Sreća

Dosla sam k vama da vas pozdravim.Moje je ime Sreca i sastavni sam deo zivota, zivota onih koji veruju u snagu ljubavi i zivota, onih koji
veruju da je ljubav beskonacna. A znate da sam u braku?Davno sam se vencala za Vreme i ono vam je odgovorno za resenje mnogih problema koji vam na pocetku izgledaju veliki i bezizlazni. Ono izgradjuje srca i licnost, leci rane i pobedjuje tugu. Vreme i ja zajedno imamo troje dece. Nasa su deca Prijateljstvo, Mudrost i Ljubav. Prijateljstvo je najstarije dete lepo, iskreno, veslo i nasmejano. Zblizava ljude, a da pri tome nikoga ne ranjava vec utesi svakoga kome se priblizi drzeci ga za ruku. Mudrost je nase drugo dete. Ona je pametna, sa cvrstim principima i neprekidno uci i sve je zanima. Najslicnija je svom ocu Vremenu. Mozete zamisliti kako je to kad njih dvoje koracaju zajedno – Mudrost i Vreme.
Najmladja je Ljubav. Koliko posla s njom!!! Tvrdoglava je, uporna i
prevrtljiva tako ponekad zeli ziveti na samo jednom mjestu a onda se
nakon nekog vremena seti i kaze da je stvorena da bi zivela u dva srca, a ne samo u jednom. Ah, moja je Ljubav vrlo slozena i zapletena osoba, tako da zna i pokoju nesmotrenost pociniti i to samo kakvu! Kada do toga dodje na scenu moram pozvati njenoga oca. Vreme dodje i pokusa pokrpiti rane koje je njegova kci Ljubav izazvala, a cesto u pomoc priskoci i Mudrost, mada nije u svim slucajevima od velike koristi sa svom svojom pamecu. Jednom mi je jedna osoba rekla: - " Na kraju sve dodje na svoje, na ovaj ili na onaj nacin. Ako se stvari jos nisu sredile i poslozile znaci da jos nismo na nasem pravom putu." Zato, kazem vam, verujte mojoj porodici, mom suprugu Vremenu i mojoj deci Prijateljstvu, Mudrosti i Ljubavi. Budete li imali poverenja u njih, znajte, da cu i ja,Sreca jednog dana svakako pokucati na vasa vrata.I nikad se ne zaboravite smesiti!

Sreća

"Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite – možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide".

Iz ugla psihologa
Šta je sreća
Svi je priželjkuju, čitavog života joj se nadaju, a ona nekog posećuje, dugog zaobilazi. Ne može se kupiti, pokloniti, izmamiti, još manje oteti. Treba je umeti prepoznati i sačuvati, a pre svega – ne tražiti je na pogrešnim mestima


Zdravlje, ljubav, osećanje važnosti i psihičke i materijalne sigurnosti nešto su bez čega se čoveku ne mili da se ujutro budi. Pa opet – neki sve to imaju, a nisu srećni, dok drugi imaju tek ponešto ali se ne žale, nasmejani su, puni vedrine i nade. Pitamo zato „stručnjaka za dušu“, dr Snežanu Kuzmanović, neuropsihijatra Doma zdravlja Stari grad u Beogradu, da li uslovi u kojima dolazimo na svet doprinose kasnijoj sreći, postoje li ljudi „srećne prirode“ i imamo li svi „kapacitet“ za sreću.

– Mislim da postoji potencijal za sreću. Povezan je sa količinom endorfina, „hormona sreće“ kako ga još nazivaju, što zavisi od genetike i biološkog materijala. Ulogu u formiranju osobe koja će imati veću sposobnost da uživa u životu i izbori se za ono što je čini zadovoljnom imaju majka ili neposredna okolina koja bebu neguje. Oni već od prvih dana formiraju detetov stav prema životu, njegov kapacitet za ljubav i mržnju. Ali i od samog deteta zavisi kako će doživeti negu i ljubav. Neka beba ispunjena ljubavlju će kasnije, kao odrasla osoba, umeti da je prenese drugima, dok će druga, uprkos ljubavi okoline, ostati stalno emocionalno „gladna“ i nezadovoljna – naglašava dr Kuzmanovićeva.

Ako dete raste u nepovoljnim životnim okolnostima, manje se očekuje da će postati osoba sigurna u sebe i srećna, ali to ne mora biti pravilo. Čovek je bio-socio-psihološko biće, pa sem nasleđa i okoline i izbori koje kasnije pravi u životu – prijatelji, bračni i ljubavni partneri – bitno utiču na stanje njegovog zadovoljstva, ispunjenosti i ostvarenosti.

Ključ je – jednostavnost

Srećne prirode možda zavise i od biološkog potencijala i od psihološkog razvoja. Ključne reči za formiranje samopouzdane ličnosti koje roditelji upućuju detetu su „Ti možeš...“ (da prohodaš, da dobro učiš, da uspeš...). Vera da ćemo u nečemu uspeti i te kako pomaže da to i postignemo. Isto je i sa srećom. Jovan Dučić je rekao da „ko veruje da je srećan, on to zaista i jeste“.

Naravno, i očekivanja prema detetu moraju zavisiti od njegovih realnih mogućnosti, jer ako su prevelika – dete će postati nesigurna osoba.

Sigurnost ne samo u sebe i svoje mogućnosti, već i u to šta nas lično čini zadovoljnim, dobar je put da to i postanemo. Sreća je individualna, po meri svakog čoveka, ne trpi konfekcijski pristup. Ono što bi nekog usrećilo, drugog bi unesrećilo. Jednostavni ljudi imaju veće izglede da ostvare ličnu sreću, žele uglavnom ono što mogu i da ostvare a kad se to dogodi, uživaju i u malim stvarima. Oni zahtevniji uvek vide i drugu stranu medalje. Gistav Flober je duhovito primetio da je za sreću potrebno biti „glup, sebičan i dobrog zdravlja, ali ako prvi uslov nije ispunjen – sve je propalo“. Jedna prijateljica se požalila drugoj da joj se muž naljutio jer mu se nije dopalo ono što mu je rekla, iako je, kao i uvek, bila u pravu. Od drugarice je usledilo pitanje: „Pa, draga, hoćeš li da budeš uvek u pravu, ili da budeš srećna!“

Postoje trenuci ushićenja, vrhunskog zadovoljstva, „okeanski doživljaj“ kakav osete nadareni ljudi kada ostvare neko delo. O tome je i Tesla govorio kada je sreću izjednačio sa onim što daruje čovečanstvu.

Drugi sreću traže u materijalnom blagostanju, vlasti, moći. A kad to postignu, s čuđenjem otkrivaju da se ipak osećaju sami, i da im je potrebno još nešto. Našu sreću stvara ono što jesmo, a ne ono što imamo. Uz to, ako imamo s kim da podelimo i bol i radost, prijatelje kojima možemo da verujemo – to je već deo pravog bogatstva. Volter je rekao da jedan trenutak sreće vredi koliko hiljadu godina slave!

Kako postići zadovoljstvo

Ako radi na sebi, čovek će otkriti ne samo šta njega lično čini srećnim, već i kako da zauzda strahove, ojača samopouzdanje i postane sposobniji da se izbori za ono što ga raduje i što mu je važno. Srećan čovek ima zahteve koje može da ostvari. Osim toga, ono što najviše želimo se tokom života menja.

Ali ima i onih „namćora“ koji svemu nađu manu. I kad imaju sve uslove za sreću, njihova destruktivnost će ih već sprečiti da u tome uživaju. Melanholici opet sebe kažnjavaju i „ne smeju“ da budu srećni, jer ih tada muči osećanje krivice. Zato je važan rad na sebi, jer ljudi imaju mogućnost da otkriju svoju „matricu“, plan po kojem funkcionišu, i sebe možda sabotiraju i kad mogu da budu ostvareni i zadovoljni..

Ako smo životom nezadovoljni, jako je važno da za to ne okrivljujemo ni sudbinu, ni sebe, ni druge. Postoje okolnosti koje su u određenom trenutku uticale na naše izbore i na naš život. Na nama je da se u ovim okolnostima borimo za ono što nam je važno. Mudar čovek se prilagođava ljudima i događajima i na vreme će odustati od modela ponašanja koji mu ne obezbeđuje sreću.

Sreća nije trajno stanje, život je ispunjen i bolom, tugom, gubicima, ali važno je ne „negovati“ tugu, ne zadržavati se predugo u negativnim psihološkim stanjima, podsticati vedrinu šetanjem, čitanjem, druženjem sa pozitivno orijentisanim ljudima. Tada ćemo lakše u sebi prepoznati dar za zadovoljstvo i sreću, svojstven svima. I Artur Šopenhauer je, razmišljajući o uslovima za sreću, prednost dao vedrini duha, koja je samoj sebi nagrada, a društvo joj prave plemenit karakter, preduzimljivost i zdravlje.

" Nikome nemoj reci, ali ja,
ja koji najmanje znam o sreci,
hteo bih malo nespretne srece
tom nekom drugom da dam. "

[You must be registered and logged in to see this image.]

“Kada bi čovjek mogao kupiti sreću, sigurno bi izabrao preveliku.”

KRATKA PRIČA O SREĆI

Šta je sreća?

Da li smo zaista srećni?

Na koji način možemo postati srećni?

Svi imamo svoje odgovore i svi pokušavamo da pronađemo prave puteve do carstva sreće. A u tom traganju, u večitoj potrazi, mnogi zalutaju, nemoćni pred životom i pred samim sobom.

Moramo se prisetiti da je naše detinjstvo izvorište. Ta čudesna dečja metafizika, ona divna osobenost detinjstva, koju mnogi odrasli negde usput u svojim preozbiljnim životima zagube. Oni koji je sačuvaju u sebi, ili ponovo otkriju, postaju pesnici, umetnici, naučnici, ljudi otvorenog duha, spremni za nova traganja. Radoznalost, začuđenost, žudnja za saznanjem i spoznajom, to je život čiji je osnovni smisao stvaranje, igra, osetljivost za novo, drugačije, nepoznato.

Dečiji svet koji je uvek na granici stvarnog i irealnog, iznikao iz snova i mašte, suštinu sreće boji imaginacijom i pruža osećaj stalnosti, konstantnosti. Sećate se onog - "I živeli su srećno do kraja života".

Ali kada taj bajkoviti svet izbledi, suočeni sada sa realnošću i relativnošću, pokušavamo pronaći novi smisao.

ŠTA NAS TO ZAISTA MOŽE USREĆITI?

Pretpostavljam da ćete se složiti da je na prvom mestu ljubav prema samom životu, ljubav sveopšta, ljubav koju delimo sa drugim ljudima. Kao izvor samog života, ona je svakako i izvorište najintenzivnije sreće. Svi smo mi ipak jedinstveni, neponovljivi, osobeni, drugačiji, pa je i naš doživljaj sreće različit.

Pored toga i čovekova svest sama po sebi je nestalna, promenljiva. Sve ono što nas u jednom trenutku usrećuje, nadahnjuje, u sledećem momentu biva neopaženo, manje intenzivno, izbledelo.

Na koji način se izboriti u promenljivom svetu oko nas, kao i sa promenama u nama samima?

Moj savet je:

Okrenite se sebi!
Spoznajte sebe!
Budite u kontaktu sa samim sobom!
Pronađite sreću u sebi.
Postanite izvor sreće i kao takvi krenite u svet.
To je pravi način da prevaziđete svoju pasivnost i osećaj da ste zatočenik života i sudbine. Ono što vas čini srećnim ili nesrećnim, nije samo svet oko vas. Kada postanete svesni onog unutrašnjeg sveta u vama, kada razotkrijete sopstveni kosmos, shvatićete da svaki osećaj koji dolazi spolja je manje intenzivan od osećaja koji potiče iz dubine bića, od osećaja duše. Zato je put vaše sreće put vašeg ostvarenja, put samoostvarenja.

Postoji jedna priča o tome:

Jedan stari hodočasnik išao je usred zime preko mosta u podnožju Himalaja, kada je počeo padati sneg. Čuvar prelaza ga je pitao: "Kako ćeš, dobri čoveče, stići gore po ovakvom vremenu?"

Starac mu je odgovorio:

"Moje srce je već stiglo tamo, ostatku mene lako je da ga prati."

NA VAŠEM PUTU DO HIMALAJA, PUSTITE NEKA VAS SRCE VODI!

Snežana Pavlović
školski psiholog

“Sreća nije stvar sretne zvijezde ili materijalnog imetka. To je mentalni stav. On izvire iz poštovanja onoga što imamo umjesto da patimo zbog onoga što nemamo. To je tako prosto – a istovremeno tako teško ljudskom razumu da pojmi.”
[You must be registered and logged in to see this image.]

PRICA O SRECI

Maja je dobila za rođendan veliki Krašev poklon paket. Imala je četiri brata i tri sestre no nikome nije htjela dati ni bombončić. Na kraju se je osjećala nesretno. Kad je to vidio djed, prišao joj je i počeo s pričom.
U davna, davna vremena, kada još nije bilo automobila, živio je čovjek koji je imao sve. Zvali su ga Mantis. On je usprkos svom bogatstvu želio imati još više i još više novaca. Kupio je sve što se moglo kupiti, a tada je novac, koji više nije imao na što potrošiti, počeo spremati u svoju riznicu. Tada se je pojavio problem. Mantis se je neprestano bojao kako mu netko ne bi ukrao novac, tako je Mantis postao nesretan i još više nezadovoljan. Želeći mir i blagostanje zaputio se je po svijetu kako bi pronašao, još davno izgubljenu, sreću. Nije je dugo tražio. Trebalo je samo izaći iz dvorca, jer čim je sišao dolje i vidio sve same beskućnike, siromahe i ljude od drugih odbačene, osjetio je kako sreća putuje ulicama grada. Prišao je jednom prosjaku i upitao ga: 'Jesi li ti sretan?'
Siromah je odgovorio: 'Pa ne mogu se ni na što požaliti, osim na svoje siromaštvo.' Kad je to čuo, Mantis je odmah otrčao u kuću i vratio se s punom vrećom novca te ju dao siromahu. Siromah se od veselja nije mogao prestati zahvaljivati bogatašu. A i Mantis je bio ispunjen nekom milinom. Zatim je ponovo otišao u kuću i ovaog puta se vratio s po dvije vreće novca u svakoj ruci. Tako je to učinio još jednom i još jednom, sve dok nije ispraznio svoju riznicu. On i ljudi su bili presretni. Sutradan je Mantis bio sretan, no stanovnici grada su svi redom bili nesretni, nezadovoljni, mrzovoljni, a nadasve zabrinuti za svoj novac jer su se bojali da im ga netko ne ukrade. Sada je Mantis shvatio i tu svoju spoznaju odmah je obznanio drugima i nagovorio ih da mu vrate novac. Svi su ga poslušali jer su se sjetili da im prije nije bilo loše, da su bili sretni iako nisu imali novca. Kada je Mantis povratio sav novac, poklonio ga je za izgradnju nove crkve, a svoju kuću je preuredio kao starački dom. Mantis je od tada bio bez kuće i bez ičega. Ipak, ne bez ičega jer je tak tada imao sve što je trebao, imao je prijatelje i bio je sretan.
I tako je djed završio svoju priču maloj maji koja je sutradan uzela svu svoju ušteđevinu i kupila četiri Kraševa poklon paketa te ih podijelila svojoj braći i sestrama. ...jer je čula priču o sreći.

“Izvor naše sreće je u subjektivnim osobinama: plemenitom karakteru, poduzetnom duhu, sretnom temperamentu, vedrom umu i zdravom tijelu”

“Prva sreća unosi svjetlost,ostale je samo pojačavaju.”


[You must be registered and logged in to see this image.]

Biti srecan .. U zivotu ne postoji nikakva duznost osim duznosti: biti srecan. Samo smo zato na svetu, a sa svim duznostima, svim moralom i svim zapovijedima retko cinimo jedno drugoga srecnim, jer i sebe time ne cinimo srecnima. Ako covek moze biti dobar, moze to samo onda kada je srecan, kada u sebi ima sklada, dakle kada voli. To je bilo ucenje, jedino ucenje na svetu. To je rekao Isus, To je rekao Buda, To je rekao Hegel. Za svakoga je na ovome svetu jedino vazno njegovo vlastito najunutarnjije, njegova dusa, njegova sposobnost da voli. Ako je ona u redu, onda je svejedno jede li se proso ili kolaci, nose li se dragulji ili rite; onda svet zvuci zajedno s dusom, onda je dobro. Herman Hesse

SREĆA




Onaj što grli ženu je Adam.
Žena je Eva.
Sve se dešava prvi put.
Video sam nešto belo na nebu.
Kažu mi da je to Mesec,
ali šta mogu učiniti sa jednom reči
i jednom mitologijom.
Pribojavam se drveća.
Tako je lepo.
Mirne životinje se približavaju
da im kaže njihova imena.
Knjige u biblioteci nemaju slova.
Kada ih otvorim, naviru.
Kad prelistavam atlas,
ocrtavam oblik Sumatre.
Onaj koji pali šibicu u mraku
pronalazi vatru.
Iz ogledala nas gleda onaj drugi.
Onaj što posmatra more vidi Englesku.
Onaj što izgovara Lilijenkronov stih ušao je u bitku.
Sanjao sam Kartaginu i legije koje su je opustošile.
Sanjao sam mač i vagu.
Blagoslovena neka je ljubav
u kojoj nema onoga koji poseduje
ni one koja je posedovana,
već se oboje jedno drugom predaju.
Blagosloven neka je ružan san
koji nam otkriva da možemo stvoriti pakao.
Onaj što siđe na reku sišao je na Gang.
Onaj što gleda peščani sat vidi raspadanje carstva.
Onaj što se igra bodežom sluti Cezarevu smrt.
Onaj što spava je svi ljudi.
U pustinji sam video mladu Sfingu
koju tek što su isklesali.
Nema ničeg starog pod suncem.
Sve se dogada prvi put,
ali na večni način.
Onaj što čita moje reči izmišlja ih.

Borhes

“Sreću nazivamo posljednjim ciljem naših želja.”

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vecina misli da je covek srecan ako je bogat ali novac je nuzno zlo bez kojeg se ne moze. Srecu novcem ne mozemo kupiti.Sreca se nalazi u sutnicama samo zavisi ka cemu stremimo i sta prizeljkujemo.

..srecu chine male stvari..
[You must be registered and logged in to see this image.]

Jedan moj dragi forumski prijatelj, nekom prilikom je pokušao da me ovako oraspoloži (i sam je od nekog ovo čuo):
"Šta je život? Rodiš se, ideš u školu, oženiš se... staviš kupus 30-40 puta i... umreš."
Ja dodajem (visokofilozofski   ):
"Napraviš 30-40 puta sarmu, 30-40 puta podvarak, bar duplo više salata od kiselog kupusa... Svaki put pozoveš drage ljude na ručak. I bude vam lepo. Eto, to je sreća!"

...sretja je ono shto sam danas doyhivela kada sam chula da se,meni najdrazha osoba na svetu,nekim chudom probudila iz kome..sretja je shto znam da je i dalje zhiv..mozhda samo josh tren ali sam ja spremna da dam ostatak zhivota za taj tren..

Draga Zana, najiskrenije se nadam i želim da taj tvoj trenutak sreće još dugo, dugo traje!   

Danas je Međunarodni dan sreće: 10 caka da zauvek budete veseli i nasmejani

Sreća može da se nauči, izvežba. Počnite još danas, jer danas je Međunarodni dan sreće. Ovo je 12 trikova, rezultat istraživanja 100 najpoznatijih svetskih psihologa, učitelja i duhovnika kako da vam osmeh ne silazi sa lica.

Sreću čine male stvari, svakodnevne sitnice na koje često ni ne obraćamo pažnju. Ako želite da se osećate bolje, i da budete generalno srećnija osoba, za to vam nije potrebno mnogo.

Prihvatite sebe
Istraživanja su pokazala da srećni ljudi imaju skromna očekivanja i aspiracije.

Žele ono što mogu da dobiju i ne teže neostvarivim snovima. Izbegavaju razočaranja.

- Srećni ljudi imaju realne ciljeve i zato su i srećni. Poenta je da uživate u blagodetima koje imate, a ne da k ukate. To je gubljenje vremena- kaže dr Hose De hesus Garsija, sa Univerziteta u Meksiku.

Uživate u svemu što radite
Radite ono u čemu uživate i uživajte u onome šta radite. To je najbolji recept za sreću. Ne radite neke stvari samo zbog novca, slave, moći.

Živite za sadašnjost
Ne žalite za prošlim vremenima, za nekadašnjim neuspesima, lošim izborima. Shodno tome ne sanjajte i ne idealizujte previše budućnost. Nikako ne brinite o stvarima unapred, na njih ne možete da utičete, samo se trošite u prazno.

Izaberite sreću
Ne plašite se da napravite korak unazad i preispitate svoje ciljeve.

Zamislite svoj život kao priču koju možete da prepravite, dopišete, izmenite. Ovako fleksibilan pristup zahteva pozitivno mišljenje, zapravo treba da izabereti da budete srećni.



Veze su važne
Na našu sreću veoma mnogo utiču drugi ljudi. Ako od njih dobijamo podršku i ako im pružamo određeno zadovoljstvo, mi se osećamo dobro.
Istraživanja su pokazala da su srećniji ljudi u braku, nego samci.

Mislite pozitivno
Srećene osobe u svemu vide pozitivnu stranu.

- Kada se atletičari pripremaju za takmičenje oni su fokusirani na pobedu, ne promašaj- kaže Miriam Akhtar, jedna od prvih pozitivnih psihologa u Velikoj Britaniji.
Ona kaže da svi treba da mislimo da je čaša do pola puna, a ne poluprazna.

Budite zaposleni
Ako nameravate da u životu budete srećni, razvijte svoju ličnost da budete otvoreni, jaki, da volite društvo i druženje. Ljudi koji su stalno "u toku" su zadovoljni, njima se svašta dešava.

- Družite se sa ljudima, ne zatvarajte se u sebe. To je osnovna karakteristika pozitivnih ljudi- objašnjava Ejnkook M. Suh, profesor psihologije na Jonsej Univerzitetu.

Izbegavajte poređenja
- Ambicija je zdrava i ljude čini srećnijim, ali zavist urušava svakog čoveka. Ne poredite se ni sa kim, u srcu budite iskreno srećni zbog tuđiš napredaka i uspeha- kaže Klaudija Senik, profesorka sa Sorbone.

Budite ono što jeste
Kao što ne treba da se poredite sa drugima, tako ne treba ni da mislite šta ti drugi ljudi misle o vama.
Zadovoljne osobe su spontane, prirodne.

Prestanite da se brinete
Ne prihvatajte sebe previše ozbiljno. Srećni ljudi ne brinu, jer znaju da se 90 odsto klasičnih, svakodnevnih briga nikada ne ostvaruje.

Palma hvala od srca..  

..mislim da peva Oliver Dragojevic..

Ljubavi, ljubavi mi daj
podijeli sa mnom ovaj san
i neka zavide nam svi
sreca je tamo gdje si ti

Njeznosti, njeznosti mi daj
podijeli sa mnom svaki dan
i neka zavide nam svi
sreca je tamo gdje si ti

Zauvijek sa mnom ostani
zauvijek samo ja i ti
Vjeruj mi, vjeruj ljubavi
zauvijek samo ja i ti
Vjeruj mi, vjeruj ljubavi
sreca je tamo gdje si ti