Palma*
Aktivan clan
Broj poruka : 11980
Datum upisa : 30.11.2012
Godina : 103
Lokacija : sunčana strana ulice
 | Naslov: Za svu decu koja su rodjena i prezivela 1950-te, 60-te , 70-te & 80-te!!  12/6/2014, 18:37 | |
| Za svu decu koja su rođena i preživela 1950-te,
60-te , 70-te & 80-te!!
Pokušaću da se prisetim, kako je bilo naše detinjstvo u vreme kada su zmajevi i vile živeli u ljubavi. Elem, kako je sve izgledalo bez mobitela i tehnike.
Prvo, preživeli smo i rođeni normalni iako su naše majke kad ih je bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pušile i radile do zadnjeg dana trudnoće i nikad nisu bile testirane na dijabetes.
U to vreme nisu postojala upozorenja u stilu „Čuvati daleko od domašaja dece” na bocicama sa lekovima, vratima i ormarima. Mi, kada smo imali 10-11 godina nismo nosili Pampers-e i piškili krevet. Kao deca, vozili smo se u automobilima bez pojasa i vazdušnih jastuka i nismo morali imati kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na rolšulama. Pili smo vodu iz creva za zalivanje bašte a ne iz flašica kupljenih u supermarketu. Delili smo flašicu Kole sa našim prijateljima i niko nije umro zbog toga. Jeli smo mlečne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili kole koje su i tada bile pune šećera ali nismo bili debeli zato što smo smo se STALNO IGRALI NAPOLJU.
Izlazili smo iz kuće ujutro i igrali se celi dan, sve dok se ne upale svetla na ulici, žmurke, planova, klisa, klikera, Partizana i Nemaca, kauboja i Indijanaca, žace i lopova, zaloga i svega ostalog sto je samo dečija mašta bila u stanju da smisli. Neretko, niko nije mogao da nas nađe po celi dan. I nikad nije bilo problema...
Provodili smo cele dane praveći trokolice od otpada iz podruma, spuštali se niz ulice zaboravljajući da nismo napravili kočnice. Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica naučili smo kako da rešimo problem.
Mi nismo imali imaginarne prijatelje ni probleme sa koncentracijom u školi. Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali školskog psihologa i usmerivača pa smo ipak završavali nekakve škole. Nama nisu prodavali drogu ispred škole...
Mi nismo imali Playstation, Nintendo, X-box, nikakve video igrice, nismo imali 199 kanala na televiziji (samo dva), nismo imali video rekordere, surround sound, mobilne telefone, kompjutere, Internet, chat rooms...i Izvor ljubavi. 
MI SMO IMALI PRIJATELJE I MI SMO IŠLI NAPOLJE DA SE DRUŽIMO SA NJIMA!
Padali smo sa drveća, znali se poseći na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku, razbijali smo komšijske prozore loptama ali nasi roditelji nikada nisu išli na sud zbog toga. Igrali smo se lukovima i strelama, pravili katapulte i bacali petarde za Novu Godinu i sve smo to preživeli bez većih posledica! Išli smo biciklom ili peške do prijateljeve kuće, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kuću da se družimo i budemo zajedno!
Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu plaćali kauciju da nas izvuku. U stvari, bili su često strožiji nego sam zakon! Mi nismo provodili jedan vikend sa mamom a jedan sa tatom. Mi smo imali jednu kuću i jednu porodicu.
---------------------------------------------------------------------------------
Poslednjih 60 godina su bile veoma plodne godine u istoriji čovečanstva. Naše generacije su proizvele velike izumitelje
i naučnike. Imali smo slobodu, pravo na greške, uspeh i odgovornost.
I naučili smo da živimo s tim!
I ti pripadas toj generaciji?
ČESTITAM!
MOŽDA ĆEŠ ŽELETI DA PODELIŠ OVO SA OSTALIMA KOJI SU IMALI SREĆE DA ODRASTU KAO PRAVA DECA, PRE NEGO ŠTO SU ADVOKATI, DRŽAVE I VLADE POČELI DA ODREĐUJU KAKO TREBA DA SE ŽIVI!
MoŽda bi bilo dobro poslati ovu poruku i vašoj deci da vide kako su njihovi roditelji odrastali. (autor nepoznat)
P.S. Sećate li se svog detinjstva i rane mladosti?
Da li mislite da je to neko, samo naše vreme, imalo prednosti nad današnjim načinom življenja...
Podelite vaša iskustva sa mlađom generacijom, a mlađi neka daju svoje viđenje vremena u kojem su njihovi roditelji bili mladi... | |
|
