Музика на рецепт

Mузикотерапију је могуће применити у лечењу срчане слабости, повишеног притиска, дијабетеса, јер је благотворно деловање музике потврђено студијом и искуством више од стотину болесника

[You must be registered and logged in to see this image.]

Музика поправља расположење, улива наду, разгаљује срце и – лечи ! Одавно се примењује у лечењу психијатријских пацијената, а недавно је откривено да има „снагу лека” као додатна терапија за срчане болеснике и дијабетичаре. Деловање музикотерапије је потврђено у Ургентном центру Клиничког центра Србије, где кардиолог доц. др Предраг Митровић медикаментима и музиком помаже пацијентима да се лакше опорављају или предупреде напад ангине пекторис, појаву инфаркта срца или поремећај срчаног ритма. Спроводи се појединачно, ујутру и увече, а избор музике се обавља према жанру, музичком темпу и тонској скали.
Ову лепу терапију у којој болесници увек уживају, доц. др Митровић је реализовао у сарадњи са мр Александром Паладин, музикологом и уредницом музичког програма Првог програма Радио Београда. На Европском конгресу кардиолога, одржаном прошле године у Барселони, доц. др Митровић је за рад о примени нове, квантитативне, музикотерапије у лечењу болесника са инфарктом срца, награђен специјалном наградом.

Прија и шири зенице
Деловање музике на срчане болеснике је непобитно доказано и то на два различита начина. Утврђено је да поједине песме или композиције престају да буду задовољство када болесници имају хипертензију, а друге, које им такође пријају – снижавају притисак! У стању повишеног притиска, објашњава др Митровић, осетљивост на звук је појачана. У музикотерапији се примењује само она музика која и прија и снижава притисак.
– Студија коју смо спровели на 740 болесника лечених у Ургентном центру од инфаркта срца је то потврдила. Пацијенти су подељени у две групе. Обе су узимале лекове, али је само једна уз фармакотерапију свакодневно практиковала и музикотерапију. У тој групи пацијената прво је одређен музички жанр за сваког пацијента појединачно, што није било тешко јер сви знају шта им прија. Најтеже је било одредити музикотерапију за пацијенте који нису били искрени.
Да неком пацијенту одговара музика одређеног жанра открива нагло отварање или скупљање зеница, зависно од тога да ли је ноћ или дан. Многи пацијенти показали су реакцију на више жанрова, чак и на оне које никада нису слушали. Од музиколога мр Александре Паладин сазнајемо да је направљен компакт диск „Музичка лабораторија” на којем су снимљене композиције осам музичких жанрова, међу којима су класична музика, џез, поп, рок, евергрин, лендскејп, народна и инструментална музика. Провером телесних реакција на ове жанрове утврђено је да пацијент може да воли одређену музику, али зенице могу да му се прошире и док слуша неки други жанр за који није знао да ће му пријати.
У терапији хипертензије и аритмија користи се инструментална музика, без текста и певања, будући да речи одвлаче пажњу од музике. Примећено је такође да пацијентима са хипертензијом одговарају композиције са музичким темпом 85 до 105, а код дијабетичара 90 до 100. Ако пацијент има обе болести, повишен холестерол, срчану слабост, одговара му музика која има темпо 90 до 98. На крају се одређује да ли композиција треба да буде дурска или молска.

Лек је чак и фолк
Деловање музике, објашњава др Митровић, заснива се на производњи ендорфина и хормона задовољства који смањују срчану фреквенцу и крвни притисак. После слушања музике, њихова концентрација у крви траје дуго, чак 10 до 12 сати, а затим се слушање понавља. Код 370 особа који су лечени у Ургентном центру фармакотерапијом и квантитативном музикотерапијом дошло је до статистички значајног смањивања крвног притиска и броја откуцаја срца. Пацијенти су слушали музику две године. Класична музика већином је инструментална и зато је погодна за терапију. Могуће је користити и фолк композиције, али без текста. Музику је потребно слушати најмање 12 минута, да би она имала лековито дејство. После три месеца мења се избор композиција другим, истог дејства.
– Слушањем овако одабране музике смањују се услови за настанак ангине пекторис, поновљеног срчаног инфаркта, операције срца, а смртни исход је статистички значајно смањен у односу на контролну групу. Исти ензими смањују и лучење киселине код особа са чиром на желуцу и дванаестопалачном цреву – каже лекар.
Доктор Митровић наглашава да је студијом доказано да музика смањује притисак и успорава срчану фреквенцу једнако добро као и медикамент, а да се музички лек још и радо узима. Највећи број светских музичких хитова по музичком темпу одговара ритму срца.
Занимљиво откриће дошло је из медицинске документације великих композитора. Утврђено је да су велики музички ствараоци компоновали музику која је по музичком темпу највише одговарала њиховим болестима. У истраживању на нашим пацијентима, наводи др Митровић, показало се да оно што је пријало композитору прија и слушаоцима са истим болестима.

Бах и повећан притисак
По речима мр Александре Паладин, композиције Јохана Себастијана Баха показале су се ефикасним у снижавању високог крвног притиска, а зна се да је овај немачки композитор боловао од хипертензије. Италијански композитор Ђузепе Верди боловао је од мигрене, а слушање његове музике показало се сјајним у лечењу напада ове главобоље. Антонио Вивалди патио је од епилепсије, а његова музика се користи у лечењу ове болести. Моцарт је патио од импотенције, а његова дела дају одличне резултате у лечењу мушкараца са еректилном дисфункцијом. Антоњин Дворжак je патио од ниског притиска, а његова дела лече хипотензију. Композиције Михаила Глинке који је имао дијабетес, посебно пријају дијабетичарима. Немачки композитор Јоханес Брамс боловао је од астме, а показало се да његове композиције веома пријају астматичарима.
Добар учинак музике постиже се када се слуша музика уз ритмичне покрете, без обзира какви су, важно је да се уклапају уз музику. Покрет омогућава телу да се ослободи негативних емоција. Својеврсном музикотерапијом бавио се и немачки композитор Карл Орф који је својим испитаницима давао мале бубњеве да би у њих ударали. После извођења сви су изјавили да су се ослободили напетости.
Наша саговорница саветује да када није могуће направити квантитативни пресек притиска, холестерола и шећера, требало би измерити пулс и према њему одабрати музику (свака композиција на партитури има записан и музички темпо). У случају појединих болести и поремећаја рада срца, требало би одабрати инструменталне композиције темпа од 90 до 100 у молском тоналитету.