Šta je zlo i jesmo li odgovorni za njegovo postojanje

Opšte je poznata poruka: "Kakve su ti misli, takav ti je život." To pročitamo, ili se setimo, kažemo sebi da je to baš tako, pa opet za tren jedan samo, krenemo ponovo sa negativnošću, kao da nam je urodjena (a nije), pa, eto, više živimo sa njima, nego sa unutrašnjim mirom/ravnotežom, po netačnom modelu - da to mora tako, da ne zavisi od nas, da su krive okolnosti, sistem, drugi ljudi... samo nas nikako da smestimo tamo gde jesmo, kada je odgovornost prema sebi i drugima u pitanju. Ustvari najčešće niko nije krivlji od nas samih! A zlo (nedostatak dobra) caruje na sve strane, baš zato što smo svi mi takvi kakvi smo!

Meni se ovo dopalo, verujem da će i Vama, pa pogleajte:

“Zlo nije nikakva sustina”, rekli su oci, “ono se pojavljuje zbog naseg nemara prema vrlini, i iscezava od nase revnosti prema vrlini.”[22] Zlo je nedostatak dobra, i moze da se odnosi samo na ogranicena razumna bica, u kojima je dobro ograniceno. Nedostatak ne postoji u beskonacnom, nema pristupa beskonacnom. Bog je beskonacan, i Njegovo dobro je beskonacno. Beskonacno se, po svom svojstvu, ne umanjuje kada se od njega oduzme bilo koji broj, niti se uvecava ako mu se doda neki broj. Ni zlo ni dobro razumnih stvorenja nema i ne moze da ima nikakvog uticaja ni na Boga ni na Njegova dejstva. Sudovi Boziji stoje na visini, nedostupnoj i neprikosnovenoj, nezavisnoj i od demonskih i od covecijih dejstava. Bozije dejstvo ne menja svoje svojstvo i znacenje cak ni onda kada se neko covecije i neko demonsko dejstvo sjedini – po spoljasnjosti, ne i po sustini – u jedno dejstvo sa Bozijim dejstvom."

A možda će Vam se dopasti i sajt sa koga sam kopirala:

[You must be registered and logged in to see this link.]

Verovatno smo se svi mi suocili sa cinjenicom da ljudi mogu biti zli… da mogu postati zli… da nam mogu naneti zlo… Onda se pitamo zasto su neki takvi, zasto ne cene dobro, zasto nalaze zadovoljstvo u zlu… dok se drugi trude biti covecni i dobri iskreni …. Sta je ono sto neke tera da potanu takvi ili da zele biti takvi???? I Sta je to sto ih cini zlima?

Zna se da postoje UNIVERZALNO DOBRO I ZLO... samo je sada drugi problem sto ljudi usled svoje urodjene nesavrsenosti i sklonosti naginjanja ka zlu ne vide jasno tu granicu ili ne zele da je vide i to sto se nase shvatanje tih pojmova razlikuje, time se ne menja sustina...
I nije bitno sta je za nekoga dobro ili zlo, vec treba razmisljati o tome ... ako zeli biti covek, i analizirati svoje postipke, htenja, motive.... i ukoliko poznaje sustinu osobina po kojima se moze definisati zlo i ukljuci i svoju savest , sposoban je znati sta je zlo a sta dobro, mozda ne 100% objektivno, ali moze uspeti u tome. Ali to je u slucaju samo ako zeli biti DOBAR iakosu mu bitne prave vrednosti, onda ce se truditi da zna da definise zlo... da ne bi presao na stranu zla....

islim da oni kojima je to relativno i koji se ne trude da shvate sustinu zla i dobra, da se tako samo izgovaraju za ono sto jesu, tj za svoja (zla) dela.... ili im je tako samo lakse jer se onda ne osecaju odgovorno… Jer ako neko neku stvar ne definise kao zlu....(subjektivno), to mu moze sluziti kao opravdanje da cini zlo, pod izgovorom da nije to zlo.....
Ljudi su skloni racionalizaciji, tj da za lose postupke traze dobro smisljene argumente i da tako obmanjujuci svoj um obmanjuju i druge, ali to je sve prvenstveno na njihovu stetu....... Skloni su da LAZU SEBE, a samim tim tako lazu I sve oko sebe… Ali odgovorni su za tu svoju samoobmanu…
Dobro je razmisljati o tome sta je dobro, sta je zlo... ukljuciti i svoju savest koja nam svedoci o tome kakvi smo.... i onda mozemo iskontrolisati svoje postupke, tako cemo bolje poznavati sebe i druge ljude... i moci ce mo da ne budemo zli... ukoliko to zelimo...... Znaci dovoljno je nekada samo ukljuciti svoju savest… kazem svoju, ne tudju…

Zlo se mnogo potcenjuje, na primer sama sebicnost je zlo... i to se podcenjuje..... ali ljudi zbog svoje sebicnosti mnogo zla nanose drugima, svojoj okolini koja ispasta zbog njihove sebicnosti, a necu o tome koliko je to i stetno po njih...., samo posledice ne dolaze odmah pa ljudi misle da ih nece ni biti... koja zabluda…
Za sada toliko....

Univerzitetski profesor postavio je svojim studentima ovo pitanje: Je li Bog stvorio sve što postoji?
Jedan od studenata mu je smelo odgovorio: Da, Bog je stvorio sve što postoji!
Bog je sve stvorio? - upita profesor još jednom.
Da, profesore, odgovori student.
Profesor će zatim: Ako je Bog stvorio sve, onda je stvorio i zlo. Budući da zlo postoji a uzevši u obzir princip da nas određuje ono što radimo, onda je i Bog zao?
Student je ostao ćutke, a profesor je pun sebe konstatovao kako je još jednom dokazao da je ono što hrišćani veruju zapravo mit.
Drugi je student podigao ruku i pitao profesora sme li ga nešto pitati.
Naravno, odgovori profesor.
Student ustade i reče: Profesore, postoji li hladnoća?
Kakvo je to pitanje? Naravno da postoji. Zar ti nikad nije bilo hladno?
Studenti su se zakikotali na kolegino pitanje.
Mladić je odgovorio: Zapravo profesore, hladnoća ne postoji. Prema zakonima fizike, ono što mi smatramo hladnoćom u stvarnosti je odsustvo toplote. Svako telo ili objekt prema proučavanju ima ili prenosi energiju, a toplota je ono što čini da telo ima ili prenosi energiju. Apsolutna nula znači potpunu odsutnost toplote. Sve stvari postanu inertne i nesposobne za reakciju na toj temperaturi. Hladnoća ne postoji. Mi smo stvorili tu reč da opišemo kako se osećamo ako nemamo toplotu.

Student nastavi sa pitanjima: Profesore, postoji li tama?
Profesor odgovori: Naravno da postoji…
Student će na to: Opet niste u pravu profesore… ni tama ne postoji. Tama je u stvarnosti samo odsustvo svetla. Svetlo možemo proučavati, ali tamu ne. Zapravo, možemo se poslužiti Njutnovom prizmom da pretvorimo belo svetlo u mnoge boje i proučavati različite dužine svetlosnih talasa za svaku boju. Ne možemo meriti tamu. Najobičniji zrak svetla može prodreti u svet tame i prosvetliti je. Kako možete znati koliko je određeni prostor mračan? Merite količinu prisutnog svetla. Nije li ovo tačno? Tama je pojam koji ljudi koriste da opišu šta se događa kada nema svetla
Na kraju, mladić upita: Profesore, postoji li zlo?
Sad već pomalo nesiguran, profesor odgovori: Naravno, kao što sam već rekao. Vidimo zlo svaki dan. Najčešće u svakodnevnim primerima čovekove nečovečnosti prema drugim ljudima… u zločinima i nasilju širom sveta. Ove manifestacije nisu ništa drugo nego zlo.
Na to će student: Profesore, zlo ne postoji, ili barem ne postoji po sebi. Zlo je, jednostavno, odsustvo Boga. Baš kao i tama i hladnoća, to je pojam koji su ljudi stvorili da opišu odsutnost Boga. Bog nije stvorio zlo. Zlo nije poput vere i ljubavi, koje postoje baš kao što postoje svetlo i toplota. Zlo je posledica onog što se dogodi kada u čovekovom srcu ne postoji Božija ljubav. Baš poput hladnoće koju doživljavamo u odsustvu toplote, ili poput tame koja se događa kada nema svetla.
- Profesor je seo

Mladić se zvao Albert Ajnštajn.