Licno, ili ipak nije?

Nisam neki veliki stručnjak za Bibliju, ali koliko god sam je čitao nisam nigde eksplicitno naišao na zabranu vršenja abortusa. Ima pasusa u starom zavetu koji govore o propisanoj istoj kazni za onoga ko ubije i onoga ko izazove smrt deteta u utrobi (Druga Mojsijeva knjiga 21:22-25). Za hrišćanina, abortus nije pitanje o kome žena ima pravo da odlučuje. To je pitanje života i smrti jednog ljudskog bića koje je stvoreno na sliku Božiju (Prva Mojsijeva 1:26-27; 9:6).
Antropološka istraživanja su pokazala da je abortus bio široko rasprostranjen u drevnim i predindustrijskim društvima u celom svetu i u svojim istorijskim periodima. U zapadnoj civilizaciji, pre pojave hrišćanstva, Grci i Rimljani su abortus smatrali prihvatljivim u ranim fazama trudnoće.
U različitim kulturama postoji nekoliko vekova bogata istorija žena koje su pomagale drugim ženama da prekinu neželjenu trudnoću. Sve do 1800. godine a i kasnije, žene isceliteljke iz Zapadne Evrope i Amerike obavljale su abortuse i tome obučavale druge žene, bez zakonskih zabrana.
U drugim delovima sveta, žene obučene za izvršavanje abortusa i dalje sprovode svoju praksu, uprkos širenju institucionalizovane medicine. Na Tajlandu, Maleziji i Filipinima abortus se po selima i dalje obavlja starom tehnikom masaže.
Od ranih početaka, hrišćanstvo je abortus smatralo grehom, iako crkva ni tada nije imala jasno stanovište kada fetus postaje “ličnost”. U prvih nekoliko vekova, abortus je smatran grehom protiv crkvenih kanona, jer je bio povezan sa seksualnim odnosima - nije bio greh “ubistva”. Engleski zakoni su dozvoljavali abortus sve do 20. nedelje trudnoće, tj. do trenutka kada žena oseti pokrete ploda u stomaku. Države nisu zabranjivale abortus sve do 19. veka.
Kada je sredinom 19. veka papa Pie IV proglasio ekskomunikaciju za sve žene koje su imale abortus bez obzira na starost trudnoće, abortus postaje greh i zločin. Tome doprinose humanističke reforme sredinom 19. veka koje se zalažu za krivično kažnjavanje abortusa, jer u to vreme je abortus bio opasna procedura sa primitivnim metodama, malo antiseptika i visokom stopom smrtnosti. Ipak, to nije bio jedini razlog, jer drugi hirurški zahvati koji su bili podjednako rizični smatrani su neophodnima za ljudsko zdravlje i nisu zabranjivani. Gorka “zaštita" žena od opasnih abortusa, bio je u stvari, samo jedan od načina da se nad ženama uspostavi kontrola, da se one ograniče na ulogu majke koja se posvećuje rađanju dece. U isto vreme, muškarci lekari su sve više zaposedali prostor lekarske profesije vršeći kontrolu nad njom. Babice koje su porađale žene i pomagale im da se oslobode neželjene trudnoće, predstavljale su pretnju njihovoj ekonomskoj i socijalnoj moći.
Takođe, u 19. veku mnoge države su bile zainteresovane za porast populacije i razvoj industrije, kao i širenje teritorija, a za takve ciljeve je bila potrebna nova radna snaga.
Tada, a i danas, zakonska zabrana abortusa nikada nije uticala na njegovo ilegalno izvođenje. Žene koje bi donele odluku da prekinu trudnoću uvek su nalazile načina da to i ostvare. Ponekad su im na raspolaganju bila veoma opasne i smrtonosna rešenja, od upotrebe igala za pletenje ili vešalica za odeću, do uzimanja jakih lekova i hemikalija.
Do danas, pitanje abortusa i rađanja dece ostalo je i pitanje državnog interesa. Pravo žena da odlučuju o abortusu i rađanju dece mora se posmatrati kroz prizmu reproduktivnih sloboda, unutar problematike ženskih ljudskih prava.
***
Sabor Srpske pravoslavne crkve podržao inicijativu lekara vernika da država zabrani abortus.
Na Saboru je konstatovano da je zbog čedomorstva stanovništvo Srbije svake godine manje za jedan grad srednje veličine, što, kako se navodi u saopštenju, svedoči o dubokom moralnom padu, teškoj krizi porodice i nedostatku prave vere u Boga kod mnogih.

[You must be registered and logged in to see this link.]

A sta Vi mislite?

Sama pomisao koliko bi godina imalo moje nerodjeno dete, dovoljna je da zaledi svaku kap krvi u ženi. Bez obzira na sve te polemike i pravila, što religiozne ili socijalne prirode, prosto užasava i radja pitanje - da li sam ubica?
(setih se ove teme, zbog Zaninog posta u temi Pokajanje).

U vreme kada sam je postavila jedna vrlo mlada mama iz naše familije je sa mužem uživala u zdravom, prekrasnom sinčiću, presrećna što nije abortirala (zbog sumnje u dijagnostikovano oštećenje ploda). Vrlo su mladi i nisu planirali porodicu, kao ni trudnoću, no "dogodila" se i oni su se poneli odgovorno.

Mnogi/e nisu hteli/e ili nisu mogli/e (opet - razlozi).

Ovu temu sam postavila u religiju zato da bismo pri odgovoru bili što svesniji, bez razlike na lična iskustva. Argumenata "za" i "protiv" abortusa ima PREVIŠE. Lično sam na jednom forumu odgovorila da abortus ne smatram ubistvom, upravo imajući u vidu konkretne razloge za abortus. Sada nisam sigurna da opravdavam ni one najobjektivnije, baš zbog uvodne rečenice.

Odluka jeste lična, prvenstveno je ženina /iako je odgovornost partnera jednako podeljena/. Komocija pri snošaju mora da podrazumeva odgovornost, prvenstveno svest o mogućoj posledici, bez obzira na rasplamtalu strast (prvenstveno mislim na dobrovoljan odnos, iako ni beba začeta npr. višestrukim ratnim silovanjima nije kriva).

Društvo/porodica/predrasude/krivica... znaju da bičuju ženu do ludila od straha... pa je najčešće dovedu do potpune neodgovornosti, iako često ima i komocije da se čini društveno prihvatljiv/dopušten čin. Iako izraženi pristalica braka, ustvari porodice, divim se ženama koje i u slučaju nedostatka podrške partnera /ne mora biti u zajdenici/ samostalno odgajaju neželjeno/planirano dete, nemoćne da abortitraju i sigurna sam da ga manje ne vole niti manje paze, od željenog. Naravno - uvek to prisutno pitanje - koliko možemo biti neodgovorni/E?

Dijete začeto u bilo kakvim ,okolnostima ima pravo na život.Majka jeste ta koja koja odlučuje da li će biti majka ili ne !Djete neovisno od toga ima pravo na život.Društvo mora obezbediti normalan rast djeteta u svim situacijama i svim okolnostima .Jedino medicina može  iz svojih saznanja  zbog ugroženosti života majke  doneti odluku o prekidu trudnoće. Samo medicina kao nauka !

Društvo mnogo toga treba/mora ali to ne čini, ili čini sa zakašnjenjem, relativno površno i/ili traljavo. U konkretnom slučaju institucija i treba da reaguje tek onda kada su roditelji neodgovorni ili nesposobni za staranje.

I šta je sa odgovornošću/odlukom oca?

trag ::

Društvo mnogo toga treba/mora ali to ne čini, ili čini sa zakašnjenjem, relativno površno i/ili traljavo. U konkretnom slučaju institucija i treba da reaguje tek onda kada su roditelji neodgovorni ili nesposobni za staranje.

I šta je sa odgovornošću/odlukom oca?

Dijete nije krivo niti treba snositi posledice zbog neodgovornosti društva države i institucija. Odgovornost oca je indentična odgovornosti majke u slučaju brige oko stvaranja uslova da djete doživi rođenje u normalnim životnim uslovima. Društvo mora stvoriti takve uslove da omogući normalne uslove za rađanje djeteta bez obzira na podobnost i odgovornost roditelja .

Slažem se, a da li je tako?

..opravdavam abortus samo u sluchajevima gde je zhena silovana i u sluchajevima kada joj je zhivot ugrozhen..u svakom drugom sluchaju smatram to ubistvom..treba sprechiti a ne lechiti..a edukaciju teshko da mozhe da sprovede samo drushtvo ukoliko se ne pochne od kuce,tj.roditelja..uveli su seksualno vaspitanje u shkole ali ne vidim da su rezultati mnogo bolji..

Питање:
Pomaže Bog poštovani oci Prvo ću Vam reći da nisam neko ko ide u crkvu svake nedelje. Ali zaista i instinski verujem u Gospoda Boga i u njegovu ljubav prema nama, svojoj deci. Imam dvadeset godina. Pre godinu dana sam izvršila namerni prekid trudnoće. Kada sam saznala da sam u blagoslovenom stanju jako sam se uplašila, i bila sam u jako velikoj panici. Smatrala sam da nisam spremna na majčinstvo. Nisam ni pomislila na to koliki je to ustvari greh. Bila sam zbunjena tako da mi to nije palo na pamet, a iskreno nisam ni mislila da to crkva smatra ubistvom. Prolazim kroz jako mučan period. Jako me grize savest. Ni posle godinu dana ne mogu da dodjem sebi. Počela sam na neki način da mrzim sebe zato što sam to uradila, i od tada sam u depresiji. Mislim da ću celog života mrzeti sebe, i da sebi to nikada neću moći da oprostim. Šta oče da radim? Kako da opet pronadjem duševni mir? I da li će Gospod to meni oprostiti? U žasno se kajem, oče.
Unapred zahvalna, mir vam i radost od Gospoda
Н.Н

Одговор:
Драга сестро,
Ти си, као што видим, доста касно схватила да је абортус убиство, чедоморство и да је то велики грех. Кажеш да ниси знала "да Црква то сматра убиством". Ја мислим да и позитивно државно законодавство абортус сврстава у убиство, али су неки социјални аспекти учинили да се чедоморство сведе на обичну медицинску интервенцију. То је код нас почело са комунистичким режимом, а европејски пут нације је то оживео и још више банализовао. Зар ти мајка, ако си се њој поверила, није рекла да је чедоморство уствари убијање детета? Па и онај ко је одобрио и онај ко је извршио абортус, требао је да ти предочи дело, које заједно чините, да ви сви заједно убијате једно живо створење, убијате човека. „Ако се абортус (и у медецини) сматра и прихвата као неважан поступак после кога се жена врло брзо враћа у нормално стање, зашто онда студије сугеришу могућу везу између абортуса и угрожене плодности, перфорације трбуха, рака дојке, самоубиства, постнаталне депресије, злоупотребе супстанци, поремећаја у исхрани, клиничке депресије и других фактора... Колико ће времена бити потребно да се схвати да абортус није ништа друго до убијање јединственог створеног бића“.
Тако говори савремена медицина. А какав је став Хришћанске цркве? Абортус је, у ствари, антитеза свих Божјих дарова. Он одриче и Бога и све Његове дарове. Абортус је кршење завета који је Бог успоставио са човеком. Са абортусом, дар Господа Бога и Ствараоца живота, жестоко је одбачен. Бог је, стварајући човека, мушко и женско, задао им да рађају и да се множе, да овладају светом, а не да убијају оно што из међусобне љубави стварају. И сада, кад си схватила да је то био велики грех, тебе хвата паника: шта ће бити с тобом, хоће ли ти Бог опростити тај велики грех. Уствари, многе жене, као и ти, и нису биле свесне да разним прекидима трудноће врше убиство. Биле су у уверењу да је дете у њиховој утроби живо, тек када осете његове покрете. Зато су, често без узнемиравања савести, прекидале трудноћу пре тога времена. А што је још трагичније, нико их у томе није поучавао, ни лекар, а можда ни свештеник, коме нису та дела исповедале, јер нису биле свесне тежине тога греха. А један од црквених отаца (Тертулијан), пише: "А што се нас тиче, будући да нам је убиство једном за свагда забрањено, није нам допуштено да уништавамо фетус у мајчиној утроби, када људско биће још увек (од мајке) црпи крв да би опстало. Спречавање рођења је испланирано убиство. Суштински, нема никакве разлике између разарања већ рођене душе и уништавања оне која ће се тек родити. Јер је већ човек оно што ће постати човек, као што је у семену већ садржан цео плод". Код једног другог Светог Оца читамо: "Ниједна жена да не узима напитке за изазивање побачаја јер ће се, у супротном, несумњиво наћи на Страшном суду Христовом са свима онима које је усмртила, било да су већ рођени, било да су били само зачети".

Твој грех је стално пред Тобом и за њега ћеш се кајати целог живота. Милост Божја и љубав Његова превазилазе сваки грех човека, за који се он искрено покаје, згади се над њим и настоји да га више никад не понови. И ти ћеш, временом, после искреног покајања, осетити умирење савести, осетићеш да Ти Бог прашта грехе младости и незнања. Свакако да ћеш рађањем деце и њиховим хришћанским одгојем, ублажити грех за који се кајеш. Нема разлога да мрзиш себе. Мрзи само грех који си учинила, као што и ми, уопште, не мрзимо и не осуђујемо грешника, већ осуђујемо и мрзимо грех који он чини. И немој бити строжија у праштању од Бога. Бог опрашта сваки грех који човек искрено окаје, па тако и ти, немаш разлога да себи не опростиш, разуме се, после искренок кајања, после исповести, свештеникове поуке, разрешне молитве и умирења твоје савести. Моли се непрестано Богу, исповедај пред собом и пред духовником свој грех и настој да у браку надокнадиш оно што си у младости спречила.
Благословен завршетак Часног поста и Страсне, велике недеље, са молитвом Богу да доживимо и прославимо светло Христово васкрсење,
о. Душан

[You must be registered and logged in to see this link.]

Abortus je ubistvo! Treba ga zabraniti zakonom! I da se odgovara kao i za ubistvo rođenog deteta! Nerođena deca imaju pravo na život, nisu ona nizašta kriva!

Konstantin_Veliki ::

Abortus je ubistvo! Treba ga zabraniti zakonom! I da se odgovara kao i za ubistvo rođenog deteta! Nerođena deca imaju pravo na život, nisu ona nizašta kriva!

Ne djelim tvoje mišljenje jer smatram da žena  (majka ) ima pravo na izbor,bez obzira koliko to apsurdno izgledalo....