Zeleno

...negde u daljini čuli su se zvuci neke lagane pesme, praćene tužnim ženskim glasom, koji je lebdeo kroz noć. Ispred njih gorela je vatra, a noć je omotala u plašt ostatak sveta. Bili su sami, zagrljeni pogleda zalutalog u igri vatre i senki, njenih ramena nežno privijenih, leđima, uz njega. On je mirisao so u njenoj kosi, i blago, vrhovima prstiju milovao nežnu kožu, terajući je da se ježi, pri svakom blagom preletu njene preplanule puti. Nekako se setio stihova Garsije Lorke i počeo je da ih izgovara tiho, u njeno uvo: „…zeleno, volim te zeleno…“
Osmehnula se i okrenula, naslonila dlan na njegov obraz, i nežno ga poljubila. To kao da je bio znak koji su čekali. Podvio je jednu ruku pod leđa, drugu zario u njenu kosu i isprva nežno, a onda, kako ga je obuzimala strast, sve gladnije počeo da je ljubi, da je nežno grize po vratu, da je rasplamtelim dahom žari po telu, izazivajući kod nje slatke grčeve u stomaku, terajući je da se izvija, isprva polako, a onda sve brže, dok je nestajala odeća sa njih.
Na tren, sve se uskovitlalo, a onda, se zaustavilo. Stajao je uzbuđen na ulazu u nju, osećao je kako gori, kako ga želi, kako se izvija moleći ga pokretima da je ispuni, žudeći za njegovim dodirom iznutra. Gorela je i to ga je činilo da i on gori, ali je bio strpljiv. Kada je već izgledalo da će razočarano da se istrgne iz negovih ruku, kada su se počele skupljati suze u krajevima njenih opčinjavajuće zelenih očiju, on nežno, polako poče da prodire, budeći jecaj zadovoljstva koji se sakupljao negde u njoj. Njeno telo, gotovo iznenađeno se potpuno predalo, i dozvolilo mu da radi sa njim šta želi.
Kao u nekom baletu, njih dvoje počeše zajednički ples, isprva lagano, uplićući niti požude, isijavajući strast, praveći mrežu želje, ubrzavajući ritam pri tom, dozvoljavajući da samo poneki grleni uzdah izmakne kontroli i pažnji posvećenoj tom trenutku, bližeći se se sve jačem i snažnijem tempu, izazivajući da znoj počne da rosi po njihovim spojenim telima…menjali su položaje, ritam, uzdahe, usklađujući se jedno sa drugim, uživajući i terajući ono drugo da uživa, očekujući a opet odlažući krešendo koji je vrebao u vazduhu…prvo je zagrcala ona, dok ju je pribio na stomak, ljubeći joj vrat i uzimajući je odnazad, dok se ona predala potpuno, bezrezevno njegovim rukama, i vrelom udu koji su je potpuno ispunili, kako telesno tako i u umu, gde se ceo univerzum, u tom trenutku sveo na jednu tačku, koja je ispuni sa onom slatkom boli usijanog zadovoljstva ispunjene strasti…ni tren posle nje, i on dočeka svoj trenutak ispunjenja u njoj, zadrhta, zaustavi se, pa uz osmeh sruči pored nje, dok je ona još uvek pokušavala da uhvati dah…
Nasmejali su se zajedno, kao da su se upravo našalili zajedno na nečiji račun, pa zagrlili i, dok su se polako zvuci i boje vraćali u svet oko njih, zatvorenih očiju utonuli jedno u drugo, on mirišući so u njenj kosi, a ona milujući njegovo lice…