Zasto se pravdamo?

Najcesce otvaramo teme da bi forum bio sadrzajniji, da nesto nauceno podelimo, ili da iz razmene iskustva/misljenja naucimo, da se zabavimo/opustimo ljude i sami se opustimo...

E, pa na otvaranje ove teme nisu me potakli navedeni i drugi razlozi, vec sasvim obican, svima poznat, licni razlog osecanja krivice.

Da odmah razjasnim - zbog tog osecaja sam sama sebi vec izjavila dobar niz prilicno opravdavajucih razloga, koje bi prihvatila vecina ljudi. No to sad nije vazno, jer nije prica o tome, nije o krivici/savesti...

Ono sto zelim reci jeste da se sama pravdam zato sto, nezavisno od svoje volje znam da u meni ima usadjen mehanizam za razgranicavanje dobrog i loseg, da to prosto znam/osecam bez ikakvog napora/razmisljanja, ali i to da ne postujem uvek tu spoznaju, sto znaci da biram zlo kad mi je tako lakse. Iz ovog licnog konteksta - i ovo cu reci> svi smo mi (ljudi), bez izuzetka - manje ili vise zli, a ako hocete da kazem blaze, to je da se ne pridrzavamo onog sto smatramo dobrim i sto, po istom mehanizmu drugi smatraju dobrim.

Svugde se moze procitati kako nista nije samo po sebi dobro ili zlo, da je takvo kakvo je po svojoj prirodi i svrsi, a da mu mi te karakteristike pripisujemo.
E pa - nije bas tako. Medju zivim stvorenjima postoji vrsta u koju mi spadamo. Bog, priroda, kako je kome draze... mu je dao moc da moze razumeti sta je dobro i zlo (Bozije djavolje), kao i snagu volje da bira imedju njih. Po ko zna koji put shvatam na najgori nacin gde gresim, no ne vredi, ponovo i ponovo pogresim. E, da bih pred sobom (i drugim naravno) opravdala sopstveno zlo, onda izmisljam opravdanja, tako velicanstveno realna da bi ih i najveci. A stvarni razlog je izbegavanje napora sluzbe dobru, kome kad ne sluzimo, sluzimo zlu, zloj posledici. Tvrdim da sa tim pravdanjem i razumevanjem pravdanja/izvinjavajucih razloga (iskljucujem stvarno objektivnu nemogucnost doprinosa pozitivnom) ustvari postajemo sve vise zli (generalno).

Eto, to bi trebalo biti dovoljno da se uci iz tudjeg iskustva/razmisljanja koje svako zna ali nikako da mu "padne na um" kad treba, no kad je kasno. Potpuno je nebitan razlog mog osecanja iz koga ovo pisem, bitno je da bilo koga isprovocira da bude svestan da jedinu istinsku vrednost ovog naseg zivota cini dobro u svemu, posebno u odnosima medju ljudima. Eto.

..ischitah uvodni tekst..ima mnogo istine ali se ne bih potpuno slozhila sa njim..pravdamo se,to stoji,da bi opravdali svoje pogreshne postupke ,ali i onda kada su postupci ispravni ali ih drugi dozhivljavaju pogreshno..evo dacu jedan plastichan primer,koji mene chesto zna da pogodi medju rogove..
- chesto kazhem istinu ali sa ublazhenim efektom i to onda donese probleme..iz najbolje namere ispadnem grbava,shta bih ja drugo mogla nego da pokusham da se opravdam,tj.iznesem sve chinjenice na delo i ako to onda predstavlja novi problem..svako od nas misli da je istinoljubiv ,ili bar vecina nas,problem je shto svako ima svoju istinu kao i shto medalja ima uvek dve strane,tj.lice i nalichje..ajd sad odoh u razvodnjavanje a samo htedoh reci da je ljudski pravdati se ,kada mislish da si u pravu,a da ne bi to trebalo raditi ,kada znash da greshish..

Bravo Zana!
Potpuno sam iskljucila situaciju kada smo nepravedno optuzeni ili napadnuti i slažem se sa Tvojim mišljenjem u vezi sa tim, kao i u odnosu na poimanje istine, a može se dodati i - pravde... i dobro je što si to istakla, jer ćemo i tu stranu sagledati, što tema podrazumeva po svojoj sadržini.
Moj akcenat u uvodnom postu je proistekao iz jedne konkretne situacije, pa je preveden na generalno (smatram da većina ljudi na isti način greše i posle se kaju). Mislim na sve one situacije u kojima ljudi ne deluju kako znaju/osećaju da treba, ili deluju nedovoljno - sa situaciji neprimerenom pažnjom, ili kada nešto podrazumevaju, što tako ne može i onda se pravdaju (prvenstveno sebi, pa drugima), i to razlozima koji im olakšavaju prirodnu posledicu njihovog ne/delovanja. Nebitno je koliko ti razlozi mogu izgledati zaista opravdani da bi ih prihvatili i najveći skeptici. Mislim na sve ''obične'', istinoljubive, pretežno pozitivne ljude koji su zaparloženi pogrešnim prioritetima i/ili linijom manjeg otpora i to samo u odnosu na ono što/iako stvarno mogu.

Dala si mi ideju i da dodam da ljudi ne bi ni mogli prihvatiti ili osporiti opravdanje da ne nose u sebi slično ili isto merilo. A u vezi Tvog posta, reći ću i to da opravdanja imaju i pozitivnu svrhu, jer ih drugi bolje razumeju.

Pre skoro dva mjeseca sa jednom prijateljicom sa  "foruma " povedoh razgovor o jednom  zajedničom prijatelju...  Na moje iznenađenje ...saznah da je imao moždani udar i  da u bolnici sanira posledice.. Na moje pitanje dali je ta informacija tačna potvrdno odgovopri jer joj je tu informaciju dala njegova ćerka... Jednostavno sam to prihvatio kao činjenicu bez daljnje provjere... Sinoć sasvim slučajno sretoh se sa jednom prijateljicom sa našeg  foruma  i u razmjeni općih informacija rekoh joj za ovaj slučaj poznanika koji je imao  moždani udar... To je nemoguće popovac reče mi ona ja sam se neki dan čula sa njim i čovjek je sasvim ok i nikada nije bio zdraviji...Ni moja uvjeravanja da informacija potiče od njegove kćeri nije zbunilo moju prijateljicu ,ostala je dosledna da je kolega sasvim ok... Eto sutra će te nazvati na Skype prihvati ga  i popričaj sa njim... Rekoh hvala ,a zapravo ostadoh zbunjen.. Jutros oko 10 časova dobih poziv preko skype da prihvatim vezu sa kolegom... Prihvatih vezu i ugledah kolegu sa druge strane sa uzdignutim rukama ( poza bildera) E pa popovac kao što vidiš da sam dobro i zdravo a čuo sam da si ti bio u bolnici.... Jesam prijatelju odgovorih baš sam prekjuče izašao i sada sam dobro...  Objasnih mu priču o moždanom udaru ,a on se samo krsti.... Nije mi ostalo ništa drugo nego da mu se izvinem za nesmotrenost što sam u brizi za njegovo zdravlje širio neistinu o i onečijoj  gruboj laži...Pravdao sam se za nešto sto sam učinio u dobroj namjeri ,a u stvari bila je u osnovi velika laž. Nova lekcija života....koji te đavo tjera uz Moravu kada slabo plivaš !

  gde bas sad sa tim uzasom
Mozdani udar je tako gadna nesreca, da ne mogu da verujem da se neko usudjuje sa tim tako ponasati. Od srca svima zelim da nikada ne saznaju kako to izgleda faktom.

..uh,evo bash danas sam se pravdala a da nisam osecala potrebu za tim..ali ajde..danas mi je slava,nisam otishla kod dece u Swicu jer nemam vishe dana od odmora a sva familija navalila da me zivka pa me ispituju,te zashto nisam tamo,te zashto nisam ostavila dane i tako u nedogled..ubih se pravdajuci se jer dane sam potroshila bash iduci kod dece ali eto..ponekada treba sve postaviti na svoje mesto ali zachkoljica je u tome ,jer je u pitanju,moja tetka,moji strichevi..eh lako bih ja :"da je moja sekira a tudja glava"..aahhaha..ovo je malo shala..