Šta radiš kad ti neko nedostaje? Ništa?

Naslov: Šta radiš kad ti neko nedostaje? Ništa? 5/2/2014, 10:03

Šta radiš kad ti neko nedostaje? Ništa?

Uh. To pitanje sa pitajućim odgovorom pročitah u inboksu. I odgovorih. Ništa. Pustim da me pokida i da prođe. I znate šta?

Niko živ mi ne nedostaje toliko, da me to pokida.
Doba savremene komunikacije, skajpovi, čuda. Pa uvek mogu da vidim i čujem onoga ko mi nedostaje, čak i ako je na naopakoj strani sveta.

Pa čak i ako smo se rastali u tako lošim odnosima, da sam ga obrisala iz telefonskog imenika, a ne samo sa Fejsbuka.

A sve mi se čini da je ono pitanje mirisalo na to.
Šta dakle, radiš kad ti neko živ nedostaje, a nemaš poziciju sa koje možeš lagodno da ga pozoveš?

Ako si obuzdana onim na šta imaš pravo, ne radiš ništa. Izmučiš se, isplačeš se, popiješ dva tri bensendina i prođe. Za neko vreme.

A ako si sebična i samo hoćeš olakšanje, onda iscimaš onog ko ti nedostaje. Šalješ mu poruke. Zoveš samo da mu čuješ glas. Neka malo i njemu prošeta knedla po grlu. Samo, rizikuješ da ti na pitanje kako si da odgovor kome se ne nadaš. Ti naravno, hoćeš da čuješ da je smoren, da mu nije dobro i da mu fališ, a on je možda zaljubljen i sav blistav, pozitivan i pun energije i najboljih želja. Da ti se smuči.

I onda moraš da gutaš sve one knedle sama i da se praviš kako i ti njemu želiš sve najbolje i kako ti je baš drago…
U stvari, suština tog nedostajanja je telesna.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Hoćeš nekog da zagrliš, da mu osetiš miris, da osetiš ono nešto što osećaš samo u fizičkom prisustvu te osobe. A to je veza koju imaš sa njom. Fini energetski pramičci koji vas povezuju u predelu stomaka, grudi, glave. Fluid.

Način na koji te oblije toplina od tog osmeha i tog pogleda. Što zna kako da te postidi. I nasmeje. I iznervira.

Nedostaje nam to kako se osećamo pored nekog ko nam nedostaje.
Pa, kad osetiš kako ti neko fali u zagrljaju, pomisli kolika je privilegija to što možeš da ga pozoveš, pa i da ga sretneš i zagrliš, jer je živ, jer postoji. Da li te još uvek voli, ili te je već preboleo, da li i ti njemu nedostaješ, ili te se uopšte i ne seti… to su pitanja sujete. Nisu važna.

Daleko je najvažnija činjenica da živog čoveka možeš da vidiš, sretneš, zagrliš. Kad-tad.

Gadno je kad ti nedostaje neko ko je van domašaja. U drugoj dimenziji. Nije živ. A stalno ti nedostaje.

I to nedostajanje se sastoji koliko od čiste tuge, toliko i od straha da ćeš zaboraviti zvuk tog glasa, izraze lica, rečenice, zezanja, događaje. Jer oni ostaju tamo gde su prestali, a život se gomila preko njih beskompromisno, zavejava ih smetovima sadašnjosti, zatrpava novim licima i glasovima i kad staneš i preslišaš se – nije prošlo ni dve godine, a u tvom životu već ima pet novih osoba i pedeset pet važnih događaja o kojima nikada nećeš pričati osobi koja će ti uvek nedostajati. Jer samo nju bih mogla da nasmejem izjavom slušaj ovaj olinjali grof je u stvari tvoja ciljna grupa. I samo njega bih poslušala da mi opet kaže čuj, ne valja ti to, neće ti biti dobro…

I sve mi se čini da ih nisam dovoljno grlila dok su bili blizu. Verovatno je uvek tako, kad nekog izgubiš.

Najviše ti nedostaje ono što mu nisi dao.
Sa godinama naučiš da daješ sve što možeš, u svakoj prilici. I da kad okončaš vezu, okončaš i nedostajanje. Potrošiš sebe uz nekog i ideš dalje.

Lakše je sa godinama. Tojest, lakše je sa živima.

Sa ostalima, postaje sve teže.

Broj poruka : 2123 Datum upisa : 26.12.2013

Tako istinito!
Bravo Palma*, izvrsno!
Kao da sam pročitala svoje misli, ali ti si ga baš kazala na način, koji sve obuhvata u celinu.

Da dodam još i ovo:
U suštini, meni kad neko nedostaje, osećam se kao u kavezu. Mogla bih da grizem, cepam... kao histerična mačketina koja se kandžama uhvati za zavesu!
Može taj neko da mi nedostaje neko vreme... Malo vremena. I onda: dosta je toga bilo! dodji

Ne verujem u stih:"Ljubav je lepa, samo dok se čeka..."
Ne verujem u te platonske kerefeke... Jedan je život, nemam ja kad da čekam toliko!

A kad mi nedostaje onaj ko mi je trajno nestao iz života..? Misliš da imam rešenje? Jok!
Otud tuga, otud patnja... Mnogo mi ljudi nedostaje (neki su umrli, neki su živi, ali toliko nepristupačni - da je ta vrsta neprisustvovanja skoro ravna smrti)...
I šta ja radim? Samo osećam užasnu prazninu, a totalno sam bespomoćna da je ispunim bilo čim.
Sa njom ležem, sa njom se budim.

Naslov: Re: Šta radiš kad ti neko nedostaje? Ništa? 6/2/2014, 16:53

..uh..takva mi je sudbina,ceo zhivot mi najmiliji nedostaju..prvo su mi roditelji umrli mladi,pa suprug,mlad kao rosa,pa prijatelji se iselili shirom sveta,trbuhom za kruhom,pa dragi zhivi preko okeana a na sve to,da mi bash zabiberi zhivot sin ode da zhivi u Japan i naravno ,moje unukice sa njim..sve ih chekam,svima im se radujem kada dodju i za svima odtugujem kada odu..

Broj poruka : 2758 Datum upisa : 13.07.2013

Ma more - nek` je zivota, neka ide zivot!
Najvaznije je da su ti nasi dragi dobro, da zive, da su voljeni... Zato, onda kad tuga stisne, setimo se da je to njihov izbor i put, da smo i sami deo tog puta, a njemu najbolje doprinosimo tako sto ih ne opterecujemo svojom tugom, bilo cim negativnim. Resenja za tu sugavu tugu/nedostajanje nema, pa onda dobro, mora malo da se odboluje, posebno onih "zutih minuta" pa se onda opet pridigne, komunicira onako kako to prilike zahtevaju, pa sta ako je "na daljinu"... vidite se, cujete, volite se sasvim svoji, kao da ste skupa.

Posebno nema resenja za tugu za preminulim, jer taj nedostatak je konacan u ovom nasem zivotu lepom. Upravo ta konacnost jeste pecat koji potvrdjuje da nema izbora, da nema dalje... iako tu prazninu sporadicno dotakne uteha zahvalnosti sto smo ih imali, lepo dali i uzeli, zajedno proziveli... Kaze se da oni zive u nasim srcima, no njih ipak nema i tu prazninu niko i nista drugo ne moze da ispuni. Mozda upravo to sto su nasi treba da nam da snagu da tuga ne bude teziste njihovog zivota u nasem sebicnom srcu... Eto.
A ono kad nedostaje onaj u koga si ti zaljubljen, a on u nekog treceg, pa mozda je i to zbog neke pozitive ili manjeg zla, mozda je bolje tugovati zbog toga sto ti nedostaje dozivljeno lepo, nego tvoj san o zajednickoj sreci, onda kada nastupi kajanje zbog promasaja... dobar je moto - uvek napred, sa onim sto imas i mozes!

Broj poruka : 2758 Datum upisa : 13.07.2013

P.S. Palma, ne rekoh da Ti je odlican post/razmisljanje, bravo!

Naslov: Re: Šta radiš kad ti neko nedostaje? Ništa? 12/2/2014, 14:54

...razmishljam,cheznem,osecam se prazno...kada ti neko nedostaje,to je kao da ti neko uzme deo tebe,neki vitalni organ i onda se muchish sa veshtachkim odrzhavanjem organizma...osecam se kao da sam na dijalizi ali ne bubrega vec dushe...

Naslov: Re: Šta radiš kad ti neko nedostaje? Ništa? 12/2/2014, 15:54

_Zana_ ::: ...razmishljam,cheznem,osecam se prazno...kada ti neko nedostaje,to je kao da ti neko uzme deo tebe,neki vitalni organ i onda se muchish sa veshtachkim odrzhavanjem organizma...osecam se kao da sam na dijalizi ali ne bubrega vec dushe...

Draga, ovako se sad ja osećam... baš!

Naslov: Re: Šta radiš kad ti neko nedostaje? Ništa? 12/2/2014, 16:33

Palma* ::

_Zana_ ::: ...razmishljam,cheznem,osecam se prazno...kada ti neko nedostaje,to je kao da ti neko uzme deo tebe,neki vitalni organ i onda se muchish sa veshtachkim odrzhavanjem organizma...osecam se kao da sam na dijalizi ali ne bubrega vec dushe...

Draga, ovako se sad ja osećam... baš!

..razumem..ja se tako osecam vec duzhi period..valjda ce i nama granuti sunce..

Broj poruka : 3445 Datum upisa : 17.05.2014 Godina : 32

Uzmem nesto pojedem,pa mu napisem u poruci svoja osecanja...

Broj poruka : 15823 Datum upisa : 30.11.2012 Godina : 70

Meni često po neko nedostaje.... Ne dam se zbuniti. Ne dostaje zato što je tako hteo ili htela ,a ja nisam pitan da li to želim. A za ono što nisam pitan ne osjećam odgovornost. Znači na pitanje: Šta radiš kada ti neko ne dostaje ,odgovaram ,ne snosim odgovornost . šmeker

Naslov: Re: Šta radiš kad ti neko nedostaje? Ništa? 19/5/2014, 19:41

popovac ::: Meni često po neko nedostaje.... Ne dam se zbuniti. Ne dostaje zato što je tako hteo ili htela ,a ja nisam pitan da li to želim. A za ono što nisam pitan ne osjećam odgovornost. Znači na pitanje: Šta radiš kada ti neko ne dostaje ,odgovaram ,ne snosim odgovornost .

hehe...popovac,lako cemo za odgovornost,nego shta cemo sa chezhnjom?

Broj poruka : 3445 Datum upisa : 17.05.2014 Godina : 32

Tako mi nedostaje da samo lutam mislima...

Naslov: Re: Šta radiš kad ti neko nedostaje? Ništa? 24/5/2014, 13:56

_Zana_ ::: hehe...popovac,lako cemo za odgovornost,nego shta cemo sa chezhnjom?

_Zana_ja sam prema sebi posebno realan. Tu svoju realnost sam toliko usavršio,da mogu kontroliratisopstvene osjećaje i tačno ih kanalizirati. Davno sam naučio da čežnja i iščekivanje nije ništa drugo nego dozirano zavaravanje . A ja sebe neću da zavaravam ?

Broj poruka : 3445 Datum upisa : 17.05.2014 Godina : 32

Vec me ubi nedostajenje...Sad samo jedem...

Broj poruka : 2123 Datum upisa : 26.12.2013

Sedim ovde i svašta radim, ne bih li skrenula misli.
Ne pomaže.

Broj poruka : 3445 Datum upisa : 17.05.2014 Godina : 32

Ni meni :(

Broj poruka : 273 Datum upisa : 30.07.2017

Znam da će doći...znam da je sve ok...nedostaje ali u ovom slučaju nikada do patnje i bola.

Naslov: Re: Šta radiš kad ti neko nedostaje? Ništa? 1/8/2017, 14:30

Jesam romantik u dusi ali sve ima svoje granice....
O G U G L A O

Broj poruka : 15823 Datum upisa : 30.11.2012 Godina : 70

Sada to svrstajem u svoju zabludu bez realnog pokrića.... Nemože neko nedostajati ako postgoji takva želja. Sve se svodi na vreme u kojem će taj nedostatak da se neutralizra... Makar je danas to lako izvodljivo... šmeker

Broj poruka : 273 Datum upisa : 30.07.2017

Počela sam da nedostajem sama sebi...
Previše davanja, izostanaka iz uobičajenih aktivnosti, brkanja prioriteta i onako ja kao Šumar u jednoj temi prst na čelo...
Ali, odluku nikakvu nisam donela...ne može, još uvek ovako mora biti!