Ta ljubav
Ta ljubav tako silna,
tako drhtava, tako očajna,
tako nežna,
Ta ljubav
lepa kao dan,
i ružna kao vreme,
Ta ljubav tako stvarna,
ta ljubav tako divna,
tako srećna,
tako vesela,
i tako jadno
drhteći od straha kao dete u mraku
a tako sigurna u sebe
kao neki spokojni čovek u sred noći,
Ta ljubav koja je izazivala
strah kod drugih,
gonila ih da govore
i primoravala da blede,
Ta ljubav tako vrebana,
jer te druge mi smo vrebali
ganjani, ranjavani, gaženi, dotucavani,
poricani, zaboravljani,
zato što smo tu istu ljubav mi ganjali,
ranjavali, gazili, dotucavali,
poricali, zaboravljali,
Ta ljubav cela celcata
još toliko živa a sva ozarena,
To je tvoja ljubav, to je moja ljubav,
ona koja je bila,
To osećanje je uvek novo
i nije se izmenilo,
toliko stvarno kao neka biljka,
toliko drhtavo kao neka ptica,
toliko toplo i živo kao leto,
možemo oboje otići i vratiti se,
možemo zaboraviti
a zatim ponovo zaspati,
pa probuditi se, patiti, bditi,
pa ponovo zaspati,
sanjati i smrt
zatim probuditi se, osmehnuti se,
smejati se i podmladiti se
naša ljubav zastaje tu,
tvrdoglava ko magare,
živa kao želja,
svirepa kao sećanje,
hladna kao kajanje,
nežna kao uspomena,
hladna kao mermer,
lepa kao dan,
nežna kao dete,
gleda nas smešeći se
i kazuje mnogo ne govoreći ništa,
a ja je slušam drhteći i vičem,
vičem za tebe,
vičem za sebe,
i preklinjem te,
za tebe za sebe i za sve one koji se vole
i koji su se voleli
da, ja im vičem
za tebe za sebe i za sve druge
da ne znam,
ostani tu, tu gde si
gde si bila tu ostani
ne pomiči se, ne idi
mi koji smo voleli,
mi smo te zaboravili,
ali ti nas ne zaboravi,
jer nemamo drugog do tebe na zemlji,
ne dopusti nam da postanemo hladni,
da se udaljavamo sve više -
odemo bilo gde,
Daj nam znak da si živa,
a mnogo kasnije
na ivici nekog šipražja
u šumi uspomena
iskrsni odjednom,
pruži nam ruku
i spasi nas.
24/9/2013, 23:30