Uzrok i posledica

Psihologija je fina nauka jer je u žiži njenog interesovanja čovek (i životinja, jer ponešto "ukačimo" o njima ogledima na zamorčićima), a od toga ko smo, kakvi smo i kako to vidimo i doživljavamo, zavisi naš odnos i naše delovanje i posledice tog odnosa/delovanja na nas same, naše najmilijie i uopšte našu okolinu.

Šta, kako i zašto činimo/mislimo/osećamo ne/znamo, a čitam da misao, emocija, čak i reč, proizvodi posledice u nama i oko nas, po modelu "kako poseješ - tako i žanješ", može to i kao - "ljubav za ljubav" ili "oko za oko, zub za zub!" "zlo radi - sudjenju/sudu se nadaj"...  

Npr. lako plaćamo porez/dažbine jer smo svesni olakšica u našem životu koje obezbeđuje država/institucije/finansiranih iz budžeta...  a svakodnevo plaćamo za sve pribavljeno. Znači - ništa, baš ništa u životu nije (i ne treba da bude) džabe (a i nije, samo to uvek ne vidimo...).

Kada je to tako - "napolju/vidljivom" zašto isti zakon ne bi važio i iznutra/u nevidljivom, pa je logično i da nam/im misli i emocije uzimaju/daju toliko koliko dajemo i uzimamo, odnosno da svakog trena njima stvaramo promene u nama i ljudima oko nas. Valjda otuda one popularne lekcije iz samopomoći - misli pozitivno, pa nam je dobro ako su nam takve misli i emocije dobre, i obrnuto.

Da li je to zaista nepisani zakon, ili su vaša iskustva drugačija?

trag ::

Psihologija je fina nauka jer je u žiži njenog interesovanja čovek (i životinja, jer ponešto "ukačimo" o njima ogledima na zamorčićima), a od toga ko smo, kakvi smo i kako to vidimo i doživljavamo, zavisi naš odnos i naše delovanje i posledice tog odnosa/delovanja na nas same, naše najmilijie i uopšte našu okolinu.

Jeste ali nikako joj ne mogu oprostiti što područje koje pokriva ,istražuje ,analizira,upoređuje ,ne stavlja u etalone vrednosti  i kao takve prati utvđenim zakonitostima koje bi običnim smrtnicima bili odličan put i saznanje u potrebi za željom da i sami analiziraju tuđe živote .Možda je to intencija onih koji u psihologiji imaju šta reći ,pa je i to jedan od načina da je čine pomalo mističnom i nesavladivom većem broju potencijalnih korisnika.Predmet njenog interesovanja   iz područja ljudskog roda toliko je razvučen da ga je teško ukalupiti i bilo koje okvire jer seže od početka stvaranja realnog ,preko imaginarnog , virtualnog ,meta fizičkog i svakog drugog djelovanja u toku života jedinke ili društva.Ne malo iznenađenje doživeo sam neki dan kada sam  upoznao jednu damu. U trenutku upoznavanja prestavila se kao psiholog ,što sam ja prokomrentarisao pa bilo je krajnje vreme  da i sam upoznam jednu psihologinju. Mala vam je korist od toga  jer ne vjerujem da pripadate skupini koju ja obrađujem ?. Ako mi otkrijete koja je to skupina evo ja ću učiniti sve da toj skupini pripadam brzo sam dodao . NIje to tako jednostavno ja obrađujem skupinu problematičnih navijača na sportskim terenima,uzrok ,posledice kao i predlog mjera  za sprečavanje istih .
Malo me to začudilo,ali sam se vrlo brzo u razgovoru uvjerio  da je to njen posao i da ga radi po nalogu Sabora Republike Hrvatske.
  Šta li sve neće ta psihologija  da osvaja ,polazeći od prava da pojedinac  ima pravo na svoju individualnost u  svim sverama života ,dok mu se ne dokaže da to ostvaruje  na ugrožavanju prava ostalih ,a da je to nedopustivo i kažnjivo.

Citat :

Jeste ali nikako joj ne mogu oprostiti što područje koje pokriva ,istražuje ,analizira,upoređuje ,ne stavlja u etalone vrednosti  i kao takve prati utvđenim zakonitostima koje bi običnim smrtnicima bili odličan put i saznanje u potrebi za željom da i sami analiziraju tuđe živote

Ipak cemo joj oprostiti nedostatak tih etalona, ako ne zbog mladosti, onda zbog kompleksnosti podrucja izucavanja, a narocito zbog hendikepa u eksperimentisanju (jadni zamorcici). Izgleda da se u drustvenoj nauci ne moze lako uspostaviti uporediv merni sistem vrednosti...

Citat :

Možda je to intencija onih koji u psihologiji imaju šta reći ,pa je i to jedan od načina da je čine pomalo mističnom i nesavladivom većem broju potencijalnih korisnika.Predmet njenog interesovanja   iz područja ljudskog roda toliko je razvučen da ga je teško ukalupiti i bilo koje okvire jer seže od početka stvaranja realnog ,preko imaginarnog , virtualnog ,meta fizičkog i svakog drugog djelovanja u toku života jedinke ili društva

Ako je to intencija, onda ne treba ni da se zove naukom.

Citat :

Šta li sve neće ta psihologija  da osvaja ,polazeći od prava da pojedinac  ima pravo na svoju individualnost u  svim sverama života ,dok mu se ne dokaže da to ostvaruje  na ugrožavanju prava ostalih ,a da je to nedopustivo i kažnjivo

Upravo mi je i bila namera da krene diskusija laika, iskustvena saznanja/vidjenja forumasa u vezi sa tim da li i kako ne/disciplina u mislima i  emocijama doprinosi ili oduzima kvalitetu naseg zivota i nase okoline.

Citat :

"Ipak cemo joj oprostiti nedostatak tih etalona, ako ne zbog mladosti, onda zbog kompleksnosti podrucja izucavanja, a narocito zbog hendikepa u eksperimentisanju (jadni zamorcici). Izgleda da se u drustvenoj nauci ne moze lako uspostaviti uporediv merni sistem vrednosti..."

Da li to znači da aršini koji važe za znanost moraju biti rastezljivi ,ili  bi psiholozima trbalo vjerovati na riječ ,jer svoje poznavanje psihologije  dokazuju diplomom.

Citat :

Ako je to intencija, onda ne treba ni da se zove naukom.

Mali sam ja čovjek da bi donosio takve zaključke ,a financiski nisam toliko jak da bi ih mogao kupiti i objavitiu znanstvenim časopisima  ,pa se onda pozivati na iste .Ja samo  mislim svojom glavom ,a za to mi nisu potrebni nikakvi dokazi.

Citat :

Upravo mi je i bila namera da krene diskusija laika, iskustvena saznanja/vidjenja forumasa u vezi sa tim da li i kako ne/disciplina u mislima i  emocijama doprinosi ili oduzima kvalitetu naseg zivota i nase okoline.

Nikada ne uzimam sebi za pravo da raspravljam ,ili da osporavam bilo kome pravo na mišljenje ,ako nije izneseno sa željom da autor dobije povratnu informaciju.Ovde autor baš to želi pa sam sebi dozvolio tu privilegiju.
Neka mi bude dopušteno da napravim jedno upoređenje. Kada sam bio dječak u seosku crkvu  se dolazilo sa poštovanjem ,a ja sam imao utisak da vjernici dolaze tu zbog crkve i sveštenika jer je on bio veza između njih i Boga .Oprostite mi tako sam mislio,jer nisam ništa opipljivije mogao sebi predočiti .Desetak godina kasnije kada sam lično upoznao  jednog sveštenika ,i sa njim se jedno vreme družio,svatio sam da sam pogrešno mislio.
Tada sam prvi put svatio pravi smisao pojma laik jer ga je sveštenik tako plastično ukomponovao u odnos čovjeka  , sveštenika i Boga . Sjećam se prvog gutljaja  popijenog piva  i cijelog života kada uzimam pivo u ruku imam onaj osjećaj u grlu.
Tako isto kada pročitam riječ laik  nemogu se otet utisku koji mi je sveštenik nametnuo u uvjeravanjima o vjeri. Zato  mi pojam laika u psihologiji treba neko debelo objasniti,a da ne bude u stilu to se podrazumjeva .Moje izvinjenje autoru ,ako mu oskrnavih temu.

..ja cu odgovoriti na ovu temu na svoj nachin,tj.citatom jednog velikog choveka,oca Tadeja"Kakve su ti misli,takav ti je zhivot"!Ako su nam misli "mirne i lepe"eto nam mira, ako su nam misli negativne, eto nam nemira.E sada ,da li su ruzhne misli uzrok ili posledica jako je teshko ovako, generalno,odrediti.Treba znati pozadinu svake priche da bi se to utvrdilo i tu stupa psihologija na scenu ili psiholog.Svi mi cheznemo za mirom i radoshcu jer po bibliji to nam je i dato od Gospoda,samo treba nauchiti,kako?Mozhemo imati sva blaga ovoga sveta a da nemamo ni mir,ni radost jer novcem se to ne mozhe dobiti.I mislim da je to jedina svera gde se bogati od siromashnih ne razdvajaju,tj.nisu ni u kakvoj prednosti.Svako dobro i svako zlo potiche od misli jer smo mi misleni aparat.I uvek bash uvek,svako dobro se vraca dobrim,i ako ne od onoga kome ste uchinili dobro,vec od potpunog stranca,kao bumerang,tako i zlo pogadja onog koji je chinio zlo.

Slazem se sa prethodnim postom u celosti, kako po jezgrovitom odgovoru na temu, tako i po razgranicenju laickog od struke, kao i sa uputom ka duhovnom/razvojnom.

U prilog istom, a kao iskustveni dodatak i u uverenju da ga je iskusio skoro svako, mogu dodati razliku u emocijama u svim onim situacijama kada o nekom dogadjaju ili o nekoj osobi samo negativno mislimo bez obzira sto ima i druge osobine (npr sa zeljom za osvetu zbog nepravde ili uvrede, u besu, ili rastrojstvu zbog dogadjaja i svim onim situacijama kada su nam blokirane zdrave misli, dok negativne emocije bujaju), u odnosu na emocije kada istu tu situaciju objektivno razmotrimo, ili osobu posmatramo u celini i, eventualno, sa vidjenjem razloga njenog delovanja.

U ovom primeru/ima pravimo razliku u intezitetu i kvalitetu emocije, ali tu dolaze do izrazaja i neki, nama nerazumljivi psiholoski elementi, kojima bi se objasnilo - zato je to tako? Meni je to je to uporedivo sa cinjenicom da umem da vozim ili koristim kom. program, iako o autu/softvru ne znam mnogo.

trag ::

U prilog istom, a kao iskustveni dodatak i u uverenju da ga je iskusio skoro svako, mogu dodati razliku u emocijama u svim onim situacijama kada o nekom dogadjaju ili o nekoj osobi samo negativno mislimo bez obzira sto ima i druge osobine (npr sa zeljom za osvetu zbog nepravde ili uvrede, u besu, ili rastrojstvu zbog dogadjaja i svim onim situacijama kada su nam blokirane zdrave misli, dok negativne emocije bujaju), u odnosu na emocije kada istu tu situaciju objektivno razmotrimo, ili osobu posmatramo u celini i, eventualno, sa vidjenjem razloga njenog delovanja.

...da Trag(veliko slovo jer poshtujem sagovornika,tako da nick name koristim kao personal name),jako je teshko ,obuzdati ruzhne misli kada te neko povredi,josh ako je to osoba do koje ti je stalo,onda je i tezhe ,ali chovek treba uvek da radi na tome da prevazidje tu slabost ka generalizaciji ljudi. Niko nije ni sasvim crn,ni sasvim beo ali kada dobijemo udarac skloni smo da vidimo samo ono shto je crno i tu nastaje zacharani krug,jer videci crno,obuzima nas negativna energija,koja unishtava pre svega nas same pa onda i druge..

Ne znam kako prevazici tu slabost, samo je ljudski razumem. Ono sto znam jeste da se moze nauciti da se izbegne prva reakcija na uvredu/nepravdu... kako se ne bi rasplamsale lose emocije, a da to relativno lako mozemo potvrdjuje da profesionalno ne "padamo" na provokacije i uvrede, kao i nasa tolerancija prema deci i najblizim. Taj preskok prve reakcije omogucava nam da razmislimo pre nego sto nastane dublja povreda.

trag ::

Ne znam kako prevazici tu slabost, samo je ljudski razumem. Ono sto znam jeste da se moze nauciti da se izbegne prva reakcija na uvredu/nepravdu...  kako se ne bi rasplamsale lose emocije, a da to relativno lako mozemo potvrdjuje da profesionalno ne "padamo" na provokacije i uvrede, kao i nasa tolerancija prema deci i najblizim. Taj preskok prve reakcije omogucava nam da razmislimo pre nego sto nastane dublja povreda.

...da,nije lako to prevazici ali se mozhe nauchiti,samo treba voleti sebe dovoljno i uvek biti svestan da se negativnim mislima,prvo oshtecuje nash organizam i u fizichkom i u psihichkom smislu...em sam blizanac ,em sam emotivac,nije mi bilo lako da savladam tehniku odbrane od loshih misli ali sam uspela..u prvi mah budem ljuta,iznervirana ili povredjena(zavisno od mesta, te osobe,u mom srcu)a onda samo kazhem "Ne ume bolje i ne zna shta radi" i time tu osobu sklonim od sebe a sebe rasteretim loshih misli.

Da li je za pojavu neke emocije obavezno potreban neki uzrok? Ili može da se javi bez uzroka... tek onako?

Konkretno: položim ispit i osećam se srećno! Moje emotivno stanje/sreća, posledica je spoljašnjeg uzroka/prolaza na ispitu.
Kad god sam srećna, mogu vam tačno reći zbog čega sam srećna. Ili tužna, ili besna, ili ljuta...
Uvek postoji razlog (uzrok) koji izaziva emociju.
Nekad je dovoljno da se samo setim nečeg lepog, i odmah mi se raspoloženje popravi.

Ako sam ja dobro shvatila temu, pitanje je: "da li je moguće promeniti redosled?" Da prvo pomislim nešto pozitivno, a da se kao posledica mojih misli desi pozitivan događaj. Bilo koji, ali pozitivan!
Verujem da je moguće. Poznajem takve ljude, ali mi niko od njih ne može reći u čemu je štos. Kako im uspeva? Zašto njima uspeva, a meni ne? Da li postoji način da se to uvežba, da se razradi..?

I da li čovek može da, jednostavno, odluči: "Od sutra razmišljam samo pozitivno. Amin!" ?

Prethodni post me je podsetio na jednu damu (po meni - cvrsto stoji na zemlji) koja mi je rekla da i sada, a da je u mladosti često reagovala nekontrolisanim suzama na sve sto je lepo, uzvišeno, harmonicno... Kaže - samo joj suze poteku (nema losu emociju - naprotiv)...

Ne znam da li je moguce niti kako odluciti i sprovesti odluku da se razmislja iskljucivo pozitivno, jer ja to ne mogu. Jedino sto sam malo uvezbala jeste da odložim/smirim negativnu reakciju, a to postizem tako sto brzo usmerim misli na razloge (za necije ponasanje koje me iritira ili desavanje koje ne volim). Onog trena kada ukljucim mozak, pocnem da razmisljam, emocija se smiruje.
Ne znam ni da li je moguce samo pozitivnim mislima proizvesti pozitivna dogadjanja, ali znam da se mnogo bolje osecam bez ogorcenja, osvetnickih poriva, kao i bez odlaganja da snimim svoju ulogu u onom sto se dogadja tako sto ću pomaći krivicu na drugog. Cini mi se da je malo preterano

Šta se dešava sa našim emocijama, ako je njihov uzrok takav, da mu ne možemo naći opravdanje.
Primer: neko je ubio našeg najbližeg.
Možemo li naći našu ulogu u tom besmislenom činu?
Možemo li živeti bez ogorčenja?

Valjda je fazon u prevazici ili smiriti neg. emociju, a u ovom primeru Sol, ne znam ko bi to mogao.

Solveig ::

Šta se dešava sa našim emocijama, ako je njihov uzrok takav, da mu ne možemo naći opravdanje.
Primer: neko je ubio našeg najbližeg.
Možemo li naći našu ulogu u tom besmislenom činu?
Možemo li živeti bez ogorčenja?

..ti si navela najbrutalnije primere..tu bez struchne pomoci,nema prevazilazhenja a pitanje je da li se i onda mozhe...u mojim postovima sam mislila na one svakodnevne situacije:tj.,pakosti,neuljudnosti,zlo..koje mozmogu da izazovu ruzhne reakcije kod nas..na takve situacije mozhemo uticati i sebe sprechiti da se negativna energija prelije na nas..