Crkva - verska ili društvena institucija

Od mnogoboštva do različitih monoteističkih religija, crkva je, kažu, odigrala značajnu (pozitivnu i negativnu) ulogu, o čemu je široko dostupna literatura za proučavanje, ili internet-stranice za informaciju.

Za nas obične smrtnike ima različito značenje/ulogu, počev od stečene ili istinske potrebe do bogomolje iz muke... Kod nas je od skoro - čak na spisku pomodarskih pojava. Da je ono što bi, kao verska institucija, trebala biti - po mom vidjenju - nije, pored ostalog - možda i zato što pričam o nečem što ne znam. No ovde smo opušteni, razmenjujemo iskustva/vidjenja/mišljenja, pa bih volela da razmenimo mišljenja o tome:
- da li je to uopšte verska institucija ili je njena uloga (prvenstveno pozitivna) u funkciji socijalnog, bez razlike što je po naslovu odvojena od države,
- da li redovno, povremeno ili uopšte odlazimo na službu, ili samostalno i zašto to činimo,
- da li nam je sveštenik da kažem autoritet, ili nam je crkva svako mesto koje nas približava Bogu i sve drugo na sta vas asocira ova temica  

U selu gde sam rođen bila je mala crkva i nalazila se u prostranom školskom dvorištu. Neko je to dvorište zvao crkveno ,a neko školsko.Za mene je to bilo školsko dvorište jer sam ja tada bio učenik,a crkva je bilo samo zdanje koje se tu nalazilo.U crkvu se ulazilo samo kada bi neko umro , a tamo su unosili pokojnika  i vršili neke obrede pre same sahrane. Pop je u crkvu dolazio svaki put kada je pokojnik unošen u crkvu , i jednom godišnje o Ilijinom danu kada je služena liturgija .To su moja prva saznanja o crkvi. U školi smo učili tek toliko da se treba poštovati starije koji dolaze u crkvu i da se nesme ošećivati crkvena imovina  igranjem u dvorištu.U mojoj porodici o crkvi se nije puno pričalo ,osim što sam ja uočavao kada bi zazvonilo crkveno zvono da su se svi krstili i prekidali svaki posao da bi to obavili.Sećam se da je i mene moja pokojna baka tome prvo naučila .Znam da je moj otac ,njen sin, stavljao primjedbe ,a ona je odgovarala : "pusti i to djete treba znati".Negde u mojoj desetoj godini prvi put sam ja vidijo popa u našoj kući . Po nekom običaju i po pravilima koja su vladala u selu popa je svake godine trebala ugostiti druga porodica za ručak na Svetog Iliju kada je služio liturgiju u selu.Te godine bio je naš red. Sječam se da je otac rekao tog jutra da je pop na ručku i da svi trebamo biti posle liturgije kući na zajedničkom ručku.Otac je klao jagnje ,a majka je u tepsiji ispod sača pekla tu jagnjetinuu staroj kući na ognjištu . Veliki slavski stol stavljen je u hladovinu ispod brajede vinove loze u dvorištu i majka se trudila da ga bogato ukrasi.Postavila je duple tanjure iz servisa koji se samo za slavu koristio .Popa je na ručak doveo komšija Danilo . Sam doček je bio meni prilično čudan.Moj otac je rekao popu dobro došli Oče ,pružajući mu ruku .Za tim je moj otac rekao popu : "Ovo je moja majka ,i baka je poljubila u ruku popa i prekrstila se . To isto je učinila i moja majka  i tetka .Ja moj brat i sestra stajali smo malo dalje ,otac je pokazao na nas rukom i rekao ovo su mi djeca. Pop nas je potapšao po glavi sve troje i vidno iznenađen što se nismo i mi prekrstili. Sjedalo se za stol .otac je pitao popa šta će popiti ,ali se Danilo umješeo daj Vukane onog tvog crnog vina  to je kao lijek. Pop je samo klimnuo glavom. Otac je donio dvolitar vina  nasuo čaše popu Danilu i sebi,a za stolom je još sjedala baba ,majka brat seatra i ja .Nazdravio je popu riječima dobro došao sveti oče u moj dom i molim te da se osečaš kao kod kuće . Pop je odgovorio  hvala domaćine neka ti sve bude balagosloveno ,našto je moja baka ,majka i tetka se prekrstile ustajući iza stola .Majka i tetka donosile su hranu za stol ,dok su pop Danilo i moj otac ispijali i drugu čašu vina .Otac je ponudio popu da  sipa jelo da bi tako počeo ručak .Pop je ustao od stola okrenuo se prema istoku i počeo molitvu .Ustao je i moj otac ,Danilo, baba ,tetka, majka i nas troje djece.Pop je govorio  nešto meni nerazumljivo,ali za istinu Danilo , moja baka ,mama i tetka ponavljale su za popom.Otac je stajao bez riječi.Pop je jednog trenutka primjetio dvije mačke koje su nedaleko od stola jele iz svoje posude ,okenuo se mom ocu i rekao. Dok se ja molim bogu mogu biti samo ljudi a ne i životinje misleći na mačke ,zato potjeraj te mačke  dalje.Otac je rekao : Oče tu je njima mjesto da jedu i neka ih ,ali je baka u međuvremenu već mačke potjerala .Posle završene molitve sjeli smo i ručali .Posle ručka je majka skuhala kafu i poslužila Popa , Danila  i mog oca koji su još sjedeli za stolom .Pričali su o svemu ,urodu u polju o tome kako ko ide u crkvu ,o tome da li se poštuju običaji.Jednog trenutaka pop se obrati mom ocu rečima  Domaćine ,noge su mi se oznojile u ovim sndalama pa ako ima koje mlađe žensko čeljade da mi opere noge ,baš bi mi dobro došlo.Moj otac vidno iznenađen povišenim tonom odgovori : Čuj pope ja kao domačin ne koristim takve usluge u mom domu ,pa Bogami nećeš ni ti . Ako hoćeš donijet će ti se voda u lavoru i ručnik ,a prat ćeš  morati sam !Danilo ču li ti ovo reče pop uvrijeđeno . Danilo promrmlja nešto sebi u bradu ... a popa uzviknu  idemo  iz ove kuće .Pop i Danilo odoše na izlazna vrata,a moj otac onako usput reče  pa doviđenja i sretan put.Pet godina kasnije Ja već u Srednjitehničkoj školi Elektro smjera u Beogradu imam kolegu sa kojim sam posebno dobar ,a njegov otac pravoslavni sveštenik. Na njegovo insistiranje ja odlazim za vreme zimskog raspusta kod njega  u Gornji Milanovac. Ponovo bliski susret Sa jednim sveštenikom,uz to ocem školskog klege u čijoj sam kući bio kao gost.Moj klega je objasnio ocu da ja nisam baš pretjerani vjernik i da sam spreman poštovati pravila ,ali bez obaveze da mjenjam svoje navike.tih desetak dana proteklo je  u skladu osim dijela diskusije sa sveštenikom oko ostavljanja gromobrana na crkve . Nije mi bilo uverljivo da Sveti Ilija gromovnik koji udara gromom  nevjernike (grešnke ),nemože zaobići crkvu .Naivno je bilo objašnjenje da i u crkvu ulaze grešnici pa da se zato postavlja gromobran.
 Sva kasnija saznanja o crkvi kao instituciji nisu popravila utisak iz onih najmlađih dana  , i uvjek sam neovisno o njoj imao pravo i odnos na duhovni mir i vjerovanje koje nikada nije bilo pod uticajem njenih dogmi . Pravo na vjerovanje je moj izbor  a upražnjavam ga na meni prihvatljiv način.

Citala sam sa uzivanjem zbog sadrzajnog posta. Slicno je i u mojoj rodnoj kuci. Uporne u poverenju su bile bake i majka, majka zbog vere a protiv crkve, dok se ocev odnos prema veri i prema crkvi vidi iz same cinjenice da moje sestre i ja nismo ni bile krstene. Ovo zbog toga sto su mog strica, starijeg od oca a tek gimnazijalca - ubili cetnici na prevaru na samom kraju rata. To je na oca ostavilo strahovit uticaj, pa ni baka nije uzela stvar u svoje ruke i krstila unuke, jer joj je od petoro dece ostao tata. Nasuprot njima, kuca mojih ujaka je zdravo tradicionalna i napredna, a iskreni vernik i osoba koja je verovala u crkvu, bila je moja baka po majci (najplemenitija osoba u mom zivotu). Prvenstveno zahvaljujuci njoj, a potom i mojoj izrazenoj radoznalostiv malo/povrsno sam se bavila pitanjima vere, nezavisno od uticaja crkve, tako da spadam upravo u tu posebnu sortu vernika.
I majka je imala negativan odnos prema popovima, a njen otac ju je blago kritikovao po modelu da svi popovi nisu isti i da jedan pop ne cini crkvu (taj mudri deda, posto je procitao Uvod u pravo/udzbenik za moj prvi ispit/, rekao mi je da se necu lepog hleba najesti sa tom naukom - nije voleo advokate, niti sudije, a umeo je da napravi razliku izmedju popova). Ono sto su nam roditelji podarili i sto nije pokvario ovako specifican odnos prema crkvi i veri, jeste bozic i krsna slava, sto se uvek slavilo i pricinjavalo nam radost.
Moj muz voli manastire, pa mozda zahvaljujuci njemu, prija mi mir i urednost kojim odisu. Upravo u nasem prvom zajednickom obilasku manastira u Ovcar Banji, oboje smo znali da ce nasa veza rezultirati brakom i protv protivljenja mojih roditelja. Ni on ne gotivi institucionalizaciju vere, ali ne porice tradicionalni znacaj crkve.