Noćas si moja...

Naslov: Noćas si moja... 16/3/2014, 21:40

Elena Ederlezi: NOĆAS SI MOJA NABOKOVA LOLITA

Ispij me žednim grlom, gutaj me ukroćenim usnama, sažvaći me tako da od grešnika, da od mene čežnjivog, nad tvojim telom prostretog, da ništa ne ostane.

Voli me svojski, voli me moja Nabokova Lolita.

Noćas me moji mrtvi, okom prekim, sa opustele zemlje, nišane dok iseljavam tebe iz čednosti, noćas mi i moje misli brane da željan tebe budem u tebi. I svet me, od kog nas krijem, čini mi se osudnički kroz rupe mraka odnekud ipak vidi i gleda. A, postelja ova, vodama dva tela natopljena, ćuti barabu, ćuti mene, ćuti tebe mojim međunožjem načetu, tebe grozničavo zaljubljenu. Taman se umirim tobom u sebi, taman sve što nas deli krene da nestaje, al’ ga razbojnički neko zloćudno čudo vrati, vrati da me seti da si ipak noćas moja Nabokova Lolita.

I zastaje tvoj uzdah miliji od glasa ushićenog šteneta. Trebalo bi da me tišina, najednom iskopana, zaustavi, al’ ja ne umem da prestanem da sisam mladost sa tvojih tek zrelih dojki. Valjda osećaš i ti da nas noćas hiljadu zveri gone, zato glasak kroz ljubljene i poplavele od stiska usne pustaš dok su nad nama svi naši neprijatelji postrojeni.

– Zašto si preplašen? Nije li nešto do mene?

Nisi mi neprijatelj ti, neprijatelj su mi tvoje godine, koje i kad se pomnože sa dva ne jednače mojima, tako mi preti sve zbog ta tvoja dva bela mlada kolena obgrljena mojim bokom. Neprijatelj mi je tajna u kojoj te od svih čuvam, jer tajne su tu da bi ih neko jednom razotkrio. Izdaće me sve ono što čuvam, od čega i čime nas čuvam, i zbog čega o nama ćutim. Uz već odavno prezrelo voće zriš. A, o tome ljudima se ne sme govoriti. Čuvam te u međunožju sebično, u srcu mi stojiš i tu te još ljubomornije držim. Na mom umornom čelu ti si moj strah, u mom si oku ona suza koja je da kane uvek spremna, na mojim si rukama obnažena Nabokova Lolita, i tako mi ruke postaju neodgovornost i odgovornost jer te u njima nage ima.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Tako si otmeno bela, sva utegnuta na jednoj možda i već sveloj koži. Tako si prepadno mlada mome istrošenom veku. I voliš me tako kao što me nikada volele nisu. Voliš bez druge namere osim ljubavi, voliš me čistinom svog bića, voliš me netaknutim jezikom što niz mene klizi. Volim te i dok se čini da sve naše razlike, po gluvim zidovima sobe, crtaju od sena zveri. Volim tvoju mladost u meni.

Nije do tebe, do toga je što si ti moja Nabokova Lolita.

Naslov: Re: Noćas si moja... 17/3/2015, 14:28

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dajem ti se. Gubim se pod tobom u sebi ne želeći da se odvojiš od mene ni onaj trenutak, dok sam se hvatala za šipku na uzglavlju kreveta. Pritiskaš me uz taj krevet, krevet uz patos da ne poletimo zajedno sa njim. I nežan i divalj vodiš nas. Gubim dah. Sirova strast, cjdi nas polako. Tela nam klize, mešaju nam se sokovi, jecaji i uzdasi od siline zadovoljstva. Moj vrisak i tvoj krik sa kapima znoja ne prestaje u noći sa mirisom lavande..

Broj poruka : 15823 Datum upisa : 30.11.2012 Godina : 70

[You must be registered and logged in to see this image.]

Naslov: Re: Noćas si moja... 25/3/2015, 11:54

[You must be registered and logged in to see this image.]

Uvek je vodila ljubav kao da joj je poslednji put, tako je sve radila, tako je živela; ali nama ovo zaista jeste, mada nijedno od nas to ne zna, poslednji put. Poslednji put za ove grudi. Grudi Helene Trojanske bile su tako zadivljujuće da kada ih je, po padu Troje, prinela mužu, Menelaj nije bio u stanju da joj naudi. Neodlučna ruka je ispustila mač. Ovo je žena koju volim i ovo su njene grudi. Bezbroj puta premotavam ovu traku u svojoj glavi. Jesi li pokazala zemljotresu svoje grudi, Vina, jesi li ih prinela bogu oluje, zašto nisi da jesi, možda bi, ma sigurno bi, preživela.

Ovo su grudi žene koju volim. Stavljam nos između njih i udišem njihov oštar miris, njihovu zrelost. Stavljam svoj ud među njih i osećam dodir njihove punoće.
(Salman Ruždi- “Tlo pod njenim nogama”)