Postoji li zlo?

Univerzitetski profesor postavio je svojim studentima ovo pitanje:

Je li Bog stvorio sve sto postoji??

Jedan student mu je smelo odgovorio: Da, Bog je stvorio sve sto postoji!?

Bog je sve stvorio? upita profesor jos jednom.

Da, profesore? odgovori student.

Profesor ce zatim: Ako je Bog stvorio sve, onda je stvorio i zlo.

Buduci da zlo postoji a uzevsi u obzir princip da nas odredjuje ono sto radimo, onda je i Bog zao!?

Student je ostao cutke, a profesor je pun sebe konstatovao kako je jos jednom dokazao da je ono sto hriscani veruju zapravo mit.

Drugi je student podigao ruku i pitao profesora sme li ga nesto pitati.

Naravno, odgovori profesor.

Student ustade i rece: Profesore, postoji li hladnoca?

Kakvo je to pitanje? Naravno da postoji. Zar ti nikad nije bilo hladno?

Studenti su se zakikotali na kolegino pitanje.

Mladic je odgovorio: Zapravo profesore, hladnoca ne postoji.
Prema zakonima fizike, ono sto mi smatramo hladnocom u stvarnosti je odsustvo toplote. Svako telo ili objekt prema proucavanju ima ili prenosi energiju, a toplota je ono sto cini da telo ima ili prenosi energiju. Apsolutna nula znaci potpunu odsutnost toplote. Sve stvari postanu inertne i nesposobne za reakciju na toj temperaturi. Hladnoca ne postoji. Mi smo stvorili tu rec da opisemo kako se osecamo ako nemamo toplotu. Student nastavi sa pitanjima: Profesore, postoji li tama??

Profesor odgovori: Naravno da postoji…

Student ce na to: Opet niste u pravu profesore…. ni tama ne postoji. Tama je u stvarnosti samo odsustvo svetla. Svetlo mozemo proucavati, ali tamu ne. Zapravo, mozemo se posluziti Newtonovom prizmom da pretvorimo belo svetlo u mnoge boje i proucavati razlicite duzine svetlosnih talasa za svaku boju. Ne mozemo meriti tamu. Najobicniji zrak svetla moze prodreti u svet tame i prosvetliti je. Kako mozete znati koliko je odredjeni prostor mracan? Merite kolicinu prisutnog svetla. Nije li ovo tacno? Tama je pojam koji ljudi koriste da opisu sta se dogadja kada nema svetla….

Na kraju, mladic upita: Profesore, postoji li zlo?

Sad vec pomalo nesiguran, profesor odgovori: Naravno, kao sto sam vec rekao. Vidimo zlo svaki dan. Najcesce u svakodnevnim primerima covekove necovecnosti prema drugim ljudima… u zlocinima i nasilju sirom sveta. Ove manifestacije nisu nista drugo nego zlo.

Na to ce student: Profesore, zlo ne postoji ili barem ne postoji po sebi. Zlo je jednostavno odsustvo Boga. Bas kao i tama i hladnoca, to je pojam koji su ljudi stvorili da opisu odsutnost Boga. Bog nije stvorio zlo. Zlo nije poput vere i ljubavi, koje postoje bas kao sto postoje svetlo i toplota. Zlo je posledica onog sto se dogodi kada u covekovom srcu ne postoji Bozja ljubav. Bas poput hladnoce koju dozivljavamo u odsustvu toplote ili poput tame koja se dogadja kada nema svetla.

Profesor je seo.

[You must be registered and logged in to see this image.]

..shta vi mislite,da li se ljudi radjaju zli usled neke genetske greshke ili pak to postaju usled nekih dogadjaja ili trauma iz detinjstva....ili pak neshto trece?

Mada ni površno ne poznajem genetiku, ipak sam uverena da se zdrav čovek ne radja, nego postaje zao.
Ako podjemo od toga da je zlo odsustvo dobra u čoveku, uverena sam da nema čoveka u kome nema ništa dobro, jednako kao ni čoveka u kome nema ničeg zlog, što znači da smo svi manje više i dobri i zli.

Stuka kaže da teška životna dešavanja/rane traume/uticaj sredine... može uticati na to da osoba postaje i destruktivna/zla. Oštećenja psihe, ili oštećenja koja uzrokuju nemogućnost odvajanja pozitivnog (po sebe i okolinu) od negativnog - neznanje, kao nesposobnost razumevanja da nešto nije dobro može uzrokovati zlo. U svakom slučaju, ljudi u kojima preovladava negativnost su ustvari jako nesrećni ljudi.

Ako postoje definisana pravila  i u njima definicija zla onda zlo postoji? Ako to nema u opšte prihvaćenim pravilima društva onda zlo kao pojava ne postoji.Da bi postojalo moraju postojati zakonske osnove po kojima bi ono bilo definisano. Postoje ljudske sredine u kojima se za neke pojave kaže da su zlo dok se u drugim sredinama na to gleda kao na normalan postupak. Ni ubistvo kao najteže zlo nije uvjek zlo.....takav smo mi narod nebeski. Neću dalje ...jer vidim da se grozite ovim što čitate...ali ako imate petlje  zatražite navest ću Vam  dokaze da sam u pravu....Čekam Vas...?

Definicije su nezgoda, ako ni zbog čeg, ono zato što svaka pretenduje da je dovoljno obuhvatna i precizna, a najčešće nije.
Nego, evo ja se ne grozim sadržinom posta. Može se reći da zlo ne postoji ako takvim nije odredjeno/shvaćeno. Životinja najčešće ne ubija drugu bez potrebe, a čovek to čini... i toliko o toj nebeskoj karakteristici.
Ima mnogo odrednica zla/neprihvatljivog, recimo to ubistvo može biti krajnje svirepo iz zadovljstva u bolu žrtve, ubistvo iz nehata, u samoodbrani... Ali kada neko uživa nanoseći bol drugom npr. nevinom, ne može se reći da to nije zlo, zar ne?

trag ::

Definicije su nezgoda,............................................................
......Ima mnogo odrednica zla/neprihvatljivog, recimo to ubistvo može biti krajnje svirepo iz zadovljstva u bolu žrtve, ubistvo iz nehata, u samoodbrani... Ali kada neko uživa nanoseći bol drugom npr. nevinom, ne može se reći da to nije zlo, zar ne?

Češće puta baš zbog definicija ...dozvoljeno je svakome da tumači na svoj način.... Onda ako je zao čovjek naše gore list  onda je manje zao ?
 Ako je naš ubio njihovog nije isto ako njihov ubije našega ... i tu je kraj svakoj definiciji.. Možda i8 nije zlo ubiti njihovog  jer je on neprijatelj ?  Ako ubistvo jeste zlo...a jeste onda je ubistvo nema opravdanje ...

popovac ::

trag ::

Definicije su nezgoda,............................................................
......Ima mnogo odrednica zla/neprihvatljivog, recimo to ubistvo može biti krajnje svirepo iz zadovljstva u bolu žrtve, ubistvo iz nehata, u samoodbrani... Ali kada neko uživa nanoseći bol drugom npr. nevinom, ne može se reći da to nije zlo, zar ne?

Češće puta baš zbog definicija ...dozvoljeno je svakome da tumači na svoj način.... Onda ako je zao čovjek naše gore list  onda je manje zao ?
 Ako je naš ubio njihovog nije isto ako njihov ubije našega ... i tu je kraj svakoj definiciji.. Možda i8 nije zlo ubiti njihovog  jer je on neprijatelj ?  Ako ubistvo jeste zlo...a jeste onda je ubistvo nema opravdanje ...

...prvo,kod ubijanja ne priznajem ni nashe ni njihove..svi koji ubijaju su zlo..ae sad samoodbrana ili odbrana ognjishta ne mozhe da se tretira isto,mada mnogi i to zloupotrebishe..tako da nije ova tema za mene..suvishe su mi familije pobili da bih mogla da nepristrasno pishem..

Dobro i zlo

Jedan stari Čiroki Indijanac ispričao je svom unuku:
U ljudima se odvija neprekidna bitka. Tu se stalno bore dva vuka. Jedan je Zlo. To je strah, gnev, zavist, žalost, kajanje, pohlepa, nadmenost, samosažaljenje, krivica, ogorčenje, inferiornost, laži, lažni ponos, superiornost i ego.
Drugi je Dobro. To je radost, mir, ljubav, nada, vedrina, poniznost, dobrota, dobronamernost, saosećanje, velikodušnost, istina, samilost i vera».
"I koji vuk pobeđuje?" upita unuk, sa očima koje su sijale od radoznalosti.
Stari Čiroki odgovori:
"Onaj koga hraniš".

Hrana za zlog vuka:
Bes: učinjena mi je nepravda i primeniću silu da to ispravim! Kako se samo usuđuje? Sad ću ja da im pokažem! Ne mogu sa mnom tako! Odbijam da mislim na bilo šra drugo! Ovo je najvažnije!
Zavist: neko ima nešto što ja želim a nemam…neću se potruditi da to steknem, to zahteva napor, lakše je zavideti…
Ljubomora: voljena osoba pripada isključivo meni…ne sme nikog da pogleda…ne sme da komunicira sa drugima…šta ću ako me ostavi? Ne mogu da živim bez nje/njega…bez nje/njega moj život nema smisla…bez nje/njega ja ne vredim…
Žaljenje: eh, da sam samo rođen u neko bolje vreme, na nekom boljem mestu… eh da sam upisala drugi fakultet…eh da me On nije ostavio, da me voleo… eh da su me roditelji vaspitali drugačije…
Pohlepa: nije bitno ovo što imam, bitno je ono što nemam… nikad nije dovoljno…
Arogancija:ja sam bolji od drugih, niko mi nije ravan…ja sam iznad svih…zaslužujem poseban tretman…za mene ne važe pravila koja važe za druge…
Samosažaljenje: jadna ja, ništa mi ne ide…svi su bolji/lepši/pametniji/uspešniji od mene… samo se meni loše stvari dešavaju…niko me ne voli….niko me ne poštuje…

Hrana za dobrog vuka:
Užitak: kako sada, danas, mogu sebi da pričinim zadovoljstvo? kako mogu da obradujem sebe?
Mir: mogu da zamislim da sam na nekom mirnom mestu, u prirodi… na nekoliko minuta mogu da “pobegnem” tamo… mogu da svesno dišem nekoliko minuta, da obraćam pažnju na svaki udah i na svaki izdah, i da je tih nekoliko minuta, koje izdvajam za sebe, jedino važno kako dišem, jedino važno da dišem…
Ljubav: koga sve volim? Ko sve voli mene? Izdvojiću par minuta da zaista osetim tu ljubav, par minuta posvetiću tome… kako danas mogu da pokažem ljubav?
Vedrina: setiću se neke smešne situacije, omiljene komedije… zamišljaću da mi se ispunjava želja… setiću se nekih lepih događaja… zamisliću šta bi lepo moglo da se desi…
Ljubaznost: kome ću se danas osmehnuti? Na koga ću obratiti pažnju? Kome ću uputiti lepu reč? Šta mogu danas da učinim za nekog?
Saosećanje: kako se osećaju ljudi oko mene? Kako se ja osećam zbog toga? Mogu li nekako da pomognem? Ili je možda samo potrebno da budem tu? Možda mogu da pitam tu osobu šta joj treba od mene…
Zahvalnost: šta sve imam, materijalno i nematerijalno? ko mi je sve pomogao/pomaže? kojim osobama sam zahvalan što su u mom živou sada? kojim osobama sam zahvalan što su bile u mom životu? šta su mi te osobe davale/daju... na čemu sam im zahvalan? da li to pokazujem? da li one to znaju'

Kao i sa hranom za telo, nije dovoljno ponekad uneti ponešto zdravo, važno je svakodnevno voditi računa o kvalitetu ishrane. Ova priča može da posluži kao podsetnik, lep način da se uveče "preslišamo" šta smo to učinili za sebe, a šta protiv sebe.

Zlo podnositi je zlo (lepo to rece neko mudar).