Spletkarenja sa sopstvenom dushom

..ako bi se pojavio neko sad i pitao zashto sam otvorila temu i sa naslovom ovakvim kakav jeste,ni sama ne bih znala najjasniji odgovor..moyda zbog knjige koju sam pohabala chitajuci,a i na pamet vec neke segmente njene znam.....moyda zbog potrebe da ponekad ispishem sopstvena spletkarenja o sebi i drugima....mozda iz namere da pustim sopstvenoj dushi na volju i ne analiziram previshe,shta je od toga dobro,a shta ne bi bilo uputno ogoliti i ostaviti na milost i nemilost svima koji naidju,....možda i smognu snage prochitati..

..spletkarenje.....ne volim spletkarenja sama po sebi!! ali....spletkariti sam sa sobom ....mozhesh napadati i ogovarati samog sebe koliko god...vrlo chesto je i potrebno,ne bi li samog sebe spustio sa oblaka na zemlju..spletkariti mozesh i sa nekim....o onome shto se samo vas tiche.....mozesh u spletkarenju sa sopstvenom dushom nekome reci i ono shto mu nikad ne bi rekao da je prilike,a i da nije .......mislim da sam donekle razjasnila sebi a i vama,zashto...

...ovih dana vreme nekako brzo prolazi,
a ja zarobljena u njemu vuchem za sobom neskinute terete oblachnih dana..
..ja vec dugo bez svoga ,oblachnog dana nisam pila kafu ni plesala na neke sretnije ritmove...
..stoji kraj mene i guta sva moja neslaganja i poricanja..
kako se onda mogu okrenuti i otici?
..u neshto novo... nee i bolje, samo drugachije...

...ponekad ne znam shta da kazhem i ako mi se bash i pricha ,ne znam treba li reci i onda samo cutim..
..ponekad zelim toliko toga da kazem, a onda sve odcutim..
..ne znam odakle da pochnem?
..to je glup razlog..

..ponekad samo jache cutim nego obichno, a onda me okolina pita: "Shta ti je? "
..tu smo...
kod "tehnike" cutanja...one vrste cutanja koja sve kazhe,nekada i vishe nego shto bih prichom rekla..

]

Promatrajte drvo u sumi. Vidjet ćete kako njegovi listovi, njegove grane i njegovi korijeni rade harmonično, da bi razvili njegov život.
Ni jedan od njegovih cvjetova ne tezi da zasijeni druge, jer oni znaju da su lijepi samo u jedinstvu sa svojim prijateljim. A, ako ih istrgnete sa grane, oni će uvenuti i umrijeti.

Gledajte kako plod misli samo na to da se sam preda, kako bi sa ljubavlju ispunio dijelo, koje mu je namijenilo drvo koje ga nosi. Posmatrajte dijelove svoga tijela: prsti rade sa prstima, ruka pomaze ruku, gornji zub suradjuje sa donjim. Svaki dio radi za dobro cijelog tijela.

Promatrajte kapljicu vode izgubljenu u oceanu, ciji glas doprinosi velikoj pjesmi valova, a koja, takođe, ima svoj udio u laganom i neprekidnom radu, koji ćini da se jednog dana odrone gromade stijena sa obale.

Tada ce te osjetiti duboku solidarnost koja sjedinjuje sva bića; shvatićete da su misli i želje koje vas stavljaju nasuprot i naoružavaju protiv drugih, u stvari samo varljiva iluzija i da se zlo koje se nanosi drugima, čini samom sebi, svom suštinskom bicu, koje je samo dijelić jedne velike cijeline svih bića svijeta.

By Pierre Salet

Prepričavanje uvek poprimi vid spletkarenja. Čak i kad želimo da u sećanju obnovimo neki doživljaj, tačno-onako-kako-je-bilo, upadamo u zamku najgore vrste spletkarenja sa sopstvenom dušom.Zahtev za potpunom iskrenošću završi se nehotičnim domunđavanjem sa sobom, ulizički oduzimamo, dodajemo, prekrajamo, i laskajući i kad, navodno, sebe u sebi najviše opanjkavamo.
Sećanje nije zapečaćena konzerva koju po potrebi otvorimo i zateknemo uvek isti sadržaj, ono preobražava prošlost, upisujući joj sadašnje znanje, iskustvo i osećajnost.
Zato priču o prošlom, dakle, govor o bilo čemu, treba uzeti sasvim uslovno, kao mešavinu malo nehotičnih laži, malo stvarnog zaborava, malo dodvoravanja vlastitoj iskrenosti, sve stopljeno u plitku caffe-creme, u koju, umesto šećera, sipamo gomilu spletki.„
By M.Jovanovic..Spletkarenje sa sopstvenom dusom

..svako od nas ima svoj oklop kojim se shtiti od spoljnjeg sveta...
..neki nikada ne nadju nachin da ga bar na tren skinu,a svakim danom ti oklopi postaju sve tvrdji dok se konachno potpuno ne zatvorimo u sebe...
.. u svoju "sigurnost" iz koje ne mozemo pokazati svoja osecanja...

..koliko chesto odam sebe, i obecanje dato sebi time shto mislima hrlim ka zabranjenim predelim?
..koliko puta veshto zavaram trag, krijuci se od vlastite dushe, tajeći cheznju za onim shto je proshlo, daleko, ili shto je odavno trebalo postati deo zaborava..
..nije li to spletkarenje?...spletkarenje sa sopstvenom dushom,na sopstvenu shetu..

Spletkariti sa sobom mozes (sa opravdavanjem ili pokudom, kako god), ali dusa nepogresivo zna, zna svoju svrhu, usud i krst, a sve dok je spremna da govori unutrasnjim zamrsenim nemirima/plimom i osekom, sa sobom je spletkariti najlakse...
Ponekad nas "skerletna slova" gnusaju nad sobom, nesvisle u neznanju da su periferne tudje osude i pohvale, ponekad svrhu grade darivanjem razumevanja/mira sebi (i drugom), ali cesto zahtevaju "otplatu", ko zna kadasnjeg, ali skoro uvek svog duga/obaveze. Valjda u svrhu teznje ka boljem i visem, ka istinskom shvatanju sopstvene sicusnosti/velicine i jedinstvenosti, pa kazes da je sve kako treba da bude, iako nisi uvek sposoban shvatiti taj nepisani poredak... smisao/besmisao...valjda je u tom shvatanju sva potraga.
Ipak, to "spletkarenje" karakterise mladost, zeljnu saznanja i prastanja sebi, tako se covek valjda cisti, regenerise i postaje tolerantniji prema drugima. Ili gresim?

..ne mogu da prestanem da spletkarim.. ne umem veshto, dovoljno veshto da sakrijem sve svoje zebi, i sitne, iskrichave tajne kojiam vođena uvek zelim da budem tamo gde mi hode snovi...
..a zna se da su snovi neuhvatljivi..
..zato, spletkareci, uvek rado lebdim..
..ne umem da se odreknem svojim sitnih teznji, i krilatih pejzazha koje posmatram spavajuci,ljudi koje volim i ako ne mogu do njih..spletkrajuci sa sopstvenom dushom,sve je to dostupno..i priroda i ljudi ..budjenje je bolno..tako da ostaje samo spletkarenje u snu i bojazan da ne nastavim sa njim i u budnom stanju..

..eh trag,mogu i sa tobom da spletkarim,tvoja dusha razume tu vrstu spletkarenja...valjda te zato i zagotivih od prvog dana..razumesh ti,ovakvu vrstu spletkarenja..umesh da chitash i ne napisano..

Srodna dusha je neko ko ima brave koje odgovaraju nashim kljuchevima, i kljucheve koji odgovaraju nashim bravama.. kada se osetimo dovoljno bezbednim da otvorimo te brave, nashe najiskrenije Ja izlazi i mi mozemo da budemo u potpunosti ono shto jesmo i budemo voljeni zbog toga a ne zbog onoga shto smo se pretvarali da jesmo.. svako otkriva najbolje strane onog drugog..bez obzira na sve loshe shto se dogadja oko nas, sa tom jednom, jedinom osobom mi smo sigurni u svom raju.. nasha srodna dusha je neko ko deli sa nama nashe najdublje cheznje, nash smisao za pravac.. naša srodna dusha je neko ko zhivot donosi u zhivot..e ali kada dusha te dushe napusti ovaj svet,onda odnosi sa sobom i tvoju dushu..

za kraj..ne znam chija je ovo pesma..davno,davno je nauchih..valjda je nadjoh negde na pochetku svog surfovanja po netu..toliko mi se dopala da znam svaku rech napamet..a bash se uklapa u ovu temu..

Lagano umire onaj koji ne putuje,
onaj koji ne čita,
onaj koji ne sluša muziku,
onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.

Lagano umire onaj koji uništava vlastitu ljubav,
onaj koji ne prihvata pomoć.

Lagano umire onaj koji se pretvara u roba navika,
postavljajući sebi svaki dan ista ograničenja,
onaj koji ne menja rutinu,
onaj koji se ne usuđuje odenuti u novu boju,
i ne priča s onima koje ne poznaje.

Lagano umire
onaj koji beži od strasti
i njenog vrela emocija;
onih koje daju sjaj očima
i napuštenim srcima.

Lagano umire
onaj koji ne menja život kad nije zadovoljan svojim poslom ili svojom ljubavi,
onaj koji se ne želi odreći svoje sigurnosti radi nesigurnosti,
i koji ne ide za svojim snovima;
onaj koji sebi neće dozvoliti,
niti jednom u svom životu,
da pobegne od smislenih saveta...

Živi danas !
Reskiraj danas ! Učini danas !
Ne dozvoli lagano umiranje

Nista ne odnosi sa sobom. Naprotiv, ostavlja ti sve zracece nijanse poklopljenih "boja" dusa, obogacenih preklapanjem. Srodna dusa smo svi, samo je razlika koje kljuceve koristimo, odnosno kada ih koristimo.
Sve drugo je upravo nus produkt "spletkarenja" okrenutog iskljucivo sebi.

P.S. Vredna si, svidja mi se. Ljubim Te.

trag ::

P.S. Vredna si, svidja mi se. Ljubim Te.

...ponekad,senka one i onakve,kakvu ti poznajesh ,izroni iz svoje tame..na zhalost kratko traje..

..jedina stvarna magija je ona koju prepoznamo oko sebe i u sebi.. I uopshte nije vazno da li znamo da je opishemo i objasnimo bilo kome... ne treba se ni truditi..
..na zalost, ljudi prozive chitav zivot i ne otkriju njeno postojanje...kao shto reche TRAG",bolje je i imati pa izgubiti,nego nikakada nemati" a bilo bi neskromno ochekivati da se dogadja chesto. .
..i naravno... ne bi imalo tu sushtinu i tu snagu...

..kad odesh iz mojih snova
u tamu jezivo tihu,
ja cu postati lutka
punjena od slame...
zanemela,prazna,
bez zelja i nade
rechi će se za tobom
zaustaviti same...

...a secanje tugu ne lechi,
srce moje ko staklo slomljeno
..tishina me nocas ubija
Prerano te sudba odnela..
..kako dalje sama,na licu tugu skrivam
da ne vide

"Jedino dusu ne mozes okovati!" rekao je neki lazljivac obicni, jedan li...

Toliko puta sam se odbranila od "napasti" raznih citirajuci je tiho u sebi i/ili prizivajuci ono cisto, nevidljivo i slobodno u "neprijatelju", ono po cemu smo oboje rod... (i tu lazu...). Valjda zbog toga bih trebala biti zahvalna tom mudrici/"lazljivcu".

A nisam, jer mudrica-lazac nije rekao, da svaka duboka rana po "zaceljivanju", ostavlja trag... Preplice ih lagano gradeci okov oziljaka sto je obuhvata neosetno poput kaveza oko bele golubice, sto zalud lomi krila u potrazi za izlazom snagom potaknutom  pogledom uronjenim u plavetnu visinu... No, dodje tren kad fatalna ostrica oslobodi iskonski krik i okov se zaklopi zaceljivanjem najdublje boli, kad nasa golubica tuzno sklopi krila i urodni u tamu ropstva, nistavila...

Lazljivac jedan nesvisli, neka mu je Bogom prosto, mora da je zeleo utesiti... bolje da nije mudrovao, rece jedna plavusa

Oprosti mi Boze sto ne poimam "uzvisenu" svrhu bola "cudesnih puteva Tvojih", samo Te ipak molim> cuvaj moje male i sve druge mile andjele!

Jedino je duša važna.
U duši odvajaš istinu od neistine, život od smrti.
Tko izda svoju dušu, najveća je izdajica.