Herman Hese

Moje pesme
stidljivo kucaju na tvoja vrata
da se pred tobom poklone:
hoćeš li mi otvoriti?

Moje pesme imaju
zvuk svile poput šuštanja
tvoje haljine u predvorju

Moje pesme mirišu
kao ljupki zumbul
u tvom vrtu.

Moje su pesme u boju
krvi odevene,
u boju haljine tvoje
šuštave i sjajne.

Moje najlepše pesme
blistaju,
one su kao ti!

Pred vratima stoje
da ti se poklone:
hoćeš li mi otvoriti?

Bez Tebe

Moj jastuk me gleda svako veče
Prazan kao nadgrobni kamen
Ne znadoh da će toliko da peče
Kada ostanem sam
Kada nema tvoje kose da poljubac joj dam!

Sam ležim, potpuno tih je dom
I kandilo ugaslo
Ispružam ruke ka telu tvom
Da zagrlim te strasno
Pa naginjem ka tebi vrela usta,
Ali ljubim sam sebe i soba je pusta
Kada se naglo prenem –
Svud samo muk je noći ledene,
Zvezda na nebu podrhtava –
O gde je tvoje kose crvena
Gde su ti slatka usta?

U svakom veselju sad bol znam,
U svakom vinu jad moram piti;
Ne slutih koliko će gorko biti
Kada ostanem sam,
Sam i bez tebe kad moram biti.

Ljubav

Da ih blagosloviš poljupcima,
Moji prsti tvoje traže.
Želim pogled tvojim očima da napojim,
Da u tvojoj kosi sakrijem lice,
Da uvek budnim, poslušnim rukama
U zanosu prihvatim tvoje,
Da uvek novim plamenom oživim
Tvoju lepotu, hiljade i hiljade puta,
Dok dan i noć – sadašnjost i prošlost
Za nas jedno ne postoje.
Da se blaženi i sudbini zahvalni
Vinemo izvan svakog bola,
I izvan domašaja ovog sveta
Sve dok mir ne nađemo.

Usamljenje

Volim da slušam vetar i kišu i da sam
Lutam unaokolo kroz šumske tople tmine.
Kad oblaci nebom nalete, ja sve njine
Nade bih hteo i sve ciljeve da znam.

Tešim se kad kao putnik u neki tuđi stan
Kroz prozor gledam: tiho sav svet taj nepoznati
Posmatram kako živi i srećan je i pati,
Pa, nagledavši se, sve to odnosim u svoj dan.

Ali noću, kada zvezde gledaju u moj log
I kad nemilosrdno sude nad mojom glavom,
Zebem u dnu svog bića i posmatram sa stravom
Tuđinu silnu i pustoš sred samog srca mog.

Biti srećan - Herman Hesse

U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti srećan.
Samo smo zato na svetu,
a sa svim dužnostima,
svim moralom
i svim zapovijedima
retko činimo jedno drugoga srećnim,
jer i sebe time ne činimo srećnima.
Ako čovek može biti dobar,
može to samo onda
kada je srećan,
kada u sebi ima sklada,
dakle kada voli.
To je bilo učenje,
jedino učenje na svetu.
To je rekao Isus,
To je rekao Buda,
To je rekao Hegel.
Za svakoga je na ovome svetu
jedino važno
njegovo vlastito najunutarnjije,
njegova duša,
njegova sposobnost da voli.
Ako je ona u redu,
onda je svejedno
jede li se proso ili kolači,
nose li se dragulji ili rite;
onda svet zvuči zajedno s dušom,
onda je dobro.

Nedostojan ja sam, nedostojan svake ljubavi,
Od nje izgaram, ali za nju ne znam.
Ja sam blesak, munja, vatra iz oblaka,
Ja sam vetar, oluja, ja sam melodija…

Ja samo uzimam ljubav
I upijam njenu slast,
Suze me večno prate,
Jer veran nisam nikom, nit ikom pripadam.

Odan sam samo svojoj zvezni
Koja me na uništenje priziva,
Koja moj užitak u mučenje pretvara
A koju moje srce ipak voli i slavi.

Čarobnjak i zavodnik, to je moja sudbina!
Sejem gorka zadovoljstva što traju tek tren,
Gospod moj i vođa je smrt.

LJUBAVNA PESMA

Nemam reci da ti kazem
sta ucinila si sa mnom.
Trazim noc da se sklonim,
od sunca da pobegnem.

Noc je za mene sjajnija
od svakog suncanog dana
jer samo u njoj sanjam
o zeni plave kose.

Sanjam ona slatka blazenstva
koja si mi pogledom obecala
i cujem neznu pesmu
iz nekog dalekog raja.

Vidim oblake kako se sustizu
i dok gledam u noc
nemam reci da ti kazem
sta si ucinila sa mnom.

Suviše kasno

S čežnjom ti priđoh
da ponizan te molim
al' zanosu mom smejala si se
i moja ljubav za tebe
samo igra beše.

Sad umorna i zasićena
dok tužne gledaju me
tvoje oči pune strepnje,
onu ljubav kojom davno
goreo sam, ti bi htela

Avaj od nje samo pepeo
osta, zaiskriti neće
ona jednom tvoja beše
sad pusti je da počiva sama.