Aj’, budi malo realan

Naslov: Aj’, budi malo realan 15/4/2014, 11:27

Aj’, budi malo realan

Ako prihvatimo da su različite percepcije realnosti zapravo različite realnosti i da nam od našeg viđenja, doživljaja, tumačenja i projekcije sopstvene realnosti zavisi kvalitet i intenzitet života, upustili smo se u ozbiljno proširivanje svesti.

Ako je sve u glavi i sve zavisi od nas, od našeg stava, namere, fokusiranosti, rešenosti i energije koju ulažemo u svoje životne projekte, prihvatili smo svu odgovornost za svoj život.

Ali.

Ne možemo odjednom postati pozitivni, pretvoriti se od uplašenog, uskraćenog, povređenog i nesigurnog bića u protočni svemirski bojler, iz koga navire topla voda povoljnih okolnosti i ostvarenja želja i namera, čim odvrnemo slavinu.

Jer to nije realno. Čovek se ne pretvara odjednom u nešto drugo. Samo postepeno postaje sve više ono što jeste i to samo ako tvrdo radi na tome.

To isto važi u oba smera ljudskosti. Ka očovečenju i obeščovečenju.

Niko se nije jednog jutra probudio lud, odlepljen od realnosti, psihotičan, zao, sebičan i surov. Od rođenja je radio na tome.

Možda zato što je materijal kojim je raspolagao bio najzgodniji i najupotrebljiviji za tu vrstu obrade.

A možda zato što nije imao snage i pameti da prepozna sve one prilike kada je mogao da krene u obrnutom smeru.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dakle, kosmički protočni bojler nećemo postati samo zato što nam je sinulo da je to moguće i da tome težimo.

Nego ima da težimo i težimo. Kao da ponovo idemo u školu. Osnovna pismenost. Pa srednje usmerenje ka osnovnom poznavanju sopstvene realnosti. Pa strukovne studije upravljanja nekim segmentima. Onima koji nam idu od ruke. Pa dugogodišnja praksa, sa dodatnim seminarima i edukacijama o upravljanju segmentima realnosti za koje baš nimalo nismo nadareni. Pa doktorati i magistrature, iz svih segmenata realnosti. Uspeh. Ljubav. Sreća. Ispunjenje želje. Pomaganje drugima. Obučavanje drugih. Pa onda stručni ispit iz ega.

Oh, znate li da i posle 40 godina duhovnog rada i iskustva u kosmičkoj protočnosti, ljudi padaju na tom ispitu?

I ako se tada ne vrate osnovnoj pismenosti, sledeću priliku više ne dobiju.

U svakom trenutku svoju realnost projektujemo u sve segmente svog života. Jedini način da naučimo upravljanje onim što inače stalno radimo sa vrlo malo svesti, a najčešće potpuno nesvesno, jeste da saznamo sve o sebi. Za šta su nam šanse vrlo male.

U sticanju osnovne pismenosti iz upravljanja realnošću, prvo uočimo i izdvojimo one tačke u kojima nas naše tumačenje realnosti sputava u realizaciji naših namera. Zatim smo dužni da uklonimo iluzionističke zastore kojima su ogrnute naše namere i zamisli. A zatim da operemo i širom otvorimo prozore percepcije koja se bavi našim potrebama.

Uzalud ćemo uz pomoć svih mogućih duhovnih tehnika i disciplina prizivati, vizualizovati i privlačiti bračnu i porodičnu sreću, ako je suštinska potreba naše prirode monaška. Recimo. To je drastičan primer, ali postoji mnogo drugih stvari kojih nismo svesni, a koje nam ometaju realizaciju vizije.

Realnost ne trpi poetska i mitska tumačenja. Ona troši krv, meso i disanje. Tek kad sebe upoznamo temeljno, u stanju smo da izjednačimo frekvenciju projekcije svoje realnosti sa frekvencijom realizacije. I to povremeno. Često, ako smo baš veoma dobri. A iskustvo odvrtanja slavine i puštanja tople kosmičke vode, vodi u naprednu praksu upravljanja realnošću. Sve do onog stručnog ispita iz ega.

Nemojte propustiti nijednu lekciju. Ako vas život uporno uči skromnosti, to je samo zato što vas sprema da položite stručni ispit. Ako ste pametni i imate snage. (Aleksina Đorđević)

Naslov: Re: Aj’, budi malo realan 16/4/2014, 11:45

..biti realan ne znachi iskljuchiti emocije,dok sa druge strane,kada se emocije upletu,realnost se iskrivi..

Broj poruka : 2758 Datum upisa : 13.07.2013

"Ako prihvatimo da su različite percepcije realnosti zapravo različite realnosti i da nam od našeg viđenja, doživljaja, tumačenja i projekcije sopstvene realnosti zavisi kvalitet i intenzitet života, upustili smo se u ozbiljno proširivanje svesti.

Ako je sve u glavi i sve zavisi od nas, od našeg stava, namere, fokusiranosti, rešenosti i energije koju ulažemo u svoje životne projekte, prihvatili smo svu odgovornost za svoj život."

Kako odrasti na brdovitom Balkanu/YU prostoru (gde su kadri osporiti i samog Boga zivog) i prihvatiti ove pretpostavke kao polazne duhovne vrednosti? Ovu prvu i nekako, i to cisto u svrhu razumevanja razlicitosti i tolerancije, ili skup mogucih orjentacija, a za ovu drugu - da je sve u glavi i da sve zavisi od nas - jos teze... mozda zato sto borba za goli zivot ne prepoznaje to famozno raskrsce razlicitih polova civilizacijski stecenog kao priliku za ucenje o sebi i svetu. Bar elementarnoj ljudskosti, odnosno za duhovno uzdizanje. Opet je to samo filosofski, a najcesce upravo u svrhu zaobilazenja istine, znaci bega od odgovornosti. Opet samo puko negovanje i nadizanje bas tog famoznog ega. Ne onog nezaobilaznog u ovoj postavci, no mrak-ega - kocnicara...

Sa druge strane, ako se zapitamo zbog cega ne - roje se odgovori - isti taj mozak ne miruje ni sekund... kako u hodu ka "za" tako i za "protiv", a to nema drugu svrhu, no da se prosto zabavimo sa svojom "mrak-pamecu".

Ako tu nema odgovora, nema ni pomoci od osalog u tekstu pod "Ali".

P.S. Ovo mozda napisah samo zato sto mi je mnogo drazi Bog, nego kosmicki kanal. Eto.

» Knjige i stranice na malo drugachiji nachin