Da li verujete u bajke?

Naslov: Da li verujete u bajke? 6/6/2014, 23:33

Trnova ružica (uspavana lepotica)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Probudila se iz jednovekovnog sna. Iznad nje je stajao neki klipan, i gledao je zaljubljeno. Iz usta je osećala miris ustajalog duvanskog dima od jednog veka. Poslednjeg čega se sećala jeste bilo da je htela da nauči da prede, i da se ubola na neko glupavo vreteno. I valjda je pala u nesvest, šta li. Mislila je u sebi, kako joj na pamet više neće pasti da se uči tim ženskim budalaštinama, predenju, heklanju, pletenju, ili uopšte zanatima koji su em dosadni, em se možeš nabosti na nešto.

"A ko si ti?" –pitala je klipana koji je stajao iznad nje.

"Ja sam tvoj princ! Spavala si 100 godina, čekajući da te ja pronađem i spasim poljupcem! Ti si moja nevesta!"

"OOOooopaaaa... Ček, malo, sinak...Spavala sam sto godina." –reče i odjuri do ogledala. Uzdahnu s olakšanjem kad je videla da nije ostarila ni dana.

"Da, sto godina. Ja sam razbio kletvu, i meni si suđena!"- reče princ razneženo.

"Tako mi i treba, kad 'oću da predem, gggrrr..."- pomisli lepotica, pa reče maznim glasom:

"Ali prinče, vi zaslužujete mnogo bolje od mene, ja sam jedna starica sa mladim likom, nisam se pošteno ni razdevičila, a već imam 120 godina, ko bi hteo matoru babu a još devicu...Nego, mladiću, da vi krenete dalje, i nađete sebi ravnu princezu?" – reče lepotica, i dade mu svoj široki osmeh na uvid. Gunđala je sebi u bradu i psovala žestoko: "Sto godina spavala, oh bože, tako mi i treba, da sam išla u neki samostan bolje bih se provela nego ovde, uvek možeš umaći duvnama, malo se promuvati po gradu, maziti sa deranima, možda bih se i povaljala u senu s nekim do sada, ne mogu se udati nevina, ne mogu, to bi me ubilo, i šta ako je njemu mali, a ja nikada i ne osetim veliki, i ne znam za bolje, i umrem misleći da sam celog života imala sjajan sex, a u stvari nije bio ama baš nikakav, ne mogu to sebi da uradim, imam već 120 godina, treba nadoknaditi 100 godina apstinencije, ne mogu da se udam sad!!!" – lepootica je panično razmišljala u sebi, ali nije dozvolila da se išta od svega toga ocrta na njenom licu..

Princ je za to vreme razmišljao:

"U pravu je, jeboga, ima 120 godina, jes' da ne izgleda loše, ali ko zna , možda će ostariti naglo...I kako da joj napravim dete? Može li ona uopšte da rađa?? S druge strane, nevina je, nikad nije ni znala za boljeg, bila bi mi verna mala moja slatka nevina ženica, i uostalom, zaspala je u prošlom veku, ne zna još za ova nova sranja koje izmišljaju ženturače, ne zna ni za razvod, ne zna za ravnopravnost, možda bih mogao da je ubedim da glasa za mene, i bila bi baš divna supruga... A i jeboga, zaspala je zato što je htela da nauči da prede, to govori o njenom karakteru, htela je da se bavi tim ženskim zezancijama, to je baš dobro..."

Venčali su se.

Razveli su se godinu dana kasnije. Na spisku razloga bili su:

Preljuba- princeza se kresnula sa baštovanom.

Preljuba- princ je kresnuo sobaricu, kuvaricu, i par kurtizana, koje su svedočile da je dolazio kod njih po dozu sexa, ali i prljavih priča u krevetu, koje nije mogao da govori svojoj slatkoj, nevinoj ženici.

Nepremostivih razlika- princeza je želela karijeru, princ je želeo domaćicu, princ je nije podržavao, ona je sabotirala njegov politički anganžman, tako što je pristupila feminističkom pokretu...

Da li verujete u bajke?

Naslov: Re: Da li verujete u bajke? 7/6/2014, 07:06

Palma...Da li verujete u bajke?

Da,verujem..verujem da je sam zhivot po sebi neshto chudesno i bajkovito..verujem da princhevi postoje,imala sam dva..verujem u pravu ljubav,pa ma kako to zavrshilo..ljudi varaju od pamtiveka ali postoje i oni koji to ne rade..

Broj poruka : 2758 Datum upisa : 13.07.2013

Samo polako andjeli - jednog dana cete sasvim prigrliti realnost, a onda cete pisati najbajkovitije bajke o svetu cuda iz koje iznice Smile

Broj poruka : 3445 Datum upisa : 17.05.2014 Godina : 32

Ne...Ni u cuda...

Naslov: Re: Da li verujete u bajke? 16/6/2014, 11:07

[You must be registered and logged in to see this image.]

Smrt i Život

Ovo je jedna moderna i glupa bajka koja ima mnogo dobru pouku:Jedan Srbin kojeg ćemo u ovoj priči zvati... Liponja! Tarabić Liponja.

Liponja je zavisnik od interneta. Dan i noć provodi ispred kompjutera. Na svim društvenim mrežama je aktivan. On jednom u mesec dana izađe napolje.

Liponja je na internetu najpopulraniji. Važi za jednog od najuticajnih osoba u virtuelnom svetu. Njegovi postovi na fjesu broje preko hiljadu lajkova. Na tviteru preko sto hiljada "fanova".

Njega nije briga da l' ga neko voli ili mrzi, njemu je bitno da mu se ljudi dive. On se time hrani. Sujeta.

Što se tiče njegovog života, njegove ishrane, tu i nije bogzna nešto dobro. Često ima temperaturu, kašalj, pad imuniteta zbog ishrane, higijena na minimumu, on je jednostavno sinonim za aljkavost. Liponja je birao između dva života. Izabarao je oba ali se teško nosi sa tim. Virtuelni svet mu pruža ono što mu real life ne pruža.

Liponja takođe ima prijatelja po imenu Grga. Grga je sušta suprotnost Liponje. On ne poznaje virtuelni svet. Real life mu je jako poznat i još ga istražuje.

Jednog dana je Grga nagovorio Liponju da izađu napolje. I bi tako. Ceo dan su proveli u gradu, predveče na jednoj kućnoj žurki i uveče u klubu u provodu.

Liponji nisu odgovarali ljudi. Nisu mu odgovarale njihove oči, njihova ponašanja, njihove životne i političke izjave na koji nisu imali dobar argument. Sa nekoliko osoba je hteo verbalno da se obračuna kao što to radi i u virtuelnom svetu. Ali iz verbalnog sukoba je nastao fizički obračun gde je Liponja izašao ko gubitnik.

Pošto je napustio klub i izašao na sporedna vrata, prolazeći pored mračnog sokačeta, naišao je na jednog čoveka visokog dva metra. Nije mu se videlo lice. Nisu mu se videle ruke. Bio je poput onog kosača iz filmova. U stvari to je bila Smrt.

Željan svog carstva, svog virtuelnog života, Liponja je uplašen pobegao kući. Svom prijatelju Grgi je pustio sms:

"Video sam Smrt u sokačetu kod kluba kod sporednih vrata. Uplašila me je! Otišao sam kući".

Čim je došao kući, stavio je kafu da se kuva, zapalio cigaru i seo ispred kompjutera. Nije mogao da se smiri. Čak je uzeo i par tableta za smirenje.

Ne obraćajući pažnju na kafu, šporet, cigaru, Liponja je bio zaokupljen internetom, hranio se pohvalama, lepim rečima, dok je, njegovom nepažnjom iznenada, planula zavesa. Uskoro je izbio požar i zahvatio celu kuću.

Grga je, nakon što je pročitao sms, izašao iz kluba i video istog čoveka visokog dva metra.

- Zašto si uplašio mog drugara?! Šta si hteo od njega?
- Nisam ga uplašio. Samo sam iznenađen što sam ga video ovde.
- Zašto ne bi on bio ovde? Ionako retko izlazi.
- Upravo to. Rečeno mi je da ću ga noćas zateći u njegovom stanu.

Veliki broj ljudi se toliko plaši smrti da, samo da bi je izbegli, nikada ne žive. (Ivan Dabetić)

» Da li verujete u sudbinu?