Broj poruka : 1733 Datum upisa : 01.02.2013 Lokacija : Severno, severnije
Naslov: Re: Kroz poeziju 2/2/2013, 21:24
Ti si kao zvezda jednog jutra slave, A u meni osta kao crna rana; Ti si trista vrela sto bruje i plave - Da sva budu jedna suza otrovana.
Bese kao carska galija kroz pene, S glasom o pobedi; bese u cas zore Himna zemlje suncu; a samo za mene - Red crnih zastava sto kroz mrak vihore.
Ruka ti je bela meka kao cvece, A moja ostade sva okrvavljena, Otkud si i ko si, niko znati nece; Ljubav ili mrznja, sudba ili zena.
Jovan Ducic
Miculy
Broj poruka : 1733 Datum upisa : 01.02.2013 Lokacija : Severno, severnije
Naslov: Re: Kroz poeziju 2/2/2013, 21:26
Čežnja u tuđini
Da mi je da ne umrem u tuđini Lepe su sve bukove u zemlji česte, livada svaka lepa je mlada, i sve reke nepoznate, svi vrhovi što se suncem zlate, sve i gde nije i gde jeste pogled i noga mi stupila kada.
Ali kut zemlje na kom smo žito želi i sa koga smo cedili vina, zemlja koju smo pili i jeli, čija na ognju palili drveta, gde smo sahranili oca i sina, kao da je sva grob pradedovska, krvavo nam je bliska i sveta.
U tu bih zemlju hteo da legnem, u taj kraj gde biljka svaka, gde bubica svaka bolno me dira kao žbun što na bratovom grobu cveta, kao mrav što njime mili. Zemlja sa koje smo jeli i pili, koja nam je kao srce rođeno jasna i tajanstvenija od svemira, hteo bih da mi grobom bude.
Desanka
Palma* Aktivan clan
Broj poruka : 11980 Datum upisa : 30.11.2012 Godina : 103 Lokacija : sunčana strana ulice
Naslov: Re: Kroz poeziju 4/2/2013, 20:33
Dejl Vimbrou: ČOVEK U OGLEDALU
Kada postigneš ono što si želio u borbi za sebe I svijet te učini kraljem tog dana, Samo priđi ogledalu, pogledaj se I vidi šta taj čovjek ima za reći.
Jer to nije tvoj otac, majka ili žena čije sudove moraš da prođeš; Osoba čije mišljenje najviše znači u tvom životu Je ona koja te gleda iz ogledala.
Neki ljudi mogu misliti da si iskren prijatelj I smatrati te idealnom osobom, Ali čovjek u ogledalu će reći da si samo propalica Ako nisi u stanju da ga pogledaš ravno u oči.
Njemu treba ugoditi, ostali nisu važni. Zato što je s tobom otvoren do kraja. Jer prošao si svoj najteži ispit Tek onda kada čovjek u ogledalu postane tvoj prijatelj.
Na svom životnom putu možeš varati cijeli svijet I u prolazu će te ljudi tapšati po ramenu, Ali ono što ćeš steći, biće samo bol srca i suze Ako prevariš tog čovjeka u ogledalu.
Broj poruka : 1455 Datum upisa : 17.03.2013 Lokacija : Izmedju jave i sna
Naslov: Re: Kroz poeziju 26/3/2013, 20:59
Desanka Maksimovic On sanja ljubav ukraj vašeg skuta, i srca vaša ko zvezde su srodna; al', ženo neznana, gospo blagorodna, misao na mene kao avetinja ja znam da sada vašim domom luta.
_Zana_
Broj poruka : 8809 Datum upisa : 04.08.2013 Godina : 60 Lokacija : Nedodjija:))
Naslov: Re: Kroz poeziju 20/9/2013, 14:31
Znao sam
Želeo sam te više no što sam želeo
da te ne želim i da me ne želiš.
Lepo ti rekoh: “Đavoli su ti anđeli”,
radoznalo, neposlušno magare moje,
al’ ko bi mojoj pameti verovao,
kad sam je se i sâm odrekao
u korist prelepe ludosti?
Nadao sam se da si ružnija i pametnija,
prelepo, blesavo moje.
Nadao sam se da sam ti ružan i glupav,
ovako ružan i glupav,
budalo jedna, nepromišljena.
Nešto te je zavelo, nisam to bio ja.
Znao sam da ćeš postati moja religija,
moja molitva, zagrobni život
i Sveta vodica iz oka.
Znao sam da ću, kada se opametiš,
nastaviti pad, padobrane moj.
Goran Tadić
Palma* Aktivan clan
Broj poruka : 11980 Datum upisa : 30.11.2012 Godina : 103 Lokacija : sunčana strana ulice
Naslov: Re: Kroz poeziju 19/12/2013, 10:32
Predrag Živković Tozovac: MIMA
Kad sam te sreo prvi put Bila si kao odbegla ptica sa nečije ruke Ni njegova, ni tvoja, ni moja Kad sam te sreo prvi put bila si izgubljena u jednoj kafani u provinciji Koračala si umorno između stolica u neko kafansko svitanje Ni tvoja, ni njegova, ni moja Kad sam te sreo bila si mom drugu samo prolazna drugarica Slučajno tu Kad sam te sreo nisam bio ni tvoj, ni njen, ni moj Ja sam bio čudna muška ptica Izgubljena u jednom jutru sred dignutih kafanskih stolica Bilo je to jedno obično jutro Bila je to jedna obična zima I rekla si mi obično: Ja sam Mima Smejala si se i otišla u neko tvoje svitanje Ni tvoja, ni njegova, ni moja Ja sam ostao i dalje da sedim sa nekim ljudima Između podignutih kafanskih stolica Mislila si o meni ko zna šta Možda da sam bekrija, budala i ništa I nikad nisi pomislila da sam ja ptica pobegla sa nečije ruke Sa nekog životnog izbeglištva Otišla si u svoje sklonište pokrivena ćebadima hotela Sreo sam te mnogo kasnije posle tog jutra i opet je bilo isto Samo nije bilo lažnog druga i kafane u provinciji Bili smo samo ti i ja sami u nekoj ulici Dve ptice jutarnje na našim rukama
Sjana interpretacija ove pesme!
Palma* Aktivan clan
Broj poruka : 11980 Datum upisa : 30.11.2012 Godina : 103 Lokacija : sunčana strana ulice
Noćas ga platonski prevari i u sne, barem dođi mi, podeli sa mnom, suze i tugu, k’o što nekad delismo radost, vrati se, vrati, voljenom drugu, podaj mu svoju večitu mladost.
Noćas tebi, u san doći ću, novu nam nadu rodiću, ljubiti te, dok zore sviću, u snu zauvek tvoja biću, kada se probudiš otići ću, tragove naše ljubavi skriću.
Noćas… samo noćas… samo noćas, budi tu, noćas… samo noćas… samo noćas, usni na mom ramenu.
Da li je to ljubav prava, kad mi tvoja glava na ramenu spava, da li je to ljubav prava, il’ me samo đavo iskušava?
Palma* Aktivan clan
Broj poruka : 11980 Datum upisa : 30.11.2012 Godina : 103 Lokacija : sunčana strana ulice
Ljubavi moja. Tražim te ponovo tamo gdje sve prestaje: u jednom trenu između snijega što pada i vatre umirućeg na tvome licu, ispod tvoje haljine, u zraku koji izgovaraš.
Amor mio. Nema imena koje ti ne pripada: tu je kišno ljeto, godina, grana trešnje, tu je tvoje tijelo od voska na kome je more ostavilo svoj sjenoviti križ. Gorčina,
prazno nebo, tjeskoba, lude riječi na koje ne pristajem dok silazim između tvojih ruku i tražim nagi plač što ispunjava moja usta.
Ljubavi moja, uzdrhtala na kiši, ona koja spava na mojoj postelji, prekrivena mojom rukom, ona koja ne razlikuje više to što sam stvorio i to što me napušta.
I moju žeđ sa tragovima bezumne soli.
Cura fina
Broj poruka : 1693 Datum upisa : 30.12.2013 Lokacija : u šumi
Naslov: Re: Kroz poeziju 25/3/2014, 22:50
[You must be registered and logged in to see this image.] *** Da prijatelju moj, ja sam je često svojom zvao iako nikada moja nije bila, niti će ikada biti ja sam jedino njoj pesme pevao ali sam znao da ću je samo u njima grliti, voleti, i ljubiti. U njima sam ja mogao sve sa njom, i nigde više...obično to tako bude, jer pesnici su samo sanjarii pomalo romantični i zaljubljeni u žene i kiše ali retko se njihova ljubav u stvarnosti ostvari. I bilo bi to čudo kada bi se iz mojih pesama iskrala i umesto u njima da je u stvarnosti grlim i ljubim niko od mene srećniji ne bi bio, ali to su samo želje osećam da ostaće na njima, i da je, i da je gubim.
Tanasko Tanasić
MARINELA
Broj poruka : 6679 Datum upisa : 30.06.2013 Lokacija : Grad na zrnu soli
Žao mi je vas, o jadne zvijezde, Koje divno tako jasno sjate, Nevoljenome svijetleći brodaru, Bez nagrade od boga i ljudi, Jer ne znate jadne, što je ljubav, Niti ste za ljubav ikad znale! Bez prekida vode vječni sati Nebesima povorke vam sjajne. Kakve li ste prevalile pute, Dok ja bijah u naručju drage, Ne misleći na vas ni na ponoć!
MARINELA
Broj poruka : 6679 Datum upisa : 30.06.2013 Lokacija : Grad na zrnu soli
Naslov: Re: Kroz poeziju 4/5/2014, 14:41
"I još nešto - ako se potpuno umirimo i stojimo u mestu, tri stvari će nam se uvek vraćati: soko na dlan, jer je dresiran, pas uz nogu, jer je veran, i uspomena na rame, po kojoj se razlikujemo od životinje. Vreme je da shvatimo da ne čuvamo mi uspomene, nego one čuvaju nas."
Broj poruka : 2588 Datum upisa : 09.01.2014 Lokacija : Negde medju zvezdama.
Naslov: Re: Kroz poeziju 6/6/2014, 00:20
Dobro Je Ovde
Dobro je ovde: njihanje i šum Jutra nas grle rukama hladnim U belom plamenu povija se grm Ruža blještavih, ali ledenih Na paradnim, svečanim snegovima trag skija klizi kao sećanje moje - Nekad, u davnim vremenima Prošli smo tim putem nas dvoje
Ana Ahmatova
Miculy
Broj poruka : 1733 Datum upisa : 01.02.2013 Lokacija : Severno, severnije
Naslov: Re: Kroz poeziju 6/6/2014, 21:39
OKO MOJE ZELENO
OKO MOJE ZELENO
More nije zeleno A ni zora plava Samo u tvojim očima Prava boja spava...
Zelenise kao u prirodi gora Ljepša boja od svih plavi zora Kad ti pogled šeta pokraj moga tila Draža si mi nego bajna vila...
Ništa ljepše nema od zelenog oka tu je moja hrana i ljubav duboka...
Kad zelene oči vidim Pokraj nekog zida Ja izgubim snagu I sve iz mog vida...
Prošlost mi je pokazala pute Kad zelene oči zaljube se ute Kako lijepo ljubav čuda stvar Kad zeleno oko dušu ti otvara.
Samo je san stvarnost Tu nema ni jučer, ni danas, ni sutra... Preostaje samo nada i očekivanje.
Zbivanja su u mašti, a misli su snovi o snovima. Povijest je niz halucinacija, čovječanstvo živi u opsjenama, a pogiba sa laži na usnama.
Kada umrem, htio bih da moje ime pripadne ne jednoj ulici ni nekoj zvijezdi, no radije jednoj lijepoj, velikoj, mirišljavoj ruži. Za mnom da zaplaču Marije, ali samo lijepe... i da se skupe esencije proliju u ljubavnu izgaranje nad lomačom tijela. Da smrt moja ne došavši prerano ni prekasno bude motiv za dublju, svečanu muziku energije koja pročišćuje. Jer patnja mora da je zaslužila jednu vječitu ljepotu. I sve ove riječi jednom nasumce bačene u vjetar, da se vrate drugi put, s dubljim stalnijim zvukom i čišćim značenjem, da se dogodi saznanje proljeća.
Palma* Aktivan clan
Broj poruka : 11980 Datum upisa : 30.11.2012 Godina : 103 Lokacija : sunčana strana ulice
Oprosti, slučaju, što te nazivam sudbinom. Oprosti, sudbino, ako se možda varam. Nek se ne ljuti sreća što je za sebe prisvajam. Nek mi ne zamere mrtvi što jedva svetlucaju u mom sećanju. Oprosti, vreme, za sijaset nezapaženog sveta u trenutku. Oprosti, stara ljubavi, što novu smatram prvom. Oprostite mi, daleki ratovi, što cveće nosim kući. Oprostite, otvorene rane, što se bodem po prstu. Oprostite, očajnici, za ploču sa menuetom. Oprosti, narode na stanici, za moj san do pet ujutru. Praštaj mi uvredu, nado, što se ponekad nasmejem. Praštajte, pustinje, što s kašičicom vode ne potrčah, I ti jastrebe, već godinama isti, u istom kavezu, Nepomičan, zagledan uvek u istu tačku, Praštaj, pa čak i da si punjena ptica. Oprosti, posečeno drvo, za četiri noge od stola. Oprosti, veliko pitanje, za male odgovore. Istino, ne obraćaj na mene preveliku pažnju. Veličino, ukaži mi velikodušnost. Otrpi, tajno postojanja, što čupam niti iz tvog lamenta. Ne osuđuj me, dušo, što te retko imam. Izvinjavam se svemu što ne mogu biti svuda. Izvinjavam se svima što ne mogu biti svaki i svaka. Znam da me ništa opravdati neće dokle god živim Jer samoj sebi stojim na putu. Ne uzmi mi za zlo, besedo, što pozajmljujem patetične reči A onda ulažem napor da ih učinim, tobože, lakim.
Solveig
Broj poruka : 2123 Datum upisa : 26.12.2013
Naslov: Re: Kroz poeziju 23/3/2015, 17:30
Ja sam samo šetač što za rečima traga, al’ na tom putu zavode me slova.
Ja sam samo šetač za kim tragaju reči i na putu tom slova me odaju.
Ja sam samo šetač što vrti se u krug, što, bežeći od reči, slova nalazi.
Ja sam samo šetač što, bežeći od slova, traži svoj znak. D.F.Filip
Zvezdana
Broj poruka : 2588 Datum upisa : 09.01.2014 Lokacija : Negde medju zvezdama.
Naslov: Re: Kroz poeziju 27/3/2015, 22:21
Ako ima duša osuđenih na samoću tražim za njih pomilovanje jer duša u samoći ne živi, ona diše i postoji ali ne živi! Duši treba bar još jedna duša jer samo u društvu ona zaista živi!
Zvezdana
Broj poruka : 2588 Datum upisa : 09.01.2014 Lokacija : Negde medju zvezdama.
2/2/2013, 21:24
