Zanimljivosti iz politike ili ,po volji,politichka svashtara..

..molim samo bez nacionalnog vredjanja!
..sve drugo,shto vam se uchini zanimljivim mozhete napisati ili copirati ovde..

Pogledajte: Mapa koja pokazuje šta su svetski lideri studirali (i gde su tu Nikolić i Dačić)

Sajt Reddit napravio je mapu sveta koja pokazuje šta su lideri i šefovi država studirali i završili. Boja kojom je obojena zemlja označava šta je studirao premijer, a boja kojom je obojen trouglić u okviru zemlje označava obrazovanje šefa države.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Na mapi je i Srbija, obojena braon bojom koja označava da je naš premijer Ivica Dačić završio političke nauke, dok trouglić obojen u sivo u legendi označava da je obrazovanje šefa države Tomislava Nikolića “interdisciplinarno/ aristokratsko/ opšte/ ostalo/ neodređeno”.

Ivica Dačić je Fakultet političkih nauka završio kao jedan od najuspešnijih studenata; Nikolićevo obrazovanje je na mapi označeno kao "interdisciplinarno/ aristokratsko/ opšte/ ostalo/ neodređeno"

U istoj kategoriji kao Tomislav Nikolić nalaze se i Dejvid Kameron, britanski premijer, i Toni Abot, premijer Australije, koji su obojica završili političke, filozofske i ekonomske nauke na Oksfordu, pa su zato uvršćeni u “interdisciplinarnu kategoriju”, u kojoj je i kraljica Elizabeta II s aristokratskim obrazovanjem.
Legenda:
Boja zemlje = premijer
Trougao = predsednik
Spisak profesija svetskih lidera sa mape
prirodne nauke/matematika
tehnika/arhitektura
ekonomija/biznis/poslovna administracija
političke nauke/istorija/politička administracija
pravo/sudska praksa
vojna obaveštajna služba/policija
teologija/religija
pedagogija/sociologija/psihologija
književnost/jezici
umetnost/film/muzika
medicina/farmacija
biologija/zoologija/agronomija
interdisciplinarno/aristokratsko obrazovanje/opšte/ostalo/neodređeno

Mladen Delić prije 30 godina: „Ljudi moji, je li to moguće?“
FOTO: Screenshot
[You must be registered and logged in to see this image.]
 
 
Prije 30 godina, na današnji dan, nogometna reprezentacija nekadašnje Jugoslavije izborila je nastup na Euru 1984. u Francuskoj. Posljednju kvalifikacionu utakmicu Jugoslavija je 21. decembra 1983. godine igrala protiv Bugarske. Trebala joj je pobjeda i na kraju je slavila s 3:2.
 
No, ovaj susret će ostati upamćen po reakciji legendarnog komentatora Mladena Delića, koji je kazao: „Ljudi moji je li to moguće, ludnica, šta je ovo...“ I danas se prepričava i često spominje ova rečenica čovjeka koji je bio i ostao uzor mlađim kolegama.
 
Gol Ljubomira Radanovića u 90. minuti značio je prolazak na Euro 1984., ali je dramatičan tok susreta, čiji su sudionici kao igrači bili aktuelni selektor BiH Safet Sušić i bivši igrač Željezničara Mehmed Baždarević, ovu utakmicu svrstao među značajnije događaje u ex-Yu sportskoj historiji.
 
U šok-utakmici velemajstor nogometa i tada jedan od najboljih igrača Evrope Safet Sušić dao je dva gola za Jugoslaviju dok su za Bugare pogađali Iskrenov i Dimitrov.
 
Jugoslaviji bod ništa nije značio kao ni Bugarima. U slučaju neriješenog ishoda nijedna od ovih selekcija ne bi išla na Evropsko prvenstvo (Wales bi tada bio prvi u grupi) i kako se ulazilo u finiš meča tako su Jugosloveni i Bugari naizmjenično promašivali šanse iz kontri, jer su i jedni i drugi jurcali prema protivničkom golu.
 
U sadašnjem sudijskom vremenu, koje tada nije bilo obavezno, kada su svi očekivali kraj na stadionu Poljud, Zlatko Vujović je centrirao u šesnaesterac Bugara, a Partizanov Crnogorac Ljubomir Radanović je glavom postigao gol za ludilo.
 
„Ljudi moji je li to moguće, ludnica, šta je ovo...“, izustio je legendarni komentator Mladen Delić. Legendarna rečenica se i danas često spominje. S ove utakmice se još prepričavaju Delićevi komentari poput: "Ne sam Safete...", "Kakva je to drama...", "Nema više vremena za bilo šta...", "Tresu se tribine...". Pogledajte kako je sve to izgledalo...

[quote="popovac"]Mladen Delić prije 30 godina: „Ljudi moji, je li to moguće?“
FOTO: Screenshot
[You must be registered and logged in to see this image.]
 
 
...ovoga se secam,ko da je juche bilo..

Turisti koji ubijaju

U vreme najžešće faze građanskog rata u Libanu, početkom osamdesetih godina prošlog veka, jedna američka turistička kompanija nudila je sedmodnevni boravak u Bejrutu, koji je uključivao hotel s najmanje četiri zvezdice, pun pansion, vodiča, automatsku pušku „kalašnjikov” i četiri okvira municije, odnosno 120 metaka kalibra 7,62 mm. Vodič je goste koji su uplatili taj „paket” vodio po delovima Bejruta u kojima je bio moguć „slobodan lov” na ljude. Kažu da je ta turistička agencija napravila dobar posao.

Možda je ona bila i preteča današnjih mnogobrojnih privatnih bezbednosnih agencija koje regrutuju plaćenike za razne vrste sukoba u svetu. Jer, 21. vek je očito vreme privatizacije ratova, pošto javnost u mnogim državama sve manje podnosi žrtve u redovima svoje armije. Najlakši način da se izbegnu sve neprijatne diskusije u parlamentima, sva pitanja opozicije tipa „zašto ginu naši momci u sumnjivim ratovima”, jeste angažovanje stranih plaćenika. Za njihovu smrt niko ne treba da se pravda, a nijedna vlada ne mora bilo kome da polaže računa.

Konvencija UN iz 1989. godine definiše plaćenike rata kao „osobe posebno regrutovane, lokalno ili spolja, koje se bore u oružanom sukobu s isključivom željom za sticanjem lične dobiti”. Pravno, definicija je isuviše uska, šta ako se neko kao stranac bori u tuđem ratu iz čisto ideoloških motiva? Ili iz emotivnih motiva? U građanskim ratovima na teritoriji nekadašnje SFRJ bilo je dosta stranaca-plaćenika, ali bilo je i dobrovoljaca koji nisu ratovali za novac. U agresiji NATO-a na SR Jugoslaviju 1999. godine iz SAD je na Kosovo stiglo oko 700 Albanaca državljana SAD. Svi s američkim pasošima i svi u okviru tzv. Atlantske brigade, koja je ratovala na Kosovu protiv države Srbije. I niko u Beogradu zbog toga nikada nije uputio nijednu reč prekora Vašingtonu! Niti je Vašington nalazio za shodno da taj slučaj objasni javnosti Srbije. Njihovi građani otišli turistički malo do Albanije, pa onda malo zalutali na Kosovo.

Dakle, ne treba se previše uzbuđivati oko toga ima li državljana Srbije u ratovima u Siriji, u Libiji, ili u Ukrajini. Svako ko ima pasoš Srbije može da ode na letovanje u Tursku, pa onda preko granice u Siriju, ili do Tunisa, pa onda u Libiju. Naravno, bilo bi dobro doneti zakon koji sankcioniše privatno učešće u tuđim ratovima, ali je veliki problem kako nekome dokazati da se u takvom ratu borio isključivo radi zarade. Fotografije? Uvek može da se brani da se slikao radi štosa, ili zabave. Dva svedoka? Budimo ozbiljni, trebalo bi prvo pravno „pročešljati“ privatne bezbednosne agencije kod nas, videti čime se sve one bave, kakve sve međunarodne kontakte imaju, koja ovlaštenja i za koje oružje imaju, i gde sve šalju svoje ljude. To je osnova regrutacije za privatno ratovanje. A to nije problem samo Srbije, jer sve zemlje u Evropi danas se suočavaju s tim fenomenom.

Naravno kada mediji donesu vest da su u toj i toj zemlji u nekom ratu ubijeni, ili zarobljeni državljani Srbije, to nije prijatno za imidž države. Ali, ako se oko toga ne uzbuđuje javnost Švedske, Francuske, ili Italije, što bi se i mi uzbuđivali previše. Otišli su privatno, država ne stoji iza te avanture, pa je i odgovornost privatna.

Miroslav Lazanski
objavljeno/"Politika": 17.08.2014

Plaćenici nemaju ideologiju

Socilog Vladimir Vuletić upozorava da su ljudi koji su spremni da se lako late puške zbog ideologije i gde god to zatreba mnogo opasniji nego plaćenici.

– Klasični plaćenici ne predstavljaju neku posebnu opasnost, oni nemaju ideologiju. To su ono što nazivamo psi rata i kao što neko obavlja posao na naftnoj platformi tako neko ide da ratuje. Međutim, ono oko čega se ovde vodi glavna priča jesu ljudi koji idu iz ideoloških ili verskih pobuda. I oni mogu da predstavljaju svojevrsnu opasnost za državu. Pogotovo ako je reč o ekstremnijim ideologijama koje se zalažu za promenu poretka kako globalno tako i u sopstvenoj zemlji – objašnjava Vuletić.

Oni, kako kaže, na tim mestima stiču ne samo neposrednu vojnu obuku, što ih čini opasnijim, već se i umrežavaju na licu mesta i dugoročno mogu predstavljati svojevrsnu opasnost. Pitanje je na koji način država može da reaguje.

– Uprkos razlici u motivima, zakon teško može da pravi tu razliku. Biće interesantno da vidimo kako će to da učini zakonodavac. Verujem da će biti mnogo pokušaja da se najavljeni zakon o njihovom kažnjavanju u Srbiji zaobiđe pod plaštom drugih poslova – ističe Vuletić i ocenjuje da su ti ljudi, pogotovo ako ovde ostanu bez posla, prave „tempirane bombe”.

J. C.

objavljeno/"P0litika": 17.08.2014

Poshto me ovo lichno pogadja ,reshih da podelim sa vama i opishem vam scenario koji se ne razlikuje od deja vu..Naime Zavod za izdavanje udzbenika je bila jedan od najvecih,izdavachkih konglomerata na Balkanu..sada ide u privatizaciju za neku sicu..scenario kao i kod drugih ali ne ovako brz i beskrupuolozaan kao ovaj.Naime josh 15.decembra 2013 godine Zavod je bio u plusu,tj.ostvarili smo zavidnu zaradu s obzirom na vreme besparice,kada knjige kupuju samo oni koji moraju. E onda  vd. generalni direktor,Dragoslav Kojcic iz redova SNS,daje 57 miliona evra u Univerzal banku i to 15.decembra.Za Univerzal banku se znalo da ce otici pod stechaj josh u junu mesecu 2013.godine. I naravno Univerzal banka odlazi u stecaj a Zavod u grupu firmi,tj.javnih preduzeca koji su gubitashi. Vec vidjen scenario,unishti pa rasprodaj u bescenje. Vucicev kadar,onog istog Vucica koji na sva usta i putem svih glasila javnog informisanja istiche da radi za Srbiju.

..u prilogu dostavljam shta sve rasprodaju..

NA PRODAJU: Resavica, Galenika, PKB, JAT tehnika, Lasta, Simpo...

BIZNIS12:46, 15.08.2014.Autor: Agencija TANJUG,Foto: Zorana Jevtić

12
Pošalji e-mail
Odštampaj tekst
A
Pisma o zainteresovanosti moguće je dostaviti do 15. septembra 2014. godine
Galenika
BEOGRAD - Agencija za privatizaciju oglasila je danas prodaju 502 preduzeća sa zavisnim privrednim društvima, među kojima su rudnici za eksploataciju uglja Resavica, Galenika, Petrohemija, Azotara, FAP, Mostogradnja, Jat tehnika, Lasta, Simpo, C market, Beogradski sajam.

Javnim pozivom Agencije za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za privatizaciju preduzeća oglašena je i prodaja Industrije motora Rakovica, IMT-a, Preduzeća za puteve Beograd, preduzeća Kolubara usluge, Jumko, Tarajal korporacije, Poljoprivrednog Kombinata Beograd, BIP-a, PIK Zemuna, Ikarbusa, Minel transformatora, Rafinerije nafte Beograd, Rudnika Kovin.

Na prodaji su i 73 preduzeća iz oblasti informisanja i komunikacija, među kojima su Politika a.d., Dnevnik holding iz Novog Sada, Studio B, Zavod za udžbenike, RTV Pančevo, Pančevac, Prosveta...

Agencija za privatizaciju je javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti investitora za privatizaciju 502 preduzeća objavila na internet stranici [You must be registered and logged in to see this link.] a u skladu sa novim Zakonom privatizaciji, koji je u sredu stupio na snagu.

Pisma o zainteresovanosti moguće je dostaviti do 15. septembra 2014. godine. Javni poziv za privatizaciju se odnosi na 113 preduzeća iz oblasti prerađivačke industrije, 83 iz oblasti trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, 73 preduzeća iz oblasti informisanja i komunikacija, 67 iz oblasti stručne, naučne i inovacione delatnosti, 51 iz oblasti građevinarstva, 35 iz poljoprivrede, šumarstva i ribarstva.

Među njima su i po 21 preduzeće iz sektora saobraćaja i skladištenja i usluge smeštaja i ishrane, kao i 16 iz oblasti zdravstvene i socijalne zaštite, 15 iz finansijske i delatnosti osiguranja, 13 iz administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, sedam iz oblasti snabdevanja strujom, gasom i parom i šest iz sektora rudarstva.

Javni poziv se odnosi i na pet preduzeća iz oblasti snabdevanja i upravljanja vodom, četiri iz ostalih uslužnih delatnosti, tri iz oblasti umetnosti, zabave i rekreacije i po jedno iz državne uprave, obrazovanja i poslovanja sa nekretninama.

Preduzeća iz delatnosti javnog informisanja i komunikacija se privatizuju u skladu sa novim Zakonom o javnom informisanju, saopštila je ranije Agencija za privatizaciju i navela da javni poziv neće obuhvatiti preduzeća koja zapošljavaju osobe sa invaliditetom i preduzeća iz odbrambene industrije, s obzirom da su ovi subjekti u skladu sa Zakonom o privatizaciji trenutno izuzeti iz postupka privatizacije.Agencija će, kako se navodi, u skladu sa iskazanim interesovanjem potencijalnih investitora, u roku od 45 dana od isteka roka za dostavljanje pisama zainteresovanosti, dostaviti Ministarstvu privrede predloge modela i metoda privatizacije za svako od tih preduzeća pojedinačno.

Obavezan rok za sprovođenje tih privatizacija, saglasno zakonu o privatizaciji, je do kraja decambra 2015. godine.Obaveštenje o Javnom pozivu će istovremeno biti objavljeno u renomiranom časopisu "Fajnenšel Tajms" (Financial Times) i nacionalnim sredstvima javnog informisanja.

Udjoh da ostavim licni komentar, ono bez zasrske, pa se predomislih, jer bi bio prilicno "otrovan", a nikom nije do negativnosti.

Po meni svaku firmu cine ljudi, posebno oni timovi koji "nose" posao, kao njen najvisi potencijal, koji se ovde ne pitaju i faktom ne odlucuju (parazite i ljude od gume ne racunam). Zato Okce, u ovoj teskoj "prici" Ti, ustvari svi koje ovo direktno pogadja treba da sacuvas/ate nerve, ma koliko da je to u konkretnom slucaju velika "umetnost".

trag ::

Udjoh da ostavim licni komentar, ono bez zasrske, pa se predomislih, jer bi bio prilicno "otrovan", a nikom nije do negativnosti.

Po meni svaku firmu cine ljudi, posebno oni timovi koji "nose" posao, kao njen najvisi potencijal, koji se ovde ne pitaju i faktom ne odlucuju (parazite i ljude od gume ne racunam). Zato Okce, u ovoj teskoj "prici" Ti, ustvari svi  koje ovo direktno pogadja treba da sacuvas/ate nerve, ma koliko da je to u konkretnom slucaju velika "umetnost".

Ja konkretno,nisam ugrozhena jako ali mi je zhao firme u kojoj je radio moj deda,otac pa ja..firme koja je na silu gurnuta u gubitashe..da ne pricham o ljudima koji zhive od plate u Zavodu..kao shto si rekla milice,niti zavisi od mene,niti shta mogu da uchinim ali moradoh bar da vam se izjadam...