Širenje kruga dobrih dela (prof.Jerotić)

U restoranu je sedeo profesor Vladeta Jerotić sa prijateljima. Jedan mladić je hteo da ih časti pićem.
Prišao je, predstavio se i rekao da on profesoru Jerotiću mnogo duguje, zato što su mu njegove knjige pomogle u životu, pa bi hteo, na ovaj način, da mu se zahvali.

Profesor Jerotić je ljubazno odbio rekavši:

„Nemojte da uvek činite ja tebi – ti meni. Ja sam nešto, kako vi kažete, vama učinio i vi sada hoćete meni da vratite.
Kada vam neko učini nešto dobro, vi učinite dobro nekom drugom, on nekom trećem i tako se pravi krug dobrih dela.
Inače to – ja tebi, ti meni – je odraz plemenske svesti i osnov korupcije. Zato ja kažem da je za plemenske narode, u koje ubrajam i Srbe, korupcija nešto prirodno.
Ipak, ne treba zaboraviti da smo mi pozvani da budemo hrišćani, a to znači da se izdižemo iznad svoje prirode.“
***
Da li biste sa svima podelili ono što ste sami učinili na širenju kruga dobrih dela?
Evo od, nadam se više mojih -jedna relativno banalna skorašnja dogodovština:
Pri odlasku kući sustigla sam ženu koja uvijala pod teretom dve krcate torbe. Pridjem joj i ponesem jednu, onako usput, uz to ganuta činjenicom da očigledno nema pare za taksi, niti nekog ko bi joj pomogao. Zahvalila se, pojasnila teret, a pri rastanku ponudila je da mi plati. Kad sam odbila (skoro povredjena) i krenula, ostala je da stoji u neverici.
Eto dokle smo dogurali u ovom našem novom veku, izgleda ne vidimo jedni druge, zbog čega sam ovo odabrala.

Evo nešto sa druge strane: Moj muž zabavljen bolesnikom koga je dovezao u hitnu - zaboravi onu njegovu malu torbicu sa ličnim dokumentima (i novcem) na autu parkiranom na prometnoj ulici. Po dolasku kući, nakon nekog vremena - dobije poziv od nepoznatog čoveka da dodje po svoje stvari. Čovek je, koristeći poslednje pozivie uz muževljevog mobilnog, saznao naš broj fiksnog tel. i pozvao. Odbio je čak i piće.
Slična stvar se dogodila i mojoj ćerki, a nju su pronašli preko fejsa. Opet ona je pronašla veliki novac u ulazu pred iznajmljenim stanom u Bg. i shvatajući da se to moglo dogoditi samo ljudima pored njenog stana, ili nekom ko dolazi kod njih (uvučeni deo hodnika koji koriste samo 2 stana), pozvonila je i dala novac. Ljudi su bili izbezumljeni, pa presrećni da ne detaljišem... nego raspisah se ja, očigledno mi se više ne radi    
'aj' sad Vi

P.S. Stavih ovo u psihologiju zbog motiva, ako ne valja, prebaci u svaštaru ili gde god :)