OPROSTITI...

Naslov: OPROSTITI... 8/2/2014, 20:31

[You must be registered and logged in to see this image.]

Čini mi se da je ovo veoma lep i poučan tekst na ovu temu.

Svako je nekad bio uvređen. Nekada je uvreda bila namerna, nekada nehotična. O kakvoj god uvredi da se radi, ma kakvi motivi stajali iza nje, najbolje što se nakon toga može učiniti jeste da se uvreda oprosti.

Ovo, verovatno, lepo i plemenito zvuči, ali je znatno lakše preporučiti tako nešto nego to i izvesti. Uvreda boli, peče, naročito ako vam je uputi osoba koja vam je draga. Uvredom vas omalovažavaju, ponižavaju, i to je zaista teško oprostiti. Ali bi ipak trebalo potruditi se. Zašto?

Zato što, dokle god uvredu ne oprostite, vi ostajete povređeni. Šta god da bude s osobom koja vam je uvredu uputila, makar je vi i "pokopali" sarkazmom, ako uvredu ne oprostite, to je kao da rani ne dopuštate da zaraste, već je stalno čačkate i iznova otvarate. I ona stalno iznova krvari, a vas i dalje boli.

Šta onda učiniti ako vas neko uvredi? Prvi korak jeste da sebi priznate da ste povređeni. Nemojte se zavaravati i govoriti sebi da "to nije ništa", sasvim je normalno da se posle primljene uvrede osećate povređeno, to vas ne čini slabom. Drugi korak bio bi da sebe vratite u prošlost, da se podsetite svih trenutaka kada ste bile povređene - tako ćete prepoznati zbog čega vas je ova uvreda u toj meri pogodila.

Sledeći korak bio bi da naučite da izbegnete uobičajene reakcije na uvredu (bes, psovanje, vikanje, udaranje, sarkazam...). Pokušajte da ne učinite ništa od toga. Probajte da učinite ono najteže, da napravite četvrti korak - a to je da uvredu oprostite. Svesno se suzdržite od želje za osvetom i osobi koja vas je uvredila iskreno poželite da shvati da je pogrešila, da joj bude žao zbog greške i da nauči da bude obazrivija. Šta time postižete?

Postižete to da sebe izdignete iznad osobe koja vas je uvredila. Uvreda se vraća toj osobi i njenoj savesti, a vi slobodno nastavljate sa svojim životom, neopterećeni.

Da ne bude zabune: sve ovo ne znači da treba da ostanete uz osobu koja vas konstantno vređa, pa makar vam ta osoba bila na neki način bliska. Ukoliko vas neko stalno omalovažava i ponižava, sasvim je normalno da se ili vi sklonite, ili da tu osobu uklonite iz svoje okoline. Onda kada to nije moguće, potrudite se da se za nanete vam uvrede svejedno ne svetite, već da ih ignorišete i izdignete se iznad njih - jer ćete se tako vi same osećati najbolje.

P.S. Mnogo puta sam oprostila ali i zaboravila pošto nisam zlopamtilo. Ali to zaboravljanje je znalo da me dovede do novih razočarenja u prijateljstva, koja naravno nisu bila ona prava.
Praštanje nije slabost, praštanje je snaga. Praštanje nije glupost, već mudrost. Praštanje je u svojoj suštini plemenitost ali opraštanje iz plemenitosti prelazi u slabost onoga trenutka kada sebi uporno opraštaš. Nije problem sebi oprostiti. Čovek je zbog životnih kompromisa, sujete i ega uvek spreman sebi oprostiti. Jer, oprostiti sebi, znači ne biti kriv. Ili bar ne osećati težinu krivice. Meni je ipak najteže sebi da oprostim.

Kažu da je jedini put prema miru (ovdje mislim duhovnom u pojedinaca) opraštanje?
Da li ste vi osoba koja prašta!?

Broj poruka : 2123 Datum upisa : 26.12.2013

Palma* ::: Da li ste vi osoba koja prašta!?

Manje značajne nepravde praštam. Velike - nikad! Samo ih potisnem, da se ne bih ždrala... ali ne zaboravljam.
Bilo bi hrišćanski ispravno da mogu, kad me neko udari da mu okrenem i drugi obraz! Al' ne mogu! ljuta sam

Nisam ja još toliko duhovno sazrela. Nekako mi to dođe nepraktično!
Ako me neko jednom pokrade, ima da ga ganjam dok se pravda ne zadovolji.
Ne mogu ja da čekam da mu proradi savest! Kad plati, onda ću, možda, da razmislim o opraštanju!

Broj poruka : 2758 Datum upisa : 13.07.2013

Prastanje nije lako,ali se uci, a vrlo je vazno u tome uspeti, prvenstveno zbog sebe, kao i zbog onog - "pocisti" oko sebe i u sebi. Meni je vazno ko me povredi. Ako je neko bas blizak, onda nakon neke vrste blokade zbog neverice, pokusam razumeti zasto je to ucinila. Ako u tome uspem, onda je daleko lakse. Mislim da svi ti koji vredjaju druge to cine iz neke svoje slabosti/nemoci, sve jedno da li je u pitanju zavist, izgubljen interes, pakost, zloba, sta god. Ponekad mozda i zbog nedostatka nase paznje ili nekog delovanja.
Relativno lako zaboravljam i prelazim preko sitnih uvreda, ali ako me bliska osoba duboko povredi ili jos gore - izda, u meni se nesto polomi i ona nikada vise ne moze biti isto. Nisam osvetnik, ne vracam "dug', ali na nesumljiv nacin "otkacenom" stavljam do znanja da vise nije moja. Nemam tu vrlinu da se trudim da ta osoba shvati svoju gresku, vise zameram sebi sto sam je pogresno kotirala, odnosno nas odnos. Eto.

Naslov: Re: OPROSTITI... 14/2/2014, 13:51

Da li smo spremni da oprostimo preljubu?

Prevara, preljuba ili neverstvo, kako god to nazvali biće u stanju da probudi neko sećanje ili nelagodu zbog mogućnosti da se odigra. Još ako nosimo ožiljak koji je preljuba ostavila, počeće da nas svrbi i peče, sve dok ponovo ne prokrvari. U stomaku počinje da kuva i mi ne znamo da li da se ljutimo na počinioca, na Boga, ili na onoga ko nas je načinio grešnima. Osetićemo nepravdu i nemoć bez obzira sa koje strane je posmatramo, iz koje i čije uloge. Ipak, da li isto sudimo kao učesnici u preljubi, kao glavni glumci ili kao nemi posmatrači koje ta predstava ne može da boli?

Da li ste se sreli sa ovakvom situacijom? Da li ste primetili kako se naše mišljenje menja u zavisnosti od toga koliko lične koristi i zadovoljstva dobijamo iz te situacije? Da li ste svesni da je reč o istom pojmu onda kada vas strast gura u naručje zauzete osobe i kada vam se čini da nijedna cena nije previsoka, kao i onda kada se suočite sa prisustvom nekog trećeg u vezi za koju ste dali sve? Koliko je nas koje smo imale vezu sa zauzetim muškarcem i za to nalazile najrazličitija opravdanja?

Koliko je istih nas koje smo se osetile poniženo kada je u našu vezu ušetala druga? Iako bismo radije izabrali da varamo nego da budemo varani, ne znači da verujemo kako se preljubnik kroz preljubu šeta bez tereta u grudima koji ga pristiska i pojavljuje se u naletima griže savesti, straha od otkrivanja i noćnih mora. Plašimo se da ćemo povrediti dragu osobu, bojimo se optužbe koja narušava lepu sliku o nama i zauvek uništava naklonost i topla osećanja, a neretko se pribojavamo da bi i onaj treći mogao da najebe (naročito ako je taj treći muškarac i to fizički slabiji od našeg).

Šalu na stranu. Preljubnik je pod tenzijom i nije mu lako. To je sasvim sigurno. Pa ipak, ne uspeva da siđe sa talasa koji je uzjahao, a kada pokuša, naiđe novi, i jahanje se nastavlja. Opasno je, uzbudljivo, neizvesno, ali zar nije u tome draž? Grešnik najčešće pronalazi razloge zbog kojih to radi… Oni mu se mogu učiniti toliko blistavo jasni dok, u jednom trenutku, zamalo ne oseti da ima prava na to. Dobro znamo da je razlog uvek moguće pronaći.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ali uprkos osećaju krivice i povremenim napadima straha, grešnik za sebe neće reći: Ja sam svinja, monstrum, nečovek i dostojan (dostojna) sam svakog prezira, jer gazim nečiji život i pljujem na sve što mi je pruženo. Ove, i još mnogo gore reči, spremno ćemo izreći preljubniku direktno, ujedno se starajući da što veći broj ljudi sazna za neoprostivi greh i bezdušnu izdaju tog nedostojnog predstavnika svog pola. Osećamo se prevareno, iznevereno, zgaženo, odbačeno, zloupotrebljeno, povređeno, izmanipulisano, uništeno, ranjeno, ubijeno…

Sve što je ikada bilo lepo zasućemo pepelom i učiniti veliki napor da omalovažimo osećanja koja smo donedavno razmenjivali. Da li je sve baš tako? Da li je kriv onaj što je prekršio obećanje vernosti ili je kriv onaj što je u takvo obećanje ikada poverovao? I da li je prevara uzrok nesklada u partnerskim odnosima, ili baš suprotno posledica tog nesklada? Ili ni jedno ni drugo, ili i jedno i drugo? Ili nešto sasvim treće? Jedinstven odgovor nije moguće dati.

Ma koliko je se plašili, nikada ne možemo biti sigurni da preljuba neće zakucati baš na naša vrata. I niko od nas unapred ne može da zna kako bi ovog nezvanog gosta dočekao. Zato o njoj nemojte misliti, da ne čuje kako joj ime dozivate. O preljubi nemojte loše govoriti da ne poželi da vam se osveti. Nemojte je ignorisati, jer nije sposobna da podnese odbacivanje… Nemojte joj suditi, jer glavu ume i da skine, a nekome i da spasi. Najvažnije – nikada se nemojte zaklinjati. (Lutka Lutka Bgd)

Naslov: Re: OPROSTITI... 15/2/2014, 06:33

...prashtanje je velika chistka dushe jer samo tako mozhemo ici dalje...prashtam ali ne zaboravljam.

Naslov: Re: OPROSTITI... 21/2/2014, 14:16

Moj oproštaj imaš, mene više nemaš

Pitanje uopšte ne sme da bude šta smo spremni da oprostimo, a šta ne, već, kada praštamo, zašto to radimo. Neka svako pojedinačno oformi i definiše prag sopstvene tolerancije izvan kojeg oproštaj nema na životu. Ali, svako do linije prekršaja je spreman da oprosti nekome nešto. Stoga, zanimljivo je uočiti zašto smo skloni praštanju i zašto je, štaviše, praštanje neophodno.

Predstavljeno u obliku hrišćanske dogme, logično je da svaki sledbenik, po propisanoj božijoj volji, prašta. Što podrazumeva neograničenje. Apsolutno praštanje. Danas praštamo nezavisno od verskog opredeljenja. Prosto se ne pitam da li, kada treba da oprostim, to treba da uradim u zavisnosti od onoga u šta verujem. Polazimo od sebe. Ne oslanjamo se na već osmišljena pravila i ne dolazimo do apsolutizma u praštanju. Imamo granice, kako ne. Ali, postojanje istih neretko zavisi od principa kojih se držimo, oproštaj zavisi od onoga što postupkom pomilovanja očekujemo od osobe kojoj se prašta.

Ko veruje da će opraštanjem učiniti onoga koji povređuje boljim veruje u babarogu. Iz iskustva, konstantnim opraštanjem se životinja ne čini čovekom. Ko oprosti jednom, divno je, ko oprosti dvaput istu grešku nekome, neka se malo priupita ili nek izmeni način na koji nekoga želi da učini savesnim i zrelim.

Opraštamo jer ne želimo da izgubimo, jer nam je stalo, jer volimo. Opraštamo da bi nastavili nešto u šta verujemo. Opraštamo kako bismo pružili šansu i tako pokazali veličinu duše.

Oproštaj ne podrazumeva i nastavak odnosa. Ne, ne. Zato je oproštaj nezavisan od tolerancije. Oproštaj nadolazi kada se tolerancija naruši. Opraštamo posle, što ne znači da ćemo nastaviti tu i gde smo stali.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Štagod da vam je neko nekada uradio, vaš oproštaj je morao da bude dupli. Niste samo opraštali drugoj strani, već i sebi. Ko oprosti, lakši je. Oslobođen je gorčine, želje za osvetom, oslobođen je tereta i može da lebdi. Da nastavi dalje i možda ponovo sretne ljude koji će zahtevati oproštaj. Dakle, praštamo zbog sebe.

Međutim, buni me što pri svakom opraštaju prizivamo opravdanje. Ne, to su dva savim različita pojma. Ne praštamo jer smo nešto uspeli činjenicama da opravdamo. Dobro je kada opravdanja ima, ali ga nema uvek – prem da težimo ka tome da ga uvek niotkuda stvorimo. Kada to radimo, pravdamo sopstveni oproštaj znajući da možda ne treba oprostiti.

Svima sam sve uvek oprostila. Što ne znači da svi ti to i znaju, da sa svim tim ljudima i dalje razgovaram ili da ću jednom ponovo razgovarati. Oprostila sam sebi sve ljude koji su me jednom izdali, povredili, mnogo povredili, postideli, osramili, uništili. Oprostila sam, ne i opravdala. Oprostila sam i zauvek okrenula leđa kada sam pozudano znala da nakon već drugog ili trećeg oproštaja nisu izvukli poentu mog opraštanja, kada sam shvatila da ja verujem u babarogu, kada sam uvidela da su ostali isti, da ne izvlače večne lekcije iz sopstvenih grešaka. Precrtala sam sve te ljude, jer proces opraštanja nije nimalo lak. Ne želim da me dovode do tog stadijuma da moram ponovo da praštam identične stvari. Nemilosrdan je to put, posut trnjem, a ti na njemu bos.

Oprostite uvek. Ali ne dovodite sebe do toga da praštate zauvek. Pravdajte kada je to realno. I neka se oproštaj ne rimuje sa produžetkom kontakta.

U zdravlje. (Elena Ederlezi)

Broj poruka : 2191 Datum upisa : 09.10.2013

Broj poruka : 2191 Datum upisa : 09.10.2013

Naslov: Re: OPROSTITI... 22/2/2014, 15:14

Prevaziđite osećaj krivice

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pogrešili ste i krivo vam je? Nikako ne možete to da prevaziđete i krenete dalje? Pomozite sami sebi sa ovih par koraka.

Često pogrešimo prema prijateljima, partneru ili roditeljima. Zbog te greške izjeda nas krivica. Nekada nam te osobe pomognu da je prevaziđemo, ali nekada je to jednostavno teško. Čini nam se da smo mnogo pogrešili i da ne možemo dalje. Kao da smo zapali u gusto blato.

Ako ste prema nekome pogrešili prvo i osnovno je da se izvinite, da pokušate popraviti situaciju, da nađete rešenje. Čak i ako neko ne prihvati izvinjenje, napravili ste bitan korak. Verujte, ta osoba vam je već u duši oprostila. A ovo će vama značiti mnogo.

Osećaj krivice je obično rezultat emocionalne iscrpljenosti i uglavnom je preteran. Obično, uopšte niste krivi toliko koliko mislite da jeste. Uvek morate dati sebi još jednu šansu. Vi biste je dali drugima, zar ne? Nikada nije kasno da budete bolja osoba.

Šta bi bilo kada bi smo svi nosili osećaj krivice? To sigurno ne bi dobro izgledalo. Već sama pomisao da želite stvari da popravite, da više ne ponavljate greške, vodi vas na bolji put. Razgovarajte sa prijateljima, analizirajte vaše probleme. Trudite se da se uposlite nekim novim kreativnim projektima ili nađite novi hobi. A nekim ljudima je lakše ako stvari stave na papir.

Broj poruka : 2123 Datum upisa : 26.12.2013

Ako sam svesna svoje pogreške, gledaću da izgladim stvar - što je moguće pre.
Problem je sa onim mojim greškama, kojih nisam svesna. Povredim nekog, a pojma nemam da je povređen. Nemam nameru, a ispadne tako. Ako nema razgovora, i ja ne saznam da sam tu osobu, tim svojim postupkom povredila... može se desiti da ponovo učinim pogrešku. Nek' mi lepo kaže! telefoniram

Pa da ja znam.

Šala, naravno.

Sad već stupamo na tlo emocionalne inteligencije: ja, kao svesno, razumno, osetljivo biće, moram da pretpostavim šta bi nekog moglo da povredi. A ne da se pravim mutava: "E, nisam znala da ne voliš da te ogovaram!", na primer hehe..

Mora se imati osećaj, mera, moraju se znati granice... To može da se uči, ali mora i da se poseduje (mislim na tu EQ Doktor

)

Broj poruka : 15823 Datum upisa : 30.11.2012 Godina : 70

Što znači oprostiti i kako praštati?
Praštanje. Jedna od stvari s kojom se često susrećemo. Vjerojatno se pitamo zbog čega bismo nekome oprostili?! Kako oprostiti?! Što praštanje znači za naš odnos?!

- 1- Praštanje vas oslobađa

Sve dok nekome ne oprostite vi ste povezani s tom osobom. Vaše misli će se stalno vraćati na osobu koja je pogriješila i stalno ćete iznova proživljavati tu situaciju. Emotivni link među vama ostat će toliko jak da će u vama izazivati mnogo patnje, koja će se reflektirati u vama, a u krajnjoj liniji i vi ćete biti negativni i izazivati bol ljudima s kojima ste okruženi i koji su vam dragi.

Kada oprostite oslobađate se te osobe. Kada oprostite oslobađate se agonije.

-2- Oprostite sebi

Ono što mislite o drugim ljudima često je refleksija onoga što mislite o sebi iako to nije uvijek očito. Druge ljude osuđujemo onoliko strogo koliko osuđujemo sebe. Osoba koja je na primjer vrlo kritična prema drugima vjerojatno je vrlo kritična i prema sebi.

Ako oprostite sebi na nečemu što ste nepromišljeno napravili prije 10 godina, pa zatim i bliže stvari, navika praštanja će se ukorijeniti u vama, te ćete lakše praštati drugima.

-3- Oprostite svima

Ponekad lakše opraštamo velike i krupne pogreške, a zbog sitnica se znamo duriti godinama.

-4- Kada oprostite, stvarno oprostite
Kada oprostite nemojte se više vraćati na to ili ćete nastaviti omotavati se lošom vezom s tom osobom. Možete na praštanje gledati kao natjecanje između dvije osobe te misliti kako praštanjem pokazujete da ste bolja osoba od druge strane i time pokazivati svoju superiornost.

Ali od veće je koristi da na praštanje gledate kao na oslobađanje od druge osobe i zatočenosti u prošlosti.

Evo postavih iz Googla kao motiv da kažem svojed mišljenje. Nikada u životu nisam vjerovao u čin praštanja niti sam ikada u životu od bilo koga molio za opraštanje. Jednostavno nema u mojim osjećajima mjes ta za taj čin , i ja ne opraštam a ne tražim da se meni oprosti. Možete o meni misliti što god hoćete ali taj stav promjeniti neću. Za mnoge ću od sada biti "crna ovca "ali opraštati neću. šmeker

Broj poruka : 2123 Datum upisa : 26.12.2013

To, popovac!
hehe..

Naslov: Re: OPROSTITI... 28/2/2014, 21:36

[You must be registered and logged in to see this image.]

Broj poruka : 2191 Datum upisa : 09.10.2013

[You must be registered and logged in to see this image.]

Naslov: Re: OPROSTITI... 3/3/2014, 10:24

..sve bih ti oprostila,chak i da me ostavish,samo ne bih nikada ako sa andjelima odesh..

Naslov: Re: OPROSTITI... 16/6/2014, 11:45

[You must be registered and logged in to see this image.]

Naslov: Re: OPROSTITI... 8/7/2014, 08:31

Što je oprost i zbog čega je važno praštati?

Oprost je način da zacijele naše boli i rane, način pomoću kojeg otpuštamo negativne emocije i oslobađamo se njihova pritiska, a može biti i način pomoću kojeg se ponovo povezujemo sa drugima i sa sobom.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Oprost nam je svima potreban kako bismo mogli živjeti cjelovite živote. Osjećaji poput mržnje, krivnje, ljutnje i zamjeranja troše jako puno naše životne energije.
Oprostiti ne znači: "Da, uredu je to što si napravila/o.", ne znači: "Prihvaćam tvoj postupak.". Oprostiti znači: "Spremna/an sam otpustiti iz sebe svu mržnju, ljutnju, zamjeranje i osjećaj krivnje.
Opraštamo osobi (ili sebi), ali to ne znači da se slažemo sa postupkom i da kažemo: "Ok, uredu je to što si napravila/o" ili "Prihvaćam tvoje postupke", NE – kažemo: "Nije u redu to što si napravila/o, ali ja se više ne želim ljutiti na tebe, ne želim zamjerati i mrziti". Ali opet, to ne znači: "Sada je sve ok, ja sam ti oprostila/o, a ti dalje čini po svom, pa ako me opet povrijediš, ja ću ti opet oprostiti." NE – mi ne možemo mijenjati druge ljude, samo sebe i svoje doživljaje. Ako se osoba koja nas je povrijedila kaje i uviđa svoju pogrešku, uviđa svoj postupak, tada sa našim praštanjem dvostruko djelujemo – otpuštamo iz sebe negativna osjećanja i oslobađamo krivnje osobu koja nas je povrijedila. No, ako osoba, koja nas je povrijedila, dalje nastavi postupati po svom, moramo naći načina da se zaštitimo i udaljimo od te osobe. U tom slučaju praštanje je jednostrano, jer sve što možemo učiniti jest otpustiti negativne osjećaje iz sebe.

Što znači oprostiti?
Oprostiti ne znači dozvoliti drugima da nas gaze. Ne opraštamo ponašanje, već opraštamo toj osobi. Opraštanje se događa u nama, ne izvan nas. Oprostiti znači pustiti bol da ode za naše vlastito dobro, kada shvatimo da nepraštanjem kažnjavamo jedino sebe – da sebe osuđujemo na život u boli i nesreći.
Kada oprostimo, sjetimo se da osoba koja nas je povrijedila nije bila u svojem najboljem izdanju te da je ljudski griješiti, da svi mi griješimo.
Kada odlučimo oprostiti, prestajemo drugima suditi i prestajemo vrednovati ljude kao dobre i zle. Ne postoje dobri i loši ljudi, samo dobri i loši postupci…
Svi smo mi više puta bili povrijeđeni i pri tome nismo zaslužili bol, ali smo ipak bili ranjeni. I, ako ćemo biti iskreni, i mi smo više puta druge povrijedili. Problem nije u tome što se bol događa, nego u tome što ne možemo ili nećemo oprostiti. To je bol koja nastavlja boljeti i ona traje sve dok ne oprostimo. Imamo izbor: živjeti život sa praštanjem ili nepraštanjem.
Ako izaberemo ovo drugo, tada kroz život akumuliramo bol, držimo se starih rana, mržnje, zamjerki, ljutnje i uzrujavanja. Održavamo na životu tužne i bolne dijelove naše prošlosti te živimo i hranimo svoje ogorčenje.

Želja za osvetom
Želja za osvetom često puta zna biti kočnica u praštanju. "Oko za oko, zub za zub." Ili drugim riječima rečeno, uzvratiti istom mjerom. To je impuls koji se javi kada smo povrijeđeni. Nažalost, osveta je samo privremeni osjećaj oduška i/ili lažnog zadovoljstva. Nakon toga slijede osjećaji srama i krivnje, zbog toga jer se spuštamo na način ponašanja koji je protivan našim uvjerenjima, za koji znamo da je pogrešan i kakvog smo maloprije zamjerili osobi koja nas je povrijedila.
Nepraštanje nas drži zarobljenima u boli i ogorčenju koje sve više raste. Nepraštanje također može predstavljati i vrstu bijega. Često je lakše kriviti nekog drugog, nego nešto učiniti, promijeniti ili popraviti. Kada je naša pažnja usmjerena na tuđe pogreške, ne moramo gledati u sebe i svoje probleme… Život u bolu čini nas vječnim žrtvama, a nekim ljudima to odgovara, zar ne?
Oprost je put do slobode i preuzimanja odgovornosti za svoj život.

Broj poruka : 2191 Datum upisa : 09.10.2013

Zbogom, ljudi DAME I PRIJATELJI SA FORUMA, ja vam odlazim,
došlo vrijeme da se odmorim.
Ostati će uspomene,
i na noći i na vrijeme
kad smo skupa zore čekali.

Zadnju pjesmu, evo, pjevam ja
prijatelji, vama, od srca.
Skoro će i zora svanuti,
moramo se rastati.

Zadnju pjesmu, evo, pjevam ja
prijatelji, vama, od srca.

Z B O G O M P R I J A T E LJ I D R A G I I M I L I, N E C U V A M S E V I S E V R A T I T I

Broj poruka : 2123 Datum upisa : 26.12.2013

Tojota !?
Nadam se da je ova pesma - jedna bezvezna pesma - samo odraz neke trenutne slabosti. Svi se, ponekad, tako glupo osećamo!

Naslov: Re: OPROSTITI... 2/10/2014, 20:54

Tojota,nadam se da ce te proci,shto god da je u pitanju i da cesh se vratiti!

Broj poruka : 2758 Datum upisa : 13.07.2013

Tojota, Ti si nas, verujem da ce se prevazici to sto je povod za Tvoj post i da cemo se i dalje druziti. Uzivaj gde god da si ljubav