Ponos

Temicu sam htela postaviti sinoc, zbog postova kojima su forumasi bili skoro iskljucivi u stavu da partneru (koji ode pa se vrati) ne bi dozvolili da se vrati.
Ovo zato sto sam ponosna osoba i sto sam stekla utisak da je ponos vrlo cesto jedan obican gad, koji nicem ne sluzi, samo nas urnise kroz osecanja povredjenosti. Njegov dom je, kazu-a sa tim stavom se slažem, u naglašenom egu.
Pa jesam li u pravu?

Bez ponosa chovek je kao ljushtura..mada nema veze ,bar ne kod mene,puno,ponos,jednostavno ako me onaj koga volim napustio,ne zhelim ga nazad,iz prostog rayloga,voljeni se ne napushtaju pa proizilazi da me nije ni voleo kada me je napustio.A shta ce mi onda nazad?

trag ::

... stekla utisak da je ponos vrlo cesto jedan obican gad, koji nicem ne sluzi, samo nas urnise kroz osecanja povredjenosti. Njegov dom je, kazu-a sa tim stavom se slažem, u naglašenom egu.
Pa jesam li u pravu?

Mora postojati ono, što se zove MINIMUM DOSTOJANSTVA. Ako ne poštujemo sebe, kako možemo očekivati da nas drugi poštuju?

Davnih dana sam, sa svojim egom, povukla liniju fronta I, mada je ego moj anđeo čuvar (sam je sebi dodelio to visoko zvanje), ponekad mu sve zube polomim pajserom. Al' egu stalno rastu novi zubi. I stalno podbada: "Vidiš šta ti radi ovaj tip? I stvarno misliš da to trpiš? Pa, dokle, bre, Solveig? Dokle misliš da se ponižavaš?"

Ja raspalim sa onim pajserom, smlatim ego, raskrvarim ga skoro do smrti, i kažem mu: "Zbog tebe, budalo, ja sam ostala bez tog tipa! Zbog tebe, skote, jer mi ne daš da se ponizim, zamolim, puzim, grebem! Zbog tebe sam opet sama!"

Ego, onako bezub i smlaćen, posmatra me s poda. Čini mi se da mu je pogled podrugljiv, a to me još više nervira! I mrmlja, sebi u bradu:
"Biti s nekim, po svaku cenu, beskonačno opraštati i puziti, ide samo meni u prilog. Od toga samo ja, opet, imam koristi: udovoljavaš meni, tvom egu, kako ne bi patila. Džabe ti mene lomiš, ja se uvek pridignem!"

Citat :

Od toga samo ja, opet, imam koristi: udovoljavaš meni, tvom egu, kako ne bi patila. Džabe ti mene lomiš, ja se uvek pridignem!"

To je to! Svakako, licno dostojanstvo ne dovodim u pitanje, niti mislim da je bilo ko od nas u vezi u kojoj partner ne postuje njegovo/ljudsko dostojanstvo. Samo, mora da moze da se ponosu odbiju rogovi tamo gde sadrzina veze/odnosa cini vecu vrednost.

Ako neko jednom ode od nas, sa nekim od sledećih izgovora:
- dosadilo mu je
- hoće da isproba nešto novo i bolje
- takav je, kakav je! Vagabundo po prirodi,

pitam ja, onda:
Kolika je vrednost i sadržina takve veze bila? Treba li ugušiti svoj ponos i pustiti ga da tera po svome?

Jok,kažem JA!
Jok, kaže moj ego!

Pa neka sam i blesava!

E pa to nije sadrzina! Ne bih ni ja   

...opet cu ja,u ime ponosa su se vekovima deshavale,ruzhne stvari jer ljudi chesto,da li namerno ili shto im nije jasan pojam ponos,zloupotrebljavaju i opravdavaju njime svoje postupke pa i mnoga zverstva.Pojam nacionalnog ponosa je toliko puta izazvao prolivanje krvi,paljenje chitavih gradova pa i unishtavanjem raznih kulturnih bashtina da je davno postao sinonim za razbojnishtvo i silu..

Spada li ovde sujeta, kako je sa njom?

Ponos je u većini slučajeva vještački stvoreno mišljenje o sebi, svom znanju i svom umjeću i ima za osnovu prikazati sebe u zamišljenoj veličini koja se dopada društvu u kojem se krećemo. To je proizvod našeg ega koje branimo svim silama .Ego smatra da su nebitne stvari, posebno bitne, onda ispada da smo sebe stavili u ozračje ne pogrešivosti i da smo mi najbolji i najači, i da prestavljamo uzorak svake savršenosti. Tako stvorenom "biću" sve je dozvoljeno i sve mu ide od ruke.Naj bitnija stvar u održanju takvog stanja da se ne sagleda racionalno stanje oko sebe, i da se ne dozvoli poimanje da su slava, novac, mladost prolazne veličine. Sve te vrste ponosa stvaraju od nas vrlo ranjive ličnosti koje dokazana istina i sagledanje stvarnog stanja "spuštaju" na zemlju i dovode u podređeni položaj, odnosno na pravo mjesto. Iz opreza da se to nebi desilo mi svim silama držimo svoj ego izvan dohvata racionalnih odnosa.

Potpuno se slazem sa prethodnim postom. Bitno je tu samo razgraničiti šta je ljudsko dostojanstvo, a šta ta predstava skrivalica, pa naema problema u odnosima.

Lično poznajem tu sujetnu crtu, stvarno me dotiče kad me po mom mišljenju omalovaži neko koga cenim, ranije sam reagovala, a sa godinama sam naučila da ne skačem na prvu loptu. U tom "poslu" pitala sam se zašto to neko kaže i ima li tu istine, pa mi je to hladilo emociju. To stvarno pomaže pa ga zato preporučujem sličnim sebi.