JUNAK
1976, godine Šavaraš Karpetjan je sa 23 godine bio sportska zvezda u SSSR-u. Kako i ne bi kada je 11 puta rušio svetski rekord, 17 puta bio prvak sveta, 13 puta evropski šampion i 7 puta prvak SSSR-a.
Dok je trenirao pored jezera u Jerevanu začuo je buku i video kako se autobus prepun putnika survao u jezero, potonuvši u dubinu od oko 10 metara. Dotrčao je i bez razmišljanja skočio i zaronio u mutnu jezersku vodu. Doronio je do autobusa, nogama razbio staklo od prozora, i počeo da vadi putnike. Dok je imao snage izvukao je 30 od 92 putnika ali ih je ,,samo,, dvadeset preživelo.Isečen od stakla, inficiran prljavom vodom i muljem, Šavarš se onesvestio dok je izvlačio tridestu osobu. Od posledica zaranjanja zaradio je zapaljenje oba plućna krila i sepsu. Bez svesti, izmedju života i smrti probudio se posle 46 dana. Nažalost njegovoj plivačkoj karijeri je tada došao kraj. Kada su ga kasnije pitali šta mu je bilo najstrašnije, Šavarš je odgovorio:,,znao sam da mogu da zaronim samo odredjen broj puta i plašio sam se da ću pogrešiti. Dole je bilo mračno , ništa nisam video. Jednom sam umesto putnika izvukao sedište... Mogao sam da spasem još jedan život. To sedište me još uvek progoni u snovima...,,
Sport je igra. U igri se takmiči a takmičenja daju pobednika. Uz pobednike iz i slava a ljudi danas vole slavne. Danas se nažalost uspešnost u sportu meri količinom novca i težinom ugovora. Mislim, da dokle god postoje ljudi i sportisti kao što je Karpetjan, sport će uvek biti ,,više od igre,,.
Izvor: lokalne novine