Vasko Popa

Ruse se stubovi koji nebo drze
klupa sa nama polako u prazno propada,
zar da dovek camimo u kamenom cutanju
kroz oci, kroz celo reci ce nam proklijati,
razbezali se dani
Zar da dovek cekamo sunce
da nam se kroz rebra zazuti,
slusamo kako nam srca u grlu mrtvih stubova lupaju,
istrcali smo iz grudi

Nas dan je zelena jabuka na dvoje presecena
gledam te, ti me ne vidis
izmedju nas je slepo sunce
Na stepenicama zagrljaj nas rastrgnut,
zoves me, ja te ne cujem
izmedju nas je gluvi vazduh
Po izlozima usne moje traze tvoj osmeh,
na raskrsnici poljubac nas pregazen
Ruku sam ti dao, ti je ne osecas
praznina te je zagrlila
Po trgovima suza moja trazi tvoje oci,
uvece se dan moj mrtav
s mrtvim danom tvojim sastane
Samo u snu istim predelima hodamo

Idem od jedne ruke do druge
Gde si
Zagrlio bih te, grlim tvoju odsutnost
Poljubio bih ti glas, cujem smeh daljina
Usne mi lice rastrgle
Iz presahlih dlanova blistava mi se pojavi
Hteo bih da te vidim pa oci zaklapam
Idem od jedne slepoocnice do druge
Gde si