Gertrude Stein(Gertruda Štajn)

Gertrude Stein (2.3.1874. – 27.7.1946.) bila je američka spisateljica, koja je znatno doprinela razvoju moderne umetnosti i književnosti. Veći deo života je provela u Francuskoj.

Rođena je u Allegheny, Pennsylvania u obrazovanoj porodici nemačko-jevrejskih imigranata. Njen otac, Daniel Stein, zaradio je prilično bogatstvo svojim investicijama u železnicu. Kada je Gertrude imala tri godine, porodica se, zbog poslovnih razloga, preselila najpre u Beč, a zatim u Pariz. Godine 1878., vratila se sa porodicom u SAD i živela je u Oaklandu, ali su nastavili da posećuju Evropu za odmore. Po smrti roditelja, Gertruda je živela sa roditeljima svoje majke u Baltimoreu.

Na Redcliffe Collegeu je učila psihologiju kod William Jamesa, a posle diplomiranja 1897. provela je leto u Woods Hole, Massachusetts, gde je učila embriologiju na Marine Biological Laboratory, što je nastavila na Johns Hopkins Medical School, ali je 1901. napustila studije bez diplome.

Naredne, 1902. godine preselila se u Pariz, u vreme vrhunca umetničkog okupljanja na Montparnasseu. Od 1903. do 1912. živi u Parizu sa svojim bratom Leom, koji je bio umetnički kritičar. U Parizu je 1907. srela ljubav svog života, Alice B. Toklas [1], a 1909. Alice se preselila kod nje i njenog brata. Veći deo života Gertrude je živela od para koje je zaradio njen otac, kao uostalom i njena braća. Godine 1933., međutim, objavljuje memoare pod naslovom „The Autobiography of Alice B. Toklas“ i postaje bogata po sopstvenim zaslugama.

Ona i njen brat su imali jednu od prvih kolekcija kubističkog i modernog slikarstva. Posedovala je radove Picassa (koji joj je bio prijatelj i uradio je i njen portret), Matissa, Deraina, Braquea, Grisa i drugih mladih autora.

Kada je Nemačka objavila Prvi svetski rat, Gertrude i Alice su bile u poseti Alfredu North Wihiteheadu u Engleskoj. Vratile su se u Francusku i pošto je Gertruda naučila da vozi kola prijavile su se da prevoze medicinski materijal za potrebe francuskih bolnica. Kasnije su bile nagrađene od strane francuske vlade za svoj doprinos.

Stein i Toklas su bile bliske prijateljice spisateljice Natalie Barney, koja je u Parizu organizovala književni salon i Akademiju žena, čija je članica bila i Gertrude. Gertrude je bila bliska prijateljica i sa bogatom spisateljicom i izdavačicom Bryher.

Tokom 1920-ih u salonu koji je Gertrude držala u Rue de Fleurus, 27, sa zidovima prekrivenim avangardnim slikama, okupljali su se veliki umetnici i pisci, kao što su Ernest Hemingway, Ezra Pound, Henri Matisse, Thornton Wilder, Sherwood Anderson i Guillaume Apollinaire. Gertrude Stein je skovala termin „Lost Generation“ („izgubljena generacija“) za neke od ovih američkih pisaca, koji su živeli i radili van Amerike. U toku ovog perioda sprijateljila se sa spisateljicom Monom Loy, sa kojom ostaje prijateljica do kraja života.

Gertrude Stein je bila vrlo duhovita, vesela i elokventna i imala je veliki krug prijatelja i prijateljica. Bila je vrlo uticajna u umetničkim krugovima i njeno mišljenje je izuzetno uvažavano. Bila je mentorka Hemingwaya i kuma na krštenju njegovog sina. Leta 1931. godine Stein je savetovala mlaldog umetnika i kompozitora da dođe u Tanger, gde su ona i Alice letovale.

Pre početka Drugog svetskog rata, Gertrude je za New York Times izjavila da bi Hitler trebalo da bude nagrađen Nobelovom nagradom za mir: „Kažem da Hitler treba da dobije nagradu za mir, jer uklanja sve elemente rivalstva i borbe u Nemačkoj. Isterujući Jevreje, demokratske i levičarske elemente, on isteruje sve što vodi ka akvitnosti. Time... potiskujući Jevreje... on okončava borbu u Nemačkoj.“ Ovaj komentar je bio gotovo sigurno ironičan, jer su i ona i njena partnerka Alice B. Toklas bile Jevrejke.

Dok je Stein bila otovreno lezbejska feministkinja, njeni stavovi bi ipak mogli da budu opisani kao konzervativni. Za nju je nezaposlenost bila lenjost i protivila se Franklinu D. Rooseveltu i njegovom New Dealu. Zastupala je nacionalističku stranu u Španskom građanskom ratu.
Drugi svetski rat
Kada je Francuska okupirana u Drugom svetskom ratu, Stein i Toklas su se preselile u seosku kuću koju su ranijih godina iznajmljivale u Biligninu, u Ainu, u regiji Rhône-Alpes. Seljaci su ih nazivali samo Amerikankama, nepominjući njihovo jevrejsko poreklo, a one su imale dobre veze sa Bernard Faÿem, koji je imao veze u Gestapu. Kada je Bernard Faÿ posle rata bio osuđen zbog kolaboracionizma, Gertrude i Alice su pokrenule kampanju za njegu amnestiju. Nekoliko godina kasnije, kada je Gertrude već umrla, Alice je novčano doprinela njegovom begstvu iz zatvora.

Gertrude Stein je umrla od raka debelog creva u Neuilly-sur-Seine, 27. jula, 1946. Sahranjena je na čuvenom groblju Père Lachaise. Alice je nasledila veći deo njene imovine.

Kao egzekutor njenog književnog opusa Stein je imenovala fotografa i pisca Carl van Vechtena, koji je objavio njene, do smrti neobjavljene, radove.
Dela
Kada se preselila u Pariz, 1903. počela je ozbiljno da se bavi pisanjem romana, pozorišnih komada, priča, libreta, pesama. Vremenom je razvila svoj visoko idiosinkretički, dinamični, unekoliko repetitivni i duhoviti stil. Tipičan citat je:
„Rose is a rose is a rose is a rose. “

ili
„Out of kindness comes redness and out of rudeness comes rapid same question, out of an eye comes research, out of selection comes painful cattle. “

kao i
„The change of color is likely and a difference a very little difference is prepared. Sugar is not a vegetable. “


Ovi eksperimenti toka svesti i ritmične slike imale su za cilj da prizovu „uzbuđenost čistog bića“ i mogu se tumačiti kao književni odgovor na kubizam. Mnogi njeni radovi se tumače kao feminističko prerađivanje patrijarhalnog jezika.

Stein je pisala svega po pola sata na dan, obično noću kada bi ispratila prijatelje. Alice B. Toklas bi sakupljala stranice i prekucavala ih i vodila je računa oko izdavanja. Generalno je pružala podršku, dok je Leo Stein, kritikovao dela svoje sestre.

Godine 1932. objavljuje The Autobiography od Alice B. Toklas, knjigu koja je njen prvi bestseler. Uprkos naslovu, u pitanju je zapravo njena autobiografija, u kojoj sebe opisuje kao vrlo samouverenu, rekli bi skoro arogantnu, uvek ubeđenu u to da je genije. Prezirala je svakodnevne poslove, koje je zato Alice završavala.

PORTRETI TROJICE SLIKARA

SEZAN


Ona irska gospa moze da kaze da je danas svaki dan. Cezar moze da kaze da je svaki dan danas i oni kazu da je svaki dan kao sto oni kazu da je.
Na taj nacin mi imamo jedno mesto na kome boravimo i covek nije imao prilike da ga sretne jer se tamo bio stalno nastanio. Kad rekoh da se nastanio htela sam reci da se stalno nastanio. Kad rekoh da se stalno nastanio htela sam reci da stalno boravi subotom. Na taj nacin usta su usta. Na taj nacin kao da je u ustima kao da je negde u ustima, kao da je negde u ustima i tu. Verujem da imaju i vodu. Verujem da imaju i tu vodu i da je plava i sumorna kad je vidite takvu, i da je svaka nesreca istovremeno i dragocena, da je sve ono sto je dragoceno istovremeno sve ono cime misle da vas razrese. Na taj nacin Sezan je skoro postupao skoro na taj nacin. Sezan je skoro postupao skoro postupao skoro na taj nacin. Sezan je skoro postupao skoro postupao i skoro postupao. I bila sam iznenadjena. Bila sam veoma iznenadjena. Bila sam veoma iznenadjena. Bila sam iznenadjena i pri tome strpljiva, covek je strpljiv kad naidje na pcele. Pcele u vrtu prave osobit med i tako postaje med. Med i molitva. Med i tamo.
Tamo gde je trava u stanju da raste skoro cetiri puta godisnje.



MATIS

Izvesno je da je on veliki deo svog zivota proveo trudeci se da se uveri da pogresno radi ono sto radi i onda kad nije uspeo da se uveri da je gresio u onome sto je radio, kad je sa sobom bio potpuno nacisto da nece uspeti da se uveri da gresi u onome sto radi onda se zaista uverio da je veliki covek i zaista i jeste veliki covek. Zaista svi mogu da se uvere u to da je on veliki covek.
Neki su kazali za njega, ko god veruje u njega taj onda ne veruje ni u koga drugog. Izvesno je da su neki to kazali za njega.
On je svakako nesto veoma jasno izrazio. Neki tvrde da on nista nije jasno izrazio. Neki su uvereni da je on nesto veoma jasno izrazio a neki od njih tvrde da bi bio jos veci kad ne bi izrazavao tako jasno ono sto izrazava. Neki tvrde da on ne izrazava jasno ono sto izrazava a neki od njih tvrde da velicina borbe koja nije dosla do jasnog izraza cini od njega istinski velikog coveka.
Neki kazu za njega da je veoma snazno izrazio izvesnu borbu. Neki kazu za njega da nije narocito snazno izrazio izvesnu borbu.
On je svakako nesto jasno izrazio, nekadce svakako svi biti kadri da se uvere u tacnost toga. Veoma veliki broj njih vec se uverio u to da on jasno izrazava ono sto izrazava. On je veliki covek. Svako u to moze da se uveri. Veoma mnogi su se u to vec uverili. Neki od onih koji su se u to uverili, da je on veliki covek, da nesto jasno izrazava, dosli su zatim do uverenja da on nije osobito snazno izrazio izvesnu borbu. On je svakako izrazio izvesnu borbu. Svako moze da se uveri da je on to osobito snazno izrazio. Neki su uvereni da on to nije osobito snazno izrazio. Svi mogu da se uvere da je on veliki covek. Svako moze da se uveri da je on nesto jasno izrazio.
Neki su svakako osecali potrebu da rade ono sto zaista on nije osobito snazno izrazio neku borbu, on jeste veliki covek, on jeste nesto jasno izrazio. Neki zele da rade ono sto on radi, to jest da nesto jasno izraze. Veoma mnogi rade sto on radi, i ne izrazavaju osobito snazno neku borbu. Veoma mnogi od onih koji zele da rade ono sto on radi ne zele da izraze nikakvu borbu.
Veoma veliki broj njih zeli da radi ono sto on radi, to jest da nesto jasno izrazi. On je svakao veliki covek, svako moze u to lako da se uveri, svi u to mogu da se uvere. Ima veoma mnogo onih koji zele da rade ono sto on radi sto znaci da budu ljudi koji ce nesto, jasno da izraze a zatim mnogi od njh ne zele da to rade, to jest da nesto jasno izraze, oni zele da izraze izvesnu borbu, nesto sto ce da postane nesto drugo, nesto sto ce da postane nesto sto ce neko nekad jasno da izrazi a to ce onda da bude nesto sto ce onda snazno da izrazi nesto drugo, a ne to, svakako da veoma mnogi onda nisu zeleli da rade ono sto on radi dajuci necem jasnog izraza a neki od njih su hteli da idu tim putem zeleci da postanu ljudi koji ce da dadu necem jasnog izraza. Neki su zeleli da rade ono sto on radi zeleci da budu ljudi koji ce nesto jasno da izraze. Neki od njih svakako da su bili ljudi koji su nesto jasno izrazili, ono sto je bilo u njima nesto sto u to vreme zaista nikoga drugog nije stvarno interesovalo. Neki od njih su i dalje tokom celoga svog zivota zeleli da jasno izraze nesto, a neki od njih su nesto jasno i izrazili.
On je covek kojeg veoma veliki broj njih prilicno poznaje i mnogi bi bili srecni da se s njim upoznaju, veoma mnogi su ga nekad slusali, neki su ga veoma cesto slusali, bilo je nekih koji su ga slusali, i on je onda progovorio i onda im je reako da je on svakako mucenik i da se trudio da se uveri da je gresio u onome sto je radio i da je onda dosao do uverenja da se nikad nece uveriti da je sa svoga gledista gresio u onome sto je radio i da pati i da je uveren da ce I dalje da radi onako kako je radio i da je uveren da treba da nastavi onako kako je poceo i da je uveren da ce uvek biti mucenik i da ga je to onda uverilo u ovo, da ce uvek ostati mucenik, to ga je uverilo da on izrazava izvesnu borbu I zaista veoma veliki broj njih potpuno je uveren u to da on veoma snazno izrazava izvesnu borbu. On poznaje izvesne ljude koji ga slusaju i kojima on veoma cesto govori o tome kako je mucenik i to onda nije izavivalo nikakvu tugu ni kod koga od onih koji su to onda slusali, to nije zalostilo nikoga ko je to mnogo puta slusao, neke je veoma zanimalo da to vrlo cesto slusaju, za neke je bilo uzbudljivo da to neprestano slusaju, neki koji su ga poznavali i bili uvereni da je on veliki covek i da je covek koji je necemu dao jasnog izraza slusali su ga kako govori o zivotu slusali su ga kako o tome neprestano govori o zivotu. Neki koji su uvereni da je on veliki covek i covek koji nesto jasno izrazava i koji veoma snazno izrazava izvesnu borbu svakako da su ga neprestano i stalno slusali kako govori o zivotu. Veoma veliki broj onih koji ga poznaju i koji su uvereni da je on veliki covek i da nesto jasno saopstava svakako da ga nisu culi kad govori o zivotu, da ga nisu slusali kad o tome stalno i neprestano govori.
On svakako da je veliki covek, on svakako da nesto jasno izrazava. Neki su uvereni da on jasno izrazava izvesnu borbu, neki su uvereni da on ne izrazava osobito snazno neku borbu.
Veoma veliki broj njih njega nisu mnogo slusali kad govori o zivotu. Neki su ga stalno slusali kako govori o sebi i o svome zivotu.
Neki su svakako zeleli da rade ono sto on radi, sto znaci da su zeleli da nesto jasno izraze. Neki od njih nisu istrajali u svojoj zelji da rade ono sto on radi, to jest da budu ljudi koji ce nesto jasno da izraze. Neki su istrajali u svojoj zelji da rade ono sto on radi sto znaci. Da budu ljudi koji ce nesto jasno da izraze. Svakako da je on veliki covek. U to svako moze da se uveri. Svi u to mogu da se uvere. On je svakako covek koji je nesto jasno izrazio. U to svako moze da se uveri. Svi u to mogu da se uvere. On je covek, neki su u to potpuno uvereni, koji je veoma snazno izrazio izvesnu borbu. On je covek, neki su u to potpuno uvereni, koji nije osobito snazno izrazio neku borbu.



P I K A S O

Covek za koji su neki svakako posli jeste covek koji potpuno opcinjava. Covek za kojim su neki svakako posli jeste covek koji opcinjava. Covek za kojim su neki posli jeste svakako covek koji potpuno opcinjava.
Neki svakako da idu za njim i da su uvereni da je onaj za kim tako idu covek koji nesto crpe iz sebe i koji nesto daje iz sebe. Neki svakako da idu za njim i da su uvereni da je onaj za kim oni tako idu covek koji dakle iz sebe crpe nesto veliko, nesto zdravo i nesto zavrseno.
Onaj za kojim su neki svakako da idu jeste dakle covek koji svakako da iz sebe crpe nesto i da je covek koji je celog svog zivota nesto lucio iz sebe.
Nesto se lucilo iz njega, svakako da se nesto lucilo iz njega, svakako da je tu bilo necega, svakako da se lucilo iz njega i da je imalo znacaja, opcinjavajuceg znacaja, trajnog znacaja, borbenog znacaja, jasnog znacaja.
Onaj za kojim su neki svakako posli, a neki su svakako posli za njim, onaj za kojim neki svakako da idu svakako da je covek koji radi I siri uticaj.
Onaj za kojim neki svakako da idu jeste covek koji nesto luci iz sebe nesto sto ima znacaja I on onda svakako da siri uticaj.
On radi i nesto se dakle luci, nesto se dakle luci iz njega. On je covek iz kojeg se nesto bez prestanka izlucuje i iz njega se nesto bez prestanka izlucivalo. On je uvek bio covek iz kojeg se nesto izlucivalo. On je covek iz koga se nesto luci. On je covek za kojim su se neki ljudi poveli. On je covek za kojim neki ljudi idu. On je covek za kojim su se neki ljudi poveli. On je covek koji radi I siri uticaj.
On je covek koji radi i siri uticaj. On je covek koji nesto daje od sebe. On je covek koji ce i dalje da siri uticaj. On je covek za kojim su se neki poveli. On je covek koji radi i siri uticaj.
On je covek koji bez prestanka luci i daje nesto iz sebe. On je covek koji radi i vrsi uticaj. On je covek koji bez prestanka radi i vrsi uticaj. On je covek koji bez prestanka iz sebe crpe nesto sto je zdravo, nesto sto opcinjava, nesto divno, nesto sto zbunjuje, nesto sto izaziva pometnju kod coveka, nesto prosto, nesto jasno, nesto zamrseno, nesto interesantno, nesto sto coveka odbija, nesto izvanredno. On je svakako covek koji nesto daje od sebe. On je covek za kojim su neki posli. On je covek koji radi i vrsi uticaj.
On je covek koji radi i vrsi uticaj i on je svakako covek koji oseca potrebu da radi i da vrsi uticaj. On je covek koji nesto daje od sebe. On je covek koji ce celoga svog zivota imati da daje nesto od sebe. On je covek koji radi i on je dakle covek koji radi i covek koji oseca potrebu da radi, ne covek koji daje iz sebe nesto sto ima znacaja, nego covek koji oseca potrebu da postupa na taj nacin, to jest da radi i da vrsi uticaj.
On svakako da radi i da vrsi uticaj a raditi i vrsiti uticaj je nesto u sta je on uveren da ce ciniti i on je to i cinio, radio je i vrsio uticaj. On nije covek koji je zavrsio sa svojim delom. On nikako nije zavrsio svoje delo. On izvesno nije potpuno zavrsio sa svojim delom.
On je covek iz kojeg se nesto bez prestanka luci, nesto sto nesumnjivo sadrzi stvarne vrednosti. On je covek za kojim su se neki poveli. On je covek koji radi i vrsi uticaj. On je covek koji radi i vrsi uticaj i on je covek koji oseca potrebu za tim koji oseca potrebu da tako postupa, to jest da bude covek ciji se zivot sastoji u radu i sirenju uticaja. On je covek koji radi i vrsi uticaj. On je covek koji nesto daje od sebe nesto sto ima vrednosti. On je covek koji je bez prestanka davao nesto od sebe i to sto je on davao od sebe uvek je bilo od stvarne vrednosti. On je covek koji radi i vrsi uticaj. On je covek koji je skoro uvek radio. On nije covek koji je zavrsio svoje delo. On nikako nije zavrsio svoje delo. On nije covek koji radi a ne daje nista od sebe. Ono sto je davao od sebe uvek je bilo od vrednosti. On je neprestano davao nesto od sebe. On radi, on jos nikako nije zavrsio svoje delo. Neki su posli za njim. Oni stalno idu za njim. Neki svakako idu za njim. On je covek koji radi I koji vrsi uticaj. On je covek koji nesto daje od sebe nesto sto je od znacaja. On jos nikako nije zavrsio svoje delo.

STVARANJE AMERIKANACA



Jednom je neki ljutit covek vukao svog oca kroz njegov sopstveni vocnjak.
“Stani!” uzvikuno je najzad starac jecajuci.
“Stani! Ja moga oca nisam vukao dalje od ovog drveta.”

Tesko je savladjivati sklonosti koje su nam urodjene.
Svi mi otpocinjemo dobro, jer nam u mladosti nista nije nepodnosljivije
nego kad nase sopstvene grehe vidimo ispisane krupnim slovima kod drugih
i mi ih kod sebe stoga zestoko suzbijamo;
ali mi starimo i uvidjamo da su ti nasi gresi ustvari,
najbezazleniji od svih grehova koje covek moze da ima,
sta vise da oni svakoj licnosti daju posebnu draz,
i tako jenjava nasa borba protiv njih.

… Pisem za samu sebe i za ljude koje ne poznajem. Jedino na taj nacin mogu da pisem. Svaki pojedinac je za mene stvarno bice, i u isti mah svaki pojedinac je za mene slican jos nekome. Niko od onih koje poznajem nece to da zna, te tako pisem za samu sebe i za ljude koje ne poznajem.
Svako je uvek obuzet time, a niko nece da prizna da svako lici na nekoga drugog, iako svi to vide. Tesko je kome prijatno da to cuje. Za mene je veoma vazno da uvek znam, da uvek vidim u cemu jedan covek lici na druge i da to kazem. Pisem za sebe samu i za ljude koje ne poznajem. Cinim to radi sebe i radi onih koji znaju da ja znam da su oni kao i drugi sto su, da su nesto posebno i ipak nesto sto se stalno ponavlja. Ima ih koji vole sto ja znam da su oni kao i veliki broj drugih, i oni to cesto ponavljaju, ima mnogo onih kojima to uistinu nikad ne moze biti po volji.
Znam mnoge takve i oni to znaju. Svi oni to ponavljaju i ja to cujem. Volim to i kazem to, a sad cu o tome i da pisem.
Pisem za samu sebe i za ljude koje ne poznajem. Nikome od mojih poznanika to ne moze biti milo. U najmanju ruku, vecina njih ne voli sto svaki pojedinac pripada odredjenoj vrsti ljudi ili zena i sto ja to vidim. Ja to volim i o tome pisem.
Meni su potrebni citaoci, te stoga moji citaoci moraju da budu ljudi koji me ne poznaju. Retko kome od mojih poznanika moze biti po volji sto se meni dopada sto svaki pojedinac pripada odredjenoj vrti ljudi ili zena, sto ih ja uvek posmatram i poredim i razvrstavam, sto ih uvek vidim kako se ponavljaju u drugima. Sve vise i vise volim ponavljanje, moze da deluje razdrazujuce slusati to od njih, ali ja sve vise i vise volim to kod njih. Sve vise i vise volim to kod njih, to kakvi su, tu mesavinu kod njih, to ponavljanje u njima, odlucivanje o tome kojoj vrsti ljudskih bica pripada svaki od njih.
To je nesto malo o onome sto volim i kako o tome pisem. Docnije ce o tome biti mnogo vise reci.
Postoji mnogo raznih nacina za razvrstavanje ljudi i zena. Pristupam opisivanju svakog pojedinog nacina na koji neko moze da pripadne odredjenoj vrsti ljudi ili zena.

Svaki pojedinac je, dakle, posebno bice. Svaki pojedinac je, dakle, kao i toliki drugi ljudi sto su nekad ziveli, postoji mnogo raznih nacina da se misli o svakome od njih, ovo je jedan opis svih tih nacina. Mora se, dakle, dati potpuna slika svakoga od njih. Mora se, dakle, pristupiti opisivanju svih ponavljanja. I ja cu sad da izlozim sav znacaj koji ja pridajem ponavljanju, svu ljubav koju osecam prema ponavljanju.
Svako je u svojem unutrasnjem bicu nesto posebno, svaka licnost podseca coveka na nekoga drugog koji zivi ili je ziveo ili ce ziveti. Svaki covek mora to da kaze za svakoga drugog; on je onakav kakvog ga ja vidim, svaka zena mora to da kaze za svaku drugu: ona lici na jednu zenu koju po secanju mogu da opisem. Tako to uvek biva u zivotu, svako uvek podseca na nekog ko lici na onog kokga u tom trenutku gledamo. I tako se ljudi ponavljaju, svako je za sebe nesto posebno i svako lici na druge, i to je uvek zanimljivo. Postoji mnogo raznih nacina za razvrstavanje ljudi i zena. U svakome od tih nacina razvrstavanja postoji razlicit sistem za iznalazenje slicnosti medju nijma. Ponekad ce to biti svaki nacin na koji se mogu uociti pojedine vrste ljudi i zena. Ponekad ce to biti opis svakoga od njih. U svakom se pojedincu uvek ponavljaju svi ostali i stoga ce ponekad onaj ko ih posmatra dobiti potpunu sliku o svakom pojedinom od njih. Ponekad ce neko saznati sve nacine na koje ljudi mnogu da budu slicni jedni drugima, taj ce onda dobiti potpunu sliku o svakom pojedincu.
Ubrzo ce doci opisivanje nacina na koji se ponavljanje ispoljava kod ljudi i zena i kad su mladi, kad su deca, tada oni imaju svoj sopstveni sistem po kome su slicni jedni drugima; to ce uskoro biti opis ljudi i zena u pocetku, onoga mladog u njima, njih kao dece.
A zatim se s vremena na vreme javlja sklonost ka ponavljanju, i to je, dakle, sad i ovde, opisivanje sklonosti ka ponavljanju, a zatim ce doci opisivanje svih nacina na koje mogu postojati razne vrste ljudi i zena. I tada ce se shvatititi potpuna slika svakog coveka, ono sto je osnovno kod svih pojedinaca, njihova osnovna priroda, mesavine u njima, snaga i slabost svega sto je u njima, njihove najintimnije odlike, njihov nacin misljenja, njihovo bice, i onda cete imati potpunu sliku o svakome od njih. Onda je sve sto oni u zivotu cine jasno do potpunog razumevanja, njihov nacin zivota, njihove naklonosti, kako jedu, njihov ukus, pusenje, misljenje, psovke, pice, rad, ples, hod, razgovor, smeh, spavanje, sve kod njih. To su onda potpuna bica, ona su ono sto su po svojoj sustini, ponavljanje koje se ispoljava kod njih predstavlja opis svakog pojedinog medju njima.

Za mene je oduvek sav zivot bio ponavljanje.
Ovo je sad jedan opis onoga sto ja osecam.

Kao sto rekoh, slusati ponavljanje coveka cesto dovodi do razdrazenosti, medjutim, ceo zivot je u neprestanom ponavljanju, sve u bicu je stalno ponavljanje,
sto vise ponavljanja dovodi me do potpunog razumevanja.