Beat poezija

Порекло речи beat је мрачно, али је значење довољно јасно сваком Американцу. Она призива не само умор већ и осећај искоришћености, огољености. Подразумева неку огољеност духа и душе; осећање сведености на стену свести.. она представља недраматичну одгурнутост на зид самог себе. Човек је beat кад год стаје без пребијене паре и све што има ставља на коцку, на само један број.
Beat generation је послератна генерација Американаца, рођена или одрасла после Велике Депресије, који не схватају Изолационизам тридесетих и социјална обећања Френклина Рузвелта, нити америчко уплитање у 2. светски рат, нити Бомбу нити Мир у коме туђинци постају непријатељи а непријатељи пријатељи, нити Полицијску акцију у Кореји...
Многи ветерани вијетнамског рата узимају Harley-e и возе се америчким пространствима, конзумирају дрогу, слушају психоделичну музику, заокупљени су источњачком философијом...
Комплексна, измучена, грешна људска бића, генијални писци са визијама које су их прогањале с краја на крај америчког континента, док су они похлепно прождирали, књиге, дружење, љубав, jazz, blues, и увек страшну интеракцију живота и уметности у непрестаној борби да се ослободе скоро свих традиционалних америчких вредности којима су били одгојени, живели у својим чулима, који нису оставили ниједан камен непокренут у својој незајажљивој потери за Искуством путем кога ће пустити с ланца свој унутарњи дух, стапајући све то у јединствену, нову креацију- страсно и саосећајно дело оригиналнога језика, радикалних луцидних идеја и сензибилитета.

DZEK KERUAK (Jack Kerouac)

BIBLIJA (zavrsni odlomak)

64 Mirisao sam cvece u dvoristu, i
kad ustadoh duboko udahnuh a
krv jurnu u moj mozak i ja se trgoh
obamro na ledima u travi. Osito sam se bio
onesvestio, ili umirao, oko Sezdeset sekundi. Moj
sused me video ali je pomislio da sam se ja upravo
iznenada bacio u travu da bih uiivao u
suncu. Za vreme tog vednog momenta nesvesti
ugledah zlatnu besmrtnost. Ugledah
nebo. .. >Zlatna<< je poticala od sunca u mojim odnim
kapcima
a >besmrtnost< od moje iznenadno-trenutne
vizije kad sam ustao da sam upravo
bio tamo odakle sve to dolazi i gde
se sve to vraialo . . . Kad mi se ponovo vratila svest
oseiao sam se tako bedno da sam imao
telo i misao iznenada otelotvorene Ja
cak nisam imao telo i misao i nista
se nikada nije desilo i sve je u redu
zauvek i zauvek i zauvek. O hvala ti
hvala ti hvala ti

65 Ovo je prvo udenje o
zlatnoj besmrtnosti

66 Drugo ucenje o zlatnoj besmrtnosti
je da nikad nije postojalo prvo udenje
o zlatnoj besmrtnosti. U to budite uvereni

LORENS FERLINGETI
(Lawrence Ferlinghetti)


OLBERSOV PARADOKS

Cuo sam udenog astronoma
cije ime bese Heinrich Olbers
kako nam govori kroz vekove
o tome kako je golim okom promatrao
kako je na nebu bilo -
nekoliko veoma bliskih zvezda i Sto je duze gledao
sve vise ih je bilo
sa beskrajnim brojem grozdovitih sazvezdja u mirijadi Mlednog Puta & mirijadi maglina
Dakle odatle mozemo zakljuciti
da u beskonacnim daljinama
mora postojati mesto
mora postojati mesto
gde sve je svetlo i da svetlost sa tog visokog mesta
gde sve je svetlo -
zasad jednostavno nije stigla dovde
zbog cega jos uvek imamo noci
Ali kada to svetlo konacno stigne
kada konacno bude ovde
deo dana koji sada zovemo Noc
imace belo nebo
sa malim crnim tackama na njemu
malim crnim rupama
gde su jednom bile zvezde
tada u tom simbolicnom
tako poeticnom mestu
koje ie biti nase
bidemo nase vlastite istinske senke
i nase vlastito osvetlenje
u sumracju zemlje

... najpoznatiji pisci -pesnici beta poezije:

Kenet Reksrot
Leni Brus
Dzek Keruak
Lorens Ferlingeti
Alen Ginzberg
Geri Snajder
Ken Kizi
Gregori Korso
Piter Orlovski
Robert Hanter
Majkl Mek Klu

МОРА СЕ ПОКУШАТИ ИЗА БРДА ***

Осам Великих Далија налази се
иза Планина

пале ватру на Сунцу
у црној шуми
иза Планина

у Долини Визија

Физија
Цвећа

доноси сву Снагу
у Долини Визија

осам сунаца,
на осам стабљика,

запаљени.



Jonathan Williams

Мислим на Њујорк Сити изгубљен у звездама
заборављен као плавокоси љубимац из детињства-
Вечерас је ноћ пуна;
кришом се Градоначелник, фино дисциплинован,
креће као огромни драгуљ на чоханом постољу;
гура свој дуги прави нос кроз године мандата,
дух са брижним мислима о граду-
испод лука Вашингтон Сквера он симулира да заборавља
нове денунцијације тог дана.
Тај никад није био градоначелник мог града,
града који се повремено зауставља у јаловом подручју
са величанственим темељима у очима.
Нисам обећао благослов по напуштању капије Готам;
у лепшим градовима остварујем снове од којих зависим
мада не дугујем љубав ниједном граду осим града
мог срца.
Њујорк Сити. Сада је жесток; кочија на небу,
као мужјак који чеше леђа о планине.
Жесток као сетна визија, што самилост пружа.
У египатским очима умируће мачке
љупки мишић је човек снова, као и мој град:
сањива утеха река и мостова као црни лук ољуштених
у ноћи-
Низ многе несташне авеније
посматрам дане мог града који пушта браду
скелета кости му клацкају као пећ
љуштура Смрти долази да спроведе град до гроба.


Gregory Corso

231.

Мртав то не зна.
Жив зна.

Живи имају мртву идеју.

Човек је жива идеја;
после смрти, мртва.

Идеја живљења је истоветна
идеји смрти.

Мртви имају живу идеју-
Мртав, не својом грешком
Био сам само идеја.

Познато покајање у колиби
посвећено учењу Извора...

Добар материјал за Буду
није одећа греха
Одећа Светлости
Бића жива указују на смрт
својим веселим делом
Баш као што мртви указују на живе
својом тишином
Када стена претвори се у ваздух
Бићу тамо.


Jack Kerouac

BUKA I BES

Nikada me nisu zanimale
One
U belim rukavicama
Što koračaju sigurno
Bez greha u biografijama
Čistih pogleda na život,
I koje znaju
U svakom trenutku
Svoj sledeći korak.
Voleo sam ekstreme
Takve
Koje u sebi
Nose
Buku i bes,
Ubijanih karaktera
Iskrivljenih naravi,
Nepredvidive,
Ali pune
Neiskopane ljubavi.
Ova je bila jedna
Od onih
Koje ispod rajske lepote
Nose urlik ranjene životinje
Kada su povredjene, ili
Saterane u ćošak,
Izbacivši sve stvari iz sobe
I dovukavši krevet na sredinu,
Ispod
Čkiljave sijalice,
Dok su po podu
Bile nabacane knjige,
Muzika
I gomile različitih alkohola
Rekoh: Ovo je naš brod
Na kome ćemo ploviti,
I upoznavati
Naša tela i osećaje.
Bilo je poput
Smetanine Vltave
Dok teče
Kroz različite tokove
I taman pomislih
Da je na vrhuncu,
Onako raspuštene kose
Koja se kupa u
Strasti i znoju
Kada iz nje
Poput
Nenadane vremenske
Pojave
Suknu ludilo
Pa svoje dugačke
Pohabane nokte
Zari,
Čvrsto
U moj obraz.
-Pomislio si na drugu,
Priznaj da si pomislio na drugu-
Poče da urla
Dok je moje krvavo lice
Bio zapahnuto njenim
Kiselim dahom i suzama.
Zajebah se, nespreman,
Pa rekoh
-Ali kako, kako si
Mogla da znaš?-
Bojeći se da se ne pretvori u babu,
Ili neku sličnu vešticu.
Strepeo sam od nastavka.
-Imala sam još svinja pre tebe
Koje bi pomislile isto-
Pa nastavi da me ljubi,
Miluje i korača ka započetom.
-Govori mi o Narcisu i Zlatoustom-
Reče potom
-Kako mogu biti slični,
Kada su potpuno različiti?-
-Govori mi-
Otvorih Hesea
I počeh da čitam,
Dok se moj glas
Gubio u njenom dubokom
Disanju
I povremenom stresanju kroz
San.
AD 2017.