Smešne priče

Bolno iskustvo jedne zene

-Jednog dana upoznala sam jednog divnog gospodina i zaljubila se. Kada je postalo jasno da cemo se uzeti, odlucila sam prestati jesti pasulj. Nekoliko mjeseci kasnije, na moj rodendan, pokvario mi se auto dok sam se vracala kuci s posla. S obzirom da sam živjela na selu, pozvala sam muža i rekla mu da cu kasniti, jer sam morala ici pješke kuci.
-Iduci tako, uz put sam naišla na jednu malu krcmu iz koje se širio miris pasulja i ja jednostavno nisam mogla odoliti. Pošto sam imala pred sobom još kilometre i kilometre, pretpostavila sam da cu se putem osloboditi svih nuspojava dok ne stignem kuci.
-Ušla sam u krcmu i za cas posla sam "sredila" tri porcije pasulja. Kada sam nastavila s pješacenjem, potrudila sam se osloboditi sav gas. Kada sam stigla, moj muž je bio radostan što me vidi i veselo je rekao:

- Draga, imam iznenadenje za veceru!

-Zatim mi je stavio povez preko ociju i odveo me do stolice za stol gdje je vecera. Sjela sam i baš kad je htio skinuti povez, zazvonio je telefon. Natjerao me da mu obecam da necu dirati povez dok se ne vrati i otišao se javiti na telefon.
-Pasulj koji sam pojela je još uvijek radio i pritisak je postao nepodnošljiv, tako da sam iskoristila priliku dok se moj muž ne vrati, nagla se na jednu stranu i 'pustila' jedan. Ne samo da je bio glasan, nego je i smrdio kao kada kamion s dubretom, prolazeci pored pilane, pregazi tvora. Uzela sam salvetu s krila i žustro otpuhala smrad.
-Zatim sam se nagla na drugu stranu i odvalila još tri. Smrad je bio gori od kuhanja kupusa. Naculivši uši na telefonski razgovor u susjednoj sobi, nastavila sam ovako da nižem narednih nekoliko minuta. Zadovoljstvo je bilo neopisivo.
-Kada je pozdravljanje preko telefona oznacilo kraj moje slobode, ucinila sam još nekoliko brzih kružnih pokreta salvetom da otpušem sve, vratila salvetu na krilo i uz osjecaj zadovoljstva i olakšanja, spustila ruke na krilo.
-Lice mi je sigurno odavalo najneviniji moguc izraz kada se moj muž vratio i ispricao što se tako dugo zadržao. Pitao me jesam li virila, a ja sam ga uvjerila da nisam.

U tom trenutku, skinuo mi je povez i dvanaest gostiju koji su sjedili za stolom u glas je uzviknulo:

- SRETAN ROÐENDAN!


Pala sam u nesvijest

Pogrešna mail adresa

-Jedan bracni par odlucio se ove zime provesti jednu sedmicu u južnim krajevima. Iz poslovnih razloga muž je otputovao jedan dan pre svoje žene.
Kada je stigao, ušao je u hotelsku sobu, izvadio svoj laptop i odmah poslao mail svojoj ženi. Medutim u E-mail adresi izostavio je jedno slovo tako da je mail stigao udovici koja je upravo pokopala svoga muža.
-Ta ista upravo je pregledala svoju postu, kako bi eventualno procitala sucuti svojih prijatelja i poznanika...
-Kada njen sin ulazi u sobu vidi svoju majku kako onesvešcena leži na podu.
Njegov pogled pada na monitor gde stoji:
Za: moju preostalu ženu
Od: njenog prerano otputovalog muža
Predmet: stigao sam
-Najdraža, upravo sam stigao. Vec sam se snašao i vidim da je sve spremno za tvoj sutrašnji dolazak!
-Želim ti lep put i ocekujem te.
S ljubavlju tvoj muž!
P.S. Pakleno je vruce ovde dole!!!

ISTINIT DOGADJAJ U BUSU GSP

Sedi jedna devojka u GSP autobusu i prica drugarici koja sedi pored nje:
"Pre neki dan neki do jaja lik mi stao dok sam stopirala, vozi neki Mercedes, znaš kako je sladak... ko secer, pri tom je i kulturan..."

Ceo autobus cuti i sluša šta ona prica...

Ona nastavlja...
"Dovezao me do centra i pozvao me na pice... Ja se malo neckala, onda sam otišla sa njim na pice... Nemaš pojma kako je duhovit... Posle tog pica me ponudio da odem kod njega u stan..."

U autobusu muk... Svi cekaju nastavak...

Devojka prica dalje...
"Zatim sam došla kod njega u stan... A stan.... Ne možeš da veruješ.... Prelep stan sa novim modernim nameštajem, ogromna kuhinja, terasa sa divnim pogledom..."

U tom trenutku ustaje tip koji je sedeo iza njih...
"Pa dobro bre reci više jel te kresnuo, propustio sam vec dve stanice!?"

Prljavi ves...

Mladi par se doselio u ulicu. Slijedeceg jutra, dok su doruckovali, žena opazi komšinicu kako širi ved.
-Kako joj je prljav veš-rekla je
-Možda joj je potreban drugi prašak, a možda uopšte i ne zna prati-
Muž je cutke posmatrao, i nije ništa komentarisao.

Svaki put kada je komšinica širila veš, padali bi isti komentari.
Mjesec dana kasnije, žena je bila u cudu kada je videla da je komšinicin veš cist kao snijeg.
-Pogledaj, konacno je naucila da pere. Ko li ju je naucio-rekla je mužu.
Muž joj odgovori-Niko, ja sam oprao naše prozore.

Zasto sam otpustio sekretaricu?


Pre dve nedelje sam napunio 38 godina. Ujutru, na svoj rodjendan, sam se probudio prilicno neraspolozen, ali, godine cine svoje! Otisao sam u kuhinju uveren da ce mi zena osveziti dan sa jednim: "Dobro jutro i srecan rodjendan, muzicu moj zlatni!" A verovatno me i iznenadi nekim poklonom. Nista. Nije rekla ni , a kamoli ostalo cemu sam se nadao!Dobro, pomislio sam, s godinama postanu takve, ali deca, ona su me se sigurno setila. Takodje nisu nista rekla.

Duboko razocaran otisao sam na posao. Cim sam usao u kancelariju, docekala me je moja sekretarica Lidija sa osmehom na licu i procvrkutala: "Dobro jutro, gospodine sefe, i sve najbolje za Vas rodjendan!" Odmah sam se osecao bolje. Ipak se neko setio da mi je danas rodjendan. Udubio sam se u posao I radio do podneva.

Tada je na vrata pokucala Lidija: "Znate sefe, danas je tako lep dan, a i rodjendan Vam je, pozivam Vas na rucak!". "To je naj lepsa stvar koju sam danas cuo", odvratih, "Idemo?" Otisli smo na rucak u odlicni mali intimni restoran na periferiji, priustili sebi martini (nekoliko) i beskrajno uzivali u odlicnoj hrani. Kad smo se vracali nazad, Lidija je rekla:
Znate sefe, tako je poseban dan, zasto se vracati u kancelariju?". "Stvarno ste
u pravu", rekao sam, kao svaki dobar sef zadovoljan svojom sekretaricom.
"Onda Vas pozivam kod sebe na casu vina!"

U njenom stanu sam se udobno smestio, Lidija nam je sipala vino i kad smo se kucnuli, rekla je: "Samo trenutak, sefe, da obucem nesto udobnije!". "Svakako, samo napred!", odgovorio sam, vidno uzbudjen i u treptavom iscekivanju. Otisla je u spavacu sobu i vratila se posle nekih pet minuta.

U rukama je nosila veliku tortu, a iza nje su isli moja zena, moja deca, prijatelji i nekoliko kolega s posla. I svi su pevali "Happy birthday to You...".
A ja sam sedeo na kaucu potpuno iznenadjen i gol ..

Pismo srpskog turiste iz Tunisa !!!

Ovde nam je super i osećamo se kao kod kuće. Doduše,suzavac bi mogao biti jači, a paljevine vidljivije iz svih delova grada. Policija bije, naravno ne tako kao kod kuće, ali se zaista svi trude da nas maksimalno ispoštuju. Ovde smo glavni jer znamo cake da udjemo preko reda kad se čekaju namirnice, a imamo i svoje ljude ako treba da se nabavi nešto preko veze. Ako izadju tenkovi, uplatićemo još dve nedelje.

Otvorio čovek frizerski salon u Americi. Dođe mu cvećar da ga ošiša. Ovaj to i uradi.
Koliko košta? – pita cvećar.
Ma, ništa. Ovo je moj posao, moja ljubav, ne treba ništa – odgovori mu frizer.
Sutradan ujutru frizer ispred salona nađe 101 ružu.
Sledeći put mu dođe pekar.
Koliko košta?
Ma, ništa. Ovo je moj posao, moja ljubav, ne treba ništa.
Sutradan ujutro frizer ispred salona nađe 101 kiflu.
Dođe mu i Bosanac da ga ošiša i pita ga koliko košta.
Ma, ništa. Ovo je moj posao, moja ljubav.
Sutradan ujutro ispred salona frizer zatekne 101 Bosanca.

Bio sam srećan sa svojom devojkom. Zabavljali smo se preko godinu dana i na kraju odlučili da se venčamo. Moji roditelji su pomogli na svaki način, moji prijatelji ohrabrivali mene i moju devojku. San! Samo me je uznemiravala njena mlađa sestra. Moja buduća svastika ima 20 godina, oblači uske mini suknjice i duboke dekoltee.

Redovno mi je pokazivala donje rublje. Jednog dana me je pozvala da dođem i proverim pozivnice za venčanje. Bila je sama kada sam stigao. Prošaputala mi je na uvo kako me je oduvek želela, da to ne može više da skriva, da hoće da vodi ljubav sa mnom pre nego što se oženim. Bio sam u totalnom šoku, a ona reče: Idem u spavaću sobu, ako želiš samo dođi i uzmi me.

Ukočio sam se. Gledao sam je kako se penje uz stepenice. Kada se popela, skinula je gaćice i bacila ih niz stepenice na mene. Stajao sam tu na trenutak i onda se okrenuo i pojurio na izlazna vrata kuće, prema kolima. U tom trenutku primetih budućeg tasta, taštu i verenicu kako trče prema meni. Draga me je zagrlila, poljubila i rekla: Mili moj, znala sam da si izuzetan.

A moj tast je rekao:
Ovaj mali test me je konačno uverio da dajem ćerku u prave ruke. Čestitam, mladiću. Dobro došao u porodicu.

Koja je pouka ove priče? Uvek držite prezervative u automobilu!

Mladić ulazi u apoteku i kaže apotekaru: "Dobar dan, mogu li dobiti jedan kondom? Moja me djevojka pozvala na večeru i mislim da i očekuje nešto od mene."
Apotekar mu da kondom, a mladić izlazeći zastane pa se vrati:
"Molim vas dajte mi još jedan kondom, zato što je i sestra moje djevojke slatka, a uvijek prekrsti noge na tako provokativan način da ja mislim da i ona nešto očekuje od mene!"
Apotekar mu daje i drugi kondom, kad se mladić opet obrati:
"Najzad, dajte mi još jedan kondom, jer je mama moje djevojke jako zgodna žena, a kad god me vidi ona pravi aluzije..... a budući da me ona pozvala na večeru, mislim da i ona nešto očekuje od mene!"
Mladić je došao na večeru. Tu su bile djevojka, njena sestra i majka. Svi su bili krajnje ljubazni. Osjetio je da je ovo njegovo veče. U tom dolazi otac...večera može da počne.
"Dragi Bože, blagoslovi ovu hranu...hvala ti za sve što nam daješ...!!!" , poče molitvu.
Par minuta kasnije mladić se i dalje molio: "Hvala ti Bože za tvoju milost..."
Deset minuta kasnije, mladić se i dalje molio držeći glavu pokorno spuštenu.
Drugi su se pogledavali iznenađeno, a najviše se čudila njegova djevojka.
Približila mu se i šapnula mu na uho: "Nisam znala da si toliko religiozan!!!"
A mladić joj odgovori: "Ni ja nisam znao da ti je tata apotekar!"

TAMARA


U prvom trenutku učinilo mi se da me je probudio ružan san, jer sam osetio teret u duši, ali sam se onda setio da se to ružno još sinoć dogodilo. Sunce je blještalo kroz zavese, a na podu je još uvek stajao ključ od mog stana s Tamarinim priveskom u obliku srca. Sinoć ga je ispustila na pod pre nego što je istrčala napolje, a ja se nisam usudio da ga podignem. Samo sam ga gledao kao nemog svedoka njenog poslednjeg prisustva i polako sipao u sebe piće iz flaše.

Ponovo zvono na vratima. Pa da, to me je probudilo! Tamara! Skočio sam iz kreveta. Jastuk je bio mokar od znoja, brzo sam popravio rasčupanu i ulepljenu kosu i krenuo ka vratima. Šta da joj kažem? Da li da odmah prihvatim svu krivicu i da je zamolim za oproštaj pre nego što izgovori prvu reč? Ili da joj zadam udarac ćutanjem i da čekam da prva prizna da je slabija, da overim osećaj nadmoći nad ovim slatkom bićem kome sam tako potreban.

Treće zvono. Strast je postala jača od svega i shvatio sam da ne mogu da čekam ni trenutak duže. Još samo brava me je delila od njenog zagrljaja bez koga moje srce neće moći više ni jedan otkucaj da napravi. Brzo sam otvorio vrata.

- Telefon, sedamdeset dva dinara, ako imate sitno, molim.

Cvoek ne ctia sovlo po svolo


PSIHOLOGIJA:

Perma itsrazivanjima jendog engleksog Univreziteta, poptuno je sveejdno kjoim se resdoledom psiu solva u nkeoj rcei, jeidno je btnio da pvro i psolednje slovo bduu isparvno naipasni. Osatatk mzoe btii skorz izemsan, a da rcei iapk bduu lkao citljvie. To se dogdaja sotga jer cvoek ne ctia sovlo po svolo, ngeo cleu rec ojdednom...

Livada
Isla dva momka preko livade i nasred nje naisli na govno. A kilometrima
nigdje nikoga. Nikakvih kuca. Misle si oni otkud sad to govno? I vide
neka bakica ide im u susret, pa odluce nju zapitati.
-Dobar dan, baba!
-Dobar dan, momci.
-Baba, nesto nas zanima, otkud ovdje na sred livade govno?
-E, sinko moj. Zivjeli su jednom dva brata u dvorcu na brijegu. Stariji
se zaljubio u princezu iz susjednog dvora. Na dan kad su ovi imali
svatove pojavi se odnekud zmaj i zgrabi princezu i odnese je u svoj
brlog. Mladozenja je totalno poludio od tuge te uze mac i krenu na
zmaja. Sedmi dan se pojavi ispred zmajeve pecine te ga izazva na dvoboj.
Zmaj izadje i pusti vatru na jadnog mladica. I on skonca u vatri.
Odtugovase ga i novo se slavlje vec spremalo, jer mladi sin je pronasao
odabranicu svog srca. I opet na dan svatova dodje zmaj i otme princezu.
Mladozenja poludi, ali se sjeti kako je njegov brat prosao, pa se obuce
u oklop i uze veliki arsenal oruzja. Dojase do zmaja i izazva ga na
dvoboj.
Zmaj izadje i poce vatru rigati. Ali oklop to sprijeci. Sedam dana I
sedam noci su se tukli dok konacno zmaj nije pregrizao mladica na pola.

-Pa dobro baba, al otkud ovo govno ovdje?

-Aaaaa, govno?! Pa to se neko posr'o.

7 neverovatnih istinitih prica dobitnika na lutriji








1. Izvukao se iz voza koji je iskocio iz sina, ispao iz aviona, preziveo saobracajnu nesrecu, izasao nepovredjen iz automobila u plamenu, zatim doziveo jos dve saobracajne nesrece... potom osvojio milion dolara na lutriji!

Evo price o najnesrecnijem coveku na svetu, kome se sreca ipak osmehnula.. Franjo Selak, rodjen 1929. je hrvatski profesor muzike, koji je postao poznat po svojim brojnim uspesnim izbegavanjima smrti.:

- Januara 1962. Selak je putovao vozom iz Sarajeva ka Dubrovniku, medjutim iznenada voz iskace iz sina i pada u ledenu reku. 17 ljudi je poginulo, medjutim, on nekako uspeva da se izvuce i prodje sa slomljenom rukom, modricama, i manjim ogrebotinama na vratu.

- Naredne godine, dok je putovao iz Zagreba za Rijeku, iznenada su se raznela vrata od aviona i on sa drugim putnicima ispada napolje. 19-oro ljudi je poginulo, dok je on nekim cudom pao na veliki plast sena i spasao zivu glavu.

- 1966. godine, autobus u kom se vozio dozivljava sudar i pada u reku. Cetvoro se udavilo... Selak srecom ostao ziv.

- 1970. godine, uspeva da pobegne iz svog automobila nakon sto ga je zahvatio plamen od neispravne pumpe za gorivo.

- 1973. godine, njegov automobil opet zahvata plamen, i ovoga puta na srecu opet prolazi bez tezih posledica

- 1995. udario ga je gradski autobus, medjutim, prolazi sa laksim povredama

- 1996. godine, sa svojim automobilom pada sa litice da bi izbegao kamion koji mu je isao u susret. Opet, nekim cudom, on se zadrzao na drvetu i gledao svoj automobil kako eksplodira dole u provaliji.

Ali onda, 2003. godine, opet iznenada, sreca se okrece, i on osvaja milion dolara na hrvatskoj lutriji!!!! "Znao sam da me je Bog gledao sve ove godine" - izjavio je, i tada je navodno odbio ponudu da otputuje u Australiju da snimi jednu reklamu jer navodno: "Nije zeleo vise da testira svoju srecu". Franja za sebe kaze da je najnesrecniji, ili najsrecniji covek na svetu.... zavisi kako ko gleda.

2. Zena koristila Google i saznala da joj je muz dobio na lutriji ali da joj to nikada nije rekao

2007. godine, Dona Kempbel je postala sumnjiva nakon sto joj je muz Arnim Ramdas gasio televizor cim je pocela nesto da gleda. Takodje je telefon non stop drzao iskljucen. Njena sumnja je porasla kada je nasla brosuru o kupovini nove kuce.

Ali gospodja Kempbel nije znala da joj je muz krio tajnu "vrednu" 10.2 miliona sve dok nije ukucala njegovo ime na pretrazivacu Gugl i otkrila da je on osvojio glavnu premiju na lutriji. Njegovo ime je pronasla medju imenima 17-oro avio mehanicara koji su osvojili dzek-pot.

Grupa avio-mehanicara okusala je svoju srecu i uplatila jedan tiket... Osvojili su 10.2 miliona dolara, sto kada se preracuna iznosi oko 600.000$ za svakog od njih. Nakon sto je dobio novac, njegovi saradnici kazu da je odsustvovao sa posla, a od kada je zena podnela tuzbu protiv njega, gde trazi polovinu dobitka, ne pojavljuje se ni u svojoj kuci.

3. Duplirao svoj dzek-pot - greskom!

Kada Derek Ladner sledeci put bude proklinjao svoju zaboravnost, trebalo bi dobro da razmisli. Za ovog 57-godisnjaka, upravo ta bolest mu je donela neverovatnu dvostruku premiju.

On i njegova supruga su bili odusevljeni kada su videli da su pogodili svih sest brojeva na lutriji 2007. godine. Glavni dobitak od 2.395.710 funti je bio podeljen na ravne casti izmedju 5 dobitnika - svakom po 479.142 funte. Medjutim, nedelju dana kasnije, gospodin Ladner se setio da je za isto to izvlacenje on odigrao jos jedan listic sa istim brojevima, jer je kako kaze mislio da je prvi put zaboravio da uplati. To mu je donelo jos jednu petinu celokupnog iznosa dzekpota, a portparol lutrije je izjavio da je ovo prvi put da neko dobije dva puta na jednom izvlacenju. Da on greskom nije dva puta uplatio isti tiket, svako bi od ove druge trojice bio bogatiji za jos 120.000 funti.

4. Pregazio ga kamion nekoliko sati posle osvajanja premije

22. januara 2004. godine, 73-godisnji Karl Atvud iz Elvuda, Indijana, osvojio je 73.450 dolara na lutriji koja se prikazivala na nacionalnoj televiziji. Medjutim, samo par sati nakon izvlacenja, udario ga je kamion i izdahnuo je na putu ka bolnici.

Te veceri, on je krenuo u obliznju prodavnicu gde je kupio tiket, kada se nemili dogadjaj desio. "Ta raskrsnica je neosvetljena, a doticni gospodin je nosio tamno odelo i vozac ga nije mogao blagovremeno primetiti i zakociti" - izjavio je lokalni serif.

5. Osvojio 16.2 miliona ... svi mu trazili pare ... bankrotirao i umro

Vilijam "Los" Post je 1988. godine osvojio 16.2 miliona na lutriji u Pensilvaniji, a poslednje dane svog zivota je proveo ziveci od socijalne pomoci. Kako je i sam rekao: "Voleo bih da mi se ovo nije nikada u zivotu dogodilo".

Bivsa devojka ga je tuzila i trazila deo premije. Brat mu je uhapsen, nakon sto je unajmio profesionalnog ubicu da ga ubije sa nadom da ce naslediti deo novca. Ostali rodjaci su navaljivali (dok nije pristao) da ulozi pare u posao sa automobilima i restoran - dve investicije koje mu nisu vratile pare i zaostrile odnose sa rodjacima. Cak je proveo i jedno vreme u zatvoru kada je ispalio metak na poreske sluzbenike. Za godinu dana, bio je u minusu od milion dolara.

Post je priznao da je bio neverovatno neodgovoran i glup, jer se trudio da ugodi familiji. Na kraju je ziveo od 450 dolara socijalne pomoci mesecno. Umro je od respiratorne infekcije.

6. Nakon jednog sna, osvojila glavnu premiju dva puta

Mnogi dobitnici tvrde da su pre nego sto su dobili premiju sanjali brojeve i da su ih sledeceg jutra odigrali, i naravno dobili. Medjutim, neki ih igraju godinama i ne dobiju nista. Za 86-godisnju Meri Volens iz Toronta, san je bio toliko uverljiv da je isti tiket odigrala dva puta, i par dana kasnije, 30 septembra 2006. godine i dobila. Medjutim, mnogi tvrde da se ovo ne isplati igrati, posto ukoliko dobijete glavnu nagradu, sanse da jos neko ima isti tiket su minimalne, i glavna premija bi se podelila na ta dva vasa tiketa. Ali to se nije dogodilo Meri, posto je jos jedan ucesnik imao dobitnu kombinaciju te je ona dobila dve trecine dobitka od 24 miliona dolara i tako je umesto 12, odnela kuci 16 miliona dolara.

7. Pocinio samoubistvo posto je pogresno verovao da ce biti izvuceni brojevi koje stalno igra

Aprila 1995. godine, Timoti O Brajan je pocinio samoubistvo, nakon sto je pred samo izvlacenje video da je njegov tiket koji vazi 5 nedelja, istekao. Medjutim, cak i da mu je tiket bio vazeci, ne bi osvojio nagradu od 3.2 miliona posto je imao samo cetiri od sest izvucenih brojeva.

O SKRAĆIVANJU JEZIKA

Predlažem da se ceo jezik sažme u dve reči. On je već i sažet, i vi već pogađate da su to reči: jebote i super! Ne znam treba li da svoj predlog obrazlažem. Dokle ćemo kaskati za životom? Predlažem nešto što je odavno naša stvarnost (i strepim: da li će moj predlog biti usvojen!) Smešno je zatvarati oči pred realnošću. To, što ja predlažem, većina je već usvojila, i manjini se predlaže da nam se pridruži, kako ne bismo kvarili utisak. Ja ne tražim da se to uvede, nego da se prizna i ozakoni kad je već došlo spontano.

Ovo je vek brzine, koji je štošta skratio i sažeo. Kako sam razumeo, i sama atomska bomba je rezultat ogromnih sažimanja. Hrana je odavno koncentrisana, a da i ne nabrajam - šta se sve obrelo u pilulama? Napredak nauke stvoriće pilule u kojima će se naći najrazličitija znanja i osećanja - biće dovoljno popiti pilulu pa postići ono za šta su ranije bile potrebne decenije.

Naravno, jezik ne može biti izolovan od sveta i veka. Nije normalno da se sve skraćuje a da se jezik širi i produžuje. Pojavom dve svemoćne reči ("jebote" i" super") pokazalo se da postoje milijarde nepotrebnih pojmova. Moderan čovek ne zna šta će sa tim balastom a mora da se izražava kraće i brže. Pokazalo se da se jednom, od tih reči, može reći više nego vatrometima reči i govorničkim toboganima. Neverovatna je sposobnost reči "jebote" i "super": mogu biti upotrebljene bezbroj puta a da uvek znače nešto drugo. Nabijene smislom koji se ne može potrošiti, one su se već pokazale kao uspešna zamena za sve. Prosto je neshvatljivo da se niko ranije nije setio ova dva pojma, koja su nam bila na vrhu jezika, niti zapazio kakva se moć krije u ovih deset slova! Bili su potrebni čitavi tomovi da se izrazi ono što se može daleko uspešnije reći sa "jebote" i "super". Kad bi neko bio dokon, pa da razmotava i razlaže ove dve reči, videlo bi se da je u njima zbijeno sve ono što je ispisano na bilionima stranica. Tako bi obrnutim putem, ponovo nestalo ono što kao zakopano blago čami mrtvo u magacinima i policama biblioteka. Ali, čemu taj obrnuti proces? Da su te dve reči ranije uočene, ne bismo straćili toliko vremena i potrošili more mastila i papira. Još nisam primetio da postoji neko pitanje na koje se ne može odgovoriti sa "super" ili "jebote". Nema tog doživljaja koji se ne može savršeno izraziti jednom od ovih reči, pa čak i one - po potrebi - mogu biti skraćene. Dovoljno je reći "u-je" ili "suu" pa steći ugled ne samo znalca, nego i slavu govornika! Kako je ovim otkrićem postala smešna čitava gramatika i tolike druge oblasti koje su izrasle iz jezika! Kako su osramoćeni i uhvaćeni na delu toliki praznoslovi, skribomani, i gnjavatori. Nemoguće je jednu od ove dve reči upotrebiti na pogrešnom mestu. Niko ih nije izgovorio a da je ispao glup, preopširan, ili da se pogrešno izrazio! Kako su postale suvišne tolike katedre i profesori maternjeg jezika! Kakav su samo posao bili izmislili - da rođenom narodu predaju rođeni jezik?! Pametnom čoveku je odmah tu moralo biti nešto sumnjivo. Kakav je to maternji jezik koji se mora učiti. I još imati kompleks da ga ne znaš, i da ne umeš da govoriš, iako ti je matemji!

Čitavi krajevi neće više pogrešno govoriti, jer je nemoguće izgovoriti pogrešno "jebote" ili "super". Da ne govorimo koliko je njihovom pojavom ušteđeno. Toliki govori, predavanja, dokazivanja, postali su deplasirani. Sa ove dve reči više smo postigli i rekli za kratko vreme nego sa svim rečima otkad smo progovorili do danas. Njihovu veličinu nemoguće je izraziti nekim drugim rečima nego opet njima: "super" i "jebote".

Ako ne verujete da se samo s dve reči mogu zameniti sve ostale pokušajte, za početak, da sa "super" i "jebote" garnirate sve što govorite. Te dve reči same rade, pa ćete vremenom shvatiti da sve ono drugo i nije bilo potrebno. Niko vam neće reći da brbljate, trtljate, balegarite, lupate, ako budete upotrebljavali samo "super" ili "jebote". Ne kaže naš narod slučajno da ćete biti pametniji ako ćutite. To je rezultat vremena u kojima se s mnogo reči tako malo reklo. "Jebote" i "super" su neka vrsta začina "C". Pokušajte da ih udenete u sve što govorite, i tako ćete videti da se slažete sa mnom, iako vam se to sada čini preterano.

S njima je svaka stvar ukusnija, a bez njih bljutavija!

Uzmimo, recimo, pesmu Branka Radičevića DEVOJKA NA STUDENCU.
Pročitajte je sa ovim refrenom, i bez njega, pa odlučite koja je bolja.

Kad sam sinoć ovde bila
Jebote!
I vodice zaitila,
Super!
Dođe momče crna oka,
Jebote!
Na konjiću laka skoka,
Super!
Pozdravi me, zborit ode:
Jebote!
"Daj mi sele malo vode!"
Super jebote!
Moj predlog će, vremenom, usvojiti čitav svet. Ja ne razumem kako bi se, na nekom drugom jeziku, to isto moglo drukčije reći. Ko ne razume čoveka koji kaže "super" i "jebote"! Dolazi dan kad će čitavi svet ukloniti jezičke barijere i sporazumevati se samo sa "super" i "jebote". To će biti, jebote, super!

Dragi mama i tata,

Divno se provodimo na prvom kampovanju. Čika Toma nas tera da pišemo roditeljima za slučaj da ste videli poplavu na televiziji. Mi smo dobro. Samo jedan šator i dve vreće za spavanje je odnela voda. Sva sreća niko se nije udavio jer smo svi bili u planini tražeći Pericu. O da, recite Pericinim roditeljima da je Perica dobro. Ne može sam da piše zbog preloma.

Inače, ja sam se vozio u jednom od spasilačkih džipova. Baš je bilo lepo. Pericu nikada ne bismo našli u mraku da nije bilo munja. Čika Toma je vikao na Pericu zato što je otišao da se šeta sam a nije nikome rekao. Perica kaže da mu je rekao za vreme požara. Verovatno ga čika Toma nije čuo jer je bio pijan.

Jeste li znali da kada se plin stavi u vatru on eksplodira? A čak i posle toga vlažno drvo neće da gori, ali je zato izgoreo jedan šator. I moje pantalone, ali imam bermude. A Dule je sada baš smešan bez kose.

Mi ćemo doći kući u nedelju ako čika Toma popravi kola do tada. Nije bila njegova greška kada smo sleteli sa puta, kaže da su kočnice radile kada smo krenuli. Čika Toma kaže da su kola toliko stara da i nije čudo što se stalno kvare. Nama je zabavno da se vozimo u njima mada nam smeta što su prljava i to što je gužva kada nas je 10 u kolima. Lepo je što nas čika Toma pušta da držimo volan povremeno da bi on mogao da odmori oči. Pošto je Nikola najstariji, čika Toma ga uči da vozi ali samo na planinarskim putevima jer tamo ima malo saobraćaja. Jedino šta smo videli na tim putevima su teški kamioni, kola nema.

Jutros su svi išli na kupanje u jezero ali mene čika Toma nije hteo da pusti jer ne znam da plivam pa sam išao sa njim čamcem preko jezera. Baš je bilo lepo. Još uvek se vidi drveće pod vodom zbog poplave. Čika Toma je baš super, nikada ne viče na nas. Nije se čak ni naljutio kada smo skinuli pojaseve za spasavanje.

Pošto mora da popravi kola mi se trudimo da mu ne pravimo probleme i krijemo se po ceo dan. Čika Toma nikada ne zna gde smo. U početku mu je to smetalo a sada se navikao.

Čika Toma kaže da smo svi prošli osnovnu školu prve pomoći kada se Jovana davila i kada je Ivan sekao drva pa odsekao sebi prst. Ja i Đole smo povraćali ali čika Toma kaže da zna zašto, pa je u redu. Ja mislim da je od piletine koju smo poneli od kuće a zaboravili da pojedemo odmah. Setili smo se tek kada su je pronašle životinje.

Moram sada da idem, idemo do sela da ukrademo markice za pisma, jer para nemamo. Ništa ne brinite ja sam dobro.

p.s. Čika Toma je rekao da vas pitam da li sam ja primio tetanus vakcinu? Šta je to tetanus?

Počasti žena sebe faceliftingom za rođendan i
bude sasvim zadovoljna rezultatom. Na putu doma zaustavi se u butiku,
pa na izlazu upita prodavača:
- "Nadam se da Vas ne gnjavim, ali što mislite koliko godina imam?"
Prodavač odgovori:
- "35", a žena kaze:
- "Zapravo, imam 47", i sva zadovoljna izađe iz butika.
Skoči zatim do McDonaldsa i nakon što naruči jelo, upita čovjeka za kasom:
- "Nadam se da Vas ne gnjavim, ali što mislite koliko godina imam?"
Tip odgovori:
- "29". Žena kaže:
- "Zapravo, imam 47" i izađe sva sretna i zadovoljna.
Dok je na stanici čekala autobus, priupita jednog starca isto pitanje.
Starac će:
-
"Ja imam 85 godina, pa moj vid nije kao što je nekad bio, a kad sam bio
mlađi imao sam vatreni način za doznati Vaše godina, samo bi u tom
slučaju morao zavući ruku u vaše gaće".
Kako nije bilo nikog uokolo,
a znatiželja čini svoje, žena pristane. Stari zavuče ruku u njene gaće,
nježno čeprka jedno 5 minuta, zatim izvadi ruku van pa reče:
- "47."
Žena uzviknu:
- "Pa to je nevjerojatno. Kako ste pogodili?!"
Stari odgovori:
- "Bio sam iza Vas u McDonaldsu."

Čovek se našao pred sudom optužen za ubistvo s predumišljajem. Pita ga sudija:
- "Ovde se radi o krvavom ubistvu. Kako se branite?"
Optuženi:
- "Bila je toliko glupa da sam je morao ubiti."
Sudija:
- "To ne smatram olakšavajućom okolnošću."
Optuženi:
-
"Pa, dobro, cenjeni sude... da ispričam kako je bilo. Živeli smo u
jednoj zgradi. Iznad nas je živela porodica s dvoje dece. Bilo je
stvarno žalosno, deca su bila jako niska rastom. Sin od 12 godina je
bio visok svega 80 cm, a onaj stariji, od 19 godina, svega 85 cm.
Jednog dana, u razgovoru sa svojom ženom, kažem da je to stvarno tužno
i da mi ih je žao."
- "Da, reče zena....to su Pirineji."
- "Mislila si Pigmeji?"
- "Ne, Pigmeji su ono što nam se nalazi pod kožom i zbog čega pocrnimo."
- "To je pigment."
- "Ne... Pigment je bilo ono na čemu su stari Grci pisali."
- "Pobogu, ženo, to je bio pergament."
- "Ne, pergament je kad neko pročita ili prikaže samo jedan deo nekog dela."
-
"Poštovani sude, verovatno pretpostavljate da više nisam imao volje da
joj objasnim da se radi o fragmentu. Seo sam na trosed i čitao novine.
Ubrzo dođe žena s knjigom u ruci, legne pored mene, otvori knjigu i
počne čitati deo nekog teksta:
- "Dušo, gledaj: Sunčana terasa od ručne torbe je bila učiteljica makroa 15."
Uzeo sam knjigu, pogledao i rekao joj:
-
"Draga, ovo je knjiga na francuskom jeziku i tu pise: La Marquise de
Pompadour est la Maitresse de Luuis XV, a to znači da je Markiza de
Pompadur bila ljubavnica Luja XV."
- "Ne, reče ona - La Marquise je
sunčana terasa, Pompadour je ručna torba, la Maitresse je učiteljica, a
Louis XV je 15. makro. Ja to sigurno dobro znam. Nisam ja džabe imala
ekstra časove iz francuskog jezika i vežbe sa svojim legionarom."
- "Mislila si na lektora?"
- "Ne, lektor je jedan grčki heroj."
- "To je bio Hektor i bio je Trojanac."
- "Ne, hektor je mera za površinu."
- "Mera za površinu je hektar."
- "Ne, hektar je božansko piće."
- "Ženo, nektar je bozansko piće."
- "Nije, to je reka u Nemačkoj."
- "Reka u južnoj Nemačkoj zove se Nekar."
- "Ne znaš ti to, još kao mala sam pevala s drugaricom duo o reci Nektar."
- "U duetu, tako si valjda htela reći."
- "Ne, duet je kad igraju Sarajevo i moj Željo."
- "Poštovani sude, tada sam uzeo čekić i opalio je po glavi. Konačno je zaćutala."
Sudija:
- "Optuženi se oslobađa....Ja bih joj presudio još kod Hektora."

Na intenzivnom odjelu sarajevske bolnice pacijenti su uvijek umirali

u istom krevetu i to svake nedelje u 11 sati, a bez obzira na njihovo

stanje. Lijecnici su postali vrlo zabrinuti jer nikako nisu mogli

ustanoviti sto je uzrok umiranju pacijenata. Neki su lijecnici cak

pretpostavljali da se radi o nekakvoj natprirodnoj pojavi.

Jedan dan su odlucili okupiti radnu grupu koja ce konacno uspjeti

odgonetnuti sto se dogada. Jednu su se nedjelju okupili oko kreveta

nekoliko minuta prije 11 sati i to zajedno sa sestrama i specijalistima

iz svih podrucja medicine. Neki od njih su uzeli drvena raspela, neki

bibliju , a neki bijeli luk kako bi se zastitili od zla. Kad je sat

konacno otkucao 11 odjednom se u sobi pojavila Rasmira Safic Novak,

cistacica koja radi nedeljne smjene, ude u sobu, iskljuci sistem, koji

pacijenta odrzava u zivotu i ukljuci usisavac.

Leskovačka Crvenkapa



Bilo jednom jedno devojčče, maleččko i ubavo beše. Zvali su gu Crvenkapa. Imala je neku crvenu kapu kod Kinezi što vu kupili, jer babu mrzelo da vu pletee kapu. Malo vu popke pletee svaku godinu, još i s' kapu će se s'd zanosi.



A i vunica poskupe mnogo tuj godinu.



Crvenkapa je živela s' majku i s' tatka, u kuću pored golemu šumu. Taččnije u Ččukljenik. Na drugi kraj je živela baba njena. U Tulovo. Razdaljina taman tol'ka da ti oteknu .... dok stigneš. Noge da ti oteknu.



Jednog dana majka je poslala Crvenkapu da odnese podvarak što je skuvala za babu i omesen ‘leb, jer baba ne voli kupovni, mnogo vu žilavi a već pola zubi nema. Sve joj to nabuta u krošnju i preko toj teglu ljutenicu. Crvenkapa popizde. Em će se maje peške, jer je nedelja i kombi nema, em treba nosi 100 kila jedenje. Razmišlja se Crvenkapa: "Kude sad da idem u pi*du materinu?" Nego koe će, baba gladna, a možda vu i da neki dinar za u grad.



Sabra ona džopke i krenu polako.



Majka gu upozori da se ne maje mnogo, nego pravo kod babu i nazad. Posebno vu je rekla da ne skreće od put pa da umaže u blatište cipelke ko prošli put. Jedva gi je očistila. Crvenkapa sve sasluša, al' vu na drugo uvo izađe. I pođe ona. Dok izađe iz selo i malo na tam dok ide pored njive brzo joj prođe put. Plus i neki kuččiki selski gu pojuriše, pa začč's stiže do kraj seloo. Tad počče se razmišlja kol'ko će vu treba do babu, pa reši da ga krati kroz šumu.



Na poččetak šumu prijede vu se grojze i obrsti na komšiju malo od vinograd. Dok je to radila, ičč nije primetila da je iza jednu bukvu gleda neki. Vuk. Razdra se on odjedared "Koe radiš tuj, a?" Crvenkapa se usra. Mislim figurativno. Kad vide ko je, samo potuli šiju. Misli se le, le s'g ako mi kaže na majku ima s'e da me iskube. Ili na babu, ima me odere sa sukaljku kad dođem. Jer baba je volela sa sukaljku da tepa zatoj š'o 'e s' jednu stranu praktiččno (nema ruke da gu boliv), a sa drugu stranu efikasno (ne praviš se posle mnogo pametan).



Prilazi vuk, širi se nešto i onako pita kao nezainteresovan: Koe ra'iš be devojččice? Dal' te iscima? Berem si grojze, ćale me isprati. Kaže će propadne, mnogo kiša bila, pa će se skape ako ga ne oberemo i ja rek'o na babu da ponesem neki grozd da se zaraduje, ništa blago ne jede.



Do'ro be, ne pravdaj mi se - reče vuk. V'im da kradeš. Sram li te je?



Crvenkapa oćutaa.



Z'ebavam se, be - nasmeja se vuk. Sve mu oberi na ovog majmuna, gađao me sa dr'mlije prošlu nedelju u lov kad beše. Sreća pa promaši. Je*em ga malumnog. I sin mu neje bolji. Znaš li koe sam ččuo? Pije drogu.



Crvenkapa ga začuđeno pogledaa.



Ozbiljno - rečče vuk. Koe si zinula? Stvarno. Nego baba koe radi, kako 'e?



Nije nešto dobro - odgovori Crvenkapa. Grip gu sad ovaj u'vatio. I toj primi vakcinu i sve i ponovo. I pije lekovi i što ti ne.. nema, još se ne mož opravi.



I ovi doktori neznalice - rečče iznervirano vuk. Na vezu došli, platili mesto ili preko stranke se iznabutali. Strašno. Nego, kako će uđeš u kuću, imaš li ključč? -upita lukavo vuk, zaodeći kao kiša oko Kragujevac.



Ma ćale mi uradi dva do sad, ja gi izgubi. Sad nemam nijedan nego triput kucnem i baba zna da sam ja i otvori mi.



Aj ce vidimo - rečče vuk i po najkraći put krenu do kuću. Al' malo na tam' upade u neki jendek, jedva se izvadi i onako utepan vide da će ga pretekne Crvenkapa pa metla do kuću, kad komšija, pored babu što živi, kljusu postavio na kraj šumu.



Aknu ga kljusa preko cvolike, izleteše mu svitke na oči. Oćuta on, da ga ne ččuju u selo a u sebi se misli, je*em ti ja ovaj put što ga izabra, je*em ti i babu i podvarak i jedenje i ovoj detište šuntavo što ga sret'o.



Kad je stig'o do kuću vuk pokuca triput na vrata. Baba pita: "Kuj je?"



Vuk reče: "Iz Distribuciju babo. Će plaćaš li raččuni?"



Baba reče: "Nema ništa od toj."



"Znači da gu seččemo" - unese se vuk u ulogu.



"Ako oćeš glavu da izedeš, sečči" - odgovori preteći baka.



Vuk se uplaši pa reče: "Šalim se babo, iz Vodovod. Pukla cevka!"



Baba reče: "Kam' voda ako je pukla cevka? Oćete li miliciju da zovem, manguparijo?"



Vuk vide da će naje*e pa počče: "Ma poštar babo, penziju ti nosim. Sedmi deo, druga ččetvrtina januarska penzija od pre'prošle godine."



"A što ne zboriš odma, puška te raznela" - uzbuđeno rečče baka.



Kako otvori vrata tako gu vuk gutnu. Bez leb. Sasvem džopke. Uzede vuk drugu spavaćicu, kapu, obuče se. Turi naoččare, pa mu se zavrte u glavu. "Koe sad ovo?" misli se vuk. Aaaaa... jaku dipotriju baba nosi. Nego će izdrži dok se ne dovučče Crvenkapa.



Ne prođe mnogo, vuk se taman zagledao u neku seriju na Pink kad ete gu Crvenkapa.



Ččuka triput na vrata.



E da ga je*em - pomisli se vuk. "Ko je?" - upita on.



"Ja sam be babo, koe me ispituješ" - reče nervozno Crvenkapa.



"Ajde ulegni" - rečče vuk.



"Reko ti šesto put da zaključčuješ vrata" - odgovara Crvenkapa.



Ččim uđe, Crvenkapa beše iznenađena s' babin izgled.



"Koe ti je be babo, što tako izgledaš? Kol'ke su ti rukeee.."



"Pa da te zagrlim be v'šlo malečka" - rečče vuk.



"A očči? Koe? Gledaj gi? Dal' si varila nešto s' dedin aparat noć's?"



"More doktor mi dade neku dioptriju, rasipa me. Ovolke mi očči, ičč mi ne odgovara.



Nego sad te vidim bolje. Gle šta su te bubuljice izbile, ccccccc."



"Do'ro babo, zaje*i, nego što su ti tol'ki uši?"



"Da te ččujem bolje" - rečče vuk, "zato nemoj mi se dereš ovde uz krevet."



"A zubi? Gledaj gi kol'ki su? Ko na vuci."



"Da te izedem bez ‘lebac" - rečče vuk. Ripnu i gutnu gu.



Crvenkapin komšija je u tom momentu prolazio pored babinu kuću. Video je da mu je neko jeo po lojze pa je mislio da je vuk i tražio ga je po celu šumu.



U subotu se majao po pijac i kupio novo držalje za sekiru, pa gu poneo.



Kad začču vikanje i kao da se neko otima, on ulete u kuću udari vuka sa sekiru po til i aj što mu glavu icepi nego ga na pola presečče.



Ispadoše i baba i Crvenkapa iz vukovu mešinu.



Tako završi vuk karijeru, icepi mu komšija krštenicu, a onda on, baba i Crvenkapa zasedoše da izedev majkin podvarak.



"Dodaj malo od ljutenicu" - reče Crvenkapa.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Dnevnik Bosanca izbeglice u Kanadi

12. Avgust. Uselili smo se u našu novu kuću u Kanadi.
Tako sam uzbuđen, ovdje je tako lijepo.
Planine su prekrasne, jedva čekam da ih vidim prekrivene snijegom.
14. Oktobar. Kanada. To je naj lepša zemlja na svjetu.
Lišće je poprimilo sve one divne narandžaste i žute boje.
Vozio kroz prirodu. Vidio par jelena, joj tako su graciozni, to su naj lepše životinje na svjetu.
Ovo je raj!1!!
Ja volim Kanadu!
11. Novembar. Dan sjećanja, Kanadski državni praznik.
Lov na jelene će početi uskoro.
Ja ne mogu da zamislim da iko normalan može ubiti tako divnu životinju.
Nadam se da će uskoro snijeg.
2. Decembar. Noćas pao prvi snijeg.
Ustao i vidio sve prekriveno bjelim prekrivačem.
Izgleda ko naj lepša razglednica.
Izašli smo napolje, očistili stepenište prilazni put, malo se grudvali.
Ja pobjedijo!
Kad je prošla grtalica, morali smo da ponovo očistimo ispred kapije.
Ovo je divna zemlja, ja volim et volimKanadu!
12.Decembar. Noćas opet snijeg.
Opet prošla grtalica, zatrpala kapiju, ovdje je prekrasno.
19. Decembar. Noćas opet snijeg.
Nisam mogo izvesti auto da odem na poso.
Ovdje je zaista divno samo sam malo umoran od lopatanja.
I leđa me bole,, i opet prošla grtalica.
22. Decembar. Ovo bjelo govno opet padalo cijelu noć!!!
Dobio žuljeve od lopatanja!!!
A onaj majmun s grtalicom!!1!
On ko da se krije iza ćoška!!1!
Mater jebo svoju!!!
Čeka da ja očistim ispred kapije!!!
Šupak!!!!
25. Decembar. Sretan jebeni usrani Božić.
Još palo usranog snijega!!!
Joj ako mi ikad padne šaka onaj peder što vozi grtalicu, glavu ću mu otkinuti!!!
Mater im jebem što ne pospu više soli po cesti, da se ovo govno prije otopi!!!
27. Decembar. OOpet snijeg.
Ne izlazim iz kuće već tri dana.
Sem što čistim ovo govno!
Kad prođe grtalica!!!
Pa nemogu nigdje izaći, kad sam se zaglavio u brdu snijega, što mi onaj šupak naguro pred kapiju.
A kažu da će noćas pasti novih 10. cenata snijega.
28. Decembar. Prognoza je bila loša!
Palo je po metra!!!
Joj ako se ovako nastavi, neće se to otopiti do ljeta, majke mi.
A grtalica se zaglavila!!!!! Joooj!!!!
Aonaj šupak došo kod mene da traži lopatu.
Ja mu kažem hajvanu jedan.
Ja sam šes lopata slomio, čisteći ta govna, što si ti naguro ispred kapije.
Kad mu glavu nisam otkinuo!!
4. Januar. Najzad izašo iz kuće.
Otišo do prodavnice da kupim nešto hrane.
Kad sam se vraćo kreknem kolima u jelena.
Joooj!!!
Te jebene nemani trebalo je biti pobijene sve do jedne.
Što ih lovci ne pobiše sve do jedne, nije mi jasno!!!
3. Maj Odvezo kola kod mehaničara, da ispravi ono što sam kreknuo u jelena.
Neverovatno koliko je novo auto zarđalo, od jebene soli što je onoliko posipaju po cesti.
10. Maj Selim na Floridu.
Pa ja nemogu da zamislim da iko normalan može živiti u ovoj jebenoj Kanadi!!!

LICNE GACE.

Poslednja strana licne karte, kada se fraza "licna karta" zameni recju "gace":
-Prvo je i duznost svakog gradjanina strijeg od 18 godina da ima gace.
-Lice moze da ima samo jedne gace.
-Imaoc gaca je duzan da gace nosi ne sebi i da ih pokaze na zahtev sluzbenog lica ovlascenog za legitimisanje.
-Zabranjeno je davati gace drugom na poslugu, posluziti se tudjim gacama kao svojim, ili ih zloupotrebiti na bilo koji drugi nacin.
-Lice cije se govno toliko izmeni da ne odgovara fleki na gacama ili kod koga nastanu promene u duzini govneta duzno je i roku od 15 dana od nastale promene podnese zahtev za zamenu gaca.
-Lice koje gace izgubi ili na drugi nacin ostane bez njih duzno je da to odmah, a najkasnije u roku od 15 dana, prijavi opstinskom organu unutrasnjih poslova i zatraziti izdavanje novih gaca.