Robo-spermatozoidi budućnost oplodnje

Istraživači iz Instituta za integrativnu nanotehnologiju iz Drezdena u Nemačkoj uspeli da zarobe muške polne ćelije i upravljaju njima pomoću hemikalija i magnetnog polja.
[You must be registered and logged in to see this image.]

BERLIN - Kiborzi u ljudskom telu.
Nemački naučnici iz Instituta za integrativnu nanotehnologiju iz Drezdena uspeli su da naprave uređaj kojim kontrolišu kretanje spermatozoida. Reč je o prvom biološkom robotu koji pokreću spermatozoidi i on će se u budućnosti koristiti za veštačku oplodnju, ali i precizno slanje određenog leka do bilo kojeg dela tela.

Manipulacija

Oliver Šmit iz drezdenskog instituta konstruisao je minijaturne metalne nanotube dugačke svega 50 mikrona i prečnika od pet do osam mikrona, odnosno hiljaditog dela milimetra. Cevčice su zatim ubačene u tečnost koja je sadržala semenu tečnost bika. Kako bi naprave zadržale individualne spermatozoide, mikroskopske cevčice su uže na jednom kraju. Naučnici mogu da, koristeći magnetno polje, njima upravljaju i kontrolišu pravac kretanja, dok rep spermatozoida, koji funkcioniše kao propeler, nanorobotu daje pogon.

Iako je ispitivanje izvršeno na spermatozoidima bika, ne postoji razlog zbog kojeg isti metod ne bi mogao da se koristi na ljudskim ćelijama.

- Najveći izazov bio je da se veličina mikrocevi uskladi s glavom spermatozoida tako da može da ga uhvati a da u isto vreme dovoljno očuva mobilnost repa. Sada, kada je taj problem rešen, moguće je da se magnetima upravlja mikro bio robotom koji pokreću spermatozoidi. Mogućnost kontrole sperme prilikom veštačke oplodnje je najprivlačnija primena nove tehnologije, ali je to još teško realizovati - rekao je profesor Šmit.

Pravi izazov

Naučnici su do sada uspeli da izdaju određena prosta uputstva grupama ćelija samo putem hemikalija i magnetnih polja, a tehnologija nikada ranije nije bila primenjiva na individualnu ćeliju. Spermatozoidi su, kako kaže nemački tim, izuzetno pogodni za ovu vrstu istraživanja jer nisu štetni i ne zahtevaju spoljašnji izvor energije.

Inače, istraživanje je objavljeno u radu pod nazivom „Razvoj flagele sperme kao pogona za mikrobiološkog robota“ u naučnom časopisu Advansed materijals.[You must be registered and logged in to see this image.]