DECOUPAGE-Dekupaž

MALO ISTORIJE

Dekupaž ili DECOUPAGE je reč nastala u 20. veku i dolazi od francuske reči ‘decouper’ koja u prevodu znači ‘ iseći, isecati’. Sama tehnika radasastoji se u isecanju i aranžiranju delova papira i njegovom lepljenju na obojenu ili drugačije pripremljenu površinu, te lakiranju. Kada se tehnika izvodi na tradicionalan način, onda uključuje nanošenje čak 30-40 slojeva laka i papira koji su šmirglani svaki posebno da se dobije mek sjaj i trodimenzionalnost slike. Isto tako isečeni papir se može lepiti i na staklo sa poleđine i onda se dobija izgled posebne dubine slike.

Tehnika je na prostor Evrope dospela u 12. veku iz Kine (!) gde su kineski seljaci upotrebljavali papir živih boja za dekorisanje prozora, lampiona, kutija za poklone i dr, a još dublje korene vuče iz istočnog Sibira.

Svoj procvat u Evropi dekupaž doživljava u 17. veku kada venecijanski majstori, u pomami za nameštajem oslikavanim tehnikom kineskog laka, a preskupom izradom i nedostatkom istog, nude tržištu jeftiniju alternativu u vidu dekupaža na nameštaju, a tehniku nazivaju još i ‘l’arte der povero’ – umetnost siromašnih.

Ipak, ova vrsta dekoracije nameštaja je ubrzo imala svoje poklonike u najpoznatijim ljudima svog vremena: Madam de Pompadur, Mari Antoanetu, kasnije čak i Matis i Pikaso koriste ovu tehniku.

Do današnjeg vremena, originalna tehnika se razvijala i evoluirala u mnogo različitih stilova i novih tehnika. Jedna od najpoznatijih je i ‘salvetna tehnika’, ali je nikako ne treba mešati sa originalnim dekupažom, jer ima svoje posebnosti i načine izrade.

KAKO SE PRAVI DEKUPAŽ

Dekupažom možete dekorisati bilo koji čvrst objekad. To može biti drvo, staklo, metal, karton, keramika, pa čak i platno.

Potreban materijal i alat je:

predmet koji ćete dekorisati
slike koje ćete lepiti (to mogu biti vaše fotografije, isečci iz novina, pisani tekstovi, odštampani motivi, razglednice, salvete, pa čak i tekstil i čipka, ili posebna vrsta papira za dekupaž koji se može naći u hobi prodavnicama)
alat za sečenje – oštre makazice tankog sečiva, hobi nožić ili skalpel
lepak (postoji posebna vrsta lepka za dekupaž koji je ujedno i lak koji služi i kao gornja zaštita, ali možete koristiti i običan beli sintetički lepak (ja sam probala tutkalo za drvo-odličan je!) koji je potrebno razrediti sa par kapi vode (rad nakon korišćenja običnog lepka morate zaštititi lakom)
pljosnata četkica za nanošenje lepka ili bilo koji alat koji je vama zgodan: sunđerčići, štapići sa vatom…
lak za zaštitu može biti bilo koji, samo da nema uljanu osnovu, najjednostavnije je koristiti akrilni bezbojni lak u spreju, mat ili sjajni – po vašem ukusu
opciono – fina (tzv. vodena) šmirgla, 800-2000 za ravnanje i poliranje,a ko hoćete da slika ima trodimenzionalnost
opciono – akrilna boja za podlogu
opciono – četkica za bojenje podloge
Postupak izrade

Pripremite sav potreban materijal pre početka rada, kao i objekat koji ćete dekupažirati.
Obojte predmet ako je potrebno akrilnom bojom (eventualno stavite i krakle)
Isecite motive koje ćete lepiti na izabrani predmet. Možete ih i pažljivo iscepkati, to će dati mekši izgled i neprimetniju ivicu oko slike. Dok sečete, držite makazice nagnute u desnu stranu, tako da papir sečete pod uglom, da biste izbegli da se vidi belina poprečnog preseka papira na gotovom radu.
Složite isečene slike u željenu formu pre lepljenja
Ako koristite papir za dekupaž koji ste kupili u hobi prodavnici, prvo ga potopite u mlaku vodu par minuta, pa ga stavite na papirni ubrus da upije višak vlage
Nanesite lepak na površinu predmeta u tankom sloju i jednako ga razmažite
Motiv pažljivo zalepite na željeno mesto i obavezno istisnite sav vazduh ispod njega tako što ćete četkicom umočenom u lepak zrakasto od sredine jačim pritiskom mazati prema krajevima, pri tom vodeći računa da ne pokidate motiv (ako koristite deblji papir, kao onaj od fotografija ili razglednica, namažite tenko i njega lepkom)
Ako lepite papir jedan preko drugog, pustite da se svaki moti prvo osuši da se ne ošteti onaj koji ste već zalepili
Ako želite da vaša slika ima dubinu i trodimenzionalnost, svaki pojedini motiv nakon sušenja pređite sa nekoliko slojeva laka; kad se potpuno osuši grubljom šmirglom (800) omekšajte ivice motiva pa ga polirajte finijom (2000). Što više slojeva ima vaša slika, motivi će izgledati spektakularnije. Ovo je u stvari i najvažnija odlika dekpaža – što je komplikovaniji i ima više slojeva laka te više trodimenzionalnosti -to je ekskluzivniji i vredniji.
Kada je suv i poslednji sloj koji ste naneli, prelakirajte ga i uživajte u njemu!
Sama po sebi tehnika nije komplikovana za izvođenje, ali je potrebno vreme i strpljenje da se posao dovede do kraja. Ja sam do sada napravila svega nekoliko ovakvih radova, međutim, od kako sam postala majka, ovo je praktično neizvodljivo ako uzmemo u obzir nedostatak prave radionice i vremena koje iziskuje rad.

AKRILNA BOJA

Akrilnu boju ne mogu da ne pomenem kao osnovno sredstvo za rad u dekupažiranju, jer apsolutno svaki predmet koji dekorišem na ovaj način prvo, a često i na kraju, tretiram njom.

Kako spada u osnovna sredstva za rad u većini tehnika koje koristim, navešću samo nekoliko najvažnijih podataka o njoj.

Hemijski sastav joj je , narodski rečeno, nešto između uljane slikarske boje i tempere. Napravljena je na vodenoj bazi sa akrilnim smolama kao osnovnom komponentom sa dodatkom pigmenta koji se sušenjem vezuje sa smolom i stvara neizbrisiv sloj.

Akrilne boje imaju univerzalnu namenu, i njima možete bojiti predmete od drveta, kartona, papir, keramiku, platno, metal, kamen, staklo i sve ostalo čega se možete setiti. Za razliku od uljanih boja kojima je potrebno vreme za pripremu i sušenje i imaju uljanu bazu, akrilne boje su vrlo jednostavne za korišćenje, poput tempera. Osnovna karakteristika je u tome što su pravljene na vodenoj bazi (za razliku od uljanih) a kad se potpuno osuše postaju otporne na vlagu i habanje (za razliku od tempera).

Dostupne su u raznim varijantama, zvisno od proizvođača, kao boje u tubi ili u vidu flomastera; kao mat, satenskog sjaja ili ultra glos, i sa ogromnom paletom boja, koje se dodatno mogu prema potrebi mešati.

Meni omiljeni proizvođač koji je dostupan na domaćem tržištu je Marabu gde dobijate dobar kvalitet za razumnu cenu.

Akrilnu boju možete nanositi na podlogu raznim alatom: četkicama, špatulom, slikarskim nožem, sunđerom, prstima, ili kako čime god da mislite da treba.

Sintetičke četkice su najprimerenije za slikanje akrilnim bojama. Velike, zaobljene četkice su savršene za natapanje, spiranje, izradu pozadina. Pljosnate četkice odgovarajuće su za nanošenje debljih slojeva. Za lagane poteze i fine detalje preporučljive su male zaobljene četkice. Za nanošenje debljeg sloja boje preporučljive su četkice od svinjskih čekinja. Za nanošenje akrilnih boja mogu se upotrebiti špahtlice (slikarski nožići /nožići za slikanje), s ciljem postizanja gustoće i debljine sloja, podjednako kao i za stvaranje širokih i ravnih područja.

Boje se mogu koristiti nerazređene kada se dobija i najneprozirniji premaz, ali i razređene sa vodom, za lazuru, najčešće na dvetu kada hoćete da naglasite njegovu strukturu ili za postizanje izgleda akvarela. Sav alat i palete koji koristite je potrebno oprati odmah posle upotrebe jer kad se osuši, četke i sunđeti postaju neupotrebljivi, a sa svega ostalog se izuzetno teško skida.

SALVETNA TEHNIKA

Salvetna tehnika je u novije doba proizašla iz dekupaža, ali se vremenom razvila u posebnu tehniku.

Osnovna razlika između ove dve tehnike je što se isključivo salveta lepi na predmet koji se dekoriše.

Salvete koje se koriste su najčešće klasične troslojne, dimenzija 33x33cm, sa štampanim motivom na gornjem sloju koji se jedini koristi, dok se druga dva bacaju (ili koriste za brisanje četkica, papmaše…). Takođe nisu na odmet ni obične jednoslojne, ako Vam se dopadaju motivi, a dostupne su i štampane papirne maramice.

Salveta se lepi lepkom za salvetnu tehniku (trenutno koristim Marabuov, koji je ujedno i lak, a dostupan je u tri varijante – mat, satenskog ili visokog sjaja), a zavisno od predmeta koji dekorišete – motive možete isecati makazicama, cepkati pažljivo oko motiva (moj omiljeni način koji daje prirodniji izgled i najviše mogučnosti), ili lepiti celu salvetu (najteži način). Salveta je veoma porozna te je najjednostavnije zalepiti je na površinu tako što ćete motiv namestiti gde treba i četkom umočenom u lepak premazati preko njega. Pošto lepak lako prodire kroz ovu vrstu papira, nije potrebno mazati ga na povšinu pa na nju nanositi salvetu – ovo najčešće vodi nerviranju i bacanju salveta.

Materijal koji vam je potreban da bi ste napravili nešto lepo ovom tehnikom je:

Predmet koji ćete dekorisati
Salvete (najbolje troslojne sa štampanim motivom)
lepak za salvetnu tehniku
Akrilne boje u najsvetlijim nijansama salvete ili samo bela
pljosnate četkice srednje veličine, jedna za boju, druga za lepak
Lak kojim ćete zaštititi svoj rad
Sam postupak izrade je jednostavan, ali prilično pipav.

Pre svega pripremite sav potreban materijal
Obojte predmet i eventualno stavite krakle na površinu koju ćete dekorisati, nijansa mora biti svetla
Salvetu pripremite tako što ćete oštrim makazicama iseći motiv ili slobodnom rukom iscepkati (moj omiljeni metod) i razdvojiti slojeve tako da vam ostane samo gornji štampani sloj
Formirajte sa strane kako bi trebalo da izgleda gotova slika
Postavite salvetu na željeno mesto, četkicu umočenu u lepak prislonite na središnji deo salvete i zrakastim pokretima (ovo je jako bitno) mažite lepak preko salvete od sredine ka krajevima. Primetićete da se salveta „razvlači“ od vlage iz lepka i zbog toga je važno da mažete zrakasto ka ivicama, jednako je rastežući. Druga bitna stvar je da ne mažete lepak na površinu predmeta nego samo preko salvete koju stavljate na suvu površinu. Ona je toliko tanka i porozna da će sav lepak proći kroz nju i obaviti svoje, tj stopiti salvetu sa podlogom. Ako se tokom rada salveta namreška, ne brinite, u tome je deo draži salvetne tehnike. Ako se iscepa, lako je dodati deo koji nedostaje kad se osuši. U slučaju da smatrate da se greška ne može lako ispraviti, salvetu dok je još mokra zgulite trljanjem prstom ili nekim zgodnim alatom i posle sušenja povrišne počnite ispočetka. Napomena: ako ste radili krakle, vodite računa da se od previše mazanja mokrom četkom i lepkom ne uništi! Budite pažljivi i što manje odlepljujte salvetu sa njega.
Kad ste zadovoljni izgledom slike, pustite da se potpuno osuši i prelakirajte zbog zaštite
Od svih tehnika, ova je meni najomiljenija! Najčešće koristim motive starinskog izgleda jer obožavam krakle, a jedno sa drugim u kombinaciji daju fenomenalan rezultat. Jedan od trikova koji koristim je da motive sa salveta u prilikama kad mi nije potrebna cela salveta (motiv sa cele salvete) nikad ne sečem makazicama jer tako slika dobije veštački izgled, već ih cepkam slobodnom rukom i lepim iz više delova, a posle sušenja doslikam pozadinu ili još nešto u istim nijansama kao na salveti. Na taj način slika izgleda autentičnije i oni koji ne obraćaju pažnju u prvi mah pomisle da je cela rukom slikana. Drugo načelo koga se pridržavam je da svi motivi koje koristim moraju biti reprodukcija neke slike koja je slikana četkicom ili crtana olovkom.

KRAKLE TEHNIKA

Pored salveta-tehnike, ovo je moja druga omiljena tehnika, i ako ste pažljivo zagledali dosadašnje radove, videli ste da gde god koristim salvetu – tu je i krakle! Zapravo volim starinski, zamagljeni izgled predmeta i slika, a to je nemoguće zaokružiti bez kraklea!

Sama tehnika nosi ime efetka koji pravi na tretiranoj površini – ispucala boja starinskog izgleda!

Prilično je komplikovan kad ga radite prvi put, ali sa malo prakse i volje efekat koji možete postići je fantastičan.

Moguće ga je izvesti na svemu na čemu koristite salvetu, dekpaž ili oslikavanje, ili ga možete koristiti zasebno, bez da mu manjka atraktivnost. Površine koje možete pokriti krakleom su papir, karton, drvo (dekorativni predmeti, pa čak i nameštaj velikih površina), staklo, keramika, metalni predmeti… Sve što vam padne na pamet, a sa odgovarajućim medijima čak i platno.

Tajna kraklea je u medijumu koji se nanosi u kombinaciji sa akrilnom bojom, a koji u prisustvu vlage iz boje izaziva njeno pucanje.

Dakle, da biste izveli ovu tehniku na željenom predmetu, potrebno Vam je:

predmet koji ćete obraditi
akrilne boje u svetlijoj (beloj ili nekoj pastelnoj) i tamnijoj boji
Crackle medium
više mekih većih pljosnatih četkica; sunđer; hobby-valjak
posudica za vodu
fen (opciono)
salveta ili dekupaž hartija (ako želite sliku takve vrste)
strpljenje i dobra volja :-)
Pre svega pripremite površinu predmeta koji ćete dekorisati, očistite ga i osušite.

Pod pretpostavkom da ćete lepiti salvetu na sliku:

Na željenu površinu nanesie prvo TAMNU akrilnu boju i pustite da se osuši ili ubrzajte proces fenom.

Na potpuno suvu tamnu boju pljosnatom četkicom nanesite ravnomeran ni tanak ni debeo sloj krakle medijuma. Ako vam je bitno u kom će smeru boja pucati, obratite pažnju na poteze četkicom: uspravno mazan medijum sa popreko nanesenim slojem boje daje vodoravne pukotine; za neravnomerne pukotine medijum mažite neravnomernim kružnim pokretima ili ga jednostavno „ćapkajte“; ako želite da se potezi četkice uopšte ne vide (tada izgleda kao da ga je kompjuter štampao – sat roses) nanesite ga sunđerom ili valjkom, pazeći na ujednačenost nanosa.

Sušite fenom bez bojazni.

U sledećem koraku na sasvim suv medijum se nanosi SVETLA boja. Ako ste pratili prvi model nanošenja krakle medijuma, četkicom nanosite ravnomernim potezima boju UVEK U JEDNOM SMERU I NIKAD SLOJ PREKO SLOJA, čak i ako niste potpuno pokrili podlogu (kad se boja osuši, popravićete je tankom četkicom!). Bićete zadivljeni dok boja bude pucala na jednom kraju površine a da još niste ni podigli četkicu sa drugog kraja! Vrlo je važno pridržavati se ovog pravila o ne-ponavljanju slojeva, jer će se boja pokvariti i zamuljati, a efekat pucanja izostati.

Ako ste pratili drugi model nanošenja kraklea, pokušajte da boju četkicom nanesete ktatkim, nepravilnim, zrakastim potezima od sredine površine. Slika sa salvete će izgledati kao da je slikana rukom, jer će boja pucati potpuno nepravilno, u skladu sa potezima četkice.

Ukoliko ste medijum naneli sunđerom ili valjkom, boju nanosite istim alatom, a ako budete dovoljno vešti, neće se videti nikakvi potezi, boja će biti naneta ravnomerno i ujednačeno, a efekat najpribližniji izgledu 100 godina starom predmetu čija je boja popcala usled zuba vremena.

Što deblji sloj boje nanesete, pukotine će biti veće (to, naravno, nije uvek i neophodno!), a efekat dramatičniji.

Moj savet Vam je da pripremite sebi neke probne, nebitne predmete koje ćete dekorisati i prvo se poigrate svim mogućnostima, te izvežbate ruku, jer je veština prilično zahtevna za početnika.

Kad ste naneli sloj svetlije boje, osušite je fenom da ubrzate proces. Primetićete da boja puca u samom procesu sušenja, više ili manje, zavisno od debljine sloja i topline koju proizvodi fen. Sačekajte da se potpuno osuši.

To je otprilike osnova kraklea. Sledeći korak je nanošenje salvete na predmet, eventualno patiniranji i lakiranje.