Nemi šlog - snažan udar iz potaje
PETINA starijih od 60 godina doživi takozvani nemi moždani udar, a toga uopšte nisu svesni. Jer, ovi moždani udari se ne oglašavaju, ne daju jasne simptome kao oni veliki, ili glavni.
Iako su naizgled neprimetni, ovi udari su podjednako opasni kao i oni koji daju jasne simptome. Što je čovek stariji, to su veće šanse da ga pogodi nemi šlog, jer je više od 30 odsto starijih od 85 godina imalo „kratak prekid“ u mozgu.
- Ukoliko oni prođu nezapaženo, kasnije neće moći da se izbegne sledeći, obično glavni moždani udar, koji sigurno neće biti nem, upozorava u intervjuu „Novostima“ profesor dr Nadežda Čovičković Šternić, neurolog iz Klinike za neurologiju KCS. - Nažalost, poslednjih godina porasla je učestalost moždanih udara i kod mlađih od 40.
* Zbog čega se zovu nemi infarkti, i da li baš uvek prolaze nezapaženo?
- Nemi su zato što nije bilo jasne kliničke slike koja bi pacijentu i okolini dala jasne znake da se nešto dešava. Izostali su kratka oduzetost jednog dela tela, poremećaj govora, smetnje u koordinaciji pokreta. Moguće da je neki od ovih simptoma i postojao, ali ih je pacijent zanemario pošto nisu bili upadljivi. Nekad se dešava da ni lekari ne prepoznaju te znake, pa smatraju da pacijent nije imao tegoba.
* Ako nije bilo jasnih simptoma i tegoba, zašto su onda oni opasni?
- Nemi infarkti dva do tri puta povećavaju rizik od sledećeg moždanog udara. Taj sledeći moždani udar opet može da bude nem, ali ako se više puta ponovi veće su šanse da se dogodi onaj pravi moždani udar sa jasnom i teškom kliničkom slikom. Mnogo je bitnije što su oni veoma podmukli.
* Do kakvih još posledica mogu da dovedu nemi moždani udari?
- Vremenom, ako njih ima više, onda oni dovode postepeno do menjanja nekih drugih funkcija u mozgu. Pacijent postaje manje koncentrisan, pamćenje i pažnja mu slabe, počinje malo teže da hoda, žali se na olovne noge. Ožiljci koje ostavljaju na krvnim sudovima i moždanom tkivu, vremenom mogu da odvedu u vaskularnu demenciju. To je u stvari njihov najveći klinički značaj.
* Koliko nemih udara čovek može da doživi dok mu se ne jave prve posledice?
- To je teško proceniti. Jer, nemi udari ako se dogode u nekim oblastima mozga u prednjem ili slepoočnom delu mogu pre da rezultuju oštećenjem pamćenja i koncentracije, poremećajem mentalnih funkcija. Greška je što se takve promene pripisuju starosti, jer i star čovek može i treba normalno da funkcioniše ako je zdrav. Zbog toga se mnogi i ne jave lekaru. Kad se pregledaju, snimak magnetnom rezonancom pokazuje da je imao nekoliko nemih šlogova, iako nikad nije pretrpeo nijedan od simptoma akutnog moždanog udara.
* Po čemu se nemi udari razlikuju od klasičnih?
- Nemi infarkti su takozvani lakunarni infarkti i nastaju kao posledica bolesti malih krvnih sudova u mozgu, arteriola, venula, kapilara, odnosno krvnih sudova malog promera. Na njima se, kao i na velikim krvnim sudovima, odigravaju aterosklerotične promene. Te promene, zbog malog lumena krvnog suda, brže dovode do suženja ili začepljenja, što je osnova za nastanak lakunarnog moždanog udara.
* Da li krvni sud u kom je došlo do suženja zauvek ostane začepljen?
- U većini slučajeva on ostaje začepljen ili sužen. Ponekad krvna struja može da „ponese“ materijal koji je zapušio krvni sud, i vremenom se pacijent oporavi. Krvni sudovi, ipak, ostaju izmenjeni i problematični, i pitanje je samo kada će ponovo doći do zapušenja koje će dovesti do novog udara.
* Znači li to da je neminovan sledeći moždani udar?
- Svakako. Jer, svaki moždani udar, bilo da je nemi ili onaj koji se oglasi, ima jednu izraženu osobinu - ponavljanje. Nakon prvog moždanog udara sigurno će uslediti drugi.
* Koliko obično protekne vremena do novog udara?
- Kada će da se javi novi moždani udar zavisi od faktora rizika. Vaskularni faktori rizika su bolesti koje olakšavaju nastanak moždanog udara. To su visok krvni pritisak, zatim neke srčane bolesti, naročito one koje su praćene aritmijom. Poremećaji srčanog ritma pogoduju stvaranju ugruška u srčanoj šupljini. Odatle, sa krvnom strujom, može da ode do mozga i zaglavi neki krvni sud. Šećerna bolest je, takođe, važan faktor rizika, poremećaji holesterola i triglicerida, loše navike poput pušenja ili prekomerne upotrebe alkohola, mnogo sedenja i mirovanja, a malo fizičke aktivnosti. Od toga koliko pacijent ovih faktora rizika ima, i kako su oni regulisani, zavisi da li će se pre ili kasnije javiti novi moždani udar.
* Kako tretirate pacijente koji su preživeli nemi udar, i da li uopšte može da se spreči onaj glavni?
- Sekundarna prevencija se bavi sprečavanjem nastanka novog moždanog udara. Postoje određene vrste antiagregacionih lekova koje smanjuju sposobnost slepljivanja trombocita. Jedan od najpoznatijih lekova ove vrste je aspirin. Za sprečavanje novog moždanog udara koriste se i statini koji smanjuju nivo tzv. lošeg holesterola, a zahvaljujući drugim osobinama sprečavaju javljanje novog moždanog udara. Naravno, treba da se kontroliše i hipertenzija ili dijabetes ako ga pacijent ima.
* Da li jak ili hronični stres može da izazove moždani udar, ako pacijent nema nijedan od pomenutih faktora rizika?
- Stres može jedino indirektno da utiče, jer dugotrajan stres vremenom dovodi do recimo visokog pritiska, a on je opet uzročnik moždanih udara.
I MLAĐI NA UDARU
* ŠTA je uzrok nastanka moždanih udara kod mlađe populacije?
- Sve više mladih ljudi ima visok pritisak ili dijabetes koji nije kontrolisan. Ako se šlog javi kod pacijenta mlađeg od 30 godina, onda se obično radi o posledici uzimanja droga, obično kokaina ili drugih psihoaktivnih supstanci, jer kokain recimo provocira i izaziva izliv krvi u mozak. Drugi, ređi uzrok je urođeni poremećaj zgrušavanja krvi, ili bolest arterija.
VIŠE OD 42.000 ŠLOGOVA
* KAKO se kotira Srbija po broju moždanih udara?
- Nažalost, kao i u svim zemljama u tranziciji, broj moždanih udara u Srbiji je u porastu. Godišnje se u našoj zemlji dogodi oko 42.000 moždanih udara, a u svetu za godinu dana čak 11 miliona nemih infarkta. Od svih moždanih infarkta, nemi udari zauzimaju 93 odsto, dok klasičnih udara ima oko šest odsto.
11/11/2013, 06:00