Haiku je trostih gde stihovi, približno, imaju
redom 5, 7 i 5 slogova. Ukupno, haiku bi redovno trebao imati izmeðu 12 i
20 slogova.
Haiku često sadrži reč koja upućuje na godišnje doba
u kojem je haiku nastao.
Haiku je neposredni izraz pjesnikova
doživljaja, pri čemu nije sudelovalo razmišljanje, zaključivanje,
poučavanje i slično.
Haiku pjesnik uranja u predmet svoje pjesme i
ne ističe svoje ja.
Tema haiku pjesme najčešæe je priroda i
čovjek u njoj. Ljubav u značenju erosa uopšteno, nije predmet haiku
poezije.
Da bi neki doživljaj bio zabeležen kao haiku, mora imati
i svoju poetsku vrednost kojom se izdiže iznad bilo kakvog doživljaja
bez posebnog značenja.
Lepota haiku je u njegovoj istinitosti,
neposrednosti, i posebno u tome što je njime nešto možda već ranije
poznato doživljeno na novi način – čišće, snažnije, dublje.
Vreme
u kojem se haiku događa je gotovo isključivo sadašnjost – haiku je
poezija ovdje i sada.
Haiku nije aforizam, nije poslovica, nije
minijatura – nije pesmičak. Haiku ne sme biti nakićen. Haiku ne trpi
rimu, jer je to za njega prejako sredstvo prigušilo bi mu istančane
nijanse. U pravili, haiku nema naslov.