Ćutanje je zlato ili....?

Svi znamo za ovu izreku...
Kada je ćutanje stvarno zlato? Kad’ je taj momenat, kada je ćutnja zlata vredna?
Da li ćutanje može biti i odraz neznanja i nesigunosti?

Kažu da mudri ljudi pričaju samo onda kada imaju šta da kažu, pa da li se uvek može odrediti taj momenat kada nešto mudro treba reći?
I da li je ćutljiv čovek uvek i mudar?

Da li ste vi od onih koji će prećutati i onda kada imaju šta reći, a u cilju ne ulaženja u neku diskusiju?
Da li znate ili umete prepoznati, kada zaćutati?
Ili ste od onih, koji kada krenu sa pričom, teško se zaustavljaju?

Koliko je teško zadržati onu ’’zadnju’’, koja može ’’pokvariti’’ sve prethodno rečeno?

Ponekad mi je žao što sam prećutala a ponekad što nisam..Šta vi mislite o tome?

"Onda kada tvoja priča ne može ničem /konstruktivnom/ doprineti - ćuti!"
(Vera, majka moje školske drugarice).

Imala sam dva, a sada jednog ujaka. Čitava ta velika, zdrava patrijahalna porodica je bila osnov i uporište ovih divnih, u mom životu /i formiranju/, pored oca - nezamenljivih ljudi (i njihovog oca, mog dede, koga nisam poslušala pri izboru studija, nažalost).

Sigurna sam da je moj stariji ujak mogao doktorirati na ovoj temi. Čovek od koga ama baš nikada nisam čula neprilagodjenu reč ni reč viška. Inteligentan, radan, pažljiv u odnosima i radu, čestit, do bola odgovoran... prosto čovek kome je teško naći vidljivu manu. Od njega sam "nasledila" stav o posvećivanju pažnje i da ličnim problemima ne treba opterećivati druge. Nikada se ni na šta i ni na koga nije žalio, niti je karakterisao ljude, a ovi su nepogrešivo znali "na čemu" su sa njim. Rezultat posvećenosti svemu što je činio je činjenica da sve što je stvorio nikada nije popravljano, niti je izostajala estetika.

Ne pišem ovako zato što je moj ujak, već zato što je zaista bio jedinstven, nikada nisam upoznala nikog sličnog. Niko mi nije mogao dati bolji savet od njega (na nagovešten problem, ili na njegovu inicijativu, jer nas je sve poznavao u dušu). Prosto, moj vitez-svetionik, Ce-ce, je nakon par pitanja /bez njih ili samo sa pitanjima/ - davao kratak, slikovit, jezgrovit odgovor koji je otrežnjavao u trenu. Jednom me je tako naveo na sopstveni odgovor/skenirano samovidjenje situacije i za život naučio o odnosu prema problemu). S njim nasamo je bilo nemoguće "talasati", a u društvu na ovakvu komunikaciju nije reagovao. Poginuo je na radu, preživeli smo, kako ko... mladji ujak i moja majka
nakon toga nisu isti.

Znatno više sam volela (i volim) druženje i priču sa mladjim, fleksibilnijim/ komunikativnijim, duhovitijim ujakom (iako u svemu ostalom - ujaci mi se nisu razlikuju mnogo, a i ceo život su bili zajedno (Božić i Badnji dan, zajedno ih i spominju). Ljudi od reda, integriteta i mere koji ne predpostavljaju svoj stav, ne prozivaju, ne kritikuju, ali nemaš dilema o rečenom i istinitosti rečenog.

Eto, Ce-ce-ovo ćutanje je po meni - čisto zlato, a Malovo ćutanje je ono zlatno u kome čovek ume da prekine kada je rekao šta ima, bez opterećenja sujetom sopstvene mudrosti, ili nametanja stava.

Od svega toga, lično imam što-šta, bez previše primesa plemenitih metala, jer sam komunikativna, ne "talasam" previše, umem čavrljati/govoriti da ništa važno kažem, čak samo radi pravljenja "vetra" u druženju. U ozbiljnim situacijama najčešće govorim ono što mislim, čak sam u stanju da preteram ako mi je do nečeg stalo, kad ni malo nisam laka. To mi je mana zbog koje sam često zažalila i trpela posledice, pogotovo na poslu.

Meni ćutanje ima veze i sa umećem slušanja i procene ljudi, ali i situacije,

Kada - pa onda kada to reče tetka Vera i ti mudri ljudi. Naravno, ćutljiv čovek nije uvek mudar, može biti bena, zloća, ili prosto ne voli govoriti.

Ćutanje je umetnost, dakle samo za nadarene, a izgleda i za promišljene, racionalne naročito...
Šta će oni ostali, a?
Opšte dobro, moralnost, saosećajnost.... reakcije na nepravdu...ma imaju svoju svrhu lepu, poželjne su baš (naročito ako krase drugog), ali čoveče - toliko su to skupe kategorije da je to šugavo ćutanje izgleda neko specifično zlato. Neka hvala!

Cutanje je zlato sve dok,cutanjem, ne nanosish samom sebi shtetu!