Da li zaista postoji naša druga polovina...SRODNA SUŠA

Naslov: Da li zaista postoji naša druga polovina...SRODNA SUŠA 9/2/2014, 15:47

„U ljubavi ne postoje pravila, možemo da pokušamo da sledimo neka uputstva, da kontrolišemo srce, da usvojimo određenu strategiju ponašanja. Ali sve su to nevažne stvari: odlučuje srce. I samo ono što srce odluči ima značenje." (Paulo Coelho)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kada su se 1929. godine sreli, Simone de Beauvoir i Jean Paul Sartre znali su da je to ljubav za sva vremena. I mada nikada nije živeo zajedno, taj antikonformistički par, još tada otvoren za svaku vrstu iskustva „slobodne ljubavi“, ostao je zajedno do kraja života. Poput Kleopatre i Marka Antonija, čija je strast bila toliko moćna da im je omogućila da savladaju sve prepreke i zajedno ostvare sve što požele: ljubav, strast i mit o srodnoj duši o kojoj smo maštali gledajući njihovu životnu priču u filmovima sa Richardom Burtonom i Elizabeth Taylor. Srodnu dušu svi mi zamišljamo kao nekoga ko nas upotpunjuje, ko nas prihvata onakvima kakvi smo bez obzira na sve naše mane, ko nas voli intenzitetom kojim nas niko drugi na svetu ne voli, ko nam je najbolji prijatelj, zbog koga ne moramo da pravimo mnogo kompromisa, s kim smo duboko povezani, te za tren zna šta mislimo i šta ćemo da izgovorimo, kao nekoga za koga momentalno znamo da je onaj pravi, bez sumnji, bez preispitivanja, bez nedoumica. I iznad svega, kao nekoga ko nas nikada neće napustiti.

Srodna duša znači sresti se i prepoznati se, a ne upoznati se. To je toplina, prepoznavanje, neverovatna intimnost još od prvog momenta, situacija u kojoj sve nekako teče svojim tokom. Jer ako, kada upoznate nekoga, poželite da budete bolji nego što jeste i pokušate da zamaskirate svoje negativne osobine, to znači da ta osoba nije vaša druga polovina. Da li zaista postoji takva osoba? Ili postoji nekoliko takvih osoba koje možemo sresti u životu? Može li nam se pak desiti da nikada ne sretnemo srodnu dušu? Ili da je propustimo iako je jednom ušla u naš život?

Mitovi o srodnoj duši
Aristotel je verovao da zaljubljeni dele istu dušu smeštenu u dva tela i da su se zahvaljujući tome sreli i prepoznali. Neki veruju da je to neko s kim smo delili živote tokom reinkarnacija, bilo da je reč o partneru, prijatelju, detetu, supružniku. Svi rečnici sveta, bilo da upotrebljavaju reč soulmates (na engleskom) bilo anima gemella (na italijanskom), srodnu dušu definišu kao osobu koja nam je po svemu kompatibilna, po pogledu na život, po senzibilitetu. Budizam i hinduizam smatraju da se srodne duše vole i čuvaju van ovog vremena, tražeći se iz jednog života u drugi. U tu kategoriju spada i Jung, koji je takođe smatrao da se ljubavna sreća i emocije prenose iz sadašnjeg u buduće živote i da ćemo svakako opet sresti svoju srodnu dušu u obliku prijatelja, roditelja, deteta ili ljubavnika.

Nostalgija ka potpunosti
Potraga za srodnom dušom jedna je od onih tema koje oduvek zaokupljaju čovečanstvo. Svako od nas mašta o tome da se negde na ovom svetu nalazi neko ko nam u potpunosti odgovara, ko se prepoznaje, ko se uklapa kao savršeni pazl, ko iako misli drugačije, zna kako da nađe put do našeg srca. Nije reč samo o romantičnom snu koji je osnažen medijskom kampanjom i iskorišćen u komercijalne svrhe (poput miliona sajtova koji nude upoznavanje srodne duše preko interneta) već je to često i naš osećaj da nismo kompletni, da nam, iako naizgled imamo sve, nešto nedostaje, pa čak i ako u tom momentu imamo partnera koji nas više-manje usrećuje. To je ideja da ćemo u drugoj osobi i u ljubavi prema njoj imati priliku da se potpuno otvorimo, da se transformišemo, da prevaziđemo vlastite limite, da napokon prepoznamo aspekte koji su nam dostupni samo kada je reč o pravoj ljubavi koja zbog svog intenziteta može biti definisana kao božanska.

Dotičemo tako mit o androginu (od grčke reči andròs – muškarac i gynè – žena = onaj koji se nalazi u prirodi oba pola), koji je, za Platona, bio perfektno biće, kako pripoveda u Simpozijumu: „Aristofan nije bio dete Sunca kao muškarci, ni dete Zemlje kao žene, već dete Meseca, koji učestvuje u prirodi oba pola. Kako su androgini, kompletni i perfektni, postali arogantni misleći da mogu da prevaziđu Zevsa, on ih je kazne radi podelio na dva dela, stvarajući od njih dva odvojena bića, muškarca i ženu.“ Za Platona, ta snaga koja navodi odvojene polovine da se traže kroz vekove, odvajkada, jeste Eros, koji nastoji da stabiliše to antičko jedinstvo. Svako posvećuje svoj život traženju te jedne jedine osobe koja će s njim stvoriti perfektan sklad i učiniti ga srećnim. Nostalgija ka toj potpunosti predstavlja osnovu koja nas vodi ljubavi.

S druge strane, psiholozi imaju podeljena mišljenja o postojanju srodne duše. Mnogi smatraju da postoje fizionomije, karakteri i boje glasa koji nam oživljavaju sećanja iz detinjstva i aktiviraju neurobiološke mehanizme koji nas vode ka posebnim osećanjima prema određenoj osobi, vrlo često ka ljubavi na prvi pogled.

Šta kažu psiholozi
Upravo ta privlačnost posle prvog susreta zasniva se na određenom prepoznavanju, kao da su se srele dve zvezde koje pripadaju istoj konstelaciji. Najprirodnije i najspontanije upotpunjavanje jeste ono sa suprotnim polom ili istim polom ukoliko postoji seksualna atrakcija, što je prvi korak ka tome da se između nas i druge osobe razvije priča koja kasnije može prerasti u duboku i pravu intimnost.

Mnogi od nas sreli su u životu nekoliko partnera koji su se kasnije ispostavili kao pogrešni i ta iskustva pomažu nam da shvatimo koji delovi naše ličnosti zahtevaju najviše pažnje, pa zato, ako nas konstantno privlače isti tipovi osoba zbog kojih smo kasnije nesrećni, moramo prvobitno da se pozabavimo sobom i blokovima koji nas sputavaju u uživanju u ljubavi i njenoj pozitivnoj dimenziji. Ovako posmatrana, srodna duša predstavljena je u svojoj pravoj konotaciji, tj. kao jedan lični put odrastanja, upoznavanja sebe i otvaranja ka novim dimenzijama ljubavi.

S druge strane, mnogi psiholozi smatraju da je srodna duša samo mit. Današnje statistike pokazuju da se 50 odsto bračnih veza završava razvodom, što znači da na svaki par koji se venčava dolazi jedan koji se razvodi. I mada smo se oslobodili stroge društvene kontrole koja nas je decenijama navodila da se upuštamo u bračne veze radi socijalnog statusa, ekonomskih razloga ili praktične strane, danas većina ljudi želi vezu koja podrazumeva ujedinjenje sa srodnom dušom.

To je odgovornost koja nas opterećuje i zatrpava pitanjima i nedoumicama: da li smo našli srodnu dušu, da li smo srećni onoliko koliko zaista zaslužujemo? Postajemo žrtve velikih očekivanja. Tražimo osobe koje su u stanju da kompenzuju naše slabosti, da ojačaju našu snagu i da nam daju podršku i bezuslovno poštovanje.

Tajna je u duši
Frank Pittman, psihijatar iz Atlante, tvrdi da ništa nije donelo toliko nesreće i nezadovoljstva koliko ta potraga za srodnom dušom koja, po njegovom mišljenju, zapravo ne postoji: „Potrebno je da prestanemo da verujemo u mit o srodnoj duši. Sve osobe koje čine bračnu ili bilo koju drugu ljubavnu vezu dolaze iz različitog društvenog miljea, potiču iz različitih familija i imaju drugačiju viziju sveta. Magija se nalazi upravo u tome što smo u mogućnosti da razvijemo takav pogled na svet koji nam omogućava da posmatramo život očima partnera, ali i vlastitim.“ Njegov kolega Joshua Coleman iz San Franciska smatra da je taj konstantni društveni pritisak ono što nas nagoni da želimo sve od života, uključujući i savršen ljubavni odnos.

Američki psiholozi smatraju da ne postoji srodna duša, da svako od nas želi da živi u ubeđenju da postoji tako nešto čemu se možemo nadati, partner kao naše ogledalo sa kojim smo toliko slični, čak i onda kada su sličnosti nepostojeće ili vrlo zanemarljive, ali da upravo ta vrsta autoreferencijalnosti dovodi do toga da imamo stabilne i lepe veze.

Karakteristike srodnih duša
Da bismo zaista uspeli da prepoznamo svoju srodnu dušu, moramo prvo upoznati sebe, pa ćemo tek onda biti u stanju da obratimo pažnju na bitne i opšte usvojene pretpostavke o srodnoj duši. Veza s nekim ko nam je zaista srodna duša jeste izbalansirana, jaka i pozitivna. Ne postoji manipulacija ni iskorišćavanje, prava osoba čini nas sigurnima. Jednostavno, sve se uklapa i imamo osećaj da je sve baš onako kako treba da bude. Naša veza je strastvena i harmonična i sve što radimo zajedno ima uspeha, a svaki naš pojedinačni uspeh partner slavi. Naša srodna duša, neće od nas tražiti da se promenimo, prihvatiće nas onakvima kakvi jesmo i trudiće se da iz nas izvuče ono najbolje. Ta osoba nas upotpunjuje, to je ljubav koja raste iz dana u dan, daje nam ravnotežu, snagu i hrabrost. Ponekad se za partnere koji su se zaista pronašli u životu kaže da liče jedni na druge, da imaju nešto isto u pogledu, da su im crte lica slične, da imaju neke zajedničke detalje.

Srodna duša mogla bi se definisati i kao osoba koja nas uvek opravdava pred drugima, koja je naš saučesnik koji u nama vidi ono što drugima promiče. Srodna duša poziva nas telefonom baš onda kada smo mi želeli da pozovemo nju/njega. Zna kako se osećamo a da ništa ne kažemo, prepoznaje i obraća pažnju na te mini-signale koje šalje naše telo, a koje je samo ona u stanju da vidi. U nju imamo potpuno poverenje, znamo da nam govori istinu i da ne postoje skrivena značenja. Čita nam misli, ume da oseti unapred naše potrebe.

To nije idealizovan odnos, ali nije ni odnos u kome vlada opsesivna ljubomora, što znači i nedostatak poverenja, to nije odnos u kome postoje svakodnevne dramatične svađe, niti odnos koji nas čini nesrećnima i nesigurnima i u kome imamo potrebu da kontrolišemo partnera, koji, kada nam je potreban, uvek ima nešto preče da uradi. Srodna duša neće nas konstantno kritikovati zbog vlastitog kompleksa inferiornosti i mi nećemo živeti u konstantnom strahu da će nas ostaviti.

Mnogi misle da su već jednom u životu sreli srodnu dušu i da su je izgubili, ali psiholozi tvrde da se prave srodne duše nikada ne mogu izgubiti jer je reč o konačnim sjedinjavanjima. Postoje i verovanja da srodne duše, baš poput blizanaca, imaju moć da komuniciraju mislima. Vrlo su česti slučajevi telepatije, prenosa misli, vršenja radnji istovremeno čak i kada su kilometrima razdvojeni. To je upravo koncept jedne duše u dva tela, kada je razdvajanje samo prividno; druga osoba je deo nas i u stanju smo da je osetimo i na daljinu i da se sintonizujemo u svakom momentu. Srodne duše anuliraju koncept vremena i prostora jer žive u totalnoj simbiozi koja prevazilazi zemaljske limite. Prema rečima psihologa, razlika u godinama nema nikakvog uticaja na srodne duše (Ashton Kutcher i Demi Moore). Nema nikakve veze ni to kako osobe izgledaju i odakle dolaze. Tajna je u duši, u onome što leži skriveno duboko u nama.

Kada budete u vezi koja vam donosi unutrašnji mir, znaćete da ste našli srodnu dušu. Ali ono što je najbitnije, što je osnova i početak svega, jeste biti u miru sa samom sobom, sa partnerom ili bez njega. Psiholozi tvrde da svako od nas poznaje samo jednu desetinu vlastitih potreba i osećanja. Sve ostalo su aspekti naše ličnosti koji su zakopani, često negirani i zatrpani u dubini naše duše, pa zato, da bismo shvatili ko je i šta je ono za čim imamo potrebu, moramo da istražimo prvenstveno te svoje delove. Iznad svega, potrebno je da se oslobodimo preteranih zahteva od jedne ljubavne veze jer je to osnov za krah. Ipak, ne postoji recept za srodnu dušu, niti validni kriterijumi po kojima ćemo prepoznati da li je osoba pored nas ona prava.
Srodna duša i danas ostaje enigma. I najverovatnije baš zato ima toliku moć već vekovima. John Lennon, koji je smatrao da je njegova simbiotička i nekonvencionalna veza i ljubav sa Yoko Ono zapravo reinkarnacija snažne ljubavi Napoleona prema Josephini, tu emociju opisao je rečima: „Pre nego što smo se Yoko i ja sreli, bili smo samo polovina osobe. Postoji mit o tome da je svako od nas jedna polovina, dok druga polovina luta ko zna gde, a predstavlja naše ogledalo. Mi smo bili dve polovine, a sada smo napokon jedna celina.“ Možda je zaista u tome tajna. (Sanja Lučić)

P.S. Da li ste vi sreli svoju srodnu dušu? Kako ste je prepoznali?

Broj poruka : 2123 Datum upisa : 26.12.2013

Ja pročitah ovo...
Izgleda da mi je ta srodna duša nekad izmakla. Da me neko pitao, pre dve godine, da li sam je našla, rekla bih: "Da!"
Nego, tako to biva u stvarnosti: ne tražiš dlaku u jajetu, a iz njega se izlegne pile.
Ne znam koliko sam bila jasna... Ni men' tu nešto ne štima. hehe..

Kada smo mladi tada nam se čini da je svaka nova ljubav naša srodna duša ali kad nas stignu godine tada shvatimo da naša duša još uvek luta tražeći sebi srodnu dušu. Tako nam se desi da nakon par decenija življenja s nekim ipak ukapiramo da nam se to još nije desilo.
I tada... željni nežnosti, pažnje, romantike, ljubavi... naiđe On i naša duša umorna od dugogodišnjeg traženja poželi da se skrasi i pomisli da je našla svoju polovinu, svoju srodnu dušu.
I tako...
Kad me je prihvatio... kada sam osetila bezrezervnu ljubav... kada je pričao o svojoj bezgraničnoj i večnoj ljubavi prema meni sa suzama sreće, o našoj budućnosti sa suzama tuge ... kada sam ga OSETILA DUŠOM, mislila sam sam da smo srodne duše i ZAUVEK!
Mislila sam... i nek' mi je Bog upomoć još mislim...

Broj poruka : 2123 Datum upisa : 26.12.2013

Trenutno ne verujem u mit o srodnoj duši.
Više ne znam ni kakva sam ja osoba. Kako onda da znam šta mi treba da bih se "dopunila"?

Palma, u jednom delu prvog tvog teksta piše (citiram):
"Kada budete u vezi koja vam donosi unutrašnji mir, znaćete da ste našli srodnu dušu".

E, tada kada sam osetila taj unutrašnji mir, moja srodna duša je iskoristila moju "ušuškanost u miru", i potražila neku novu srodnu dušu (kojoj će upotpuniti unutrašnji mir.)
Neki ljudi, izgleda, misle da mogu da budu srodne duše mnogim partnerima.

P.S. Izvinjavam se ako delujem rezignirano. Al' šta da radim, kad to upravo i jesam. Kad preteram sa unošenjem negativne energije na forumu, vi me opomenite! monitor

Draga Solveig, naprotiv svojim postovima nam unosiš pozitivnu energija i ja ih zaista sa zadovoljstvom čitam.
Znaš, i ta duša za koju pomislih i mislim da je srodna duša ovoj mojoj misli da može biti istovremeno srodna i drugim dušama... shvatiće ali kasno da nije dobro igrati se tuđim dušama.

Broj poruka : 8809 Datum upisa : 04.08.2013 Godina : 60 Lokacija : Nedodjija:))

..postoji..to tvrdim celom dushom svojom...ja jesam optimista po prirodi ,ali nikada bez pokrica...

Broj poruka : 2123 Datum upisa : 26.12.2013

Palma* ::: ... shvatiće ali kasno da nije dobro igrati se tuđim dušama.

Palma,
Ma, neće shvatiti, ako nije srodan! hehe..

Il' je srodna duša, il' nije srodna duša!
Ako nije srodna duša, boli njega đon za tuđe duše. Nema taj pojma o duši... voleo bi on da je upućen, al' nije bio na tom času kada se o dušama predavalo. Pročitao malo filozofije (preskočio sve pasuse koji su duži od dve rečenice), dopao mu u ruke neki fini citat ili recitacija iz pera neke nežne "ženske duše"... pa sad misli da je popio svu pamet ovog sveta. Savladao materiju, pazi, bogati!
Sve te razume, komunicira sa tobom nemuštim jezikom..., a ti mirna i srećna.
O, ne bilo primenjeno!
Moja je replika uopštena i u prevodu znači: i mir ima svoj nemir!

Kažu da se srodne duše prepoznaju po boji, mirisu, zvuku, melodiji i vuku jedan prema drugome. Srodne duše su uvijek ista bića! One imaju isti zvuk, miris, i iste energije čak i ako izgledaju potpuno drukčije . Tu energiju naše srodne duše osećamo u srcu, jer se tu ta frekvencija u svakom slučaju oseća i mi znamo da postoji naše sjedinjenje. Slično se dogodi ako se srodne duše sretnu. Onda se prisetimo večne ljubavi između nas. Pravi uzrok "ljubavi na prvi pogled" je prepoznavanje voljene osobe u srcu. Kod prepoznavanja srodne duše je osećaj tako lep, magijski, Božanski i mi mislimo da postoji samo jedna srodna duša.

Ali nije uviek tako da svoju srodnu dušu odmah prepoznamo. Katkad se dogodi da sretnemo srodnu dušu i tek posle shvatimo da je ta duša bila kod nas, a mi je nismo prepoznali.

Broj poruka : 1497 Datum upisa : 07.02.2013 Lokacija : Osijek

Svi mi zamišljamo srodnu dušu kao nekoga tko nas upotpunjuje, tko nas prihvaća onakvima kakvi jesmo bez obzira na sve naše mane, tko nas voli intenzitetom kojim nas nitko drugi na svijetu ne voli, tko nam je najbolji prijatelj, zbog koga ne moramo pristajati na kompromise, s kim smo duboko povezani, tko u trenutku zna što mislimo i što ćemo izgovoriti, kao nekoga za koga u trenutku znamo da je onaj pravi, bez sumnji, bez preispitivanja, bez nedoumica. I prije svega, kao nekoga tko nas nikad neće ostaviti.

Srodna duša znači sresti se i prepoznati, a ne upoznati se. To je toplina, prepoznavanje, nevjerojatna intimnost još od prve minute poznanstva, situacija u kojoj sve nekako teče svojim tijekom. Jer kad upoznate nekog i poželite pred njim biti bolji nego što zapravo jeste i pokušate zamaskirati svoje negativne osobine, to znači da ta osoba nije vaša druga polovica.

Broj poruka : 15823 Datum upisa : 30.11.2012 Godina : 70

_Zana_ ::: ..postoji..to tvrdim celom dushom svojom...ja jesam optimista po prirodi ,ali nikada bez pokrica...

Potpisujem šmeker

Broj poruka : 2758 Datum upisa : 13.07.2013

Za mene postoje srodne duse i zahvalna sam sto ljudi imaju sposobnost da ih osete (bez upotrebe masinjerije mozga). I, bez obzira na dobar uvodni post i dobre postove - ne mislim da je to jedna jedina, samo jednom/nama namenjena/srodna dusa. Mozda upravo zbog toga ne znam ovo - zasto to mora biti iskljucivo dusa muskarca i zene u ljubavnoj vezi?
Ovo kazem zbog toga sto mozda pricamo o necem o cemu dovoljno ne znamo (sto moze potvrditi cinjenica da, "mudrice", nismo u stanju da osetimo drasticne promene u svom, tako opipljivom, ipak vidljivom poznatom telu, sve dok ne bude kasno). Ama ni svoju ne poznajemo, no u najboljem slucaju samo slutimo, pa se slazem se sa takvim misljenjem. U nekim stvarima smo previse satkani od snova/zelja/teznji, mnogo nam fale te tanane relacije, pa skitamo, tumaramo kao slepci bez iskustva. Bre, mesamo tu, svi mikseri sveta nam nisu ravni, iako su najlepse stvari koje zivot cine svrsishodnim tako jednostavne u svojoj punoci da ne trpe mesanje.
P.S. I kad su ta razocarenja u ljubavi po sredi, opet smo bogatiji za ispoljavanje ljubavi, da nije tako, pa zar bi patili za necim ruznim, a? I sta kad nas druga strana vise ne voli? Kriva? Prosto nas ne voli, ali nas je volela. Pa bolje i to, nego ne doziveti ljubav iz sugavog straha da cemo biti razocarani.

Broj poruka : 2123 Datum upisa : 26.12.2013

Trag, divno si ovo rekla.
Sa žaljenjem konstatujem: srodnu dušu nisam našla. Sama sam je stvarala, veštački, isključivo svojom željom da je i ja imam. To je činjenica! Ko zna, možda i naletim spontano na svoju srodnu dušu.
Al', brate, sve više gubim živce.
laku noc

Broj poruka : 8809 Datum upisa : 04.08.2013 Godina : 60 Lokacija : Nedodjija:))

Nataša ::: Svi mi zamišljamo srodnu dušu kao nekoga tko nas upotpunjuje, tko nas prihvaća onakvima kakvi jesmo bez obzira na sve naše mane, tko nas voli intenzitetom kojim nas nitko drugi na svijetu ne voli, tko nam je najbolji prijatelj, zbog koga ne moramo pristajati na kompromise, s kim smo duboko povezani, tko u trenutku zna što mislimo i što ćemo izgovoriti, kao nekoga za koga u trenutku znamo da je onaj pravi, bez sumnji, bez preispitivanja, bez nedoumica. I prije svega, kao nekoga tko nas nikad neće ostaviti.

Srodna duša znači sresti se i prepoznati, a ne upoznati se. To je toplina, prepoznavanje, nevjerojatna intimnost još od prve minute poznanstva, situacija u kojoj sve nekako teče svojim tijekom. Jer kad upoznate nekog i poželite pred njim biti bolji nego što zapravo jeste i pokušate zamaskirati svoje negativne osobine, to znači da ta osoba nije vaša druga polovica.

...bash tako,kako ti napisa..ni sama ne bih bolje definisala srodnu dushu,shto me vraca na post nashe TRAG...zaista,ne postoji srodna dusha samo u mushko/zhenskim odnosima,tj.ljubavnim vec i u okviru prijateljstva..za prijatelje biramo srodne dushe jer nas oni shvataju bez mnogo rechi,osete nashu tugu ili radost,ne samo u glasu vec i po nachinu pisanja.U to sam se uverila pishuci po raznim forumima,po svojim virtuelnim prijateljima...mnogo bi u zhivotu ,bilo tezhe,bez takvih ljudi,tj.bez srodnih dusha..

Solveig ::

Palma* ::: ... shvatiće ali kasno da nije dobro igrati se tuđim dušama.

Palma,
Ma, neće shvatiti, ako nije srodan! hehe..

Il' je srodna duša, il' nije srodna duša!
Ako nije srodna duša, boli njega đon za tuđe duše. Nema taj pojma o duši... voleo bi on da je upućen, al' nije bio na tom času kada se o dušama predavalo. Pročitao malo filozofije (preskočio sve pasuse koji su duži od dve rečenice), dopao mu u ruke neki fini citat ili recitacija iz pera neke nežne "ženske duše"... pa sad misli da je popio svu pamet ovog sveta. Savladao materiju, pazi, bogati!
Sve te razume, komunicira sa tobom nemuštim jezikom..., a ti mirna i srećna.
O, ne bilo primenjeno!
Moja je replika uopštena i u prevodu znači: i mir ima svoj nemir!

Solveig, veoma si ovo lepo i slikovito napisala, hvala ti.
Omatorila sam, a ne znam koliko sam stara ni koliko ću još biti mlada ali se iskreno nadam da je ovo bio zadnji zez moje duše kad je pomislila da je srela sebi srodnu. Kako sam starije sve više uviđam da još puno moram da učim, učim...

Da li zaista postoje srodne duše?

Postoje li srodne duše ili je u pitanju samo romantični mit?

Da li imamo više srodnih duša ili to može da bude samo jedna osoba? Treba li za srodnom dušom da tragamo, ili će nas sudbina sama spojiti? Prema starogrčkom mitu, ljudska bića, androgini, nekada su bila savršen spoj muškog i ženskog. Na njihovoj savršenosti zavideli su im i bogovi, pa ih je Zevs prepolovio na mušku i žensku polovinu, osudivši ih da razdvojeni lutaju svetom tražeći jedno drugo.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Od antičke Grčke do danas ova tema intrigirala je brojne mislioce, filozofe i psihoterapeute. Dok jedni na nju gledaju kao na vrhunac romantike, drugi veruju da ništa nije donelo toliko nesreće čoveku koliko potraga za srodnom dušom.

- Kada se ispostavi da neko koga smo smatrali srodnom dušom ima mane i da nije imun na sve naše mane, da nam ne čita svaku misao i da može da uđe sa nama u svađu, romantični balon se raspršava, a mi ostajemo izgubljeni, jer shvatamo da se takav odnos ne uklapa u našu predstavu o srodnim dušama pa je automatski proglašavamo nesrodnom. Takvi ljudi postaju žrtve sopstvenih prevelikih očekivanja i često su nesrećni - kaže Marija Ilić, psihoterapeut.

Psihoterapeut Sanja Stanić veruje da je od postojanja naše “idealne polovine” verovatnija pretpostavka da postoji više partnera koji nam odgovaraju a koje srećemo tokom života.

- Promene su neizbežne, bilo da je u pitanju osoba ili ljubavna veza, a shvatanje o „idealnoj polovini” neizbežno vodi ka idealizaciji koja je često u neskladu sa komplikovanom realnošću - kaže za “Blic magazin” Sanja Stanić, psihoterapeut.

Ona smatra da shvatanje da za nas postoji samo jedna srodna duša može biti izvor problema ako shvatanje pojma srodne duše nije istog značenja za oba partnera.

- Da li su srodne duše osobe koje se nikad ne svađaju? Da li se od srodnih duša zahteva da uvek ostaju iste, ili su srodne duše oni koji se zbog partnera menjaju? Da li je seks između srodnih duša uvek fantastičan? Odgovori na ova pitanja mogu u velikoj meri otkriti kakva su naša očekivanja od partnera - objašnjava Stanićeva.

Čvrsto verovanje da je srodna duša tamo negde čini nas pasivnim, jer čekamo da nas sudbina spoji. Umesto da se srodne duše pronalaze, srodne duše mogu da nastanu spojene pravom ljubavlju.

LOŠ SEKS?

Istraživanje švedskih seksologa pokazalo je kako parovi koji se smatraju srodnim dušama imaju najmanje kvalitetne seksualne odnose, jer težnja da se spojimo u jedno i budemo previše intimni sa partnerom vremenom parališe seksualnu želju.

P.S. Da li mislite da ste pronašli svoju srodnu dušu?

» Postoji li zaista muška menopauza?
» NASA TRENUTNA OSECANJA KROZ MUZIKU
» Postoji li zlo?
» Akvareli ali zaista neverovatni..
» Sanjate da padate ili gubite zube – šta to zaista znači?