Šta je ljubav - eros, fileo ili agape, ili nešto sedmo? :)

Eros - ljubav samo na fizičkom planu, odnos koji ne mora ni sa čim biti povezan sa ljubavlju prema partneru. Jednostrana/sebična, samoljublje...  

Fileo - dublja od eros-ljubavi, mentalni emotivni odnos/ljubav koji se razvija upoznavanjem partnera i po pravilu traži/očekuje uzvraćanje...

Agape - potpuna, duhovna ljubav- voli bez uzvraćanja, daje, trpi... uvišena, vanzemaljska...

A Vi, šta kažete da je ljubav, a?

Ljubav-kad ti dragi dodje sa posla a ti ga sa osmjehom docekas i citav dan mu se smjesis
Ljubav-kad te njezno i mazno bez ikakvog razloga poljubi i pomazi njezno po kosi
Ljubav-Kad u datom trenutku mislite isto ,zgledate se i prasnete u smjeh
Ljubav-ulazi na usta  

..teshko pitanje..jedini odgovor koji smatram bash,bash dobrim je dao moj omiljeni pisac Ivo Andric:"Ziveti medju hiljadama ljudi a misliti samo na jednoga znaci ljubav"

Ove prve dve su mi poznate, a ovoj "vanzemaljsoj" ama baš nisam dorasla, a (kako kod mene stvari stoje) nikada i neću.

Naučila sam da ljubav u muško ženskim odnosima nije slepa zaljubljenost, već je mnogo mirnija, stabilnija i dublja u smislu da se voli stvarna, a ne izmišljena osoba. Možda se zato ne slažem se sa opevanim ljubavima - ono jedna jedina ljubav za ceo život... U prirodi je čoveka da voli, najviše zato je srećan što se rodio iako ga niko o tome i ne pita :) Istina je da nikada nije ista, no i sami se menjamo, razumevamo i rastemo, pa mi se čine da ljudi koji su kadri da vole jednom za ceo život, ipak nekako propuštaju. U vezi sa tim, Zana ima odličan potpis :)

Mora da je divno imati širok um, poznavanje, razumevanje, ravnoteža, tu potpuna nesebičnost, plemenitost, mir ... Neke slične ljude retko smo sretali i prepoznavali, jer ti ljudi samim prisustvom proso plene, opuštaju i otvaraju dobre osobine u čoveku, jer nema straha od povrede. Kažu to i stručnjaci, a slažem se da nas strah zatvara kao školjke, često i kao ježiće, valjda se zbog njega ljudi boje voleti, iako im je voleti prosto nešto najlakše.

..otpeva Zdravko Cholic

Ljubav je samo rijec i nista vise,
ljubav se uvijek isto cita i pise,
ruka u ruci je vec nesto drugo
i sapat njeznih rijeci uz kapi kise

Ljubav je samo rijec i nista vise,
obicna slova svakog lista papira,
tajna i strepnje su vec nesto drugo,
to je i prvo pismo sto rijeci bira

Ljubav je samo rijec i nista vise
Ljubav je samo rijec i nista vise

Ponekad je samo pogled
uzrok bezbroj budnih noci,
uzalud se nekad moli,
to je ljubav, to se voli.

I kad oci suze vlaze
i nevjesto kad se laze
ili kada tijelo boli,
to je ljubav, to se voli
to je ljubav, to se voli
to je ljubav, to se voli

Ljubav je samo rijec i nista vise,
ljubav se uvijek isto cita i pise,
ruka u ruci je vec nesto drugo
i sapat njeznih rijeci uz kapi kise..

PAMUK

PROLAZI BEZ TEBE PRVA ZIMA
SVAKA TVOJA SITNICA SUDBINU IMA
ZBIJENI LJUDI KO GROZDOVI
KROZ MAGLU VUKU SE KO VOZOVI
TISINA NEGDE KUJE ZAVERU
I ETO TE NIOTKUD
TAMAN KAD TUGU ISPRATIM
U NOVI ZAGRLJAJ SE USELIM
DA ZAVOLIM TO SE NE USUDIM
TO JE UZALUD

KO PAMUK RUKE TVOJE NEZNE
JOS PAMTIM KAD MI DODJES NEDELJOM
NA MENI OSTARICE CEZNJE
I TVOJI DODIRI SA POSVETOM

PROLAZE NOCI IDU DANI
ALI NIJEDAN VISE SATOBOM

SNOVE KO CAMCE USIDRIM
DA NE SANJAM TE DA SE NE MUCIM
AL UVEK NADJE ME KO OSVETA
TA TVOJA POSVETA

[You must be registered and logged in to see this link.]

Pa još kako zvuči, pa video, prosto Morala sam :)

ljubav je bol andjele moj
ljubav je najsladja bol
ljubav je bol na srcu mom
jer ti si me ranila s njom

i pjevam
ljubav, ljubav, ljubav je bol
andjele, andjele, andjele moj

ljubav je bol andjele moj
ljubav je najsladja bol
ljubav je bol na srcu mom
jer ti si me ranila s njom

i pjevam
ljubav, ljubav, ljubav je bol
andjele, andjele, andjele moj

Možemo li nekog voleti bez ikakvih očekivanja? Jednostavno veleti, a da ne tražimo za uzvrat da ta osoba voli nas?

Solveig ::

Možemo li nekog voleti bez ikakvih očekivanja? Jednostavno veleti, a da ne tražimo za uzvrat da ta osoba voli nas?

..hmmm..ako prichamo o ljubavi iymedju mushkarca i zhene,to nije bash lako..a ako prichamo o deci,roditeljima..to je bezuslovna ljubav..

Pričamo o ljubavi između muškarca i žene!
Jednom mi je jedan muškarac ovo rekao: " Ja tebe volim k'o čoveka, volim tvoju dušu, tvoju pamet..." (u nastavku je čitav repertoar raznoraznih ljubavi, al' nigde pomenuo nije da me voli kao - ženu!)
I sad, zamisli ti tu glupu izjavu!
Ja čekam da mi kaže kako me voli kao ženu, a on ga palamudi do 101 i nazad!
Još mi kaže: " Ja tebe volim, jednostavno tako, a za uzvrat ništa ne tražim!"

Pa jel to normalno?  

Solveeeyyy, bre, kakva Te glupa izjava spopala? More fenomenalna je!
Nego brzo nam reci moze li taj tvoj muski andjeo da se pelcuje, a? Valja ga hitno i "rasaditi" po celom zemaljskom saru, taj je jedinstven!
Zar covek nije rekao da voli tvoju dusu (sve tvoje tanane visine, dubine, sirine i mogucnosti), tvoju pamet (e to je tek posebno, malo je reci da je 1 od 1000) i jos ko za sta mozda i zesce, a najzesce - da nista ne trazi za uzvrat. Takav se jednom srece u 1000 zivota.
Nije mi jasno kako mi je ovaj post promakao. Sad kontam da nisam jednina plavusa na forumu - kad covek nista ne trazi - otvara Te uzitku uzvraćanja/davanja - plavusoooo!  

Osvezila si me ovim postom (zabranjena ljutnja zbog forme odgovora, 'es' cula?)

Moja pokojna baka je govorila",ljubav je med,a kada se polize,zna se sta ostaje."

Večeras mislim ovako:
Ljubav je izmišljena stvar. Rešiš da se zaljubiš, izmisliš ljubav, poveruješ u nju... Pa kol'ko te drži, drži!
To samo večeras mislim... Pa kol'ko me drži!

...dva puta me ljubav,umalo ubila ali i dalje verujem u nju!

Ovo u vezi sa vecernjim misljenjem Sol - Nema sansi da resis, nece da "slusa" resavanje. Ne mozes ni da izmisljas, i tu je neposlosna. Ali mozda mozes da se zaljubis u sopstvenu konstrukciju o nekome, ono kad nekom pripises zeljene osobine, sto se lako moze desiti u virtuelnom svetu.  

Virtuelni svet smo apsolvirali... Nadam se!
Jer, virtuelni svet je kao kad čitaš kolumnu.
U šta se tu zaljubljujemo? Šta je to, što tu volimo? Kakvu konstrukciju stvaramo o osobi s druge strane monitora?

U jednom trenutku, ta osoba zadovoljava tvoje kriterijume. I, zavoliš je!
Onda, ta ISTA osoba, napiše nešto što ti se ne dopada. I više je ne voliš!
(Osoba je ista, da ponovim!)

I šta sad?

Zar nije isti slučaj i u realnosti?
Možemo li voleti nekoga, bez prethodno utvrđenih kriterijuma/razloga za ljubav? Nije li to šablon za sve vrste naših odnosa u životu?
No, koliko daleko ćemo stići sa takvim stavom..?

Da zamislimo sledeću situaciju: tačno znaš šta ti se dopada! Ni milimetar nećeš da odstupiš od svog idela! Tražiš upravo TO, šta god da je! I, pronađeš, na kraju! Ljubav!
I budeš u nirvani, opustiš se... Svi tvoji kriterijumi su zadovoljeni. Ništa ti više u životu ne treba!

Onda, kao grom iz vedra neba, ukapiraš, da TI ne zadovoljavaš njegove kriterijume! Nekad te je voleo, sad te ne voli! A ti si, pri tom, ona ista osoba od pre!

Nije li sve, samo konstrukcija naše mašte/potrebe, prilagođena određenom trenutku?

Ljubav je nešto najlepše, samo treba imati pravu osobu pored sebe :-)

Pa ne znam, Sol, ne bih rekla da je samo masta, niti da tu bilo kakvi kriterijumi i ocekivanja mogu da opstanu u celosti. Prosto volis nekog kada ga upoznas, volis njega bas, ne ono sto zelis da je, pa zato tolerises i one sitnice/smetala koja ti se ne dopadaju, jer ti prija, jer vredi, dobro vam je skupa, vlada dobra energija...

Naravno, pri ovom podrazumevam da nas nece ni privuci neko kome manjka ono sto nas muskarac/ zena mora da ima. Prosto treba malo vise vremena od one pocetne faze, treba da "legne" sve euforicno, ono kada sve izgleda kao u filmu, kada cak su i ozbiljne mane da kazem simpa. Kada se parteneri stvarno upoznaju, budu sto jesu, pa ako je to i dalje nas (pomalo nesavrseni/a) dragi/a - to je to!

Ljubav nije zaljubljenost, to je ono sto mislim da "sudi" dobrim vezama, jer cim ova prodje, kod ove dece nastaje haos. Po meni tako ide kod neizivljenih/nezrelih osoba (naravno mislim generalno).

E sad, ako on/ona jeste, a mi nismo njegov/njen "broj", pa sta tu da se radi, prosto nismo spoj, isto bi i sami uradili u sebi neodgovarajucoj kombinaciji. Vazno je da je dobro dok traje i da traje samo dok je dobro. Bolje je to i raskid, nego se zatvoriti kao skoljka i/ili ulaziti u vezu sa predrasudama ili razocarenjima iz prethodne.

Ustvari, vrlo je moguce je da ne razumem "moderne" veze, no cini mi se da se mladi parovi medjusobno prosto "kinje" nekim sitnicama na ustrp poverenja/opustenosti, pa tako trose energiju u losoj atmosferi, sto je pogubno za svaki odnos. Cesto manjka i iskrenosti, otvorenosti iz straha/nesigurnosti, idu neka glupa proveravanja, analize, ocekivanja... kao da nedostaje stvarna sadrzina odnosa. Ma koliko da je dobra, veza koja se ne neguje, najcesce je osudjena na propast, to se cesto previdi. Eto.

Ljubav je prazna čaša koju punimo uzbuđenjem, željom da budemo voljeni, strahom od samoće i svetlucavim odrazom mašte.

Uzeto sa:
[You must be registered and logged in to see this link.]

U svom srcu sam ponela ravnicu, tu nepreglednu, napaćenu paorsku zemlju, veliko panonsko nebo i njegovu bistrinu, i tebe, malenu mrlju u beskraju... Nisi znao da sam putovala sa tobom i tvojim snovima i bez poziva, a ja nisam mogla znati da imam kartu u jednom pravcu.
Sada znam, Mihajlo. Nisi ti kriv.

Početkom XX veka u mirnoj vojvođanskoj ravnici na imanju grofa Ercega, u zabačenoj varošici u srcu Bačke, dogodiće se jedna od najneobičnijih ljubavnih priča na ovim prostorima. Tajna jedne mlade devojke zauvek će promeniti sudbinu dve porodice, vlastelinske i sirotinjske. Mihajlo i Emilija, grofov sin i kći kovača, odrastaju zajedno i s vremenom postaju najbolji prijatelji. Njihovo prijateljstvo prerasta u snažnu, silovitu i strastvenu ljubav suprotstavljenu društvenim normama i staleškim načelima. Posle mnogo godina zaogrnutih tajnama i lažima iza zidina grofovskog kaštela, jedna noć promeniće sve...