobom ako se izgubimo pre nego što smo sebe pronašli Na putevima života ne postoje prešice. To je jasna svetlost saznanja. Mogu. Odlazim od tebe. Spašavam te mog prisustva, moje komplikovanosti, mojih nesanica i prevelike ljubavi koja ti je prešla u dosadu..Ona je uvek nešto drugo od onog što trenutno mislimo da jeste. Od moje ljubavi mogu uvek očekivati više. Zašto želimo da je se oslobodimo? Zašto obuzima tuga i radost, dva različita osećanja istovremeno? Znam, odlazim od tebe ali ne od ljubavi moje. Razumeš njenu dubinu i moj bol.
Ovaj odlazak nije smrtna presuda za našu ljubav. Ponekad želim da ti predložim da kreneš sa mnom da delimo život koji je ostao. Ali osećam da bih pogrešila i uplašila te. Ja ne sumnjam u tvoju iskrenost, u sve što si mi podario za ovo vreme ljubavi. Sad znam odakle izvire ta ljubav i sa tom spoznajom mogu da odem na put znajući da ćeš zauvek biti uz mene, u ledenom trajanju bez bola, patnje. jednom trajanju koje ne iskupljuje blažene ali i ne kažnjava grešne. To je sve za sada, za jedan život, za delić drvenog vremena u kojem se obnavljaju sve moje radosti i sve moje tuge, Ti si zaista moja ljubav za sva vremena! (Tatjana Debeljački)


Nazad na vrh Ići dole

AutorPoruka
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8809
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 54
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Najlepša ljubavna pisma   4/2/2014, 07:25

Hej dragulju moj,

ako to jos ne znas, to je prava ljubav sto osecam za tebe, ne samo simpatija ili prosta draz. Da Ljubav, koja kroz moje telo tece kad pomislim na tebe, kad spavam, kad ustanem, govorim, telefoniram i kad zatvorim oci svoje.

Ti si sada ta osoba koja moze da me vodi, koja moze da mi stvori i lepa a i losa vremena zivota mog.

Mozes me i povrediti mnogo, a i dodirnuti strasno jer imas pristup svakom delu mojeg bica.

Imam poverenje slepo u tebe, svasta nesto bih za tebe ucinio. Snove svoje bih srusio za tebe jer si vrhunac, koji mogu da dostignem u zivotu. Vise od toga mi netreba, kao Sunce bez kojeg nemogu da zivim, kao vazduh koji disem

Puno reci a jos vise osecaja*
Nazad na vrh Ići dole
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8809
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 54
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Najlepša ljubavna pisma   4/2/2014, 07:29

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8809
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 54
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Najlepša ljubavna pisma   4/2/2014, 07:30

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nisam te izgleda volio mnogo
Sve je po starom al vise nisam tvoj

I nije mi vazno s kime nocas
Slusas ovu pjesmu i places li

Ipak pozelim neko pismo
Ipak mada zajedno nismo
Pisi, pisi ko nekad 2-3 reda
Pisi, znam da je guzva i da neces stici
Pisi, opisi mjesta
Gdje nas dvoje skupa nikada necemo ici

Ti si zadnji romantik na ovom svijetu
Sto se sporo krece i ceka raj

Malo si samo promijenila glumce
Al isti je komad isti zaplet i kraj

Ipak pozelim neko pismo
Ipak mada zajedno nismo
Pisi, pisi ko nekad 2-3 reda
Pisi, znam da je guzva i da neces stici
Pisi, opisi mjesta
Gdje nas dvoje skupa nikada necemo ici
Nazad na vrh Ići dole
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8809
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 54
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Najlepša ljubavna pisma   4/2/2014, 07:31

[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8809
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 54
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Najlepša ljubavna pisma   4/2/2014, 07:32

25 godina piše pisma voljenoj ženi
Jedan Slovenac već 25 godina piše pisma i presreće na ulici ženu koja je odbila njegovu ljubav dok su pohađali istu gimnaziju u Ljubljani, javlja Hina.
Ona se nakon četvrt stoljeća obratila sudu sa zahtjevom da napasniku zabrani svako približavanje i komunikaciju, a želi i odštetu od 500 eura za svaku godinu svoje kalvarije, dok se on brani da je ne ugrožava i da su pisma zbog neuzvraćene ljubavi pisali mnogi poznati pjesnici, navodi u srijedu ljubljanski dnevni list "Dnevnik".

"Ako su pisma voljenoj osobi znak poremećenosti ili nezrele ličnosti, onda je poremećen bio i naš pjesnik France Prešeren jer je pisao pisma Juliji Primic koja mu na njih nije odgovarala", naveo je u svom odgovoru na tužbu neimenovani Ljubljančanin.

Julija Primic bila je neuzvraćena ljubav i "muza" koja je inspirirala slovenskog romantičnog pjesnika iz sredine 19. stoljeća Francea Prešerna.

Premda je nakon smrti poslao slavan, Prešeren u svoje doba zbog boemskog načina života i slabih primanja nije važio kao "dobra partija" za djevojku iz ugledne građanske obitelji, pa se zadovoljavao pisanjem pisama i poezije nesuđenoj.

Oštećena Ljubljančanka koja je s optuženim pohađala gimnaziju posvjedočila je sudu da ju je optuženi prije 25 godina pitao želi li postati njegova djevojka, ali ga je odbila jer joj se nije sviđao, a tada su i počeli njeni problemi, jer joj stalno upućuje telefonske
pozive i često piše pisma, a od kako je napredovala tehnologija i sugestivne e-mail poruke.

"Nakon što sam ga odbila, počeo mi je pisati pisma i razglednice, nekoliko je puta noću pozvonio na moja vrata. Hodao oko naše zgrade i pokušavao uspostaviti kontakt s mojoj obitelji, a znao me je pratiti i uhoditi. Pokušala sam s njime razgovarati i moliti ga da prestane, ali nisam uspjela", navela je ona u sudskoj tužbi.

Uz zabranu približavanja i kontaktiranja, te isplatu odštete za duševne boli uzrokovane njegovim postupcima, ona od suda traži da da odredi kaznu od 2.000 eura za svaki njegov eventualni novi pokušaj približavanja ili upućivanja neželjenih poruka, piše "Dnevnik".[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8809
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 54
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Najlepša ljubavna pisma   4/2/2014, 07:34

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8809
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 54
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Najlepša ljubavna pisma   4/2/2014, 07:34

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8809
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 54
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Najlepša ljubavna pisma   4/2/2014, 07:35

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8809
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 54
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Najlepša ljubavna pisma   4/2/2014, 07:36

[You must be registered and logged in to see this image.]

...pishem ti,ma ne,ne pishem ti...a opet,bih ali nemam rechi kojima bih opisala svoje misli..ipak necu
Nazad na vrh Ići dole
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8809
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 54
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Najlepša ljubavna pisma   4/2/2014, 07:39

Dugo se ljubav traži....
Negdje davno sam zalutala na jednoj stazi u svom traganju i prihvatila da je onako iskrenu, toplu i nježnu nikad neću naći. Zašto onda ne bih prihvatila slatki val opsjene i prgrlila ono što mi se čini sličnim tome što sanjah, molih za to i dugo lutah tražeći je. Dadoh sve nježnosti i sjete vjetru da ih ponese krenuvši pred onog što zapečati moj život na listu papira...
Prošlo je dugo .......
Onda naslutih. Naslutih tebe negdje u sjenci riječi darovanih prošlim ljubavima, naslutih sva blaga nježnosti i topline što skriše se u tvom srcu.... Naslutih da nosiš za me sve nježnosti svjeta .... Ljepoto moje duše zmolih te da se vratiš i divne snove o ljubavi nastaviš crtati ..... Jesam li imala pravo na to?
Tako sam te dugo čekala i nadala se daću te sresti da nađoh hrabrosti i smjelosti za to .... Sve najnježnije u meni se probudilo i nastavih da sanjam davno sanjan san. Sve je u meni pjevalo i sa radošću proljeća budilo se iz zimskog sna koji je trajao dugo. Poželjeh svijet za mene i tebe u kom svira oda ljubavi, u kom se sve lomi pred nježnosti što mi je dade, gdje pod okriljrm mojim te skrivam snena, gdje dlanovima svojim nježno ti milujem lice, spuštam nježne cjelove na tvoje snene oči.....
Htjedoh ti reći najdivnije riječi, ne čuvati u sebi ni jedan dah kojim dišem jer usvakom si trenu u svakom dahu, u svakoj misli....... Shvatih da te odavno nosim u sebi i ako sam te dugo lutala i čitav život samo tebe sanjala i tražila, nađoh te dušo moja, svaki tvoj san svaka misao svaka želja i sva osječanja su i moja . Duša je jedna odavno al' sad spojena i nema veze u kojim tjelima živi i s kim liježe, ona je sada jedna ... Divna je spoznaja da postojiš. Zahvaljujem Mu što mi je dao da vidim očima tvoje duše, da naslutim toplinu njenu i da na kratko osjetim da si moj i da si uvijek bio i bićeš moj, jer duša je jedna a samo su tijela dva.....
Živim i udišem ljubav sa tobom, svakom trenu i svakom pokretu darujem nježnost što si mi vratio iako znam kakvi nas životi dijele.....
Jutros ti onako tužna dođoh u kapima kiše što ti pade na lice, toliko ga htjedoh dodirnuti ... znam da voliš kišu... i duša te ponovo pozva sebi nemoj mi ići sad kad sam te pronašla .........[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8809
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 54
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Najlepša ljubavna pisma   4/2/2014, 07:40

Mirisna,

Tako te nazvah, da… jer mirišeš na jutarnje cveće, kad se budim i osećam dan koji me čeka s kapljicama ljubavi na mojim usnama. A ti, u svakom uglu mojim misli, pratiš me i ulivaš kvante snage. Vedar je moj put jer prati me osmeh tvoj, osmeh odavno poklonjen meni i ovom srcu što beskrajno kuca za tebe.
Opet ti pišem, najdraža, da osetiš kako sam ti blizu i kako si ovom srcu poklonila veliki mir i prelepe trenutke stvarnosti. Pratim Mesec dok putuje nebom i kao tvoje oči gleda me i namigujući mi osvežava dah. Voleti, kao da šapuće, voleti znači disati… i zato diši pod ovim nebom što beskrajni Svemir poklanja ti u ovom trenutku…
I dok dišem, mislim na tebe, tebi pišem. Tebe volim. I ti to znaš. Ti sve znaš. Jer u svakom mom koraku i tvoj je korak. U svakoj mojoj reči skriva se ime tvoje. S tobom, najdraža, svaki dan je lep i svaki san je ispunjen.
Ti si u mom sada, ti su u mojem sutra, ti si u svakom mom osmehu i udisaju što mi podržava život. Nemoguće je da budem ja, a da u meni nisi ti. Povezani smo nevidljivim nitima, nitima koje život znače…
Bez tebe nisam ja. A s tobom sam sve što trebam biti…
Znam da možda i nisu nešto, ali lepo je deliti ove reči s tobom. Lepo je biti u tvom srcu i osetiti otkucaj taj. Otkucaj meni tako znan. Ponekad osećam kao da sam u tebi, šetam tvojim snovima, crtam po vrtovima tvoje duše. Ti mi se smešiš i šapućeš slatke istine našeg postojanja. A ja se prepustim svemu čemu me izlažeš. Jer to je tako slatko i beskrajno me čini sretnim. I tim više kad u tvojim očima vidim radost mog postojanja…
Grlim te, a ti zagrljaji beskrajno nas nose. Kao da nikad neće prestati. Kao da se cela večnost usadila u njih. U toplinama naših ruku. U čarolijama naših dodira…
Ti znaš da s tobom sam upoznao šta je to život i šta je to lepota koja u njemu postoji. Zato ti po beskonačni put priznajem kako je lepo uz tebe biti, priviti se na tvoje grudi i tako prepušten ostati satima dok prolaze kao sekunde…
Još jedan dan s tobom započinjem. Sunce mi pokazuje put kojim da uputim korake. A to su koraci do tvoje duše, jer i danas znam da mi imaš reći te čarobne reči što čuvaš ih za mene. I u tišini sna, gde sam te pronašao, i gde sam ti rekao da večno sam tvoj, zakopano je blago naše ljubavi. Čuvam ga za tebe. Čuvaš ga za mene. I nebo će spojiti naše korake kad vreme za to bude. I zato ti šapućem Volim te, da ti kroz san doputuju reči te. I dok me osećaš u sebi, osećaš i njih, kao trajni pečat onog što jesam za tebe.

Ljubim te, Mirisna. Beskrajno te ljubim.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8809
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 54
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Najlepša ljubavna pisma   4/2/2014, 07:41

[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8809
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 54
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Najlepša ljubavna pisma   4/2/2014, 07:42

Kad sam pismo vase primila,
nisam znala jesam li budna ili mi je na snu doslo!
Dugo sam se mucila `ocu li detinju duznost prestupiti
i zelju Vam ispuniti.
Najposle se odvazih uveriti Vas
da je srce jos sasvim moje, da cije bi bilo,
kada sve do sada nisam znala
da se kome moze pokloniti.
Slusala sam o tom vise puti,
al` osecala i verovala nisam.
No evo sada smogoh snage
i reci Vam da srce svoje
poklonih bas Vama!
I kaz`la bih jos stogod lepoga,
al` ruka ova drhti i izdaje.[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8809
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 54
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Najlepša ljubavna pisma   4/2/2014, 07:44

I.Turgenjev

...Mislim o tebi...i mnogo drugih uspomena i slika iskrsava preda mnom-i svuda si ti,na svim putevima svog zivota srecem tebe...

...Niski zidovi male udobne sobice dijele nas od cijelog svijeta...Sami smo,sami na cijelom svijetu,osim nas dvoje ne postoji vise nista zivo;iza ovih prijateljskih zidova mrak je i smrt i pustos.Ne vije to vjetar,ne lije to pljusak,nego to jadikuje i stenje Kaos i placu njegove slijepe oci.A kod nas je tisina i svijetlo,i toplina i radost;nesto veselo,nesto djetinje nevino kao leptir-prse oko nas;mi se priljubili jedno uz drugo,prislonili glavu do glave pa citamo lijepu knjigu;osjecam kako kuca tanka zilica u tvojoj njeznoj slepocnici,cujem kako zivis,a ti cujes kako zivim ja,tvoj smjesak radja se meni na licu prije nego tebi,odgovaras cutke na moje pitanje bez rijeci...Tvoje misli i moje misli dva su krila iste ptice koja je potonula u nebesko plavetnilo...


...O nezaboravne oci!U koga,kamo ste upravljene sada?Ko prima u svoju dusu vas pogled?...
Nazad na vrh Ići dole
Palma*
Aktivan clan
Aktivan clan
avatar

Broj poruka : 12001
Datum upisa : 30.11.2012
Godina : 97
Lokacija : sunčana strana ulice

PočaljiNaslov: Re: Najlepša ljubavna pisma   8/2/2014, 09:37

[You must be registered and logged in to see this image.]

MOJE NEBO....


PISMO-I
Da li znate, Gospodine, da se samo zbog Vas, prethodne noći otvorilo Nebo?
Spustila se nepozvana na moj prozor nebeska lađa iluzija, a u lađi junak nekih davno zaboravljenih vremena.
Osvjetlila Vas ponoćna mjesečina, ne pitajući za dozvolu. Trepavice zasvjetliše srebrnkastim prahom nježnosti. Bio je to prah koji Vi nikada niste vidjeli u ogledalu. Tamo, odakle Vi dolazite, nježnost je ime za slabost, za kojom oni koji nas ne vole najradije tragaju.

Mjenjali ste izraz, poigravajući se sa svima, pa i sa mnom. Lice tužnog dječaka smjenjivala je drčnost i snaga muškarca, koji je, eto, sasvim slučajno, te noći sišao sa oblaka. A na oblaku se, prethodno, osvjetljen munjama strasti, ispraćen grmljavinom damara, spajao sa Nebom donoseći sa sobom miris orhideja.
Ne znam da li ćete mi vjerovati, Gospodine, da je miris orhideja meni gotovo nepoznat. Moja čula već odavno ih ne raspoznaju. Sazdana sam od nekih čudnih, varljivih niti u nepresušnoj igri genetike, i nije mi dato da ih osjetim. Mogu ga samo pretpostaviti. I, pomalo, Vama na tome zavidjeti. No, nije to važno! Jer ja, doista, u Vama vidim samo djete kome bih, kada odraste po mojoj mjeri, dodijelila ulogu ruskog plemića.
Prethodna noć nije bila obična.
Ni ova pismo nije slučajno Vama namjenjeno. Ono je dugo bezobrazno lutalo po tuđim epohama, životima i pjesmama, da bih ga ja, ženski drsko prisvojila, i u novogodišnjoj noći baš Vama poklonila.

Vaša S.
Nazad na vrh Ići dole
Palma*
Aktivan clan
Aktivan clan
avatar

Broj poruka : 12001
Datum upisa : 30.11.2012
Godina : 97
Lokacija : sunčana strana ulice

PočaljiNaslov: Re: Najlepša ljubavna pisma   8/2/2014, 15:16

[You must be registered and logged in to see this image.]

U meni je neki čudan nemir...
Neki osećaj koji me proganja i neda mi mira...
Nezadovoljstvo s kojim ne znam šta bih, navika koje se često želim rešiti... ALI NE MOGU...
Bes koji više ne mogu držati u sebi, osećam da sam puna negativnih emocija...
I, ma koliko se trudim ne mogu da ih se rešim.. .previše sam slaba... NE MOGU...
Sve te emocije koje žele izaći na površinu, za sad... uspjevam da ih sačuvam u ponoru svojih tamnih tajni... ALI SAMO ZA SAD...
Ponekad na čas zastanem kao da je vreme stalo i pomislim: pa Bože u meni ništa dobro nema, osim njega...
Šta će biti ako on ode??
Napusti ovu našu ljubav??
Onda zaista ništa dobro u meni neće biti, samo tamne misli, bol i patnja...
Neće biti ničeg pozitivnog, ničeg lepog... ničeg uopšte...
Biću prazna slika na zidu, obojena bojama tuge...
Ponekad poželim jednostavno odustati, bojim se, previše se bojim....
Dosta mi je toga da se uvijek ja borim, dosta mi je da se ja jedino žrtvujem za ljubav, da ja patim.... NE MOGU VIŠE...
Možda je sve ovo neka moja trenutna kriza, koja se javila s ovom kišom...
Vraća svu patnju i bol u moj život da se setim, prisetim...
Možda je ovo neko stanje kroz koje svi prolaze ili je ipak neki znak...
Možda ipak je to znak da sva ova sreća nije za mene...
Više ne znam šta želim, zbunjena sam...
Milion pomešanih osećaja u glavi mi lutaju...
Kad bi se ti moji osećaji barem mogli ovako ispisati na papir...
Da ih mogu pročitati i shvatiti napokon samu sebe...
Ali... do tad sve je ovo uzalud...
Da pokušam rešiti nešto, znam da neću moći...
SAMO ZNAM JEDINO SVETLO MOG ŽIVOTA SI TI.... VOLIM TE ..
Jedina stvar koja vredi da sve ovo pokušam da izdržim si TI...
Jedina osoba koja čini moj svet lepšim, koja me iskreno nasmeje si TI...
Nazad na vrh Ići dole
Palma*
Aktivan clan
Aktivan clan
avatar

Broj poruka : 12001
Datum upisa : 30.11.2012
Godina : 97
Lokacija : sunčana strana ulice

PočaljiNaslov: Re: Najlepša ljubavna pisma   8/2/2014, 20:39

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pismo starijeg muškarca svojoj nekadašnjoj ljubavi

Kada budeš čitala ove reči ja ću već započeti putovanje ka večnosti. Ne znam da li će mi tajna tog novog putovanja biti otkrivena i da li će mi biti dato da te se sećam. Ako to bude slučaj, nastaviću večno da živim. Imali smo malo vremena za nas, tako malo da se život nije mogao promeniti. Jednom si mi rekla da su stvari koje su za nas zbilja važne, one kojima smo ostali verni. U dugim satima samoće shvatio sam da možemo biti verni samo onome sto pamtimo. Uvek si bila uz mene na jedini mogući način - u sećanju.

Vreme koje protiče obavezuje nas da idemo napred, u budućnost. Tako je lako skrenuti u neverstvo. Ali, postoji i sećanje. Pravo neverstvo je zaboraviti nekoga. Koliko puta sam poželeo da te ugledam bar na čas i da ti ti kažem: Ne tražim da me voliš, samo me nemoj nikada zaboraviti.

Da li se možemo sećati po sopstvenoj volji? Možemo li doneti odluku da se nečega ne sećamo? Ne, to se dešava isto onako kao što se more zabeli od pene koju je podigao vetar; bez naše volje. Nisam imao tvoje telo; ostao sam veran onome sto smo proživeli zajedno, onom slučaju koji je spojio naše sudbine. A sudbina je prema meni bila izdašna; nisam bio prisljen da odbacujem prošlost da bih zavoleo sadašnjost.

Poslednjih godina nosio sam sa sobom Geteovu knjigu “Izabrane sklonosti”. Koliko puta sam ponovo čitao desetopoglavlje misleći da me to probližava tebi, osećajući kako ti dodirujem kožu. ”Ostaje samo ono što nam je dopušteno da pamtimo”, piše tamo. To što nam je dopušteno da pamtimo je nešto neobično, iznenadno i neočekivano, nešto što osvetli naš život. Meni je bilo dopušteno da pamtim našu priču kao da je to nešto najprostije i najprirodnije. Na momente sam bio uplašen zbog mogućnosti da zaboravim draž onoga sto mi je bilo dato da proživim. No, to se nije desilo. Ostao sam veran lepoti naše ljubavi.
Nazad na vrh Ići dole
Palma*
Aktivan clan
Aktivan clan
avatar

Broj poruka : 12001
Datum upisa : 30.11.2012
Godina : 97
Lokacija : sunčana strana ulice

PočaljiNaslov: Re: Najlepša ljubavna pisma   12/2/2014, 18:24

[You must be registered and logged in to see this image.]

AKO NEKAD ČITAŠ OVO

Ako nekad čitaš ovo, sutra, ili za deset godina, trideset, pedeset, čitaj kao da čitaš prvi put. Nevažno da li si i dalje devojka, žena u godinama ili starica. Nevažno da li si i dalje njegova, nečija ili ničija, čitaj ga sa istim onim žarom kao da ti se trenutno dešava… Nedostaje mi prva rečenica koju izgovorim kada te vidim. Nedostaje mi tvoj pogled, onako polusanjiv, polulenj i radostan. Nedostaje mi kada se protežeš, kao mačka. Nedostaje mi način na koji me gledaš, sa rukom na bradi a ujedno grickaš nokte zubima. Nedostaje mi ona fleka od kafe na tvojoj majici. Nedostaje mi tvoja majica. Nedostaje mi da zajedno peremo ruke i da se umivamo. Nedostaje mi da te milujem i pokrivam dok spavaš a ti da se praviš kao da ne čuješ i da ti je svejedno. A znam da nije. Nedostaje mi da te mazim, da ti nameštam kosu kako mi odgovara. Nedostaje mi tvoja kosa. Mokra, vlažna, prljava, puštena, uvezana. Nedostaje mi da brojim mladeže na tvom licu i nikad da ih ne izbrojim do kraja. Nedostaje mi tvoje lice, tvoje ruke, tvoj glas, tvoje oči. Nedostaje mi miris tvoje kože. Nedostaje mi da ti kažem svakog jutra “Dobro jutro, ljubavi”, ili “Sunce moje, volim te”. Nedostaje mi ono “Šta ti se jede”, ili “Idi do kupatila, čekam te u krevetu…”. Nedostaje mi tvoj hedonizam, koji ne volim kod drugih. Nedostaju mi tvoja obećanja da ćeš manje da piješ i pušiš. Nedostaje mi da te zasmejavam i osvajam, pošto je to izgleda jedina profesija za koju sam predodređen. Sve ostalo još moram da učim… Nedostaje mi da ti grejem stopala rukama i da me to čini srećnim. Nedostaje mi da ti čitam neobjavljene i nezavršene priče. Nedostaje mi život kakav postoji samo u tvojim očima i nigde više. Nedostaje mi to da ti bar malo nedostajem, bar ponekad… Ako nekad čitaš ovo, čitaj polako, najsporije što možeš, reč po reč, i od svih ovih nedostajanja sastavi našu ljubav… Nedostaju mi godine koje nećemo provesti zajedno. Nedostaje mi život koji nećemo proživeti. Nedostaju mi svi oni trenuci koje ćeš pokloniti drugome. Nedostaje mi more na koje nikada nećemo otići. Nedostaje mi ono naše proleće koje očigledno nećemo udahnuti do kraja. Nedostaju mi naša deca koju nećemo imati. Nedostaju mi filmovi koje nećemo gledati. Nedostaju mi tvoji snovi koje ćeš drugima da prepričavaš. Nedostaju mi tvoji problemi koje će drugi da rešavaju. Nedostaje mi sve ono što bi tek moglo da mi nedostaje da smo zajedno… Nedostaje mi tvoje telo pored mog. Nedostaje mi tvoje telo, koje nikada nisam doživeo do kraja. Nedostaje mi da ti se dajem, radujem, usrećujem, da te gledam kako zadovoljno dišeš pored mene. Kako se zadovoljno budiš i uspavljuješ. Nedostaje mi da te ljubim po stomaku, leđima, butinama, tamo dole, svuda. Nedostaje mi da te oslobađam dodirom. Nedostaje mi da ti pričam šta ću sve da budem u životu. Nedostaje mi da budem heroj u tvojim očima. Nedostaje mi tvoja podrška i tvoje divljenje. Nedostaje mi da ponovo budem najjači u tvom pogledu. Nedostaje mi tvoj pogled kao moje najbolje ogledalo. Ali to sam ti već rekao, sećaš se? Nedostaje mi Beograd koji ima smisla samo kada sam sa tobom. Nedostaje mi da spustim glavu na tvoje rame, a ti da ostaneš uzdržana, kao da ti ništa ne znači. Nedostaje mi da mi kažeš da moraš da ideš ja da te zadržim, pa da ostaneš kod mene još puna četiri sata. Nedostaje mi tvoje otmeno odbijanje i način na koji mi to kažeš. Nedostaje mi tvoje otmeno neverstvo. Nedostaje mi ono tvoje “nismo jedno za drugo”, i ono moje “valjda se i ja nešto pitam”. Nedostaje mi tvoja ljubomora, koju vešto skrivaš a posle se odaš, kroz smeh… Ako nekad čitaš ovo, znaj da neće niko da te štedi, niko, nikad. Život će te trošiti kao što troši sve i svakoga. Snovi u koje se sada kuneš mogu da te izdaju na prvoj krivini. Ljudi takođe. Ali ne odustaj, nikako ne odustaj. Zbog sebe, zbog mene, zbog nas, zbog života koji vredi odživeti do kraja. I obavezno se nadaj i voli, to je jedino što može da te održi… Nedostaje mi uzbuđenje pred naš susret i razočaranje što nikada nisam stigao sve da ti kažem. Nedostaje mi da budem uz tebe i kada nisi u pravu. Nedostaje mi da te branim kada te napadaju. Nedostaje mi da se razdereš na mene kada poludiš. Nedostaje mi da ti pričam poeziju, pardon, da je izmišljam i prepravljam, u trenutku, onako kako nama odgovara. Nedostaje mi da ti se žalim, na tebe, tebi, u trećem licu, pošto nemam kome drugom. Nedostaje mi tvoje smejanje, tvoja strast za životom, muzikom, ljudima. Nedostaje mi da mi kažeš da ti nedostajem a odavno mi to nisi rekla… Nedostaje mi tvoj neprestani smeh koji traje i kada se zaustavi. Nedostaje mi tvoja ležernost, tvoja otkačenost i ono tvoje čuveno - ma lako ćemo… Nedostaje mi tvoj zagrljaj, dodir, tvoja pravdanja, izvinjenja. Nedostaje mi da te čekam i ispraćam. Nedostaje mi da te ljubim, a ljubim te. Nedostaje mi da te sanjam, a sanjam te. Nedostaje mi da te volim, a volim te… Ako nekad čitaš ovo, okreni, pozovi, znaš, ma nema veze… Nedostaje mi tvoj život, tvoje nade, tvoja očekivanja, tvoji strahovi, tvoja nesigurnost. Nedostaju mi tvoja pitanja, tvoji saveti, tvoja mišljenja. Nedostaje mi sve što je tvoje. Nedostaje mi način na koji me posmatraš dok razgovaram sa tvojima. Nedostaje mi tvoj otac, tvoj brat, tvoja sestra, tvoja majka koju nikada nisam upoznao. Nedostaje mi tvoja soba. Onaj nered koji samo ti znaš da napraviš. Nedostaju mi tvoje čarape, koje uvek pomalo vise a ti ih navlačiš. Nedostaje mi tvoj stomak koji uvek prikrivaš. Nedostaje mi tvoja odeća, tvoje torbe, tvoje knjige. Nedostaje mi tvoj život i sve one stvari oko tebe koje ti ne primećuješ… Nedostaje mi tvoje pojašnjenje da smo samo prijatelji i da je zaljubljenost iluzija. Nedostaje mi moje pojašnjenje da te volim i da je sve osim toga iluzija. Nedostaju mi šifre koje samo mi razumemo, mesta kojima smo samo mi prolazili. Nedostaje mi da te vodim svuda i da te pokazujem svima kao najlepši deo mene. Nedostaje mi da te osvajam, svestan da si vredna tog osvajanja. Nedostaje mi način na koji me poseduješ, praviš se da me nemaš, a dobro znaš da me imaš više od svih. Nedostaje mi da me voliš… Nedostaje mi tvoja energija, tvoja ličnost, tvoja volja. Nedostaje mi tvoj šarm koji se ravna sa najboljim filmom. Nedostaje mi spajanje, lakoća, prisutnost, spontanost, spokojstvo koje osećam kada smo zajedno. Nedostaje mi ona žena u tebi. Nedostaje mi da mi se javiš prva, da me pozoveš, da se brineš o meni. Nedostaju mi tvoje poruke usred noći. Nedostaje mi da ti kažem da si možda najbolje što mi se u životu dogodilo. Nedostaje mi da ti kažem da te volim i da sam spreman sve za tebe da uradim. Kada kažem sve, mislim na sve… Nedostaje mi da budem bolji od svih, zbog tebe. Nedostaje mi da budem luđi od svih, zbog tebe. Nedostajem sam sebi onakav kakav sam sa tobom… Nedostaješ… Mada mislim da to već znaš… (Stefan Simić)

Nazad na vrh Ići dole
Admin
Glavni Admin
avatar

Broj poruka : 972
Datum upisa : 03.05.2012
Lokacija : xxx

PočaljiNaslov: Re: Najlepša ljubavna pisma   20/2/2014, 01:10


Draga moja...
Sreli smo se puno puta...
I uvek bih se okrenuo za Vama.
Uvek ste bili zanosni i tako sam Vas želeo.
Tako sam želeo da vas upišem u dnevnik svih onih žena
kojima je bili toplo i sigurno u mom zagrljaju.
Koje su se rado prepuštale dodiru mojih ruku...
Milovanjima... Poljupcima...
Hteo sam da Vas zavedem, da Vas volim, da me želite...
Ali nikada nisam pokušao.
Plašio sam se da ćete mi kao i svima... naplatiti
 
[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://ljubav.forumgabon.com
Palma*
Aktivan clan
Aktivan clan
avatar

Broj poruka : 12001
Datum upisa : 30.11.2012
Godina : 97
Lokacija : sunčana strana ulice

PočaljiNaslov: Re: Najlepša ljubavna pisma   22/2/2014, 18:38

Znam, dugačko jeste ali vam od srca preporučujem da pročitate ovo pismo. Pismo prepuno ljubavi, želje, čežnje... uf, kad bi mene neko tako voleo...!

Večeras bih želio s tobom vječnost da podijelim...

Večeras ću dodati malo srebrnog praha čežnje, malo sjetne tuge, i pregršt beskrajnih plavičastih snova natopljenih kapljicama nježnog bola. Nedostaješ mi. I to je sada trajno stanje. Ma koliko se puta vidjeli ili čuli, čim prestane žuboriti tvoj glas, čim više ne vidim tvoje lijepo lice, nedostaješ mi. Naša ljubav je večeras sažeta u atomskoj snazi one prozirne suze čežnje i potrebe da smo jedno zauvijek, koja svjetluca u oku i stalno se čini da ce kliznuti niz obraz i pobjeći. A neće, znaš da neće. To je naša ljubav, naš svijet, naši osjećaji, snovi, želje i naša čežnja i tuga i sjeta i naši poljupci i naše tajne i svađe. Neće, jer naša Ljubav nije začeta na zemlji, niti u bilo kojem drugom svijetu na kojima nam je duša u raznim oblicioma bitisila. Naša Ljubav data nam je stvaranjem i zato Ljubavi moja neće otići, nestati. Mi smo jedna duša, jedan san, jedna želja. Kada ja uzdahnem, ti izdahneš. Kada ja formiram misao, ti je riječima kažeš. Mi smo jedno, od iskona.

I dok ova noć lagano tone u beskraj, i dok su mi sva osjećanja natopljena tobom, a svaka misao prožeta traženjem kako da te usrećim, kako da te uvijek iznova obradujem, kako da sve tvoje strahove zauvijek u bezdan nepostojanja pošaljem, želim ti kazivati o našem cvijetu Ljubavi. Ljubav se mila ne moze posjedovati, ljubavi se samo moze služiti. Mada mi često pokušavamo nemoguće i onda se razočaramo. Jer ne poimamo suštinu. Da ona odabire nas, a ne mi nju. Šta znaci sluziti mila Ljubavi. To mila moja znači biti tako malen, da se drugi osjećaju velikima. To znači biti sluga, kako bi se drugi osjećali gospodarima. To znači davati kako bi primili oni kojima nedostaje. To znači voljeti tako, da oni koji se osjećaju nevoljenima imaju nekoga tko ih nikada neće odbaciti, nekoga s kime se uvijek mogu poistovjetiti. To znači ponuditi pomoć onima koji je traže i zaslužuju, kao i onima koji je ne traže i ne zaslužuju. To znači biti pri ruci kada te trebaju, ali se ipak, nikada ne nametati, kada te neko ne želi. To znači živjeti u miru, kako bi oni koji su oko tebe svadljivi uvek imali nekoga, kome se mogu obratiti, radi stabiliziranja. To znači vedro gledati na svijet kako bi oni koji lahko posustaju, imali nekoga ko će ih pridignuti. To znači uvijek imati vjeru i zadržati je čak i onda kada i sama ne uviđaš pretjerane razloge za nju, kako bi oni koji nemaju vjere pronašli hrabrosti za život. To znači ne samo život molitve, nego i pretvoriti molitve u život, tako ćeš više od života, imati i ti i oni kojima ljubavlju srca služiš.

Kada bi bar večeras bila kraj mene, ova noć bi me manje boljela. Ali, neka Ljubavi moja, kao što sve prođe i ova moja sjeta će proći i vidjećeš, bićemo zajedno. Ljudi kažu da se vremenom svi snovi raspadnu kao trošne lađe i raspuknu kao balon od sapunice, da nestaju, jedan po jedan. I ako se to desi, valjda tada shvatiš da to i nisu bili pravi snovi srcem sanjani, da je to bila samo iluzija sna, da nismo sanjali san, da je to bio samo dodir magličaste žudnje. Ali ja sam sanjao tebe stoljećima. I čekao te i tražio, i u svakom snu sam te vidio. I sada sa tobom, u našoj Ljubavi živim najljepši san. I želim da znaš da nema te crne sile zla, ili ljudske zavisti i ljubomore, da nema nikoga i ničega zbog čega bi ja prestao da živim naš san, da te ljubim, da te želim, da ti pišem, da te iščekujem, da ti slušam glas, osmijeh, da ti ljubim suze, da ti milujem lice, mrsim kosu, da nestajem u tebi, da te izluđujem svojim ponašanjem, da te slušam da mi kazuješ o snazi i ljepoti naše Ljubavi, dok ti nježno šapucem da te volim. Želim da znaš da nema te stvari na svijetu koja bi i najmanje mogla da zatamni ili baci u sjenu sve ono lijepo što jedno drugom kazujemo, sve ono što svaki dan sanjamo i živimo, sve što zajedno u našem dvorcu ljubavi gradimo. Nemoj se brinuti jer ne mogu nemiri nikada ono što može spokoj Ljubavi i ljepota nježnosti brižnosti voljenjem donijeti. Ne pogađa sreća nikada toliko koliko pogađa tuga, niti je svako sutra ni crnje ni bjelje, ni lošije ni bolje nego što je bilo svako juče. Uvijek je nekako, čas radosno, čas tužno, čas sjetno, čas ugodno. I uvijek se može dalje i ljepše. I dalje se mora. I mi ćemo ići još dalje, još ljepše prema vječnom, neprolaznom…

I ja potpuno razumijem svaku tvoju tišinu, svaki tvoj oprez, svaki tvoj strah, svaku tvoju ranu, svaku tvoju bol, svaku tvoju nesreću i sve tvoje tuge. I znam Ljubavi moja da svi mi imamo pravo na neke svoje tišine, na neke svoje neiscjeljene rane, na neke samo nama znane patnje, na neke samo svoje tihe i nijeme nemire. Postoje stvari o kojima se ćuti, o kojima se ne priča, ali i neke o kojima se priča. Znaš, često razmišljam o tome zašto te nisam ranije sreo i kako je to naša nesreća što se nismo ranije na istoj stazi susreli. Da smo kojim slučajem svijet ugledali na nekoj drugoj strani svemira, da li bi nam tada sve bili drugačije, da li bi kao večeras morao sam postelju sa svojom sjenkom dijeliti i da li bi nam sve ovozemaljske patnje bile daleke, a svi problemi nepoznati? Ali Ljubavi moja, znam da na to ne možemo uticati, niti to promijeniti. Tako nam je dato, tako nam je suđeno, da se borimo i zajedno čuvamo naš cvijet Ljubavi. I zato možemo uvijek iz sveg srca da se trudimo, da pronađemo one naizgled male i beznačajne sitnice koje boje našu Ljubav uvijek ljepšim i nježnijim tonovima, i uz koje će nam biti lakše, ljepše i radosnije da proživimo ovo vremena što nam je ostalo. Vjeruj mi, tako mora. Ponekada kao večeras izgovaram ovu molitvu, jer u njoj je sadržana sva moja slabost, ali i sva moja snaga i nada...

...Ne molim Te, Bože, za čuda i
viđenja, nego za snagu u svakodnevnom
životu. Nauči me umijeću malih koraka.
Učini me sigurnim u razdiobi vremena.
Obdari me osjetljivošću da odredim što je
veoma važno, a što manje važno.
Molim Te za razum da odredim
suzdržanost i mjeru, da kroz život ne klizim,
već da razumno određujem dnevni
raspored, da zapazim svjetlost i vrhunce,
da s vremenom na vrijeme nađem
vremena za ljepotu, umjetnost i kulturu.
Dozvoli mi da spoznam da snovi o
prošlosti i budućnosti ne vode daleko.
Pomozi mi da dobro djelujem neposredno,
da sadašnji trenutak prepoznam kao najvažniji.
Ako neciji put mogu obasjati
vec i jednom jedinom zrakom svjetla,
ako nekoj dusi mogu pomoci
da jasnije sagleda zivot i duznosti,
i tako obradovati prijatelja svoga,
ako sa svakog obraza
mogu obrisati suzu,
ovaj moj zivot, nece biti uzaludan.
Ako covjeka koji je zastranio,
mogu dovesti do istine,
njegovo srce iznutra nadahnuti osecajem duznosti,
ako u svoju dusu, ruzicaste mladosti mogu usaditi osjecaj za pravdu, ljubav prema istini i ljepoti,
ako i jednog coveka mogu pouciti,
da su Bog i Džennet blizu,
ovaj moj zivot, nece biti uzaludan.
Ako iz misli istisnem sumnju i strah i
ako mi zivot bude uskladjen
s ljubavlju i dobrotom,
uspijem li siriti svjetlo,
nadu i radost i pomognem li
ukloniti prokletstvo mentalnog sljepila,
budem li donosio novu radost,
novu nadu, manje boli,
ovaj moj zivot, nece biti uzaludan.
Ako uz zivotni put posadim stablo
u cijem ce hladu odmarati putnici,
i premda sam, mozda nikada
necu uzivati u njegovoj ljepoti,
bit cu istinski sretan,
iako mi nitko ne zna ni ime,
niti mi ostavlja cvjece na grobu,
ovaj moj zivot, nece biti uzaludan...

Svi smo iz Ljubavi stvoreni. I tako je počelo. Darovan nam je život, a potom milost da volimo. I možemo puno dobiti, ali ne moramo, i možemo sve izgubiti, ali ne moramo. Ljubav koja nam je darovana, koju sanjamo i živimo naš je najveći dobitak. Sve je Ljubavi moja prolazno. Naša ljubav nije. Sreca uvijek ima dvije strane – sjaj i tugu. I nikada još nisam nikoga sreo ko je enormno bogat i bezgranično sretan. Ali znam mnoge koji su tako siromašni, a imaju tako mnogo radosti. Znam mnoge koji su siromašni, ali imaju Ljubav, vole se i imaju sa njom svo bogatstvo svijeta. Onaj koji nas je stvorio uvijek čini ravnotežu. I hvala mu na Tebi, darovanoj. Najveće tvoje i moje i svačije blago nije nigdje zakopano, niti skriveno, niti u trezorima čeličnim zakljucano. Ono je u nama i niko ga ne može uzeti jer je u srcima, a Put do srca nije svakome prohodan. Samo Ljubavlju i iskrenim čistim voljenjem stiže se do tog blaga. I kada ti večeras kazujem o sreći i sam se pomalo osjećam tužan i sjetan, bolan na nacin da znam da sreću ne treba tražiti, jer sam je našao u tebi, u tvojoj Ljubavi. I to me raznježi. I nemoj nikada da misliš o nesrećama, patnjama, preprekama, stvarima koje peku i guše, koje odnose sigurnost u nas same i našu snagu, ne razmišljaj Mila moja o nemirima i sjenkama prošlosti ili ranama srca, jer one ne mogu nestati, ali mogu zacijeliti i proći, mehlemom nježnosti i blagosti postati tek nevidljivi ožiljci. Razmišljajuci o njima na taj način ih hraniš. I one te tada još više obuzimaju. Šire se, bujaju i bivaju veće nego što su inače. I još veće. I još više peku. I žele da te odvedu na dno. I uspjeće im ako im dozvoliš. Ako im se predaš. Ako ih srcem i Ljubavlju ne odagnaš.

Svako ima nekoga koga voli. Ja imam tebe. I ti imaš mene. Svako ima nekog koga nema i koga žali. I bez njega mu je teško i koga više ništa ne može vratiti i bez koga se ponekad život učini težak, i siv, i nemoguć. Uzaludan. Ali ni to se ne da izmijeniti. Mi moramo uvijek ići dalje i svaki dan živjeti kao da je posljednji. I trebamo praštati i voljeti. Ne zaboravi Ljubavi moja da uvijek postoji neko ko te čeka na kraju Puta, na kraju dana, na početku dana, na kraju mjeseca, godine, života, na kraju svega. Uvijek i zauvijek. Uvijek i zauvijek postoji neko ko te voli baš takvu kakva jesi, ko te baš takvu sniva i želi, kome si draga, ko te voli i da uvijek i zauvijek postoji neko ko te želi saslušati, ko samo čeka da nešto kažeš. Taj neko sam ja, Ljubavi moja. I na početku i na kraju tvoga Puta. Spojeni ili odvojeni, sastavljeni ili rastavljeni. I kada odeš i kada se vratiš. I u snu i na javi, jer ti si čista mirisna duša. I znam da me voliš. I znaš da te volim. I iako večeras nisi pored mene i iako me cežnja sjetom natapa, a ja ih u riječi pretvaram, večeras ću ti u snove doći i gledaću te kako sanjaš. I vidjećeš da će ti se činiti jednog dana sve ovo što nas danas boli što nismo svaki trenutak zajedno, biće jednom tako daleko i nestvarno, da nećeš povjerovati kada zagrljeni nakon što smo dječicu u krevete ušuškali i san im odmoran dozvali kada se sa lijepom sjetom osmijehom budemo prisjećali ovih naših pisama i sadašnje čežnje koja nas pohodi. Svi mi živimo u hodnicima vremena i ova sadašnja čežnja samo je jedan hodnik naše Ljubavi. I znam da ti se nekada čini da ovaj lavirint nema kraja.Vidjećeš mila i ovo će kao i sve proći i vatrica će u kaminu pucketati a ti ćeš zaspati u mom naručju. Volim tvoje godine, tvoje čiste i razbarušene misli, tvoja pomiješana kao dječija suza čista osjećanja, tvoj smijeh, tvoje nježne riječi, tvoju brižnost, volim svako slovo tvoga imena, volim svaku tvoju prošlost i svaki tvoj san, želju i osjćeaj. Volim i sve tvoje izgubljene snove i sve emocije, i pomalo stidljive ljubavne izjave, volim zauvijek potrošene sve tvoje nemire, sve pokidane iluzije. Volim tebe cijelu, takvu kakva jesi, kakva si stvorena, kakvu te znam...

Večeras bih želio sa tobom vječnost da podijelim. Možda čak nešto i više od toga, naše parčence, naš komadic Dženneta. I znaš, shvatio sam da ti nisi sa ovoga svijeta. Ti pripadaš zvijezdama sa one strane svemira, jer si sva od ljubavi satkana. Večeras je noć u kojoj će svjetlo ljubavi svakom oku čežnje donijelo sjaj. A jutrom će dašak Dzennetskog zraka preko naših duša zapirti, a u srebrnoj svjetlosti jutra vidjeću tvoj lik, prekrasne ljubičaste obrise poput ženinog vela iz kojeg se katkad lice dame da naslutiti. I prije nego jutro izmedu noćno plavih nebeskih kola, po novom danu žutu svjetlost prospe, a sunce na horizontu izmami crvene ruže, suze naših srca kojom umivasmo našu usamljenost i razdvojenost pročišćavajući naša srca, suze, koje su bezbroj noći tražile da postanu jedno, spojiće se, nevidljivim stazama kojima duše putuju, stvarajući nepresušni izvor ljubavi sa kojeg ćemo se daljni život oboje napajati, više nikada ne pijući krvavu vodu ovoga svijeta. (onako)
Nazad na vrh Ići dole
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8809
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 54
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Najlepša ljubavna pisma   26/2/2014, 00:25

*** pismo izgubljenog ljubavnika

„Draga Beatris,

pišem ti u jeku medenog meseca, iz onog hotela okrenutog ka moru koje smo nas dvoje voleli da posmatramo satima. Nisu nam dali onu istu sobu koju smo ti i ja obično uzimali, ali kao da je ista: smestili smo se u onoj pored nje. Naravno da moja žena ne zna ništa o tome. Pitam se da li je to što odlazim s njom na ista mesta na koja sam išao sa tobom znak moje neosetljivosti ili je izraz moje ljubavi. I ako je to dokaz ljubavi, onda se pitam prema kome?
Kao što vidiš, žalila si se na moje neverstvo, ali sad kada si me se oslobodila, ja sam, na tvoju i svoju žalost, stalno s tobom.

Mogao bih da prihvatim da si me ostavila zbog bilo čega drugog: zbog toga što hrčem, što ne znam da kuvam, što perem zube tvojom četkicom (a to radim i dalje, jer je jedna od malobrojnih stvari koje sam poneo sa sobom kad si me izbacila iz kuće bila tvoja četkica za zube), ali ne i zbog toga što spavam sa drugim ženama.
Ne znam da li si imala neke vanbračne avanture dok sam ti bio muž, a i da sam znao, ne bi me se ticalo. Takođe je istina i to da ne bih želeo da znam bilo šta o tome, jer ne pripadam soju takvih perverznjaka, ali mi nije strana ideja ni o tvojoj preljubi. Ali sve ti je to isto. Stvari za koje koristimo svoj polni organ iste su kao stvari koje radimo u kupatilu: čovek ne želi da ih prizna, ali ih prihvata kao prirodnu potrebu.
Drugim rečima, nikad te nisam prevario onda kada sam bio sa drugima, a ako si to i saznala, onda se to nije desilo zbog toga što nisam bio dovoljno diskretan, već zato što si se ti upuštala u istraživanja, gonjena ljubomorom. Ne prestajem da se pitam šta si želela da pokažeš, ili da sebi dokažeš svaki put kada si u kući grmela o neverstvu. Sad, kada me više ne voliš, mogu da ti kažem i to da sam bio sa mnogo više žena od onih za koje si ti saznala. Upražnjavao sam seks, i to i dalje nastavljam da činim, kao što se neki bave filatelijom ili skupljanjem fascikli: i to činim zato da bih spoznao zbog čega jača naša želja za seksom ukoliko se više njime iscrpljujemo. Već i sama znaš da sam radoznao i sviđa mi se da spoznam šta se nalazi iza pojavnog oblika stvari, između ostalog i to šta kriju zatvorene oči devojaka i njihove gaćice.

Zanimljivo je da si upravo ti imala najviše koristi od mojih avantura. Nikad te nisam toliko voleo kao onda kad sam se vraćao kući iz nekog hotela. Šta si ti gubila dok sam se ja kockao sa životom, zadižući neke nove suknje ili ispitivajući sokove nekih drugih tela? Sve to nije imalo ama baš nikakve veze sa nama: i bilo je tako tuđe našoj zajedničkoj priči, potpuno isto kao da sam odlazio da igram fudbal, a ti išla u bioskop sa nekom od svojih prijateljica. Uzgred, da li si zaista uvek išla u bioskop kad si to tvrdila? Čini mi se da je to bilo gotovo nemoguće: tokom jednog perioda vodio sam evidenciju o premijerama, i, prema mojim računicama, ispalo je da si gledala isti film tri ili četiri puta. Pomišljam sada da si ti mene varala, ali da to nisi mogla da činiš a da se pri tom ne osetiš krivom, tako da si svu krivicu strovalila na mene, poput onih što odlažu svoje đubre pored tuđih vrata. Bio je to loš potez, Beatris; po cenu da se osetiš čvrstom, uništila si jedan ljubavni projekat, koji je bio vredan da traje čitav život.
Sada je sedam izjutra – nisam prestao rano da ustajem. Moja sadašnja žena, koja se, zanimljivo, isto zove Beatris, zadovoljno spava dok ja pišem ovo pismo koje nikad nećeš dobiti. Još je nisma prevario, delimično zato što još nisam stigao (tek sedam dana smo venčani), ali pre svega zato što verujem da je ne volim toliko da bih to učinio; ni ona mene nije, to je izvesno: našli smo se u onom trenutku života kad svako od nas dvoje zna šta može da očekuje od onog drugog i po koju cenu to i dobija. Ovo će biti jedan ugodan brak, ali bez strasti. U sobi do naše možda spava par kakav smo mi bili, a koji još ne zna da će doživeti krah zbog viška ljubavi.
Sada ću te uistinu prevariti po prvi put, i to iz besa.
Ući ću u kupatilo i opraću zube četkicom moje žene. Poljubac.“



Huan Hose Miljas
Nazad na vrh Ići dole
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8809
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 54
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Najlepša ljubavna pisma   26/2/2014, 00:26

Jesenjin,svojoj prvoj zeni,Zinaidi Rajh

Vi pamtite.
Vi sve pamtite, znamo,
kako sam stajao vama sučelice;
uzrujani ste išli sobom amo - tamo
i grube mi riječi
bacali u lice.

Govorili ste:
rastati se treba,
slomio vas je
ovaj život gadan.
Vama je steći svoju koru hljeba,
a meni , zna se,
da sve niže padam.

Ljubljena !
Srce niste dali meni.
I niste znali da sred toga drača
ja bijah kao konj, i sav u pjeni,
ošinut bičem smiona jahača.
Vi niste znali,
u dimu što se klati
i u životu koji šiba bura,
mučim se zato što ne mogu znati
kamo nas sudba događaja gura..

Licem uz lice
lica vidjet nije.
Bolje se vidi na odstojanju.
Kad more kipi ili vrije -
brod je u bijednome stanju.

Zemlja je brod !
A nju je netko
u novu slavu, život novi,
po buri, k obzorju dalekom
usmjeri, pa neka plovi.

Tko odnas nije na palubi tako
psovao, bljuvao i padao s nogu?
Malo je tih što sasvim lako
valjanje takvo podnijeti mogu.

Tako sam i ja,
uz huku voda,
no dobro znajući što radim
sišao na dno ovog broda,
jer povračanja tog se gadim.

To dno bje
ruska krčma neka
i ja uz čašu, svakim danom,
znajući, patnji nema lijeka,
ubijam sebe
u otrovu pjanom.

O, ljubljena!
Ja bijah zao
i oči su vaše
bolno sjale,
jer pred vama sam često znao
tračiti vrijeme na skandale.

Vi niste znali,
u dimu što se klati
i u životu koji šiba bura,
mučim se za to
što ne mogu znati
kamo nas udes događaja gura.

Godine su prošle,
ja sam, u dobu inom,
ne osjećam i ne mislim po starom.
I govorim za praznike, uz vino:
hvala i slava krmilaru!

Danas me neka
tiha nježnost peče.
Sjetih se vašeg umora i jada.
I evo, žurim,
hoću da vam rečem
kakav sam bio
i kakav sam sada!

Ljubljena!
Mogu ponosno da pišem,
ja nisam pao umirući
i sad u ovoj zemlji, više
od sviju, suputnik sam ljući.

Ja nisam taj
što bijah tada.
Ne bih vas mučio
ko u ono vrijeme.
Za znamen slobode
i časnoga roda
čak do Lamanchea spreman sam
da krenem.

Oprostite mi
ja znam - Vi ste druga -!
Vi provodite s mužem život čedan
i ne treba vam prošli jad i tuga.
i ja sam vama
posve nepotreban.

Nek život vodi vaš
zvijezda što plamti,
pod toplim dlanom obnovljene sjeni.
No s pozdravima
zauvijek vas pamti
poznanik dobri, vaš.
Nazad na vrh Ići dole
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8809
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 54
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Najlepša ljubavna pisma   26/2/2014, 00:27

Ivan Turgenjev Mariji Savinoj

Spasko, početak leta, 1880.


Mila Marija Gavrilovna, ipak ovo ne liči ni na šta. Već je treći dan kako je u Spaskom božanstveno vreme, od jutra do večeri šetam u parku ili sedim na terasi i trudim se da mislim, razmišljam o raznim stvarima, a negde duboko, na dnu duše, neprestano zvuči jedna ista nota. Meni se čini da razmišljam o godišnjici Puškinove smrti i najednom uočavam da moje usne šapuću: „Kako bismo noć proveli... i šta bi bilo potom? A, Bog će to znati!“ i odmah uz to dolazi saznanje da to nikad neće biti i da ću ja u neznani kraj, bez uspomene na nešto što nikada nisam osetio. Meni se zbog nečega čini da se mi nikada nećemo videti: u vaše putovanje u inostranstvo nisam verovao i ne verujem, ove zime neću doći u Petrograd, i vi pogrešno korite sebe što me nazivate svojim grehom. Avaj! Ja to nikad neću biti. Ako se možda i vidimo, posle dve-tri godine, ja ću već sasvim ostariti, vi ćete krenuti određenim putem vašeg života i od pređašnjeg neće ostati ništa. Za vas, ni po jada, sav život je pred vama, a moj - iza mene. Taj čas u vagonu, kad sam se osetio skoro kao dvadesetogodišnji mladić, bio je poslednji plamičak kandila koje se gasi. Teško mi je da objasnim samom sebi koje ste osećanje probudili u meni. Jesam li se u vas zaljubio, ne znam: ranije je to kod mene bivalo drukčije. Ta neodoljiva čežnja za spajanjem, za osvajanjem, za predavanjem sebe kada se čak i čulnost gubi u nekoj tananoj vatri... Verovatno, ja govorim koješta, no bio bih neizrecivo srećan kad bih ... kad bih... A sada, kad znam da to ne može biti, ne mogu reći da sam nesrećan, čak ne osećam neku naročitu melanholiju, ali mnogo mi je žao što je ona volšebna noć izgubljena zauvek, ne dodirnuvši me svojim krilom. Žalim zbog sebe, a smem dodati, i zbog vas, jer sam uveren da ni vi ne biste zaboravili tu sreću koju biste dali meni. Ne bih vam pisao sve ovo kad ne bih osećao da je ovo pismo oproštajno. I ne u tom smislu da će se naša prepiska prekinuti - o ne, ja se nadam da ćemo mi često razmenjivati misli: ali vrata koja su se bila upola otvorila, ta vrata iza kojih se nagađalo nešto tajanstveno, čudesno, zatvorila su se za svagda. No, sada dosta o tome. Bilo je... (ili nije bilo) i otišlo u nepovrat. Sve mi to ne smeta da vam poželim sve najbolje na svetu i da u mislima ljubim vaše drage ruke. Na ovo pismo ne morate da odgovorite, a na prethodno odgovorite.

Vaš I. Turgenjev

P.S. Molim vas da se ne uznemiravate zbog budućnosti. Ovakvo pismo vi više nećete dobiti.
Nazad na vrh Ići dole
_Zana_

avatar

Broj poruka : 8809
Datum upisa : 04.08.2013
Godina : 54
Lokacija : Nedodjija:))

PočaljiNaslov: Re: Najlepša ljubavna pisma   26/2/2014, 00:28

Francuski plemić Edmond de Boursault, kratko pre svoje smrti, devojci koju je voleo, mrtvoj Sofiji de Volant, 1821.


...I u ovakvim prolećnim danima, kada sam sam u prirodi koju smo oboje tako voleli, ja zaboravljam da tamo negde postoje drugi ljudi, čini mi se da sam još uvek sam, potpuno sam na ovom svetu. Tada počnu da se bude mrtva sećanja u meni, svom snagom ljubavi. Ona mi potresaju srce i lete ka tom divnom biću koje me ponovo gleda svojim dubokim, nikada prežaljenim očima. I onda moja ljubav postoji jedino za tebe, anđelu moj jedini, i moje misli oneme od tog jakog bola moje ljubavi
prema tebi. Ali sećanja na tebe žive u meni i ja se vraćam u to vreme kada sam bio tako srećan... Sećam se kako sam mislio - sada je otpočeo lep život, jer svake večeri sam bio kod tebe i ubrzo smo se osećali kao da smo stari poznanici u našim
razgovorima, šalama i začikavanjima. Bilo je to kao da smo zajedno živeli, jer nije postojalo ni jedno osećanje koje si pokazala, a da ono već nije bilo stanovnik moje duše, i nije postojala ni jedna misao
koju sam ja izgovorio, a da se ti sa njom nisi složila iako si me zadirkivala zbog nje. Svako veče sam ostajao do duboko u noć kod tebe... tvoj otac se ljutio na mene, rekao je da to ne priliči jednom plemiću, poštenom čoveku, ali nisam mogao drugačije, tražio sam tvoje reči, tražio sam tvoje oči, hteo sam da te držim za ruku.... Sedeo sam na tvojoj postelji i svaki dan sam molio Boga da ti podari život samo još sledeći dan, samo još par trenutaka da nam dozvoli zajedno… ali uzalud je bilo sve… svoj poslednji dah ispustila si na mojim rukama...
Mnogi dani i nedelje i meseci i godine su prošli od tada… Tuđina mi je postala domovinom i domovina mi je postala tuđina… Ali ljubav u meni je ostala... I kao kad jedna suza padne u more, tako je moja ljubav za tebe pala u živo more čovečanstva i ona sada prožima milione i milione stranih ljudi, jer u svima njima vidim tebe i sve njih sam voleo još od detinjstva, kao što tebe još uvek volim….
Nazad na vrh Ići dole
popovac

avatar

Broj poruka : 14754
Datum upisa : 30.11.2012
Godina : 64

PočaljiNaslov: Re: Najlepša ljubavna pisma   26/2/2014, 01:01

Dobro si rekla :Znaš me . Priznajem znam te,ali je to znanje okrnjeno tvojim stalnim varijacijama o našim odnosima ,od onog sve bi za tebe dala ,do onog imaš li ti ikakvog drugog posla ? Nekako sam pokušavao" plivati " u raskoraku tih tvojih hirova nastojeći da ti tuga ne zasjeni vidike pa NOĆ
pretvori u dan .Plašio sam se toga ,svjestan da predugo ostaješ
začaurena u sopstvene misli ,ako i jednog trenutka osjetiš da neko
pokušava da razume tvoje osjećaje .Nikada ti nisam pisao o tome ,još
manje sam želeo da otkriješ da je to moja želja da saznam ko je Sunčani
.Ponašala si se kao da bi ja trebao znati ,a zapravo iako se nismo znali
postali smo neprijatelji.Bila je to tvoja igra .Svatio
sam to na našem prvom susretu .Sve ono što smo u virtualnom svjetu
kombinirali ,nestalo je prvim poljupcem .Umjesto prijatelja prihvatila
si me kao ljbavnika .Priznajem nisam se tome opirao . Bio je to vikend
za pamćenje .
Ti si se, za čudo ,u tim novim odnosima osjećala kao da ti je sve poznato,a
ja sam zbunjem pomalo iznenađen ,djelovao nespretno . Prava si lisica
,to sam tek tada svatio ,iako si ti mene tim imenom čašćavala .Povratka
nema . Tu smo gde jesmo .Meni ostaje samo čežnja,za
onim vremenima kada smo maštali o ovom susretu .Dogovorili smo se da
nikada o ovome nećemo javno govoriti ,da će to ostati naša tajna ,a ti
si ipak pisala .Mala je maska za one koji hoće da razumiju ,moji i tvoji
poznanici ,onih izmišljenih 80 kilometara rastojanja . Molim te nemoj
više o ovoj temi da pišeš ,jer osjećaji nisu podložni vremenskom
trošenju . Hvala ti što me se sjećaš ...i što još uvjek nismo rekli
jedno drugom sve ...
@popovac
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Najlepša ljubavna pisma   

Nazad na vrh Ići dole
 
Najlepša ljubavna pisma
Nazad na vrh 
Strana 5 od 8Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8  Sledeći
 Similar topics
-
» Najljepsa ljubavna pisma...
» Te Voy a Enseñar a Querer/Ljubavna priča
» 10 najlepših glumica Bolivuda
» Bogati, slavni, seksi: 15 najlepših glumaca svih vremena!
» Osvajaju svetsku scenu: Turske glumice među najlepšim ženama

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
IZVOR LjUBAVI :: KNJIŽEVNOST :: PROZA-
Skoči na: