Aqvaristika..

..sve o njoj na jednom mestu..poshto sam se dugo zanimala aqvariujumom,rado cu odgovarati na vasha pitanja..naravno ako imate nekih nedoumica..

Akvaristika u odredjenim oblicima postoji hiljadama godina jos od drevnih Sumera, Egipcana, Rimljana... Mnoge riblje vrste su umesto hrane drzane u bazenima i keramickim posudama kao ljubimci. Danas je nauka napredovala i omogucila nam silikonske smese za lepljenje stakla, razne vrste stakla i akrilnih ploca, uredjaje koji oponasaju uslove u prirodi... Akvaristika je postala dostupna svima i nije privilegija veoma bogatih.

Da biste se uspesno bavili ovim hobijem neophodno je da ispostujete odredjena pravila po odredjenom redosledu...

1.Prvo obezbedite odgovarajuci prostor za vas akvarijum i odlucite sta konkretno zelite u njemu.
2.Debljina stakla mora odgovarati njegovim dimenzijama. Kaze se da od viska glava ne boli ali ume i te kako da zaboli od viska vode na parketu zato je bolje imati viska u debljini stakla. Takodje je bitno da tehnika odgovara dimenzijama akvarijuma. Ne postoji previse filtracije i sigurnosti.
3.Dekorisite svoj akvarijum u skladu sa stanovnicima koje zelite da cuvate, ne postoji lepsi akvarijum nego onaj koji oslikava deo prirode, kao biotopni akvarijum na primer.
4.Kada napunite akvarijum vodom, biljem i dekoracijom morate ga "isciklirati" i sacekati da se napravi stabilan sistem pre nego sto pocnete da ubacujete ostale stanovnike.
5.Izbegavajte ubacivanje zivotinja odjednom (zbog stabilnosti sistema). Ubacujte ih u manjim grupama sa razmakom od par dana. Nikako nemojte cuvati vise zivotinja nego sto je preporuceno jer to najcesce dovodi do kolektivnog uginuca.
6.Hranite zivotinje umereno, i redovno im menjajte vodu!!! Menjanje vode u redovnim intervalima i dovoljnim kolicinama je najbitniji faktor za zdravlje vasih riba.

Zastita i tehnika:
Pre nego sto napravite svoj akvarijum odredite mu optimalno mesto i odgovarajuce dimenzije. Optimalno mesto za akvarijum moze se lako naci u svakoj prostoriji, mada bolje izbegavajte spavace sobe zbog povecane vlage u vazduhu usled isparavanja vode... Bitno je da to mesto ne bude izlozeno vibracijama, udarima i naglim promenama svetla, temperature... Birajte mesta podalje od prozora i vrata u delovima prostorija koje nisu previse prometne. Najbolji savet koji mogu da vam dam je da svoj televizor zamenite akvarijumom, tako cete i manje biti trovani od medija a akvarijum ce vam pruziti dodatni dusevni mir. Ukoliko planirate akvarijum sa top filterom postarajte se da imate dovoljno mesta u visinu, analogno za sump ili kanister.

Postoje mnoge tabele koje vam pokazuju koje staklo i koje debljine vam je potrebno za akvarijum odredjenih dimenzija. DIN 32622 je nemacki standard koji se najcesce koristi. Kao sto cete videti na raznim tabelama radjenim po ovom standardu faktor koji najvise figurise u kalkulacijama za debljinu stakla je visina vodenog stuba.
Sto je visi vodeni stub veci je i pritisak na staklo tako da mozete naici na zapreminom velike akvarijume sa tankim staklom zbog male visine i obrnuto, manje akvarijume sa debljim staklom zbog vece visine. Da bi vam akvarijum izgledao skladno preporucujem da za dimenzije prednjeg stakla koristite zlatni presek ili slican odnos koji obicno imaju moderni TV i kompjuterski ekrani. Jako je bitno da staklo pre lepljenja bude potpuno obradjeno tj. bruseno kako biste lakse izbegli naprsline koje dovedu do pucanja akvarijuma i izlivanja vode. Cisto iz predostroznosti napravite plan u slucaju takve havarije kako biste se brze i bolje organizovali. Obratite paznju na to sta stavljate ispod akvarijuma, pogotovo ako se tice uredjaja koji rade na struju. Meni je propala skoro cela biblioteka kada mi je napukao stari akvarijum, sabrana dela omiljenog Hemingveja i drugih pisaca su pretvorena u mokar papir.
Ako nemate iskustva sa lepljenjem najbolje da prepustite taj posao proverenom profesionalcu ili kupite fabricki akvarijum u prodavnici.
Ako ste apsolutni pocetnik savetujem vam da uzmete veci akvarijum nego sto ste planirali jer veci akvarijum bolje amortizuje pocetnicke greske, pogotovo u vezi sa hemizmom vode. Takodje dimenzije akvarijuma prilagodite vasim stanovnicima. Vecini teritorijalnih riba je potrebna odredjena povrsina dna, dok je nekima potrebna i odgovarajuca visina zbog nacina zivota, oblika tela i ponasanja.

Sledeca stavka je oprema tj grejaci, osvetljenje, pumpe... I ovde obratite paznju na sigurnost, vecina uredjaja radi na struju i ne bi bilo pametno igrati se na taj nacin, veca cena obicno znaci i bolji kvalitet. Takodje razmislite o sigurnosti vasih ljubimaca, dva grejaca od 100w su veca ali pametnija investicija nego jedan od 200w. U slucaju da se jedan pokvari necete iskusiti da vam ljubimci uginu od naglog hladjenja vode, isto vazi i za ostale uredjaje.
Grejace postavljajte u donjem delu akvarijuma pogotovo ako imate slabiju turbulenciju vode.
Vazno - kada ih otpakujete i namestite ostavite ih u vodi barem nekoliko desetina minuta pre nego ih ukljucite da bi se izjednacile temperature i ne bi prslo staklo. Pripazite ih pri postavljanju i obezbedite od kamenja, sljunka i slicne dekoracije koja bi mogla da ih osteti. Ako mozete nabavite grejace koji imaju zastitnu plastiku koja ih ujedno stiti od udara a ribe stiti od direktne toplote, pogotovo prakticno za ribe lepljivce.
Kvalitetno osvetljenje je najvise bitno zbog biljnog sveta, ali pravilni intervali osvetljenosti koji imitiraju dan od 12 h u tropskim oblastima nece ni malo skoditi ni ribama. Zadnjih par decenija najzastupljenije su bile neonske cevi koje su dosta energetski efikasnije i zbog slabijeg zagrevanja optimalnije za smestanje u akvarijumske haube. Danas ih sve vise zamenjuju LED lampe. LED su trenutno jako visoke cene ali poseduju dosta boljih osobina od ostalih tipova osvetljenja.
Preporucujem vam da obezbedite svetlo koje je elektromagnetnim spektrom sto slicnije dnevnom svetlu tj. svetlo normalne bele boje.
Pumpe se najcesce koriste za filtraciju, postoje i vazdusne pumpe koje su sve manje u upotrebi i potapajuce i slicne vodene pumpe koje su sve vise u upotrebi. Kao kod ostalih uredjaja visa cena cesto znaci i bolji kvalitet. Obicno se uzimaju pumpe koje na sat imaju protok vode oko 5 puta vece od zapremine vaseg akvarijuma. U zavisnosti od tipa filtera koji koristite, vrsta medijuma koji se koristi za filtraciju i dodatnih faktora kao sto je, velicina akvarijuma, turbulentnost tj. kretanje vode potrebno ribama/biljkama ova brojka moze prilicno da varira. Na filtraciju koja je najbitnija za akvaristiku cemo se vratiti kasnije.

Dekoracija:
Postoje mnogi clanci o estetici i dekorisanju akvarijuma i vecina njih je teska glupost i komedija. Zato cu vam ovde umesto estetske predstaviti neke prakticne strane dekoracije koja se najcesce koristi u akvaristici. Estetiku cu ostaviti vasoj masti i ukusu.

Biljke su najlepsa, najprirodnija i najpogodnija dekoracija. Osim sto su fabrike kiseonika bez koga nema zivota, biljke su i hrana mnogim ribama, a imaju i ogromnu funkciju pri filtraciji vode. Pored toga sto su velikom povrsinom listova idealne za naseljavanje korisnih bakterija, biljke se hrane stetnim supstancama iz vode i preciscavaju je pogotovo od azotnih jedinjenja koja su za ribe najkriticnija. Sto se biljaka tice osnovna su tri faktora za fotosintezu koja omogucava razvoj i rast, to su adekvatno osvetljenje, dovoljno hranljivih materija, dovoljno ugljen dioksida danju i kiseonika nocu. Za manje zahtevno bilje i normalan rast dovoljno je da odrzavate akvarijum sa stabilnim parametrima vode i dovoljno kvalitetnim osvetljenjem, nije neophodno dodavanje CO2 i prihrane za bilje jer isti u odredjenoj meri nastaju kao produkt metabolizma zivotinja u akvarijumu.

Akvarijum je isecak prirode i treba da je verno predstavlja, zato akvaristi koji pokusavaju da predstave prirodni ambijent iz kog poticu njihove ribe i naprave biotop ubacuju razne vrste peska, kamenja, korenja, granja, lisca...

Pesak postoji u razlicitom sastavu, granulaciji tj. velicini zrna i boja naravno.
Sastav je najbitniji jer odredjeni pesak moze sadrzati delove koji nisu inertni u vodi, obicno su sedimentnog porekla i imaju tendenciju da se rastvaraju i menjaju fizicko-hemijske osobine vode, tj podizu tvrdocu DH tj. GH i KH i takodje podizu pH vrednost. Takav pesak obicno sadrzi u sebi ostatke nekih krecnjackih stena, ljustura puzeva i skoljki. Takav je na primer dunavski pesak koji je pun sitnih fragmenata skoljki i kao takav poprilicno ume da otvrdne vodu u kojoj se nalazi. To najcesce pogoduje ribama iz tvrdih voda kao na primer ribama iz jezera Tanganjika, pa je zato i pogodno koristiti ga za takve akvarijume. Iz istog razloga akvaristi koji cuvaju ribe iz mekih voda, kao sto su na primer reke Juzne Amerike izbegavaju ovakav pesak i koriste inertni kvarcni pesak koji ne utice na osobine vode.
Granulacija peska je takodje jako bitna kako za ribe tako i za biljke. U biljnim akvarijumima se najcesce izbegava najsitniji pesak koji onemogucava slobodniji protok vode do korenovog sistema i ima tendenciju da se sabije i postane kao cement. Obicno se za biljne tj. holandske akvarijume koristi vise vrsta podloga jedna preko druge. Medjutim najsitniji pesak kao vec pomenuti dunavac ili sitni kvarcni pesak odgovara pojedinim ribljim vrstama koje u njemu u prirodi traze hranu a ujedno ga koriste i za higijenu usta i skrga. Takodje mnoge vrste kopaju rupe u pesku u kojima se mreste tako da je bitno odrediti vrstu peska prema stanovnicima akvarijuma.
Boja peska je takodje bitan faktor pogotovo za stanovnike tamnih recnih voda kojima odgovara tamniji pesak ili podloga jer se osecaju sigurnije i ponasaju prirodnije. Preporucio bih vam da izbegavate bojeni pesak koji najcesce postoji u radnjama. Farbe kojima su farbani mogu biti potpuno bezopasne po vase ribe mada u to nikada ne mozete biti sigurni, takodje mogu menjati hemizam vode ili ce se jednostavno skidati i mutiti je. Najbolje da izaberete prirodni pesak koji uostalom ne morate ni placati...

Kamenje kao i pesak moze uticati na osobine vode pa ga zato treba testirati sonom kiselinom pre ubacivanja u akvarijum. Polijte kamen kiselinom (mozete koristiti i sirce) i ako zapeni to je znak da sadrzi soli rastvorljive u vodi. Osim toga kamenje je najcesce prirodni zaklon mnogim vrstama riba koje u njemu osim skrovista pronalaze i pogodno mesto za mrest.

Korenje u akvarijumu moze imati funkciju kao i kamenje sto se tice zaklona i pecina za mrest. Ali i suprotnu funkciju od neinertnog kamenja i peska, moze bojiti vodu i bitnije ispustati humin, huminske i fulvo kiseline pri cemu je omeksava i spusta Ph.
Grane i lisce imaju istu ulogu kao i korenje i najcesce se koriste u biotopima mekih voda Juzne Amerike, Azije i zapadne Afrike...
Postoji puno vrsta drveta i korenja razlicitih osobina koje se moze kupiti u radnjama kao sto su Mangrova panjevi, Mopani, Savanna, Opuva, Red moore wood... Osim nekih od nabrojanih koristio sam i korenje, koru, granje i lisce drveca koje raste na nasem podneblju i to Hrasta, Bukve, Platana, Bagrema, Lipe, Kajsije, Loze...
U zavisnosti od vrste razlicito boje vodu ali su sigurni za koriscenje u akvarijumima. Postoje vrste koje mogu biti toksicne kao cetinari i neke biljke koje imaju otrovno lisce i korenje. Tako da pre stavljanja drveta u vodu treba biti siguran da nece naskoditi stanovnicima.
Pored ovih prirodnih dekorativnih materijala postoje i mnogi vestacki u koje necu ulaziti i takodje ih prepustam vasoj masti..

Ovo su LC50 vrednosti ili vrednosti smrtonosnih koncentracija za 50% testiranih riba (gornja medijana granice tolerancije). Kao sto vidimo na pH 6.5 sa ukupnom koncentracijom od 14 ppm ukupnog amonijaka(od kojih je 0.036 ppm visoko toksicnog nejonizovanog amonijaka)smrt je usledila za 50% riba u roku od sat vremena, a na ukupnoj koncentraciji od 0.7 je bilo potrebno 4 dana, dok su za vrednosti 8.5pH koncentracije NH3 i ukupnog amonijaka visestruko manje. Naravno ove vrednosti nisu iste za sve ribe, postoje vrste koje su otpornije, u ovom tekstu mozete pored dodatnih informacija o amonijaku pronaci tabelu za LC50 vrednosti amonijaka za razlicite vrste vodenih organizama ukljucujuci i popularne gupi i "zlatne ribe".
Ovo nam jasno govori koliko je bitan pH i zasto. Vidimo da razlika od samo stepen ili dva povecava toksicnost preko deset puta, sto znaci da koncentracije amonijaka koje nisu previse smetale nasim ribama na niskoj pH mogu lako da ih pobiju ako se ph podigne.
Ponekad i iskusnim akvaristima, koji se dugo godina bave akvaristikom nije jasno sta se desilo i kako su im to ribe odjednom nastradale kad se nista znacajnije nije promenilo. Zato je vazno obratiti paznju prilikom zamene vode ili neke dekoracije i slicnog da se pH ne podigne naglo. Iz istog razloga se apsolutnim pocetnicima ne preporucuje drzanje riba iz jezera tanganjika gde je pH izuzetno visok ili riba iz tamnih kiselih voda koje su naviknute na izuzetno niske koncentracije amonijaka. Ukoliko imate precizan test za amonijak (mada je tesko i skupo da nabavite tako nesto) izbegavajte da vam koncentracije u akvarijumu predju 0.01 ppm.

Filtracija i cikliranje:
Konacno smo dosli do najbitnijih stvari u akvarstici sprecavanja trovanja ribe, amonijakom, nitritima i nitratima tj dosli smo do FILTRACIJE i zamene vode. Filtracija u akvaristici u najvecoj meri oznacava biloske procese, prevodjenje azotnih jedinjenja u druge forme pod uticajem aerobnih i ponekad anaerobnih bakterija. Azotna jedinjenja najcesce nastaju kao produkt dekompozicije otpadnih produkata zivih organizama, kao sto su nase ribe. Prvo i najopasnije jedinjenje koje se javlja je amonijak, kod riba se u velikim kolicinama izbacuje i preko skrga, zato su crvene skrge dobar signal da nesto nije u redu sa kolicinom azotnih supstanci u akvarijumu.
Proces eliminacije stetnih jedinjenja najcesce tece ovako: Amonijak pod uticajem aerobnih bakterija (aerobnih sto znaci da im je potreban kiseonik) prelazi u Nitrit koji takodje pod uticajem slicnih bakterija prelazi u Nitrat. Nitrat pod uticajem anerobnih bakterija ( bakterije koje funkcionisu u nedostatku kiseonika - jako retko ostvarljivo u akvarijumskim uslovima) prelazi u molekularni azot. Amonijak je produkt metabolizma riba i luci se preko skrga, takodje fekalni ostaci sadrze mnoga azotna jedinjenja koja su toksicna. Pored Amonijaka i nitrit je jako toksican i letalne doze su oko 2 mg po litru, Nitrat je manje toksican i relativno bezbedne kolicine u akvarijumu su do 50 mg po litru sto je i maksimalna dozvoljena koncentracija u vodi za pice. Medjutim odredjene vrste riba zahtevaju manje koncetracije nitrata bar ispod 20 da bi mogle da odrze svoje zdravlje, zato su ceste izmene vode neophodne. Osim sto ugrozavaju imunitet riba azotna jedninjenja usporavaju rast mladji i dovode do degeneracija.
U uravnotezenim akvarijumskim sistemima (odredjen broj riba koje se ne prehranjuju u akvarijmu sa filterom dovoljno velikim i jakim da preradi sve produkte metabolizma) amonijaka i nitrita skoro da nema, medjutim nitrati skoro konstantno rastu, zato je promena vode jako bitna.
Preporucujem sto cescu zamenu vode i ciscenje od djubreta. Sto je vise riba u akvarijumu to je potrebnija cesca zamena vode, pogotovo ako se u akvarijumu nalazi mladj. Ja sam u odredjenim trenucima isao do ekstrema u manjem akvarijumu, menjajuci cetvrtinu vode dnevno (ovo ne preporucujem pocetnicima). Za vecinu riba dovoljno je menjati vodu jednom nedeljno ili par puta mesecno u kolicinama od 30 do 50 %. Ukoliko drzite ribe koje su osetljive na promene vode kao a primer tanganjika ciklidi preporucljivo je menjati vode cesce u manjim kolicinama oko 20% nedeljno, pri tome gledajte da temperatura i pH i DH budu ekvivalentni ili bar jako slicni onima u akvarijumu.
Filtracija se u akvaristici deli na biolosku, hemijsku i mehanicku. Najvaznija je naravno bioloska, mehanicka je takodje bitna jer njom odstranjujemo krupnije cestice djubreta koje se nalaze u vodi preko sundjera i sinteticke vate.
Hemijska filtracija podrazumeva odstranjivanje hemijskih jedinjenja kao sto su neki lekovi ili cak azotna i fosforna jedinjenja. Obicno se vrsi preko aktivnog uglja ili razlicitih smola.
Bioloska filtracija u sustini predstavlja hemijske procese metabolizma bakterija i slicnih organizama. Kao sto je vec navedeno postoje dve vrste bakterija koje omogucavaju biolosku filtraciju vode, aerobne i anaerobne, anologno njima poznata su nam dva procesa nitrifikacija i denitrifikacija.
Denitrifikacija i nitrifikacija zajedno sa amonifikacijom, asimilacijom, fiksacijom, anaerobnom oksidacijom azota cine azotni ciklus.
Verovatno ste culi za prva dva procesa ali i ostali su jako bitni ako ne cak i bitniji za zdravlje vasih riba...

Fiksacija azota je proces ugradjivanja molekula slobodnog gasovitog azota N2 do amonijaka NH4. Bez ovog procesa zivot na zemlji ne bi postojao u formi u kojoj postoji danas. Postoji mnogo razlicitih vrsta organizama koji vrse fiksaciju azota, nazivaju se diazotrofi.
Jako su poznate simbiotske bakterije lucerke koje su izuzetno korisne u agrikulturi, takodje jedan od bitnijih diazotrofa koji su akvaristici jako poznati su cijanobakterije. I ako je njima najvise svojstvena fotosinteza pri cemu su odgovorne za 30% ukupne fotosinteticke aktivnosti na zemlji, one zive i na mnoge druge nacine. Cijanobakterije su jedni od najstarijih organizama na zemlji, postoje u vise oblika u prirodi. Posebno treba da nas interesuje onaj u kome im celije formiraju heterociste koje preradjuju azot u amonijak, nitrit i nitrat. Znamo vec koliko su te materije stetne tako da treba voditi racuna o cijanobakterijama koje lako planu u neizbalansiranim sistemima. Medjutim uz pravilno odrzavanje akvarijuma i redovno menjanje vode pri cemu se eliminise visak fosfora koji je cesto glavni uzrocnik njihove pojave, ne bi trebalo previse da brinemo oko cijanobakterija. Cak su neke vrste i jako korisne u ishrani ljudi i riba kao na primer cuvena spirulina.

Amonifikacija (mineralizacija) je proces u kome se od uginulih zivotinja i biljaka i njihovih otpadaka metabolizma koji se satoje od krupnih molekula punih azota dobija amonijak. Bakterije i neke vrste gljivica su odgovorne za "raspad" i stvaranje neorganskih materija od organskih. Jako je bitno iz ovog razloga uklanjati stare listove biljaka ili uginule zivotinje i redovno cistiti vidljivo zaprljan filter materijal.

Asimilacija azota je najbitnija u akvaristici i ima mnogo veci znacaj od nitrifikacije i denitrifikacije jer su biljke i alge mnogostruko produktivnije u eliminisanju otpadnih nitro jedinjenja (NH4, NO2, NO3) od bakterija u filter medijumima. Najbitnija verzija bioloske asimilacije za zivot na planeti je fotosinteza. Pomocu fotosinteze i raznih anabolitickih enzima biljke i alge sposobne su da od pomenutih "otrovnih" neorganskih molekula stvaraju kompleksne organske molekule kao aminokiseline koje dalje nastavljaju ciklis kruzenja azota preko herbivora ili dekompozicije. Zato je jako korisno imati ubiljen akvarijum, koji pored estetske ima izuzetno vaznu funkcionalnu komponentu.

Nitrifikacija je proces koji predstavlja oksidaciju amonijaka u nitrit i nitrita u nitrat. Kao sto je pomenuto i logicno posto je oksidacija u pitanju vrsi se preko aerobnih bakterija(onih kojima je potreban kiseonik) i slicnih organizama.
Za prevodjenje amonijaka u nitrit smatralo se da su odgovorne beta i gama proteobakterije bakterije iz rodova Nitrosomonas, Nitrosopumilus, Nitrosococcus... Medjutim i u vodi i u zemlji mnogo veci cinioci su jednocelijski organizmi slicni bakterijama pod nazivom Arhea (ranije su bili klasifikovani zajedno sa bakterijama kao prokarioti pod imenom Arheabakterije).
Drugi deo nitrifikacije je prevodjenje nitrita u nitrat. I ovde postoje slicne zablude, naime ranije je postojalo misljenje da su za ovaj deo nitrifikacije najvecim delom odgovorne bakterije iz roda Nitrobacter medjutim u brojnim istrazivanjima dokazano je da su od njih mnogo znacajnije bakterije roda Nitrospira. Sama imena i vrste bakterija nisu mnogo bitni. Bitno je razumeti da je za ove procese potrebno puno kiseonika i da je zato za opterecene sisteme kao na primer malawi akvarijum pun mbuna jako potrebna dobra aeracija i filter odgovarajuceg kapaciteta.
Bakterije koje naseljavaju nas filter su u odnosu na druge bakterije jako spore pri reprodukciji, prosecno im je potrebno 10- 20 sati da dupliraju svoj broj sto je u poredjenju sa vecinom poznatih bakterija kao eserihija koje se dupliraju za manje od pola sata jako dug period.
Zato i postoji onaj cuveni period cikliranja od par nedelja. Tokom tog perioda omogucavamo da se po povrsinama u akvarijumu i fiteru nasele korisne bakterije. Idealni uslovi za rast su temperatura oko 30 stepeni celzijusovih, pH oko 7.5-8 i sto vise rastvorenog kiseonika (preko 80% zasicenja). Pri pH vrednostima preko 9.5 i ispod 5.5 nitrifikacija se skoro zaustavlja, takodje pri temperaturama preko 35 i ispod 15 nitrifikacija se rapidno smanjuje. Pored ovih uslova za normalno funkcionisanje bakterija je potreban fosfor pa treba biti oprezan pri koriscenju defosfatnih smola kako bi izbegli "blokadu fosfora" kada nitrifikacija staje, naravno ne treba preterivati sa kolicinom fosfora u akvarijumu da ne bismo imali problem sa algama.
Ovi korisni mikroorganizmi su obicno braonkasto-crvene boje i u pocetnim fazama prilicno su osetljve na svetlost. Osim toga hlor i hloramin iz vode za pice su jako stetni za bakterije i zato je vazno paziti prilikom zamene vode. Hlor se lako eliminise ostavljanjem vode da odstoji odredjeni kraci period kako bi isti ispario, medjutim sve cesce industrije za preradu vode dodaju i hloramin koji je stabilniji od hlora i ekonomicniji ali zato je opasniji, u dodiru sa odredjenim organskim jedinjenjima hloramin obrazuje kancerogena jedinjenja. U vodi se hloramin najcesce nalazi u obliku monohloramina NH2Cl i dihloramina NHCl2 koji se dobijaju dodavanjem amonijaka hlorisanoj vodi. Postoje odredjena jedinjenja kao Natrijum ili Kalijum metabisulfit ili Natrijum tiosulfat koji eliminisu hloramin, medjutim treba biti obazriv posto se na taj nacin naglo oslobadja amonijak, a posto je dozvoljena kolicina hloramina u vodi 4ppm vidimo da je moguce oslobadjanje vece kolicine amonijaka koja moze biti smrtonosna. Takodje zapazeno je i da askorbinska kiselina(vitamin C) ima svojstva da neutralise hloramin na odredjeno vreme. Hloramin nije samo opasan za bakterije vec je i opasan ubica riba i vodozemaca. Zato treba biti obazriv i ukoliko postoji veca kolicina hloramina u vasem vodovodu treba koristiti neke od preparata za pripremu vode koji u sebi sadrze i delove koji neutralisu amonijak.
Vratimo se na cikliranje akvarijuma, postoje mnogi grafici koji prikazuju kako se smenjuju i povecavaju koncentracije amonijaka, nitrita i na kraju nitrata. Obicno je potrebno 20 - 30 dana da se ceo proces zavrsi bez dodavanja bakterija. Na pocetku se moze primetiti nagomilavanje amonijaka koji dostize najvecu koncentraciju posle prve nedelje, zatim sledi njegovo smanjivanje i povecavanje koncentracije nitrita koje posle desetinu dana krenu da opadaju. Zatim primecujemo rast nitrata koji se eliminisu jednostavno zamenom vode. Ceo ovaj proces retko traje duze od mesec dana i moze se ubrzati ukoliko bakterijama obezbedimo optimalne uslove za razmnozavanje.
Ukoliko koristimo stari filter materijal i dekoraciju koji su naseljeni bakterijama taj proces se dodatno moze skratiti. Postoje i mnogobrojna sredstva sa koncentrovanim kulturama bakterija koja omogucavaju instant cikliranje za par dana. Medjutim treba biti pazljiv prilikom primene istih i proveriti sve parametre pre dodavanja riba za slucaj da su bakterije temperaturom, isticanjem roka ili na neki drugi nacin unistene u tim sredstvima.
Postoji jako puno saveta na internetu da se ubace pilot ribe koje cemo hranjenjem naterati da dopunjavaju nas akvarijum amonijakom i nitritima. To ce naravno pomoci bakterijama ali nece ribama tako da nema potreba da na ovaj nacin mucite zivotinje, ima mnogo boljih alternativa za brze cikliranje.

Denitrifikacija je proces kojim se iz nitrata dobija molekularni azot pomocu najcesce heterotrofnih bakterija. Anaerobni denitrifikatori su najcesce bakterije iz familije Pseudomonadacae. Postoji i aeorobna denitrifikacija koja je potencijalno opasnija zbog azotsuboksida. Takodje interesantna je i anaerobna oksidacija (anamox) kojom se direktno iz amonijaka umesto iz nitrata dobija azot. Ovi procesi su posebno znacajni za preradu otpadnih voda. Medjutim u akvaristici je jako tesko postici denitrifikaciju, pored toga ukoliko i napravimo filter koji ce nam omoguciti denitrifikaciju to moze biti mac sa dve ostrice zbog stvaranja vecih kolicina sumpornih jedinjenja koja su takodje jako stetna za ribe.

Procesi kruzenja materije i njene prakticne primene su interesantna i ogromna tema za istrazivanje, takodje veoma bitna za akvaristiku ali i za sisteme u razvoju kao hidroponika koji imaju tendenciju da u buducnosti budu jedni od primarnih u vezi sa ishranom ljudi.

Filteri:
Fiteri postoje u mnogo razlicitih formi. Za sve je karakteristicno da se sastoje iz odredjenog filter materijala i mehanizma koji omogucava protok vode kroz taj filter materijal.
Posto je filtracija u akvarijumskim uslovima mahom nitrifikacija, logicno je da filteri koji rade po principu wet dry sistema imaju najveci uspeh. Wet-dry oznacava medijum koji se nalazi van vode bilo u sumpu, top filteru ili negde sa strane i stalno je zalivan vodom iz akvarijuma. Ovaj sistem omogucava najvecu razmenu gasova a samim tim i produktivnost bakterija. Ovakvi sistemi mogu biti opasni ukoliko zivite u zemlji u razvoju gde je duzi nestanak struje normalna pojava, kada moze doci do susenja filter materijala i izumiranja bakterija. Resenje postoji u delimicnom potapanju filter materijala u vodu ili koriscenju unutrasnjih prelivnih, korner/sundjer i slicnih filtracionih sistema. Jos jednom napominjem da je osim filtera jako dobro imati biljke koje su najbolje fabrike za eliminisanje azotnih i drugih otrovnih jedinjenja i proizvodnje kiseonika.

Hrana za ribe:
Postoji spektar suvih hrana na trzistu sa razlicitim imenima, medjutim iako mnoge od njih sadrze neke pojacivace boja u kolicinama koje su daleko vece nego sto je ribama potrebno kao sto je astaxantin suva kupovna hrana nije najbolja alternativa za vase ribe i treba da se koristi samo u krajnjoj nuzdi. Kao sto sami sebe ne biste nikad osudili samo na ishranu krekerima, vitaminima u tabletama, pastetama i slicnim konzervama tako i svojim ribama treba da obezbedite zdravu ishranu koja odgovara njihovim potrebama.
Ribe se generalno dele na karnivore - mesojede, omnivore tj. svastojede i herbivore tj. biljojede. U zavisnosti od toga cime se hrane u svojim prirodnim stanistima, ribe ce imati i odgovarajuci sistem za varenje koji je specijalizovan za odredjene vrste hrane u odredjenim periodima godine.
Omogucite svojim ribama ishranu koja je najbliza onoj iz prirode. Cesta je greska akvarista da u istom akvarijumu pomesaju mesojede i biljojede ribe. To za rezultat moze doneti mnogo problema. Na primer poznato je da su herbivori iz Africkih jezera podlozni bloatu ukoliko se hrane mesnatom hranom. Ukoliko niste u mogucnosti da svojim ljubimcima nabavljate hranu kojom se hrane u prirodi kao sto su alge, insekti, larve, sitna riba i slicno, uvek im mozete obezbediti adekvatne zamene u obliku povrca ili mesa.
Na internetu cete pronaci veliki broj recepata koje ljudi godinama koriste za spravljanje kvalitetne i izbalansirane hrane, za biljojede mnogi akvaristi pripremaju miksture u koju stavljaju razno povrce kao sto je sargarepa, spanac, grasak, blitva, paprika, kelj... Ili meso rakova i riba (cesto se dodaju i morski plodovi) za mesojede...
Postoji veliki broj akvarista koji u ovakve mesavine stavljaju govedje srce, medjutim ribe koje su u stanju da prerade aminokiseline i masti sisara su retke i obicno su to krupnije grabljivice koje su pogotovo u akvaristici retke. A cak i tim ribama kao oskar ili pirane na primer, nije preporucljiva dijeta zasnovana pretezno na hrani kao sto je govedje srce ili slicni delovi sisara zbog nepovoljnog odnosa masti.
Protiv ovakvih tvrdnji ce se cesto pobuniti odgajivaci diskusa koji tvrde da svoje ribe hrane samo govedjim srcem i da im ribe odlicno napreduju i imaju sjajnu boju.
Medjutim goveda koje se koriste u ishrani ljudi su dopingovana hormonima za rast. Isti hormoni se zadrzavaju u njihovim organima i uzrokuju povecan rast kod riba koje se hrane tim mesom. To nikako ne znaci da je takva ishrana blagotvorna na duze staze i moze izazvati puno problema u kasnijim stadijumima zivota.
Cinjenica je da je srce jeftino, prepuno proteina i da zajedno sa hormonima uzrokuje intenzivan rast i boju ali zbog ukupnog sastava ja vam ne preporucujem da hranite ribu govedjim srcem i slicnim produktima.
Uvek postoje alternative kao sto je meso riba, rakova, razni insekti, larve i crvi koji sadrze izbalansirani sastav odredjenih proteina i masti koje najbolje odgovaraju nasim ribama.
Takodje u ovakve kucne mesavine dobro je dodati razne vitamine, beli luk koji jako utice na imunitet, kvasac, riblje brasno, spirulinu i slicne blagotvorne aditive...
Osim ovih kucnih varijanti pripremljenih hrana za ribe postoje i mnoge zaledjene varijante iz prodavnica. Krill, mysis, artemija, dafnija, chironomus larve komaraca, i razne druge...
Takodje ukoliko ne zelite da se igrate kockicama leda i zelite da sami uzgajate zivu hranu za ribe, uvek mozete gajiti razne insekte kao drozofile zatim razne larve i crve, kisne gliste, enhitreje, grindale, mikrocrve, razne vodene racice, mikroorganizme... A postoje i entuzijasti koji u posebnim akvarijumima gaje alge za svoje herbivore.
Ova hrana je upravo ono cime se vasi ljubimci hrane u prirodi i najbolja je varijana od svega ponudjenog. Zato ako zelite ozbiljno da se posvetite akvaristici i ne mucite svoje ribe neadekvatnom hranom odaberite zivu ili bar zaledjenu hranu.

Kada jednog dana postanete zagriženi akvarista...
Kada se odlučite da nabavite akvarijum pred vama je mnoštvo egzotičnih vrsta koje se razlikuju ne samo po uslovima koje je neophodno obezbediti - [odgovarajuća temperatura, kiselost tj. ph vrednost, aeracija i osvetljenost prostora u kom žive] već i po osnovnom načinu života i ponašanju.

Nemojte zaboraviti da je neophodno da im obezbedite najbolje moguće uslove kako bi bile uvek zdrave i vesele. Za početak razmislite o veličini akvarijuma, koliki treba da bude, gde ćete ga postaviti, kakvim biljem ćete ga ukrasiti…Imajte u vidu da ribica dužine 3-4 cm zahteva 3-5 l vode.

Priprema
I pre nego što napunite akvarijum vodom potrebno je da ga smestite na odgovarajuće mesto.To nikako ne sme da bude sunčano mesto, niti u blizini prozora ili električnih aparata.

Najbolje mesto za akvarijum je najtamniji ugao u prostoriji a vodite računa da postolje bude dovoljno snažno i obezbedite odgovarajuće veštačko osvetljenje. Kako se radi o električnoj struji iz mreže [220V] koja će napajati osvetljenje, najsigurnije je da na ovom polju uopšte ne improvizujete već da nabavite lampu napravljenu za akvarijum koja će imati odgovarajuće oslonce/nosače kao i adekvatnu izolaciju kablova i prekidača.

U sam akvarijum prvo stavljate odgovarajuću podlogu a zatim smeštate opremu - filter za vodu, grejač, raspršivač vazduha i bilje, kao i glinene posudice koje služe kao skrivališta. Postoji više vrsta filtera u zavisnosti od veličine akvarijuma [i cene tj. kvaliteta]. Najbolja varijanta su višeslojni spoljni filteri dubine i visine samog akvarijuma. Za početak će i unutrašnji filter sa 3-4 sloja različitih prečišćivača biti dovoljan. Važno je da aktivni ugalj menjate u za to predviđenim intervalima.

Kada ste sve poređali, polako nalivate vodu koja je odstajala 3-5 dana i izgubila miris supstanci koje se koriste za njeno prečišćavanje a eventualna nečistoća je pala na dno u vidu taloga. Preporučuje se da, pre nego što donesete ribice, filter pročićava vodu najmanje 24 sata, dok je obavezno da grejač vodu zagreje do odgovarajuće temperature. Dogodiće se verovatno da u prve 2 nedelje voda naglo potamni [izgubi providnost] da bi posle par dana ponovo dobila svoju prvobitnu boju i providnost. Nemojte zbog toga brinuti, niti bilo šta menjati, jer svaki akvarijum [tj. mini ekosistem] mora da preživi ovu fazu sazrevanja. Pošto ste pripremili akvarijum možete kupiti ribice.

Za početnike se preporučuju zlatne ribice[`japanke`], gupi, moli, plati [mačonosac] zatim zebrice, mrenice…

Izaberite vrstu o kojoj makar nešto znate, i gledajte da primerci budu dobre uhranjenosti, živahni i `veseli`. Popričajte sa prodavcem, koji će vam najčešće vrlo rado reći odakle ribica potiče, koliko je stara, čime se hrani i kakvog je karaktera [ne mogu se kombinovati sve vrste ni zbog temperamenta]. Svaka riba koju kupite treba da prvo prođe kroz karantin, tj. da najmanje 14 dana živi u odvojenoj posudi. Tako ćete, ukoliko je ribica bolesna, to primetiti na vreme i sačuvati ostale stanovnike vašeg akvarijuma od eventualne zaraze. Isto važi i za biljke koje ste tek kupili. Njih najpre dezinfikujte blagim rastvorom kalijum permanganata [hipermangan] a zatim dobro isperite čistom vodom i ostavite 3-4 dana u odvojenoj posudi sa vodom.

Nemojte žuriti da nahranite ribice čim ih donesete kući. Gladovanje 3-4 dana će im naneti manje štete nego ako biste im dali neodgovarajuću hranu. Ribice se hrane jednom dnevno i ne smeju ni gladovati niti se prehranjivati…Dajte im po prstohvat hrane nekoliko puta - koliko da pojedu za 10 min a da nema ostataka jer je najčešći problem početnika preterivanje sa količinom date hrane. Nije loše ideja da napravite sami ili kupite hranilicu, zapravo plastično crevce prečnika 4-5mm koje je spojeno sa samim sobom u krug, tako da voda ne ulazi u crevo tj. da pluta na površini. Ovim ćete obezbediti da se hrana ne `razleti` po celoj površini vode i da mnogi delovi padnu na dno i krenu da se raspadaju a da ih ribice i ne primete. Sa hranilicom ćete moći veoma efikasno da kontrolišete da ribice pojedu baš sve što ste im sipali.
Temperatura u akvarijumu treba da je uvek ista i ne biste smeli dopustiti variranja veća od 2 - 3 stepena u odnosu na preporučenu. Imajte na umu i da različite vrste traže različite uslove pa se neke kombinacije i zbog toga ne mogu držati u istom akvarijumu.

Biljke u akvarijumu nemaju samo estetsku svrhu. Veoma je
važno da ribice imaju gde da se sakriju jedne od drugih

Premeštate ribice iz jednog u drugi akvarijum…Rukom? Izbegavajte ili budite pažljivi…Vaša topla i suva koža može opariti telo ribice, sluz koja čuva njeno telo se može zalepiti za ruku a na pojedinim mestima se mogu pojaviti ranice. Takođe, na ljudskoj koži ima bakterija koje možda nisu opasne za čoveka ali mogu biti smrtonosne za ribice. Ako se ipak dogodi da ribica iskoči iz akvarijuma pažljivo je podignite prethodno pokvašenom rukom ili pomoću parčeta čiste hartije u mrežicu a zatim u akvarijum, ili još bolje pomoću staklene lule [verovatno zvuči čudno ali `dodatna oprema` akvariste uključuje različite sitnice]. Budite veoma pažljivi i pri premeštanju ribica jer je svaka ranica na njihovom telu `poziv` za infekciju ili parazite. I kada hranite vaše ljubimce ili proveravate temperaturu u akvarijumu izbegavajte da dodirujete vodu. Za proveravanje temeperature služi termometar. Ima ih različitih modela, klasičnih nalik toplomeru za ljude, u obliku trake koja se lepi na staklo i sl...Nešto precizniji su oni čije je telo zaronjeno u vodu.

Redovne doze vitaminskih i mineralnih preparata su važne koliko i osnovna hrana koju dajete. Kada ovim malenim stvorenjima nedostaju vitamini bolesti dolaze veoma brzo i često mogu biti fatalne. Avitaminoza - nedostatak vitamina, nastaje pri ishrani jednoličnom i ishranom neodgovarajućom po kvalitetu i količini. Jedan od jednostavnijih načina da to izbegnete je da svaki put nabavljate drugu vrstu hrane, koja postoji u specijalizovanim prodavnicama.

Čak i veoma male količine alkohola, kreča, insekticida i hemijskih supstanci uopšte mogu biti fatalne po male stanovnike akvarijuma. Kada krečite stan ili bojite nameštaj budite veoma oprezni. Akvarijum obavezno poklopite staklom i obmotajte u pamučni čaršav, često provetravajte stan da se isparenja ne zadržavaju u vazduhu.

..evo nekih biljaka koje se koriste za akvarijume..

[You must be registered and logged in to see this image.]
Azolla_caroliniana
[You must be registered and logged in to see this image.]

Ammannia_gracilis


[You must be registered and logged in to see this image.]

Aponogeton_longiplumulosus

[You must be registered and logged in to see this image.]
/Barclaya_longifolia

[You must be registered and logged in to see this image.]

Blyxa_japonica

[You must be registered and logged in to see this image.]
Blyxa_aubertii

[You must be registered and logged in to see this image.]
Bacopa_myriophylloides

[You must be registered and logged in to see this image.]
Bazzania_tridens

[You must be registered and logged in to see this image.]
Barclaya_longifolia

Vrste aqvarijumskih ribica,koje se najcheshce koriste..

[You must be registered and logged in to see this image.]
Acanthicus Adonis

[You must be registered and logged in to see this image.]
Apistogramma ramirezi

[You must be registered and logged in to see this image.]
Balantiocheilus melanopterus

Barbus tetrazona
[You must be registered and logged in to see this image.]

Betta splendens
[You must be registered and logged in to see this image.]

Hemichromis lifalili

[You must be registered and logged in to see this image.]

Očito je ovo područje koje izvanredno  poznaješ... Hvala ti  što i u nama budiš želju da vidimo i u tome ljepotu !

Vrste akvarijuma

Najčešće vrste materijala koje se koriste za akvarijume su staklo i pleksiglas. Oba materijala su se pokazale dobrim za držanje akvarijumskih riba.

Stakleni akvarijumi su povoljniji jer je materijal dovoljno raspoloživ da bi imao nisku cenu. Ukoliko su napravljeni od strane poznatih proizvođača, su generalno pouzdaniji, u smislu da neće curiti. Neki jeftino proizvedeni spremnici su podložni curenju i lomu. Kada kupujete akvarijum budite sigurni da ima garanciju protiv curenja za neki vremenski period. Svi stakleni akvarijumi su teški.

Pleksiglas akvarijumima raste popularnost u svetu. Oni su svetli, atraktivni i dostupni u raznim veličinama i oblicima. Takođe je manja verovatnoća da će curiti. Ipak, osim što su skuplji, lako se grebu, a mogu i da se „izboče“ s vremenom. Akvarijume od pleskiglasa je moguće ispolirati da opet izgleda kao nov, što sa staklom nije moguće.

Bez obzira koji je akvarijum izabran, budite sigurni da je uključen i poklopac. Poklopac će smanjiti isparavanje i moguće iskakanja riba.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Izbor akvarijuma
Akvarijum je pravi ukras naših domova, ali i životna sredina našim ljubimcima. Za uspešno bavljenje akvaristikom potrebno nam je dosta ljubavi, volje i znanja. Jedan od prvih koraka je izbor akvarijuma, čemu treba posvetiti posebnu pažnju.
Vrsta i veličina akvarijuma zavisi od prostora u koji planirate da ga smestite, cene i potrebe riba. Treba da znate da su veći akvarijumi lakši za održavanje za nego mali jer postoji više vode i površine za rasipanje otpada,a samim tim i okolina u kojoj ribe žive je stabilnija. Na primer, temperatura vode u većem akvarijumu se sporije zagreva i hladi (zbog toplih dana i hladnijih nići) nego u malom akvarijumu. Prema tome, akvaristima početnicima se savetuje što veći akvarijum, a da bude ekonomski i prostorno prihvatljiv.

Biranje mesta za akvarijum
1. Prvi zahtev za mesto akvarijuma je područje koje može izdržati njegovu težinu, s obzirom na to da je i sama voda teška (oko 1 k / l).
2. Akvarijum bi trebalo da bude što dalje od direktnog sunčevog svetla, koje podstiče rast algi i može uticati na temperaturu vode. Izbegavajte stavljanje akvarijuma blizu prozora ili vrata gde bi ga promaja mogla. Takođe, akvarijum bi trebalo da bude udaljen od bilo kakvih izvora toplote (peć, šporet, radijator) koji bi mogli da ga pregreju.
3. Akvarijum bi trebalo da bude blizu električnih utikača i na mestu gdje je olakšana izmena vode.

Cena je obično važan faktor u biranju vrste i veličine akvarijuma. Generalno, stakleni akvarijumi su jeftiniji nego od plexiglass-a. Uobičajeno je: što je manji, manja je i cena.

Potrebe riba: Pre odabira akvarijuma treba uzeti u obzir vrste i broj riba. Neke vrste zahtevaju velike akvarijume. Iako nije nužno odmah odlučiti koje ribe ćete imati u akvarijumu, da bi postigli najbolje rezultate, odlučite unapred.

Oblik

Oblici akvarijuma su dostupni u raznim varijantama, najčešće je pravougaoni. Najbolji oblik je normalan pravougaoni oblik. Postoje dva razloga za to. Kao prvo pravougaoni akvarijum sa odnosom starnica 2:1:1 obezbeđuje dobar odnos površine vode u odnosu na zapreminu vode. Odnosno dobru razmenu gasova između vode i spoljašnje sredine. Ovo je bitno jer količina kiseonika rastvorenog u vodi direkno zavisi od površine vode. Veća površina - više kiseonika.
Drugi razlog je taj što pravougaoni akvarijum možete uklopiti sa bilo kakvim nameštajem bilo gde u kući. Pravougaoni akvarijumi su dobri za ribe jer obično imaju veliku površinu za razmenu gasova. Međutim, takozvani " visoki " akvarijumi koji imaju malu površinu manje su prikladni, pa je potrebna snažna aeracija. Generalno, visoki akvarijumi nisu pogodni za veći broj riba kao što plići.
Drugi jako popularan oblik je trouglasti oblik ili oblik dijamanta. Obakvi akvarijumi su predviđeni da stoje u uglu prostorije. Akvarijumi u obliku dijamanta, ako su lepo uređeni, mogu se nalaziti i na drugom mestu u prostoriji jer omogućavaju 3D pogled na akvarijum. Kod ovakvih akvarijuma zadnji ugao je obično zasečen pa se pozadi nalazi filter.
Treći tip akvarijuma koji se kod nas često nalazi su staklene kugle. Nikako se ne preporučuju. Male su zapremine i kod njih nije moguće instalirati nikakav filter. Zbog toga voda se jako brzo zaprlja i ribe uginu. Ako često menjate vodu ribe uginu zbog hlora u vodi ili stresa zbog promene temperature.

Veličina akvarijuma je veoma bitna. Paradoksalno, održavanje manjeg akvarijuma zahteva više vremena nego održavanje većeg akvarijuma. U većem akvarijumu je lakše uspostaviti i održavati biološku ravnotežu nego u manjem. Minimalna zapremina akvarijuma koja se preporučuje je 30 - 40 litara. Svi manji akvarijumi su teški za održavanje jer se na njih ne mogu prikačiti veći i jači filteri, pa zato zahtevaju više nege i održavanja.

Stvari koje bi trebalo da razmotrite pre kupovine akvarijuma
[You must be registered and logged in to see this image.]
1. Početni troškovi i tip ribe.

Čuvanje akvarijumskih ribica u početku može biti prilično skupo. Ovo je uglavnom zbog toga što Vam je u početku potrebno dosta različite opreme kako biste obezbedili ribama odgovarajuće okruženje. Kupovina akvarijuma, filtera, svetala, i drugih osnovnih stvari, može prilično da Vas iznenadi konačnim računom, ukoliko ne povedete računa. Same ribe mogu biti jako jeftine, ali i veoma skupe ako je reč o posebnim ili retkim vrstama.

Za početnike entuzijaste, koji planiraju čuvanje slatkovodnih riba, početan ulog bi bio oko 200 eura pa naviše, zavisno od vrste riba i njihovih potreba. Morske (slanovodne) ribe i akvarijumi sa ovakvom postavom koštaju više od slatkovodnih akvarijuma. U oba slučaja važi pravilo da će veći akvarijum biti skuplji.Tipičan tropski slatkovodni akvarijum može bez problema da podrži jedan inč ribe po galonu vode, iako će ovo varirati zavisno od količine vodene površine (veća vodena površina dozvoljava više vazduha, za više riba). Veličina ribe po kojoj se meri je veličina koju dostiže u stadijumu pune zrelosti, ne računajući rep.

Neke ribe možda neće želeti da dele akvarijum sa drugim ribama svoje vrste. Takođe, ukoliko su teritorijalne – kao što većina morskih i pojedinih slatkovodnih riba mogu da budu – biće im potrebno više prostora u akvarijumu od navedene mere (inč po galonu). Kako morski, tako i slatkovodni akvarijumi imaju svoje prednosti i mane. Morske ribe češće imaju jarke i lepe boje, zahtevaju visok nivo nege i pažnje, pa se za početnike entuzijaste preporučuju slatkovodne ribe. Akvarijumi za ove ribe su jednostavniji za održavanje nego morski, budući da imaju manje hemijskih balansa o kojima treba voditi računa.

2. Veličina i lociranje akvarijuma

Dobar način za određivanje veličine i tipa akvarijuma koji će najviše odgovarati potrebama njegovih stanovnika, je da ustanovite koje biste ribe u njega smestili. Dalji izbor će biti uslovljen prostorom za akvarijum, kao i Vašim budžetom. Ali, uopšteno govoreći, veći akvarijumi su uvek bolje rešenje.

Ukoliko kupite veći akvarijum nego što mislite da vam je u početku potreban, imaćete više prostora za naknadno dodavanje riba, ukoliko se za to odlučite. Veći akvarijum će takođe imati više vode, što ubrzava razgradnju hemikalija i ostalih materija koje mogu biti prisutne u akvarijumu i izazvati bolest. Bez obzira koju veličinu akvarijuma da izaberete, nastojte da ga smestite na uzdignutu, čvstu površinu, i gde ne postoji opasnost od iskakanja.

Takođe bi trebalo da akvarijum držite podalje od grejača, prozora, vrata, da ne bi došlo do štetnih promena temperature. Blizina prozora je takođe opasna za akvarijum, budući da može da omogući prodor svetlosti u akvarijum. Previše svetlosti utiče na razvoj algi.

3. Strpljenje i azotni ciklus

Voda neće ostati u istom stanju u kome je bila kada ste je prvi put stavili u akvarijum. U trenutku kada dodate ribe u akvarijum, njihov izmet će početi da proizvodi određene opasne čestice. Na svu sreću, priroda je osmislila način da bakterije pretvore toksične materije u relativno bezbedne materije. Ovaj proces se zove azotni ciklus. Ribe luče otrovni amonijak prilikom disanja, a raspadnut izmet, kao i nepojedena hrana proizvode dodatni amonijak. Na početku azotnog ciklusa, posebna bakterija pretvara amonijak u nitrite (koji su takođe štetni), koji se zatim pretvaraju u nitrate. Višak nitrata može da se kontroliše redovnim menjanjem vode. Bakterija koja je neophodna za ovaj proces raste na površini filtera i šljunka ili podloge, i taj proces može trajati do šest nedelja, a počinje prvog dana kada dodate ribe u akvarijum. (I duže, ukoliko akvarijum zahteva niže temperature.)Razvijanje dovoljnog broja bakterija za održavanje zdravog akvarijumskog okruženja, zahteva vreme i strpljenje novopečenih akvarijumskih hobista. Biće potrebno vreme da se azotni ciklus kompletira. Postoji nekoliko saveta kako da ovo postignete. Prvo pravilo je da ne žurite. Ovo pre svega znači, da u početku dodate samo neke biljke.

Nakon otprilike dve nedelje, dodajte nekoliko otpornih riba koje su tolerantne na razne promene u akvarijumu. U početku bi trebalo da imate manje riba nego što akvarijum može da primi, a kasnije, nakon nekoliko nedelja, lako ćete dodati nove ribe, dozvoljavajući da se ekosistem u akvarijumu obnovi (reciklira) u međuvremenu. Svaki korak mora da bude pažljivo ispraćen, i postepen kako bi bakterije imale dovoljno vemena da se razviju i spreče porast otpadnih i štetnih materija. Dokle god azotni ciklus normalno funkcioniše, bićete mirni i Vi i ribe.

Ne bi bilo loše da imate opremu za testiranje amonijaka kako biste pratili da li se azotni ciklus normalno odvija, regularnim testiranjem vode. Iako ćete sigurno pasti u iskušenje da napravite promene u akvarijumu, bitno je da to ne radite, osim ako nivo amonijaka i nitrita ne postane nepodnošljivo visok duži vremenski period (privremeno visoki nivoi amonijaka i nitrita su deo procesa).

Trebalo bi da izbegavate previše riba u početku azotnog ciklusa, jer ćete poremetiti rast bakterija. Kako ciklus prirodno napreduje, ribe koje su u tom trenutku u akvarijumu mogu postepeno da se naviknu na promene koje se dešavaju u vodi, sa blagim porastom amonijaka i nitrita. Za nove ribe ista količina amonijaka i nitrita može biti smrtonosna. Kada se azotni ciklus završi, Vaš akvarijum će biti u stanju da održava bezopasan a konstantan nivo amonijaka i drugih hemikalija dokle god ima dovoljno bakterija. Održavanje bakterija, može pospešiti i određeni tip opreme za filtraciju za koji se odlučite.

4. Oprema za filtraciju.

Biranje prave opreme za filtraciju je jedan od najizazovnijih, ali i jako bitnih izbora koje ćete morati da načinite. U suštini, filteri u akvarijumu rade na tri različita načina.Biološka filtracija koristi prednosti prirodnog bakterijskog procesa koji je deo azotnog ciklusa. Biološki filteri omogućavaju veće površine za stvaranje dobrih bakterija, obezbeđuju da voda prolazi kroz kolonije, i štite bakterije koje učestvuju u azotnom ciklusu. Mehanička filtracija pomaže u uklanjanju nepoželjnih čestica iz akvarijuma. Ovo može da uključi izmet riba, mulj, nepojedenu hranu, ili prašinu. Voda u akvarijumu prolazi kroz mehanički filter, i povlači za sobom čestice koje treba ukloniti.

Filter se mora čistiti svakodnevno, kako bi se sprečilo nagomilavanje unutar njega.Hemijska filtracija može da ukloni neke rastvorene otpatke iz vode koje mehanički filter ne može. Kada voda prođe kroz hemijski filter, ove čestice se vezuju za delove filtera, koji ih posle izbacuju iz akvarijuma.

Nekoliko filtera nude različite kombinacije zavisno od metoda filtracije:

• Kanister filteri uključuju različite tipove filtracijskih medija pod pritiskom koji postižu tri tipa filtracije. Kada je pod pritiskom, voda se izgurava kroz medij kroz koji inače ne bi prošla, i ovaj proces omogućava dobru mehaničku filtraciju. Biološka filtracija je omogućena raznim tipovima medija, poput keramičkih prstenova i sunđera. Hemijski mediji mogu biti od ugljenika ili smole, ili njihove kombinacije. Kanisteri su malo teži za održavanje, ali su najfleksibilniji kada su u pitanju različiti mediji, i omogućuju najbolju mehaničku filtraciju. • Filteri na struju obezbeđuju pogodnosti filtera koji visi na akvarijumu, a jednostavnije je i menjanje medija. Većina ovih filtera poseduje ketridž koji sadrži iskorišćene filtracijske medije. Neki će koristiti tip biološke filtracije poput sunđera ili bio-točka. Reč je o generalno dobrim filterima za manje akvarijume (250 litara i manje).

• Suvo/mokri filteri koji se koriste kao biološki mediji, poput bio-loptica i bio-točkova, predstavljaju vrlo efikasne tipove bioloških filtera. Ovi filteri dozvoljavaju optimalnu biološku filtraciju, i razmenu gasova. Obično za filtracijski medij služe sunđeri i drugi mediji koji se koriste za mehaničku filtraciju. Po želji se može dodati i hemijska filtracija.

• Fluidizovani filteri su slični suvo/mokrim filterima po efektu biologijskim filterima. Međutim, oni to postižu na različite načine. Korišćenjem peska ili sličnog sintetičnog medija, proizvode veoma veliku površinu na kojoj bakterije mogu da se razvijaju. Peščani filteri ne proizvode ni jednu drugu vrstu filtracije. Kompaktni su i gotovo da ne zahtevaju nikakvo održavanje. Idealni su kao suplementarni filteri za kanistere, ili za prilično snabdevene akvarijume.

5. Ultraljubičasti (UV) sterilizatori.

UV sterilizatori mogu da se koriste u svrhu prevencije stvaranja algi, bakterija, virusa, gljivica, i čak nekih parazita. Ovi sterilizatori imaju germicidalnu ili UV lampu koja emituje ultraljubičaste zrake zaslužne za uništavanje nekih organizama, zavisno od količine ultraljubičastih zraka koji su izloženi. Od protoka vode kroz sterilizator, snage i prečnika sterilizatora, veličine akvarijuma, zavisi koliko će efikasno organizmi biti uništeni. UV sterilizatori su posebno korisni za akvarijume sa grebenima, kao i za one sa isključivo morskim ribama.

Za određene slatkovodne akvarijume se može koristiti UV sterilizator, iako nije neophodan deo opreme. Ukoliko je reč o većem sterilizatoru, korišćenim u svrhu kontrole parazita i bakterija, imajte na umu da će proizvoditi više toplote, a samim tim zahtevati čiler za velike akvarijume ukrašene grebenima.

6.Akvarijumsko osvetljenje.

Odgovarajuće osvetljenje je neophodno za akvarijume koji sadrže žive biljke, ili morske životinje. Dobro osvetljenje će takođe uticati da čitava postava akvarijuma, kao i njegovi stanovnici, izgleda atraktivnije. Budući da ove životinje više nisu pod utacajem prirodnog sunčevog osvetljenja, obezbeđivanje odgovarajućeg veštačkog svetla je od esencijalnog značaja za dobro opšte zdravlje riba.

7. Grejači i termometri.

Nezavisno od toga koje ribe odaberete za akvarijum, moraćete da obratite pažnju na temperaturne zahteve. Temperatura vode u akvarijumu mora da bude konstantna, njene česte promene mogu uznemiriti ribe, što će se lako odraziti na zdravlje, odnosno – pogodovaće nastanku bolesti. Većini riba je potrebna temperatura između 23-26°C. Ukoliko imate samo jednu vrstu riba u akvarijumu, moći ćete lakše da ispoštujete njihove temperaturne zahteve. Ukoliko imate više vrsta, podesite temperaturu na 24-25°C. Morski akvarijumi će možda zahtevati više pažnje za održavanje konstantne temperature, budući da im je potrebno više osvetljenja, koje već greje vodu.

8. Oprema za testiranje vode i dodavanje raznih hemikalija

Dobro stanje Vašeg akvarijuma zavisi od kvaliteta vode u njemu. Možete nabaviti različite hemikalije i dodatke koji će pomoći u održavanju odgovarajućeg balansa koji je neophodan za dobar kvalitet vode. Zavisno od riba koje izaberete, možda će vam biti neophodni posebni podešivači pH vrednosti, so ili malo aditiva. Potrebni su pročišćivači vode koji će je čistiti od hlora i ostalih opasnih hemikalija iz vode sa česme. Oprema za testiranje je neophodna da bi se utvrdio kvalitet vode.

9. Hrana i suplementi.

Ishrana je bitan element u očuvanju zdravlja stanovnika akvarijuma, a idealna ishrana je uglavnom ona koja se može naći u radnjama, u obliku sasušenih ljuspica. Ova hrana je dovoljna za vaše ribe, ali hranjenje njom svakodnevno možete uporediti i sa jednoličnom ishranom koju biste vi konzumirali (bilo bi možda dovoljno da jedete pirinač svakodnevno za preživljavanje, iako bi to značilo nedostatak određenih hranljivih materija, i jednoličnu, dosadnu ishranu).Postoji nekoliko opcija kada je u pitanju ishrana riba, ali bitno je da zapamtite da je najbolja raznovrsna ishrana. Isplanirajte kako ćete da menjate hranu s vremena na vreme uz dodatke vitamina. Na ovaj način ćete ribama obezbediti sve neophodne hranljive sastojke, i održati ih u aktivnom stanju.Neki vlasnici preferiraju živu hranu, koja ima i prednosti i mana, mada se ne preporučuje početnicima. Zamrznuta hrana i granule su dobra alternativa, kao i zooplanktoni.

10. Kontrola zdravlja.

Bolestima su podložna sva živa bića. S vremena na vreme, vaša riba se može razboleti. Iako ćete se u početku osećati bespomoćno, ne brinite; postoji nekoliko načina da pomognete svom ljubimcu. Iako većina tretmana zavisi od specifičnog oboljenja, ne bi bilo loše da na početku obezbedite akvarijum koji će služiti kao karantin (može poslužiti i pri dodavanju novih riba u akvarijum). Odvajanjem bolesne ribe, ubrzaćete proces izlečenja, ali ćete istovremeno smanjiti rizik da se bolest proširi na ostale ribe. Obolenja riba mogu biti posledica različitih stvari. Najčešći razlog bolesti je gljivična, bakteriska i parazitska infekcija. Za svaki od navedenih tipova će biti potrebana različita vrsta lečenja, a najbolje je da medikamente imate pri ruci i pre pojavljivanja bolesti.

11. Kupite zdravu ribu u startu.

Pre kupovine riba, biće neophodno da pripremite akvarijum i ostavite nekih 3-4 nedelje kako bi se azotni ciklus kompletirao, i kako biste utvrdili da sva mehanička oprema funkcioniše kako treba. Kada sve to bude pripremljeno, ribe možete nabaviti u proverenim prodavnicama. Trebalo bi da odlučite koju vrstu i koju količinu riba želite da kupite, i na taj način izbegnete da vam prodavac proda nešto neodgovarajuće. Ne zaboravite da bi u početku trebalo kupiti neke izdržljivije ribe, a onda, nakon nekoliko nedelja, dodate još, po izboru. Postoji još nekoliko stvari koje bi trebalo da imate na umu prilikom kupovine.
Riba bi trebalo da:
• Bude oprezna.
• Bude aktivna, ali ne hiperaktivna ili nestabilna.
• Da ima nezamućene oči.
• Da ima zaobljen, ali ne otečen stomak.
• Da ima peraja koja su u dobrom stanju.
• Da diše kontinuirano, bez zastajkivanja.
• Da izgleda glatko i koloristično, bez neprirodnih mrlja i viška sluzi.

Postarajte se da što pre dođete kući, ili pitajte prodavca da doda više vode u kesu ukoliko Vam treba duže od petnaest minuta da stignete do kuće. Ubacite kesu sa ribom u akvarijum, kako bi se postepeno privikla na promenu temperature. I, ukoliko ste podesili pH nivo, kao i nivo drugih hemikalija, postepeno dodajte akvarijumsku vodu u kesu sa ribom u sledećih sat vremena kako biste dali ribi vremena da se aklimatizuje. Kao opšte pravilo, tropski slatkovodni akvarijum bezbedno podržava inč ribe po galonu vode, iako ovo može da se poveća s većim akvarijumima.

12. Ne zaboravite na biljke

Iako neki novopečeni akvaristi mogu da se uplaše od čuvanja biljaka, realne potrebe za tim strahom nema. Ukoliko se odlučite za neke otpornije vrste, one mogu da prežive u većini akvarijuma, a dodatno su korisne u kontroli algi, u poboljšanju kvaliteta vode, smanjenju napetosti kod riba, ali i iz estetskih razloga – akvarijum će izgledati prirodnije i lepše. Ukoliko se odlučite za biljke, obezbedite lampu od najmanje 1.5 vati ili jednu lampu po galonu vode (od 2-3 vati). Ovo će zahtevati da nabavite najmanje dvostruki red lampi, ili kompaktnu fluorescentnu, koja nije uobičajena za početnike, ali je vredna dodatnog troška.

Prateći ova jednostavna pravila, Vaš akvarijum bi trebalo da bude spreman za 6-8 nedelja. Zapamtite da su veći akvarijumi jednostavniji za regulisanje i dozvoljavaju veće varijacije kada su u pitanju vrste riba. Iako će akvarijum od 45 litara izgledati kao jeftinije rešenje, akvarijum zapremine 131 litara će biti bolji za početnike a omogućiće i bolje okruženje za Vaše ribe, kao i mogućnost različitih vrsta.

popovac ::

Očito je ovo područje koje izvanredno  poznaješ... Hvala ti  što i u nama budiš želju da vidimo i u tome ljepotu !

..kada sam zhivela u kutji i dok su mi sva deca bila pod okriljem,imala sam pregradni zid,tj.akvarijumski zid mi je delio dnevnu sobu od trpezarije i kuhinje..kada su deca otishla,kucu sam prodala,veruj mi da jedino zhalim radi tog aquarijuma..naravno da tekstove sam pronalazila na net/u sam copy,predugo bi bilo da sama kucam,ali se razumem dosta u tematiku..