Sreća

First topic message reminder :


Dosla sam k vama da vas pozdravim.Moje je ime Sreca i sastavni sam deo zivota, zivota onih koji veruju u snagu ljubavi i zivota, onih koji
veruju da je ljubav beskonacna. A znate da sam u braku?Davno sam se vencala za Vreme i ono vam je odgovorno za resenje mnogih problema koji vam na pocetku izgledaju veliki i bezizlazni. Ono izgradjuje srca i licnost, leci rane i pobedjuje tugu. Vreme i ja zajedno imamo troje dece. Nasa su deca Prijateljstvo, Mudrost i Ljubav. Prijateljstvo je najstarije dete lepo, iskreno, veslo i nasmejano. Zblizava ljude, a da pri tome nikoga ne ranjava vec utesi svakoga kome se priblizi drzeci ga za ruku. Mudrost je nase drugo dete. Ona je pametna, sa cvrstim principima i neprekidno uci i sve je zanima. Najslicnija je svom ocu Vremenu. Mozete zamisliti kako je to kad njih dvoje koracaju zajedno – Mudrost i Vreme.
Najmladja je Ljubav. Koliko posla s njom!!! Tvrdoglava je, uporna i
prevrtljiva tako ponekad zeli ziveti na samo jednom mjestu a onda se
nakon nekog vremena seti i kaze da je stvorena da bi zivela u dva srca, a ne samo u jednom. Ah, moja je Ljubav vrlo slozena i zapletena osoba, tako da zna i pokoju nesmotrenost pociniti i to samo kakvu! Kada do toga dodje na scenu moram pozvati njenoga oca. Vreme dodje i pokusa pokrpiti rane koje je njegova kci Ljubav izazvala, a cesto u pomoc priskoci i Mudrost, mada nije u svim slucajevima od velike koristi sa svom svojom pamecu. Jednom mi je jedna osoba rekla: - " Na kraju sve dodje na svoje, na ovaj ili na onaj nacin. Ako se stvari jos nisu sredile i poslozile znaci da jos nismo na nasem pravom putu." Zato, kazem vam, verujte mojoj porodici, mom suprugu Vremenu i mojoj deci Prijateljstvu, Mudrosti i Ljubavi. Budete li imali poverenja u njih, znajte, da cu i ja,Sreca jednog dana svakako pokucati na vasa vrata.I nikad se ne zaboravite smesiti!

za admina...[You must be registered and logged in to see this image.]

...rech za koju nema zamene a opet rech koju je najtezhe ostvariti i primeniti..ako uzmemo globalne razmere,onda je vecina nas srecna a opet ako uzmemo pojedinachne zhivote,to vishe nije tako...

Shopenhauer o sreci..

Ono što nas najneposrednije usrećuje jest vedrina uma-
ova je dobra osobina sama sebi nagrada. Stoga bi razvijanje
vedrine u sebi, valjalo staviti ispred svih drugih težnji.

Izvor naše sreće je u subjektivnim osobinama: plemenitom
karakteru, poduzetnom duhu, sretnom temperamentu, vedrom
umu i zdravom tijelu.

Najsretniji je onaj čovjek koji je učinio sretnima najviše
drugih ljudi.

DARE TO BELIEVE!
The unseen energy that was once in Shakespeare or Picasso or
Galileo, or any human form, is also available to all of us. That is
because the spirit energy does not die, it simply changes form.
Wayne W. Dyer

Čudno je to kako je malo potrebno da budemo sretni, i još je
čudnije kako nam baš to malo nedostaje.
Ivo Andrić

Kako dozvati sreću?

Jeste li sujeverni? Nije važno, ljudi su generacijama u nekim malim znacima tražili sreću. Evo nekih.

Detelina sa četiri lista: ubrala ju je Eva izlazeći iz Raja kao podsetnik na srećne dane. Kad neku nađete u polju, uhvatit ćete komadić izgubljenog raja. Pokušajte da je nađete. Teško, teško.

Prase: u Nemačkoj i Austriji dobićete ga u marcipanskoj verziji od svakog ko vam poželi srećnu Novu. U srednjem veku najbolji učesnik viteškog turnira dobio bi ruku deve, a najgori prase. Ali šalu na stranu, prase je čudesna životinja, jer ga hranite i napojite, a dobijete sjajan pršut. Rekli bismo, sreća malo košta. Zato ga obavezno imamo na novogodišnjem jelovniku.

Dimnjačar: ili crni anđeo. Nekada je svojim umećem spasavao domaćinstva od požara donoseći spokoj i sigurnost porodicama. Nešto kao životno osiguranje sa kojim ste mogli dočekati mirnu starost. Još ako se dohvatite dugmeta kada ga vidite! To vam je bonus.

Razbijeno staklo ili keramika: sećate li se scena iz filmova o grčkim svadbama kada se razbijaju tanjiri, a svatovi u ekstazi razbiju pola birtije? E, time rasteruju zle duhove. Tako je barem bilo tokom žrtvenih rituala u mnogobožačka vremena.

Potkovica: Da bi vam donela sreću, morate se pridržavati dva zlatna pravila. Prvo, ne smete je kupiti, nego je morate naći. Drugo, obesite je na vrata tako da kraci budu okrenuti prema gore, kako bi se sreća zadržala, a ne iscurila.

Fatimina ruka: u arapskom svetu ruka najmlađe ćerke proroka Muhameda štiti od uroka i simbol je snage i sreće. Fatima ili skraćeno Fata za njih je nešto poput bezgrešne device kod hrišćana.

Kornjača: za Indijce ona predstavlja majku svih stvorenja koja na svom oklopu nosi ceo svet. Simbol je dugovečnosti i zdravlja, a figurica od žada, kamena ili drveta, štitiće vas od bolesti i doneti sreću.

Mačka: u Japanu je najpopularnija amajlija koja štiti kuću ili vas čuva na poslu. Ako imate prodavnicu, namamiće vam kupce, doneti novac i, naravno, sreću.

Zmaj: bog sreće u Kini, otac prvog cara. Svi kineski carevi vladali su pod tim simbolom mudrosti i božanske moći. Kada bi vladar napustio svet, zmaj bi ga odveo u nebo.

Kolačić sudbine: ratujući protiv Mongola, Kinezi su u 13. veku u suvim kolačićima prenosili ratne poruke. Danas ćete u njima naći kratke mudrosti o ljubavi, novcu i sreći, nešto poput mini horoskopa. U kineskim restoranima na Zapadu dobićete ga na kraju svakog obroka. Čak je i jestiv.

"Izvor naše sreće je u subjektivnim osobinama: plemenitom karakteru, poduzetnom duhu, sretnom temperamentu, vedrom umu i zdravom tijelu."

"Ljudi se hiljadu puta više trude da steknu materijalno nego duhovno bogatstvo, mada je sasvim sigurno, da našu sreću stvara ono što jesmo, a ne ono što imamo."

"Mladima bi glavni predmet učenja morao biti taj da nauče podnositi samoću: ona je naime izvor sreće i duševnog mira."
"Najsigurniji način da ne postaneš vrlo nesretan je taj da ne zahtjevaš da budeš vrlo sretan."

"Ono što nas najneposrednije usrećuje jeste vedrina uma. Ova osobina je sama sebi nagrada. Zato bi razvijanje vedrine u sebi valjalo staviti ispred svih težnji!"
/Šopenhauer/

Za tebe draga     
[You must be registered and logged in to see this image.]

Osvajanje sreće

Da li smo kovači sopstvene sreće, ili zapravo nesreće? I da li je sreća blagoslov, ili najčešće osvajanje?

Pre nekoliko godina britanski naučnik Ričard Vajsmen odlučio je da ispita zašto neki ljudi stalno nailaze na srećan splet okolnosti koji im život čini lepšim i lakšim, a zašto neke, bez obzira na to šta i kako čine, stalno „tera maler“. Njegovo istraživanje trajalo je oko 10 godina i zasnivalo se na proučavanju stotina života izrazito srećnih s jedne strane, i izrazito nesrećnih ljudi s druge strane. Šta se desilo sa razultatima? Osim što je objavio knjigu „The Luck Factor: Changing Your Luck, Changing Your Life: The Four Essential Principles“ (Faktor sreće: Promenite sreću, promenićete život: Četiri osnovna principa) čvrsto zastupajući tezu da je dešifrovao kod sreće, neke će razočarati, a nekima dati nadu: ljudi su, nesvesni svojih postupaka, sami stvarali lošu ili dobru sreću, u zavisnosti od načina na koji su se ponašali. Ili jednostavno, ono što svuda možete pročitati kao savet popularne psihologije: desiće vam se ono što privlačite. Međutim, neke od nas razum sprečava da poverujemo u ovaj princip Univerzuma koji se sada deklamuje kao pesmica. Pitali smo se naglas, da li su onda žrtve holokausta bile zarobljene jer nisu umele dovoljno jako da definišu svoju želju da budu slobodne? I da li su svojim ponašanjem dovele do toga da budu brutalno mučene? A šta je sa žrtvama ubistava – da li su oni tako tešku sudbinu sami sebi „navukli na vrat“, jer nisu umeli da „misle pozitivno“?! Pre nego što je ovaj tekst podstaknut pitanjem ko je srećan, a ko ne, počeo da se širi belim papirom, srela sam rođaku, možda jednu od najboljih žena koje poznajem, koju nisam prepoznala jer je nosila periku, a i hemoterapija je vidno ostavila traga na njenom licu. Rak dojke. „Nije to zaslužila“, ponavljala sam putem do posla, gutajući knedlu. Kako to biva, jedna loša vest nosi drugu, te sam u toku dana saznala da je otac dobrog prijatelja u bolnici, takođe divan čovek velikog srca i osmeha koji se sada gasi, usled bolesti i nagoveštaja najgoreg. Koliko vi imate tužnih knedli koje gutate? Koliko puta ste pomislili da nije fer to što se vama ili vama bližnjima dešava? A šta je fer?

GORILA U MAGLI - UMA
U toku svog istraživanja, Ričard je shvatio da neki ljudi jednostavno ne vide prilike, čak i da su im ispred nosa, dok drugi grabe svaku i najmanju šansu, gradeći svoje uspehe, pa recimo i – sreću. Ono što teorijski i mi uočavamo, on je dokazao eksperimentom. Određenoj grupi ljudi je puštao film od 30 sekundi, prethodno im objasnivši da će se raditi test opservacije i da imaju zadatak da izbroje koliko su puta igrači jedni drugima dodali loptu. U sceni je bilo šest košarkaša, od kojih su trojica imali bele, a trojica crne majice. Igrači u belim majicama su imali loptu i dodavali je jedni drugima. Međutim, negde na pola filma, u kadar ulazi čovek obučen u kostim gorile, šeta među igračima, udari se u grudi i ode iz kadra. Po završetku filma, Ričard bi upitao grupu koja ga je gledala da li je iko primetio gorilu. Većina bi ga bledo gledala – jer je, skoncentrisani na dodavanje lopte, nisu uopšte primetili! Kada bi im ponovo pustio film, ne bi verovali svojim očima.
„Ispitanici nisu primetili gorilu među igračima iz istog razloga iz kog propuštaju prilike u svom životu“, objašnjava Ričard Vajsman. „Mozak čoveka je savršeno programiran da vidi i nađe ono što želi. Kada ste gladni, svuda vidite samo hranu. Kada ste žedni, mozak detektuje isključivo tečnost. Problem nastaje kada ste toliko fokusirani da vidite ono što želite, da ne primećujete stvari koje postoje, ali ne očekujete da se dese.
„Srećni ljudi“ imaju opušteniji pogled na stvari. Manje se fokusiraju na nepotrebne detalje, a više gledaju širu sliku. A ono što je ironično, time što se manje trude, više dobijaju!“ I to je onaj trenutak kada zavapimo iz dubine bića kako je to nepravda, kada se trudimo i nešto želimo – a ne dešava se. A neko drugi samo trepne – i obistini se i ono o čemu je taj neko maštao i ono o čemu mi sanjamo.
„Jedan od načina da se to promeni je da promenite rutinu“, poručuje Vajsmen. Ono što je iz iskustva video jeste da se „nesrećni ljudi“ ne upuštaju u nove izazove, za razliku od „srećnih“ koji u svemu vide priliku i hrle ka njoj. Prema Ričardu, samo 10 odsto vašeg života definiše slučajnost, a 40 odsto je posledica načina na koji razmišljate.

KO GLEDA, A KO VIDI
Na osnovu još jednog zanimljivog eksperimenta, Vajsmen je zaključio da su nesrećni ljudi takvi jer propuštaju prilike da budu srećni. Naime, grupi ispitanika njegov tim dao je zadatak da u časopisu izbroje fotografije, bez prethodne priče o sreći ili šansama. Oni su brojali. Posle tri strane, nalazio se oglasa pored fotografije, na kom je pisalo: „Prestanite da brojite. U časopisu ima 43 fotografije“. Nakon nekoliko stranica nalazio se još jedan oglas, ali sada preko cele strane, na kom je pisalo: „Prestanite da brojite. Recite istraživaču da ste ovo videli i da ste osvojili 150 funti!“ Po čemu se razlikuju srećni od nesrećnih i zašto su neki otišili sa 150 funti u džepu, a neki samo umorni od brojanja? Srećni su posle prvog oglasa nastavili da okreću strane, dok su se nesrećni ili zaustavljali na polovini oglasa, ili nisu ni primetili natpis, jer su bili fokusirani na pronalaženje fotografija. A život je prepun mogućnosti koje se svakodnevno otvaraju. Zapravo, prema ovome, srećni ljudi su optimisti koji će u automobilskoj nesreći prvo reći: „Sreća što sam živ!“, a ne „Zašto se to baš meni desilo?!“ Ali opet, vraćamo se na početak dileme, zašto neko uplaćuje loto čitavog života bez dobitka, a neko odmah dobije milione? Obe osobe žele isto. Da li onda želja ima težinu? Ko želi više ili jače i da li je pored pozitivnog razmišljanja i to presudno za sreću?

POPUT MOLITVE
Sreću je najteže staviti u okove definicije ili objasniti. Zato nije čudno što postoji niz spritualnih i nadprirodnih verovanja koja je prate, kao i ubeđenja da određenim ritualnim radnjama ona može da se prizove, umili, zadrži ili čak otera. Jedna od takvih aktivnosti je i molitva, zapravo želja koja se iznova i iznova ponavlja kroz određeni religijski tekst. Molitve se setimo kada nam nešto treba, uglavnom, i obraćamo se nekoj sili, Bogu (kojem god) ili Univerzumu da nam je usliši – ali da bi se nešto desilo. Neko se moli za dobitak na lotou, neko za bolji posao, a neko za više sreće u životu. Ko dobija? Duhovnici smatraju da je sreća u telesnom, a ne duhovnom, i da je razlog čovekove nesreće taj što on stalno traži zadovoljenje potreba tela, a da jedino može biti srećan ako su mu zadovoljene duhovne potrebe. „Kada je vaš odnos sa Gospodom poremećen, to se odražava na vaše odnose sa drugim ljudima. Većina hrišćanskih bračnih parova ima dobar brak, bez vidljivih problema, ali kada imaju problema sa Bogom, sa verom, sa molitvom, onda imaju i problem jedan sa drugim”, navodi Dejvid Vilkerson u svojoj knjizi “Have You Felt Like Giving Up Lately” (Da li ste skoro poželeli da odustanete od svega?). U hrišćanstvu i islamu postoji verovanje u vrhovno Biće, pre nego u sreću kao silu koja utiče na naš život. Obe religije su u svom nastajanju usvojile određene obrede kako bi uticale na volju ovog Bića i pridobile ga za sebe, te koncept „Božje milosti“ u svom opisu najviše liči na ono što sada većina naziva „srećom“. Međutim, u hinduizmu reč za sreću je „lakshimi“ na sanskritu (eng. „luck“ je derivat ove reči), a označava božanstvo koje je upravljalo novcem i srećom i uz odgovarajuću molitvu (Sanskrit: Shri Lakshmi Sahasranam Pujan Vidhi) blagoslov ovog moćnog božanstva se mogao dobiti. Lakshmi Parayan (molitva) se izvodi u mnogim Hindu domovima na dan "Diwali". Veza između sreće i božanske sile je ipak suviše jaka i neosporna, bez obzira na težnje nekih da je ignorišu ili potcene. Ali, koga da krivimo kada stvari krenu po zlu, a molitve nisu uslišene?

SREĆA JE PLACEBO
Neki psiholozi smatraju da verovanje u sreću može usloviti razvoj pozitivnog razmišljanja, koje posledično vodi do srećnih okolnosti. U psihologiji, ličnosti ljudi se razlikuju među sobom na osnovu četiri ključna apsekta: da li prihvataju sreću, da li je negiraju, da li se osećaju srećno ili nesrećno. Ljudi koji veruju u sreću su optimisti, zadovoljniji su u životu i lepog su raspoloženja. Na loše događaje gledaju kao na splet okolnosti, ali se o njih ne spotiču, već nastavljaju dalje, samoohrabrujući se. Zato mnogi psiholozi smatraju da verovanje u sreću može imati dobar „placebo efekat“ na zdravlje duše, podstičući dobro raspoloženje. Osim toga, poslednjih godina u psihologiji se pojavio i novi pravac koji se posebno bavi postizanjem sreće – pozitivna psihologija dr Martina Selidžmana. Fokusirana na istraživanje tema kao što su pozitivne emocije, razvoj ličnih snaga i zdravih institucija, pozitivna psihologija ima cilj da poveća procenat sreće na planeti. Istraživanja tima dr Selidžmana pokazala su da je moguće postati srećniji – osećati se zadovoljnije, biti aktivnije uključen u život, imati više nade, više se smešiti i smejati, bez obzira na životne okolnosti. Kako? Jedan od načina je neuro-lingvističko programiranje poznatije kao NLP. Osnivači metode, psiholog i informatičar dr Ričard Bandler i profesor lingvistike dr Džon Grinder proučavali su načine mišljenja i ponašanje niza uspešnih ljudi, kako bi tajnu njihove uspešnosti preveli u učenje koje će i ostalim ljudima pomoći da maksimalno razviju svoje potencijale. Rezultati su otkrili da su neke od karakteristika osoba sa visokim stupnjem zadovoljstva i uspešnosti: fleksibilnost, otvorenost prema promenama, učenje novog, usklađenost ličnih vrednosti i uverenja s životom koji žive, spremnost na rizik i delotvorna komunikacija s drugima i samim sobom, a svemu tome se možemo naučiti. Primena NLP tehnika danas dovodi do impresivnih rezultata u ličnom razvoju, konsaltingu, terapiji, sportu, menadžmentu i politici, a u okviru centara za “koučing” možete naučiti da primenite ovu tehniku kako biste bili zadovoljniji sobom i poslom. “Mi polazimo od toga da svako od nas ima sve potrebne resurse za ostvarenje svojih ciljeva. Nekada su ti resursi vidljivi i lako dostupni, a nekada je potrebno osloboditi ih. Jedino je sigurno da su resursi tu - u nama i oko nas. Što jasnije i preciznije definišemo svoje ciljeve i svoju viziju, biće nam lakše da prepoznamo naše resurse i primenimo ih”, kaže Peđa Jovanović, osnivač NLP Centra (nlpcentar.com).

TAČKA I SAT SREĆE
Ako sreća (ne) dolazi trudom, kao blagoslov ili pozitivnim razmišljanjem, da li je moguće da je ona zapisana u zvezdama i čeka da nam je neko pročita? Astrolozi, kao prevodioci za jezik planeta, priznaju da postoje osobe koje nose u svom horoskopu sreću, ali da osim te „potencijalne sreće“ samo pojedinac može odlučiti kakav će biti njegov put, da li će sreću osvajati ili će čekati da ona osvoji njega. U astrologiji određene planete, njihovi položaji i aspekti koje prave sa drugim planetama mogu biti izuzetno srećni, odnosno nagomilani dobri aspekti ukazuju na veću šansu da živimo srećno, dok loši aspekti ukazuju na odricanja i borbe. Jedan od načina da se u horoskopu neke osobe odredi da li ima sreće ili ne, jeste izračunavanje Tačke sreće i njeno tumačenje sa svim aspektima koje čini s planetama, uglovima i drugim važnim elementima koji čine natalnu kartu. U prošlosti, ova Tačka sreće imala je značaj podznaka i od nje su često astrolozi počinjali izradu natalne karte sistemom jednakih polja od 30 stepeni. Ona nije vezana isključivo za materijalna dobra već se odnosi na bilo koji plan našeg postojanja – emocionalni, duhovni, intelektualni. Izračunava se iz odnosa Ascendenta, Sunca i Meseca i ta kombinacija govori o prirodi tačke, jer se Sunce tumači kao svest, Mesec potreba a Ascendent kao naše polazište prema spoljašnjem svetu. Njeno dejstvo zavisi od položaja gde se nalazi, da li je na ugaonim tačkama u horoskopu, koje su ujedno i najsenzitivnija mesta, ili na tački koja označava polje roditelja, doma, domovine i porodice.
Druga tehnika provere da li je sreća ucrtana u natalnoj karti jeste određivanje planetarnog sata za pojedine akcije, za šta vam treba dosta umeća i dobro poznavanje astrologije. Ovaj sistem korene ima u Kaldejskoj astrologiji, ali danas astrolozi smatraju Planetarni časovnik zabavom ili pomoćnim sredstvom u prognoziranju. „Pre nekoliko godina u želji da spoznam u kojoj meri sve ovo sa planetarnim časovnikom funkcioniše, beležila sam u svom dnevniku pored aktivnosti, koji je planetarni sat bio tada, i u ne malo slučajeva bila zapanjena”, zabeležila je astrolog Sanja Perić na svom sajtu sanjaperic.com (gde, takođe, možete videti princip računanja Planetarnog sata). „Recimo, na jednom sastanku gde je trebalo da donesemo vrlo važne odluke, rasprava se otezala više nego bespotrebno, jer je svako od nas bio vođen ličnim emocijama, ljudi su se hvatali za sitnice i sve doživaljavali lično, skrećući sa pravog puta i teme. Tada je planetarni sat bio pod vladavinom Meseca, koji inače vlada emocijama i donosi nagle reakcije i promene raspoloženja bez nekog vidljivog razloga. Ali, kako je posle Mesečevog započeo Saturnov sat, atmosfera je postala naglo ozbiljna, ljudi su se prihvatili posla i iako smo ostali malo duže (što Saturn pored odgovornosti, rada i sistematičnosti takođe donosi – kašnjenje, odlaganje, vraćanje nekoliko puta na isto…), uspešno smo zatvorili skup”, navodi Sanja kao primere iz sopstvenog života.

Povezanost između uticaja planeta i života ljudi dokazao je psiholog i statističar sa Sorbone - Mišel Goklen, koji je više od dvadeset godina proučavao odnos kosmičkih i bioloških fenomena. Nekoliko godina bio je uključen u sistematsku verifikaciju astroloških predložaka u Francuskoj i sa svojim timom izračunao je horoskope više od 50.000 ljudi koji su pokazivali izuzetne karakteristike, posebnu sklonost ili dar, nenadanu sreću, ali i onih čiji su životi bili pomučeni izuzetno zlosrećnim okolnostima. Kad su uporedili položaje planeta u času rođenja sa budućim životom osoba iz uzorka, otkrili su da je svaka grupa zanimanja imala naizgled svoj planetarni časovnik. „Izgledalo je da kosmičke pulsacije koje se odvijaju u ciklusu od 24 časa utiču na veći broj rođenja budućih lekara u jednom trenutku, veći broj umetnika u drugom i tako dalje“, naveo je Mišel u opisima svojih istraživanja. Njihov rad je uneo pometnju u redove astronoma, demografa i statističara, jer nisu ništa mogli da prigovore metodologiji istraživanja, ali su odbijali da prihvate da takve veze veoma bliske drevnim astrološkim verovanjima, mogu da postoje. Ali, da bismo poverovali u ovo, treba da verujemo da planete zaista poseduju tajanstvenu energiju, a kao što i sam Mišel Goklen kaže: „Bilo koji razumljiv i prihvatljiv odgovor bio bi previše jednostavan i previše bi ličio na astrološko tumačenje da bi bio od koristi za našu teoriju. Postoji li, dakle, neki drugi odgovor?“

SREĆA JE NASLEDNA I ZARAZNA?
Britanski i australijski naučnici kažu da se sreća može naslediti, a ovo su svetu svečano saopštili nakon što su sproveli istraživanje nad 1.000 parova identičnih i dvojajčanih blizanaca. Rezultati su pokazali da geni određuju polovinu ličnih karakteristika koje ljude čine srećnima, dok su za ostatak ljudske dobrobiti zaslužni faktori kakvi su veze, zdravlje i karijera. Ispitanici starosti od 25 do 75 godina odgovarali su na pitanja o sebi, tačnije o tome koliko su u životu zabrinuti, a koliko zadovoljni. „Ustanovili smo da je polovina stvari koje jedne čine srećnijima od drugih pitanje genetike. To je zaista iznenađujuće“, izjavio je istraživač Univerziteta u Edinburgu i vođa istraživanja Tim Bejts. Zapravo, imajući u vidu da identični blizanci dele iste gene, a dvojajčani ne, naučnici su identifikovali zajedničke gene koji su zaslužni za određene osobine i ljude čine predodređenima za sreću. A ono što je definisalo njihovu srećnu sudbinu su zapravo osobine: osobe koje su komunikativne, stabilne, vredne i savesne, češće su i srećnije. Ova pozitivna genetska struktura ne može nas zaštititi od nesrećnih događaja, ali može omogućiti da se i s teškim situacijama izborimo sa više optimizma i manje očajavanja – a zar to ne podseća malo na prncip „potencijalne sreće“ zapisane u natalnoj karti? Pa, dobro, ovo je i utešno: ako sreću ne možete kupiti, ni dobiti, možda ćete je naslediti?
Ali, ako vam roditelji baš nisu dobili srećniji deo kolača tokom života, pogledajte prijatelje i okolinu oko sebe. Sreća je zaraznija od nesreće – otkrili su profesor medicinske sociologije na američkom Univerzitetu Harvard, Nikolas Kristakis i politički naučnik sa kolumbijskog univerziteta u San Dijegu Džejms Fauler. „Zamislite da sam ja povezan sa vama, vi sa drugima, a oni dalje sa nekim drugim ljudima. Na taj način funkcioniše ova fabrika čovečanstva... Svaka osoba se nalazi na drugačijem polju. Zamislite da postoje polja sreće i polja nesreće. Vaša sreća zavisi od onoga šta se dešava na polju oko vas“, objasnio je Kristakis. „Nije samo u pitanju veza srećnih sa srećnima, što se dešava, već povrh svega, dešava se taj zarazni proces“, dodao je. Tokom istraživanja koristili su podatke iz 1971. godine koji prate rođenje, brakove, razvode i smrti blizu 5.000 dobrovoljnih ispitanika, a pored ovih informacija, učesnici u istraživanju naveli su i podatke o najbližim prijateljima, poslovnim saradnicima i susedima. Ispitanici su odgovarali koliko su često u protekloj nedelji bili zadovoljni životom, zatim koliko su se srećnim osećali, imali vere u budućnost i koliko su se smatrali dobrim u odnosu na ostale poznanike i na kraju - većina ispitanika svrstana je u grupu srećnih i zadovoljnih ljudi, dok je ostatak bio ocenjen kao nesrećan. Osobe sa najbogatijim društvenim životom (prijatelji, komšije, rođaci) spadali su među najsrećnije, pokazali su rezultati studije. „Ako je vaš poznanik zadovoljan životom, mogućnost da budete srećni povećava se za 15 odsto“, navodi Fauler. Ipak, imajte na umu da svaki nezadovoljan prijatelj smanjuje vašu sreću čak za 7 odsto, prema istraživanjima.
SREĆA JE KAD SMO NESREĆNI
Postoji velika razlika u onome što čini sreću i radost, iako su ova dva osećanja i pojma dovedeni u istu ravan. Međutim, sreća o kojoj sve vreme govorimo nije osećanje, nije stanje duha niti raspoloženje. Ova sreća je ono što neki zovu kob, usud, sudbina ili konac koji Suđaje pletu dok mi pravimo planove. Da li ćete biti srećni ako dobijete milione na lutriji? Bićete radosni, euforični, pod adrenalinom, ali to vam ne može dati ili vratiti neke druge stvari. Stiven Smit je 2008. godine dobio 19 miliona funti i izjavio da bi ih rado zamenio za dobro zdravlje, jer je u telu nosio tempiranu bombu, pisao je „Guardian“. U njegovom slučaju ni toliki novac nije mogao izlečiti bolest koja uzrokuje pucanje aorte. Možda nemamo sreće u životu ako smo propustili važan poslovni sastanak, ali imamo sreće ako smo za tih nekoliko minuta zakašnjenja propustili saobraćajnu nesreću. Možda nemamo toliko sreće da se nadamo da se neće baš nama desiti ružne stvari, ali možda ćemo biti toliko srećno da iz njih izađemo jači i bolji. „Naučio sam, da tako kažem, živeti s mišlju da nikada neću naći mir i sreću“, napisao je Alber Kami. „Ali još uvek ću sve od sebe dati između ta dva trenutka.“

(http://www.menshealth.rs/zdravlje/2370/osvajanje-srece)

Šta je sreća? – “…i slatko je gorkim začinjeno…”

Vrlo često, ako pitamo ljude koji je smisao njihovog života, odgovoriće nam da žele da budu srećni.

Sreća je vrlo visoko na lestvici želja mnogih ljudi. Načini na koje ljudi doživljavaju sreću kao načini na koje je postižu su veoma različiti, tako da možemo reći da postoje i sasvim različite definicije sreće. “Svi ljudi traže sreću sa manje ili više snage i upornosti, a najviše izgleda da je nađu i sačuvaju imaju oni koji je traže u zajedničkoj sreći što većeg broja ljudi sa kojima ih život vezuje“ - Ivo Andrić. “Bojim se. Puste te da budeš srećan samo kad se spremaju da ti oduzmu nešto.“ - H.Huseini. “Mukotrpna borba za dosezanjem visina je dovoljna da ispuni ljudsko srce. Sizifa moramo smatrati sretnim“ - A.Kami.

Lako je bilo uraditi kopi/paste, ali probaću sa svoje tačke gledišta da pišem u ovoj temi.
Negde sam već napisala da sam srećna kada sam zdrava, zadovoljna, raspoložena, finansijski obezbedjena.
Razmišljajući o sebi, o svojim lepim i ružnim momentima u životu shvatila sam da je jedan od faktora za sreću svakako želja ili volja , slično je čini mi se. Jer ću biti zadovoljna, samo onda ako uradim nešto što mi je u životu bitno. Srećna sam bila kada sam diplomirala , pa usrećila i sebe i roditelje, srećna sam bila kada sam stupila u brak, kada sam rodila svoju decu, takodje kada sam našla odličan posao...to su ti lepi momenti. Postojali su i postoje i ružni, ali nekako mi se čini da ne možemo biti srećni non-stop, sreća je rezervisana za posebne trenutke.
Sve ono što sam navela zbog čega sam bila srećna sa sobom nosi naravno i momenat želje , volje da završim školu i zaposlim se, pa zar tu nije uključena i hrabrost, odvojiti se od svoje porodice koja te finansira svo vreme, jer znam moj otac je uvek govorio "za nju mora biti",i vratiti im to njihovo poverenje u mene, njihovu finansijski tada lošiju situaciju...Bila sam da i hrabra, znala sam da ću završiti ono što sam naumila.
Život me je naučio da sreća nije njegov stalni faktor...rekla sam povremeni jer često i pored volje i želje, ne ostvarimo nešto pokleknemo, budemo izigrani, poniženi. I to mi se desilo, čak sam i tada verovala da će borba sa tom fazom proizvesti sreću. I jeste...