Pozajmljena istina

U životu se dešava da nema izbora koji bi odgovarali onom pred čime smo,da nema odgovora na pitanje koje nam je postavljeno,tada pozajmljujemo istinu od prve načete,tuđe situacije koja nalikuje na onu u kojoj smo.Ponekad to činimo svesni da to činimo iz lenjosti,iz egoizma jer nam nije stalo da damo odgovor nekome koga samo upola cenimo.
Ponekad obogaljimo istinu skrivajući se od mogućih povreda,krijući se iza sažaljenja izazvanog fronclama pozajmljene istine nakalemljene na naš slučaj.
Postoje i trenuci kada preoblikujući istinu pokušavamo da sačuvamo nekoga,da ga poštedimo.


Da li je ''rent-a-car'' istina moguć izlaz?Da li je takva istina ponekad jedini mogući izlaz,ili joj ipak čovek pribegava iz urođenog kukavičluka koji naziva samoodržanjem?

...uopshte ne verujem onima koji kazu da nikada nisu slagali.. zashto?
..ima li roditelja koji malom detetu nije rekao laz (jer je jasno da pravu istinu dete ne bi razumelo ili bi izazvali nepotrebnu uznemirenost)?
..ima li sportiste koji nije koristio "fintu" (lazni manevar telom) da bi dobio duel?
.. ima li borca koji nije pokushao obmanuti protivnika o svojim namerama?
..znači da, pozajmljujemo istinu, filterishemo shta i kome, problem nastane kada sebi bliskima i ravnima to seviramo jer:
- niti su te osobe mala deca,
- niti su nam sportski protivnici,
- niti su nam neprijatelji.
...ne znam kako to drugi dozivljavaju, ali kada mi neko servira laz kroz glavu mi prodju ove misli:
- smatra me maloumnom chim ochekuje da ću poverovati u ovo;
- smatra me neprijateljem, protivnikom od koga treba sakriti svoje manevre;
- zeli "kupiti vreme" da zavrshi neshto "iza zavese" svestan da je to loshe ili ubedjen da bih to osudila;
Chemu? Mnogo je poshtenije tada pomenuti da ne zelite o tome govoriti, da je lichno, nego lagati.
Ako dodirnem prstom, prst i olovku razlike nema, obadva osecam u svesti, a svest mi daje potvrdu poruke koju emituje dodirnuti, nazvacu ga predajnik tog osecanja.
, tako je i sa istinom...da, uglavnom govorim kako biva i kad je dobro i kad je loshe.  
A vi?

Vidi, Okce, laz mozes obuci u bilo koju haljicnicu, ona ostaje to sto je - samo laz, bila bela, crna, izvinjavajuca, dobronamerna, zastitnicka, kurtoazna... ili neka druga izmedju.

Kako, po meni, zbog toga nema ni "pozajmljivanja istine", to mi naslov teme ne "leze" uz Tebe, izuzev ako si tolika plavusa :) da smatras da se pozajmljena "istina"/laz moze vratiti u istinu (istina, u praksi to funkcionise - sto ilustruje poslovica o nemogucnosti sakupljanja rasutog perja, ili nesvislo "olajavanje" nekog), bez obzira na cinjenicu da istina ima onoliko lica koliko i ljudi.

Popovac bi rekao da u ovoj prici najpre moramo definisati sta podrazumevamo pod lazi. E, to je vrlo tesko, jer i laz, kao i njeno nalicje/suprotnost - istina - ima jednak broj lica.

Za ovu plavusu, laz je sve sto govorimo kad smo svesni da to sto kazemo nije tacno, istinito, ili kad kvalifikovano tvrdimo nesto o cemu ne znamo (i svesni smo) da ne znamo, ili ne znamo dovoljno. U tom smislu, slazem se da ne postoji covek koji nikada nije slagao, ustvari da ne laze.

A sad odgvor na ono: "A vi?" - Ja sam lagala, lazem i sigurno znam da cu lagati (u kontekstu onog sto napisah da je za ovu plavusu laz), jedino sto se trudim da onda kada ne mogu reci> ne znam, bar ocutim odgovor kad to smatram potrebnim (u krajnosti> opet ih lazem ili manipulisem sa njima.) Pored toga, bila sam ponosna na sebe kad sam odlucila da ne budem vetar u ledja ljudima koji pitaju da bi ih slagala, znaci pitaju nesto za sta ocekuju lazan odgovor i unapred znaju da ce biti takav, ali vole da lazu sebe, jer im je to lakse nego da se suoce sa sobom. Eto.