Život je u svojim rukama - Akcija

Osećaj da vreme leti je jedan od sigurnih znakova da smo okupirani obavezama koje imaju svoju svrhu svima je poznat. Bogovi, za koje vreme ne postoji - nismo, nego obicni smrtnici, po svojoj prirodi stvoreni da deluju i delovanjem doprinose, kreiraju/stvaraju... (i osećaju zadovoljstvo zbog toga) i sve to medju sebi ravnim ili sličnim i u svom vremenu. Ko smo i sa čim ćemo se baviti/ubirati rezultate delovanja, mora da prvenstveno zavisi od nas, bez obzira na smetala od ljudi i okolnosti.

Znači akcija, jer se nista po našoj želji/nameri i ne može dogoditi dok sa njom ne krenemo, a retko šta će da nas ispuni kao rezultat sopstvene konstruktivne akcije. Valjda je to i prirodno, jer nije nam sreca samo da smo siti, napiti, utopljeni... egzistencionalno obezbedjeni, niti smo kucni ljubimci, a ne kolju nas ni za čvarke.

Svi ti istinski velikani/autoriteti kojima se divimo, u svim sfverama ljudske egzistencije i delovanja - su veliki upravo zbog toga što želju/ideju opredmete u konkretan cilj, pa u akciju/rad na tome. To što nismo opšte poznate veličine, ne znači da nismo veliki, ili da nećemo biti. Od nas zavisi hoćemo li služiti svima drugima, izuzev sebi.

Dugo sam trošila vreme na netu u najrazličitije oblike zabave/ opuštanja (što nije samo po sebi loše, samo je u pitanju mera), sve dok se nekako nije počeo kristalizovati smer interesovanja na odredjene konkretnije stvari koje su mi bliske i iz kojih i u ovim godinama učim. To kažem jer bez učenja (u sferi koja nam je bliska) na svaku stvar potrošimo najmanje duplo vremena, nego što bismo potrošili da smo je malo proučili i tako mnogostruko uštedeli vreme radeći je. Znanje radi znanja ničem ne služi (što često prepoznajem kod sebe).

Svi smo mi sluge, samo što služimo različite gospodare. Osmišljen/željen/zamišljen pravac - pa akcija (sa pozitivnom/konstruktivnom komunikacijom sa drugima i prostorom da drugi deluje...), znači istovremeno službu i sebi i drugima, znači konstruktivca zdrave psihe, omiljenog u društvu. Zato je kukumakanje suprotno - slugovanje svojoj malodušnosti i lenjosti/bezvoljnosti - dalo se na lako, što bi rekla moja majka, a makar i pod plaštom žrtve (a ova nikom ne doprinosi izuzev trenutno hiru/izopačenosti tlačitelja), odnosno slugovanje destrukciji.

Izgovori i naša kreativnost da ih osmislimo, odnosno tako glatko primenimo samo govore da smo zalutali. I najmanji napredak je podsticaj, zato ne stoji ono ''nemam motiv'', ''sta imam od toga kad to nista ne menja'' oni ce to ... ovo-ono, i sl. Ne vredi ni parazitizam pod plaštom ljubavi po modelu ''toliko ga volim, dadoh mu sebe, sve.. a on me ostavi'' i utapanje u suzama. Pa mora pobeći kad oseti da smo se zalepili kao pijavice... Odoh na drugu stranu, dosta je. Bitno mi je još da naglasim da je vreme ono čega moramo biti svesni i koristiti ga kao čovek, i dosta je, ostalo ćete, verujem, Vi  
Pa šta kažete, a?

Kao da si me prozvala ..toliko sam u tom filmu da počinjem sumljati da to nije slučajnost.Ali ,neću o slučajnosti jer ću utrošiti vreme na dokazivanje da je nema tako da ću ostat dužan za pravi odgovor .Dosta dugo sam na netu...Jer je i moje profesonalno zanimanje usko vezano za elektroniku informatiku i najveći deo životnog vjeka proveo sam  na tom području.Davno sam uočio da imam posebne sklonosti prema tom vidu života ,i da se razlikujem od većine koja bježeći od realnosti u životu traži na netu alternativne sadržaje .Za mene je virtualni svet  ,Net,bila stvarnost,a realni  svet iz koga sam ,zbog njegove surovosti ,potražio utjehu u virtualnom svetu,je samo svet održanja materijalnosti života .Kroz moj životni vizir bilo je to toliko upečatljivo,da sam se čudio što to drugi ne u viđeju .Posebno je to dolazilo do izražaja  u diskusijama na forumima gde si teme bile bliske socijologiji i psihologiji .Ja sam bio  potpuno stvaran  u tom virualnom svetu ,jedino je moj nick bila zaštita koja mi je nudila anonimnost. Zaavatar sam bio spreman koristiti vlastitu sliku, a moje ime i prezime,kao i broj telefona davao sam u prvom kontaktu na P.P poruci.Mnogi su se tome čudili ,a to isto su oni radili u realnom svetu i smatrali su normalnim .To je taj jaz što je djelio dva sveta...realni i virtualni  ,a sam ja to posebno osjećao  jer sam sebe nastojao zadržavati u virtualnom.Posle poznansta koja su se  događala u virtualnom svijetu njihova realizacija u stvarnom svetu retko  je uspjevala zbog oportunizma druge strane.Nikada mi nisu bili jasni motivi koje su su iznosili...Znaš nebi bilo zgodno ja sam udata žena ;znaš lako je tebi ti si bez obaveza a ja sam oženjen imam porodicu  ; šta da kažem djeci ko si mi ti.... i tako razni izgovori koji na prvi pogled imaju smisla a kada se o njma malo razmisli ..potsećaju na onu poštapalicu : Vrati mi moje krpice neću se igrati s'tobom!. I to je život .... ali da li je u svojim rukama ?

Mislim da život u najvećoj meri jeste u našim rukama, priznali to ili ne. Od toga koliko smo okrenuti tom uverenju zavisi i naše delovanje, zbog čega sam akcentirala akciju (a prethodi joj strčnjaci i iskustvo govori:  želja/težnja kao motiv, pa onda malo fokusiranja na racio/volju). Meni se čini da ta akcija - hod do ostvarenja nedostaje kod više ljudi u smislu da ističe iz njih, nihove moći da sami sebi obezbede ono čemu teže, a ne iz onog moram ili pukog treba i sl.  

Inače, interesantna i razumljiva mi je ta tvoja virtuelna stvarnost, da tako kažem. Valjda zbog toga što Ti je posao usko povezan s njom, a verovatno i zbog toga što sa ljudima ne igraš igre (počev od prevara, manipulacije, laži...do onih najperfidnijih kad ljudi u begu od problema, ili nekakvih nesnalaženja u odnosima, stvaraju lažne identitete na netu), što praktikujem (sa mini odstupanjima kad želim potaći diskusiju ili uopštavanjima zbog moguće povrede i nepoznavanja učesnika) i pozdravljam, jer ne vidim ni jedan razlog da na netu/forumima lažemo ljude koje faktom ne poznajemo. Na stranu to što sam uverena da svaki čovek, manje-više, na ovaj ili onaj način laže, ma koliko tvrdio suprotno (čast svecima - izuzetcima koji potvrdjuju pravilo), a možda nam je to i u prirodi, iz borbe za opstanak, pa se uvuklo u bit.

E, sada hoću nešto nezavisno od teme da iskomentarišem, da ne ostane da visi. Vidi, zaista Te nisam prozvala uvodnim postom. Čitam tvoje postove, pa iz ovog i još jednog posta u temi (psihologija), primetila sam da do kraja ne razumeš ljude koji odvajaju virtuelni od realnog života. Ako grešim, izvini što to ovako napisah. Ovo i zato što upravo i sama spadam u onu grupu koja smatra da virtuelni svet ne treba mešati sa realnim, pa da nesto otvoreno kazem o tome. Tvrdim da moj takav stav prosto nema ama nikakve veze sa bilo kojim ličnim odabirom ili odnosom prema konkretnom čoveku, niti (daleko bilo) sa omalovažavanjem ili suptilnom zloupotrebom bilo koga koga stvarno ne poznajem. Kad ovo kažem prvenstveno mislim na ljude u kontaktu na prijateljskim forumima (na meržama upoznavanja je drugačije i o tome nema potrebe pisati). Istina je da se ljudi kroz razmenu mišljenja na forumima manje-više upoznaju (što nikako ne znači stvarno poznavanje), pa zagotive ili ne pojedine (aktivni) učesnike, što je meni prirodno.

Valjda zato izgleda da je ta želja/potreba za anonimnosti suvišna. Međutim, anonimnost ne mora biti povezana sa tim da je čovek u reali drugačiji, da na forumu priča što nije i sl., niti znači da je neki učesnik predmet bilo kave da kažem igre, već je to povezano sa nizom konkretnih razloga/vidjenja, počev od onih koje si pomenuo (šta će reći svet socijalnih stavova/predrasuda okoline, stavova porodice), do ličnih iskustava u virtuelnom, što svakom (sa pravom) ostavlja slobodu da bira. Može se prosto raditi o nedostatku vremena za tu namenu ili želje/potrebe za kontaktom uživo, u čemu ide u prilog činjenica da zbog ubrzanog tempa, ljudi (hteli ne hteli), često ni sa bliskim ljudima iz reala ne neguju dovoljno odnose, nemaju vremena za druženje (što ne znači da ga stvarno nemaju, nego su pritisnuti nečim trenutno važnijim). Neko je prosto oprezan, jer ne želi dodatne komplikacije u i tako komplikovanom življenju i pri tom propusti da ga oplemeni novim upoznavanjem na bazi već znanog iz virtuele, što razumem kod Tebe. Ima tu puno toga još što su ljudi na forumskim temama virtuelnog sveta pisali...

Međutim, smatram da jesi u pravu ako ljudi imaju sve mogućnosti, želju i potrebu da kontakte iz virtuele prevedu u realni život, zaista ne vidim razlog da to ne učine.

Ako je to neka vrsta straha od povrede (svi smo manje više izujedani od drugih ili zbog sopstvenog slepila), smatram da treba da strahu pogledaju u direkt u zenicu oka i završe sa tim, zato što je strah verovatno najveća prepreka ostvarenju čoveka uopšte, zato što ga blokira, sve jedno što ne mora biti realan. U tom smislu ima divnih sadržaja na internetu, iz svih kultura, a prilično su popularne istočnjačke, ili interesantne kao drugačije. Eto.

\" ::

Kao da si me prozvala ..toliko sam u tom filmu da počinjem sumljati da to nije slučajnost.Ali ,neću o slučajnosti jer ću utrošiti vreme na dokazivanje da je nema tako da ću ostat dužan za pravi odgovor"]

Citirao sam sebe,da stavim do znanja da nisam rekao da si me prozvala ,a kada to otklonim sve drugo je tvoje mišljenje,na šta imaš pravo i ja to svestrano poštujem .Da  virtualni svet cjenim poznato je mnogima koji su bilo kada samnom bili na forumima.Ako to saznanje nemaju  u direktnom kontaktu  ,ono je uočljivo iz postova i diskusija na tu temu.Ima istine u tome da je tome doprinelo moje odrastanje zajedno sa netom  i uporno analiziranje uzroka i posledica upoređujući to sa realnim životom .Bio je to težak put stvaranja iluzije koju smo trebali prihatati kao realnost i tako se ophoditi . Zamislite sada da vam pokažem sliku bočice od parfema da je otvorim i da vas pitam koji miris osjećate......Neznam kako reagujete i šta ste spremni reći ,ali smo mi tada da bi virtualni svet dobio pravo građanstva ,trudili se da odgovorimo što bliže realnosti i to prihvatali kao  iluziju istine. Ponašali smo se uzajamno korektno ,tako da je taj  svijet iluzija bio vrlo sličan ponašanju u realnom  životu.Danas je net i na našim prostorima već u veliko punoljetan pa se od njega očekuje mnogo više ,ali se postavlja pitanje koliko se mi u tome želimo angažovati i šta nam je motiv.

Ok, to smo razjasnili. Mene je zbunila ona tvoja sumnja, pa sam odmah reagovala kao i u svakodn. zivotu - sta je moguce cisti od nejasnoce sto pre, da se ne ikomplikuje.

To sto na dozivljaje/dogadjaje/promene... u nasem zivotu mogu uticati dr. ljudi, ne znaci da smo mi blokirani, ako nam to ne odgovara. Licno me interesuje nedostatak delovanja/akcije - sta je to sto blokira ljude da ne mogu ishodovati ono sto zele, iako im je to dostupno. Ovo znaci da sam upravo tu pojavu uocila u svom neposrednom okruzenju kod vise ljudi, ukljucujuci i najblize.

...da sam ovu temu videla pre desetak dana,odgovorila bih na nju,puna optimizma,danas znam da najvazhnije stvari ne zavise od nas..a osecaj nemoci koji te obuzme odvodite u malodushnost i ubija svaki pokushaj da ishta promenish..