Urbane priče

iz pera mog druga..meni su se mnogo dopale,nadam se da ce i vama..slobodno dodajte i vi neku..



dadoh baba seri dvesta kinti da pokupi srcu jer su kreteni hteli da zovu organe...krenuh pijanim korakom da platim muziku...pevaljka me ponovo navuce na ogromne grudi ,ovlas dodirnu usnama moj obraz i tiho rece : ma bice sve u redu , zivot je teska kurva...pozeleh da joj spustim glavu na te sisetine i odspavam snom deteta jedno nedelju dana ali me presece pogled harmonikasa...gorila sa nacional geografije je za njega riki martin...nekako nabodoh izlaz i tu se zapanjih !lik u ogledalu je bio crnji od otiraca na podu...u glavi sam imao samo jednu misao zeleznicka stanica ...treba da nadjem stanicu...nisam znao ni gde sam , ni zasto , ni koji je dan a ni godina , znao sam samo da sam dosao vozom...a putujem vozom jer moze da se pusi...da da cigareta,to mi treba cigareta...prevrnuh dzepove nigde nista ...to me je dotuklo ...umreti negde bez cigarete...i bas me boleo tuki za umiranje i za to sto ne znam gde sam ali umreti bez cigarete je trgedija neopisiva...I danas ponekad probam da se setim zasto sam uopste bio u pancevu...ali ne vredi...doci ce mi glave crne rupe .

idemo dalje


pre neku godinu ono kad radulovic ode na koridu zatvorise mi c market u komsiluku...posto sam opste poznat kao vrlo vredan lik doslo mi da se roknem sa dve tone c4 jer mi je sledeca prodavnica bila dalje celih petsto metara...nije mi za metre nego ce pivo da mi se ugreje za ceo stepen...ali ne potaraja dugo cuh aber da je neki misko genija za robnu razmenu te ce bivsi c da postane maksa...opservirao sam sa terase renoviranje i pickarao sudbinu kad oni neradnici sednu da jedu...sve zabusant do zabusanta ...rade samo dvanaest sati i jos hoce da jedu...i dodje i taj dan...otvaranje...bla bla bla malo smoki i kikiriki i pustise prvih osamsto penzosa...ali sve sto je lepo ne moze da traje...primetih da kad god udjem jedna lujka od kasirke prvo zanjisti onda obori policu sa zvakama , otrci u magacin i iz njega pravo pred mene: dobar dan komsija kako ste? treba li vam nesto posebno ? bla bla bla ...mesecima ...nocna mora...Prsko suzavcem,zaprasivao praskom za picajzle,palio navijackom bakljom , polomio bezbolku ali ne vredi...ili je luda ili se skida gola pred ogledalom...

net


mene su naravno najvise zanimali nikovi poput...branitelj ili veteran dom.rata...trazio sam onog snajperistu sto me tri puta promasi u jednom danu u vukovaru...htedoh da se zahvalim coveku jer se vratih sa jedine besplatne ekskurzije na koju me uhapsenog posla mirin decko...e tada pocinje bombardovanje i misija :odvesti klince na selo ,izlepiti prozore selotejpom jer gledaju u strazevicu i predstaviti srbe sto bolje u svetu ,na mejlove saucesca odgovoriti dobim vicem itd ...ali to je jos duza prica. pomenucu samo da sam se naravno dobrovoljno prijavio za celodnevna dezurstva. drugi dan shvatih da kada nazoves bbs i sky njuzz javi ti se automat i sedam minuta snima tvoju poruku...procitao sam im ceo kosovski ciklus sa zenidbom cara Dusana kao prvom naravno...i nisu me blokirali nijednog trenutka...vaspitana i tolerantna nacija bre...oni su meni zauzvrat iscitali ceo uranijumski ciklus sa tomahavkom na celu naravno....

.............


probam da se setim svog minulog rada na ovom globalnom cudu i da li sam stvarno slupao milion sati ovde uludo...bese to toliko davno da se jedva i secam tog laganog orgazma na cinjenicu da mozes napisati nesto sto mogu da procitaju :pigmej ,eskim i aboridzin u svom pickovcu ako imaju komp...stavkica da to radim u radno vreme i da cu jos i biti placen je dolazila kao kohiba posle dobrog sexa...uz staromodne sefove koji su donosili miljea od kuce da im monitor lici na kucni tv ,mi mladi tehnicari smo vlazili gacice dok ne probije na farmerke , tada kupih troje crnih ...doduse net je bio sporiji jedno 1200 puta ali smuvah da radim sam popodne tako da opalih grupnjak prvi put i to sa 4 kompa...saznadoh ko je najzastupljeniji srpski pisac u wasingtonskoj biblioteci...koliko brodova ima onazis...kako popraviti kvarove na vwbubi...recept za leskovacku muckalicu i naravno pesme Mike Antica...itd itd itd samo je nedostatak maste bio granica a mislim da je imam za jos milion sati...

..............


prosle godine nekako u ovo vreme me tako na poslu zignu u levom kuku , brzinom svetlosti udari u krstivoja da nisam trepnuo ispale bi mi oci...a ono jaooooj je bilo samo da kolega ispusti solju vrele kafe sebi u krilo...svratih u apoteku jer veliki decaci ne idu kod lekara bar dok se kost ne vidi....i rekoh apotekarki : daj mi sve masti za sve reume i slicno za uzrast od cetrdeset i pet do sto godina...kad je provikla karticu zignulo me i u srcu ali daleko slabije...kad potrosih i sestu tubu resih da se uozbiljim i pitah tetka rosku komsiku...ima li kod nje u vukojebini oko pirota jos onih baba sto tope olovo i fircaju po slepim misevima...a sve crvene konce sto nadjoh u kuci spalih ritualno...uvedoh i pozarstvo dva sata pokusaja spavanja a dva vristanja u kenjari...da ne duzim zavrsih kod fizijatra i rece mi posle lomnjave svih kostiju : ovo je ozbiljno zakazite na salteru ...lik na salteru rece dodjite za dvadeset i pet dana...e tu mi vec brankov most pade nesto na pamet.

.....
moracu nesto da preduzmem po pitanju pisanja ovde...em nisam nadahnut kao pevacica jeca em mi i postovi nisu tog kvaliteta...jos ako ujutru iscitam blogere i kolumniste koje bas cenim , obuzme me ideja da uopste ne bi bilo lose , da ova moja tastatura zavrsi na reciklazi...a ja lepo da gledam slike egzotisnih destinacija...i vratim se omiljenom mastanju : kako obici mesta na kojima je Hemigvej , pio , pusio i ebavo...mozda bi danas ,uz poludnevno sedenje na mestu gde primam platicu i srecan sam zbog toga i iscurio neki postic , ali jutros u prevozu doziveh strasan sok ...videh naslov u novinama , na koje je balio penzos , koji kupuje pola kile hleba,dve ljute papricice i litarski jogurt deli na cetiri case jer je tako jevtinije, a za zutu stampu ima trideset dindzi....naslov na pola strane : na farmi ...pevacica ( sa jednom pesmom ... da mi ruke grejes)...je pevacici bez pesme...rekla : krvi cu ti se napiti !!!...recite sad vi meni !..kako docekati rasplet tog sudbonosnog sukoba? dohvatih se Tarabiceve knjige ...kako je moguce ? ni slova o tome!...i kako danas na praznik misliti na drage ljude koji nisu vise sa nama?...jos kad se setih da je ispod pisalo da je neki bakrim kresnuo neku jasminu i to u senu...resih da nazovem vladu hirurga i pitam kako se najbolje seku vene.

........


retko kada zagledam umrlice na banderi ispred zgrade ali ova kao da je gledala mene pravo medju oci...na fotkici lep covek srednjih godina(?) valjda u uniformi ...prezime mi nepoznato ali se setih...cika marko za nas mladje ili major marko zajebant za njegove gentose...da bas ga dugo nisam cuo kako se grohotom smeje po kraju ili muva zene kod marketa miskovog...i krenuse price o njegovim podvizima...jednom je bas zabradio i srete ga komsika na koju je davno bacio oko..."ju marko da ti nije neko umro? pu pu daleko bilo"...sastavi marko facu , uzdahnu duboko i rece "jeste otac"..."jaoj primi moje najdublje saucesce" i cmok cmok cmok....ali marko nastavi i cmok cmok i zagrli je bas..."pa kako, pa kad ,pa od cega , jer se patio jadan"???..." ma nije se patio ...naleteo voz i sve ih pobio u kolima na neobelezenom prelazu"..."ali nisam nista citala u novinama"..."pa bila si mlada bilo je to sedamdeset trece"...rece marko i malo se izmace za svaki slucaj...hronicari naselja tvrde da mu je posle davala redovno!

.....


riki je bio jaci uzivo sa komsijama ...na livadi pored nas covek podigao nogu na neku betonsku cev od bar dva metra i tri tone ..drzi najlon kesu , pusi i gleda negde u blok trideset...ludi riki otvori prozor i iz sveg glasa : nemoj da mislis da te nisam video ...poneo si tu kesu da ukrades cevi...sad cu da zovem policiju...lik u cudu..prekrsti se sa obe i ode...
na bloku sedamdeset navece zezanje je bilo sa telefonskom govornicom koju smo videli iz kancelarije i znali joj broj naravno...nazoves je pre nego neko podigne slusalicu i urnebes pocinje..."gospodjo! ne mozete u kabinu sa crvenom torbom , lepo vam pise na vratima"...zbunjenost , okretanje , cudjenje..."ali ovde ne pise nista!"..."pise pise dole u dnu"..."ali stvarno nista ne pise"..." ma verovatno pocepala deca...zovite ali nemojte dugo , znate taj broj koristi i vatrogasac petko"

Dobro si rekla :Znaš me . Priznajem znam te,ali je to znanje okrnjeno tvojim stalnim varijacijama o našim odnosima ,od onog sve bi za tebe dala ,do onog imaš li ti ikakvog drugog posla ? Nekako sam pokušavao" plivati " u raskoraku tih tvojih hirova nastojeći da ti tuga ne zasjeni vidike pa NOĆ
pretvori u dan .Plašio sam se toga ,svjestan da predugo ostaješ
začaurena u sopstvene misli ,ako i jednog trenutka osjetiš da neko
pokušava da razume tvoje osjećaje .Nikada ti nisam pisao o tome ,još
manje sam želeo da otkriješ da je to moja želja da saznam ko je Sunčani
.Ponašala si se kao da bi ja trebao znati ,a zapravo iako se nismo znali
postali smo neprijatelji.Bila je to tvoja igra .Svatio
sam to na našem prvom susretu .Sve ono što smo u virtualnom svjetu
kombinirali ,nestalo je prvim poljupcem .Umjesto prijatelja prihvatila
si me kao ljbavnika .Priznajem nisam se tome opirao . Bio je to vikend
za pamćenje .
Ti si se, za čudo ,u tim novim odnosima osjećala kao da ti je sve poznato,a
ja sam zbunjem pomalo iznenađen ,djelovao nespretno . Prava si lisica
,to sam tek tada svatio ,iako si ti mene tim imenom čašćavala .Povratka
nema . Tu smo gde jesmo .Meni ostaje samo čežnja,za
onim vremenima kada smo maštali o ovom susretu .Dogovorili smo se da
nikada o ovome nećemo javno govoriti ,da će to ostati naša tajna ,a ti
si ipak pisala .Mala je maska za one koji hoće da razumiju ,moji i tvoji
poznanici ,onih izmišljenih 80 kilometara rastojanja . Molim te nemoj
više o ovoj temi da pišeš ,jer osjećaji nisu podložni vremenskom
trošenju . Hvala ti što me se sjećaš ...i što još uvjek nismo rekli
jedno drugom sve ...

Draga moja...
Sreli smo se puno puta...
I uvek bih se okrenuo za Vama.
Uvek ste bili zanosni i tako sam Vas želeo.
Tako sam želeo da vas upišem u dnevnik svih onih žena
kojima je bili toplo i sigurno u mom zagrljaju.
Koje su se rado prepuštale dodiru mojih ruku...
Milovanjima... Poljupcima...
Hteo sam da Vas zavedem, da Vas volim, da me želite...
Ali nikada nisam pokušao.
Plašio sam se da ćete mi kao i svima... naplatiti

hmmmm


Ponestaje mi izgleda volje da budem aktuelan...dugo nisam bio u zoru na reci, nema vise onih maglovitih i mamurnih jutara...Taxisti navuces osmeh oko glave ...a onda maznes jogurt iza prodavnijce...Neke divne knjige su mi verovatno u podrumu ali kljuc od katanca je "tu negde"....Neke divne zene su mi verovatno u rokovniku sa koznim koricama ali i on je tu negde...suvise sam star da pisem nesto ljubavno a da ne bude suza , a drugovi moji su biseri rasuti...i da li su vise uopste drugovi? svako me novo poznanstvo prvo digne do zvezda("o ti si tako interesantan")...kasnije ide po principu: "glumac" daj nesto smesno....A onda me baci u bezdan...Zvacu je iduce nedelje...Uzasava me misao da od cunamija...postajem obican talas !..Moram da popravim vremeplov!...Ili nabavim ogledalce kao Keba !...Yuuupi uspeo sam ! a mucio me "zatvor" tri dana ...odoh da citam novine ...tamo mi je najbolje svetlo... zbog plocica

SUSRET


- Zdravo!

Klimam glavom i otpozdravljam. Odakle poznajem ovog čoveka? Trenutak zbunjene tišine sakrivamo rukovanjem.

- Pa gde si ti?

Sležem ramenima.

- Evo...

Ispašću glup ako se odmah ne setim. Prisećam se likova iz mladosti, škole, sa posla... ne ide, ne prepoznajem ga. A on i dalje drži usta razvučena u osmeh i gleda me pravo u oči.

- Jel’ radiš, a? Ima posla, ima...

- Pa eto, ima.

Možda bih umeo da započnem neki pametniji razgovor kad bih znao o čemu, ali nigde u sećanju ne mogu da pronađem ovog čoveka. Menjam mu boju zuba iz žute u belu, sklanjam mu brkove, vraćam mu kosu na teme, gomilu kose, ali prosto ne ide. Valjda će reći nešto što će mi razrešiti misteriju... Neće, samo ćuti i kezi se kao da ima facijalni grč. Pokušavam drugu taktiku. Gledam u daljinu, pa na sat, pa opet u daljinu... pomeram se jednu stopu u smeru u kome sam išao pre nego što me je zaustavio. Ne vredi, nema nameru da se otkači.

- Šta ti radi brat?

Tako dakle. Otvara novu temu, o familiji. Ako ovo prihvatim, gotov sam. Trenutak je da pređem na brutalne metode.

- Nemam ja brata, ja imam sestru.

- Ama brat tvoj, Brana.

- Nemam brata, imam sestru, zove se Lidija.

Ne znam odakle mi pade na pamet baš ovo ime, ali uspelo je. Konačno je skinuo idiotski osmeh sa usana. Fiksirao me je još trenutak, a onda je moja podvala počela da deluje.

- Jel’ si ti Voja?

- Ne.

- Nisi Voja?

- Nikad nisam bio Voja.

- Izvinite...

- Ništa.

jedan petak posle "jakog" rodjendana



petak ...pola petnaest...devedeset kg tela i glavuca od pet tona jos lezi u krevetu i bulji preko kineskih cvidzi od sto pedeset dindzi...u ekran...hoce kao da napise nesto...obecao sinoc ...nema sanse u pravu je corba ..treba znati odustati...jer danas sam trag coveka ...sto rece onaj divni neprezaljeni leprir...a i jeleni umiru sami
Umiru jeleni
i sad u meni tamo gde si bila
slomilo se jutro
ko ti je rekao da snovi tamne
nikad necu znati
jer bicu samo trag coveka
i bicu vodja skitnica
Nek bude dan kad divlje ptice krenu
preko istog mosta ja cu preci
ako me tamo ceka tvoja senka
nista necu reci
jer bicu samo trag coveka
i bicu vodja skitnica
Ref.
Ne brini, ne brini
jeleni umiru sami

ZIVOTNA PRICA Kad sam imao 13 godina,nadao sam se da cu jednog dana imati djevojku. Sa 16 godina imao sam djevojku,ali nije imala strasti,pa sam zakljucio da mi treba strastvena djevojka sa zivotnim zarom. Na koledzu sam se zabavljao sa strastvenom djevojkom, ali je bila i suvise emotivna.Bila je kraljica drame i sve je bilo dramaticno.Plakala je i prijetila samoubojstvom. Onda sam zakljucio da mi je potrebna stabilna djevojka. Sa 25 godina imao sam stabilnu djevojku,ali ona je bila jako dosadna.Potpuno predvidljiva i nikad se nije uzbudjivala ni oko cega.Zivot je postao tako dosadan da sam odlucio da mi treba uzbudljivija djevojka. Sa 28 godina imao sam jako uzbudljivu djevojku,ali nisam mogao drzati korak s njom.Jurila je od jedne stvari do druge nikad se nigdje ne zadrzavajuci.Radila je lude i iznenadne stvari i cinila me toliko jadnim koliko i sretnim.U pocetku, onako energicna izgledala je jako zabavna,ali kasnije sam uvidio da ona nema pravca,pa sam odlucio naci djevojku koja ima jasne ciljeve. Sa 31 godinu,nasao sam pametnu,ambicioznu djevojku,koja je stajala cvrsto na zemlji,i nju sam ozenio. Ona je bila toliko ambiciozna da se rastala od mene i uzela mi sve sto sam imao. Sad sam stariji i mudriji,i trazim djevojku sa velikim sisama.

Sve si sama rekla ,sve si kukavički isplanirala ,i sve si naivno
dječački htjela odigrati ! Računaš da ti je uspjelo ? Suviše je providno
da u tome ne vidim prave namjere ! Opet sam ja kriv što ti imaš noćne
more ,što želiš mene da se riješiš kako bi duhovno i moralno bila čista
! Suviše se dobro znamo ,samo nismo sa istom iskrenošču govorili sve
jedno drugome ! To ti je bila poslednja šansa da okaješ grijehe ,ali je
nadvladao tvoj kukavičluk i tvoja sebičnost ! Nisi se prema meni ponela
kao prema čovjeku vrednom pažnje ,ako ne i poštovanja ! Ja sam se
cijelo vreme preme tebi odnosio kao Ikoni mog života ! Ja nemam svog
Boga ,ti si mi njega zamjenjivala od maila istine ,ali to nisi htela ili
željela da uvidiš . Ponavljao sam to hiljadu puta ,ali uzalud !
Neznam, nisam više u ništa siguran, čak ni ono što sam smatrao svetinjiom
jer si me izdala na najbeskurpulozni način na koji to može samo žena
! Ako si mislila i vjerovala da ćeš me dotuć i osvetit se za
gadosti koje sam u samom početku našeg poznanstva napravio prema tebi
moram iskreno priznat uspjela si . Kako će stvari teči dalje ne
mogu predvidjeti ,ali sa sigurnošću ti mogu reći da neće po tvom planu
,jer i zadnji atom mojeg bića koji je vjerovao u tebe i kleo se ljubavi
prema tebi danas si pogazila ! Ostavila si me kao praznu lljušturu ,bez
sadržaja i osjećajnosti . Za divno čudo nisam suzu pustio ni čitajući
tvoj mail ,a ni pišući ovaj odgovor ! Čudno ,nemogu vjerovati samom sebi
,mora da je u meni nešto puklo ,što samo po sebi nosi loš znak !
Samo iz učtivosti i obzira prema tebi kao osobi prekršio sam one riječi od sinoć zbog načina kako si prekinula da neću više pisati ! Znam reći ćeš ništa novo to si i do sada radio ! Ako jesam onda je to bilo zbog iskrene .ljubavi prema tebi ..... Sada je sve drukčije ,jer si to ti tako htjela ! Pozdrav....

..........


Neko ce ,kad ovo procita,pomisliti da sam ili vrlo organizovana picajzla ili da mi je Alchajmer,polako u najavi Ali ja bih to nazvao samo sitnom navikom...Leti je malo teze jer ne volim da nosim pederusu...ali zimi je sasvim ok...Msm da predjem na stvar ...strasno mrzim kad nesto : zaboravim ,ne ponesem ili nemam kod sebe sve sto mi moze zatrebati...Od kad znam za sebe kintu u obliku kesa nosim u prednjem levom dzepu farmerki,tako da sad razmisljam da li sam ikada imao novcanik...futrolu za dokumenta da ,ali novcanik nikada...I zasto pomenu Alchajmera?...Pa mislim da bar desetak puta dnevno predjem rukom preko levog dzepa i potvrdim sebi da je kesh bas tu gde treba...Eh da je samo to...Ako dodamo da je Zippo u malom desnom dzepu i da si mi vecina drage uspomene ...znaci treba pipnuti da li je tu...E onda ide isto sa dokumentima u unutrasnjem dzepu jase...mobilni u desnom gornjem spoljasnjem...kljucevi u levom gornjem spoljasnjem ....cigarete gde ih gurnem i cvikeri zabodeni u okovratnik majice ili duksa itd...Srecom da ta samopipanja ne radim bas jedno za drugim ...verovatno bi me odavno mnogi poceli izbegavati...Ali ni to nije najstrasnije ...Pre neki dan prikocim na pesackom da propustim pesake a medju njima predivna zena ...I umesto da joj odgovorim osmehom ili znacajnim pogledom na predivan osmeh ja posegnuh rukom da vidim jesam li "ga" poneo !!!
Dodji u moj pesak -autor

lud mozak ...luda prica


Cuh strasnu tisinu ispred zgrade i resih da se popnem dole i zazmurim sta se desava...popeh se sporo brzinom svetlosti i obradovah se prizorom ...nista strasno...dvanaest tetoviranih policajca stajase u lokvi krvi a omanja grupa penzionera im plesase po lobanjama...resih da ne reagujem uopste na tako divno druzenje...samo im jebah mater i dvoici razbih glave jednim pakovanjem ulozaka bez krilaca...krenose da beze koliko ih noge nose s ocitom namerom da me napadnu i ugroze mi vekovno postojanje...Jedan policajac zadnjim zivotnim grcem jedva uspe da dobaci plisanog medu jednoj od penzionerki na sta se ova vrati i popravi mu sminku ,karmin i ruzu u reveru...Za to vreme na prvom spratu jos lepsi dogadjaj...Vidno obradovan izadjoh u stan gde mi zena ocuta sta to bese?...Ma komsiji Risti samo silovali zenu,nacrtali ud na vratima i ukrali biciklo...E ebes ovu zgradu kad je tako monotona ...hoce li ovde ikada nesto interesantno da se desi ? Upita ona dok je tupila sataru da podsisa voljenu mi tastu!!! Ja se obukoh go i odoh da premotam emisiju o vodostanju...najavise spektakl !

.................


Ne znam i ne zanima me da li cemo i kad cemo u Evropu...Ali sigurno znam da pocinjemo da se ponasamo kao oni bar sto se druzenja i odnosa tice ! Sa covekom kaga bas volim i cenim jer ,kum nije rajfeslus, se vidjam na dve tri nedelje a bili smo nerazdvojni...Sretosmo se tako polovinom decembra u omiljenoj kafani ...picence , mezence i krenu prica...Srecom da o politici i fudbalu stvarno nikada nismo pricali ali me malo iznenadi kukanjem i zalbom na njegovu Vesnu...tj zenu mu ...alkohol alkohol i alkohol ...tema za koju se zene uhvate ko ekrem za wendyja i niko na svetu im ne moze reci da nisu u pravu...One mogu da budu : lose domacice,zarozane, aljkave ,lenje , i ko zna sta sve ...ali sta je to u poredjenju sa muskih dva tri pica sa kolegama posle posla ???..."Pa ebote kume ...kako te provali ? ...Ti si bar to nosio samo tako ."..." Jbg kume znas i sam da mi se zadnjih godina oci zacrvene posle dva pica . Tako da vise ne gleda kako se ponasam ili sta pricam ...samo pogleda u oci i kaze ...OPET SI PIO !!!"..."Pa kretenu u svakoj apoteci imas kapi za crvenilo ociju i to za stotinak dindzi ...idi i kupi mir u kuci a mozda uz to i nesto za poboljsanje sexualnog zivota xaxaxa"... Elem juce svratih da ih posetim i cestitam praznike djuture i kuma me doceka kao deca deda Mraza...Ali primetih da je ipak nesto ljuta...Donese ona Wiskic i hled ali onako preko Qurca ..."Kumo sta je problem ?"..."Eh moj Boki ...vidis sta je ovaj moj uradi od sebe?...On je bre u trecoj fazi alkoholizma . Gotov je !"..." Kakvoj bre trecoj fazi?"..." Jeste jeste ...citala sam ja ...njemu se organizam sasvim navikao na alkohol...Ne moze vise da zivi bez njega ...Eto do skoro su mu bile crvene oci kad popije a sad vidi nista a popio je za praznike pola podruma pica !" Rece to kao majka kad grdi dete i ode u drugu sobu...Verovatno se krstila sa obe sto vristimo od smeha a ja uspeh da progovorim " Kume zajebi kapi i vracaj se bre u drugu fazu...sta cu ja bez tebe ?"...Pre nego padoh sa stolice !

..ne znam autora ...ali je dobra !!!


Odgurnem dva-tri penzionera, srušim jednu babu, munem laktom trudnicu što mi se namestila ispred nosa i bez ikakvih problema udem u tramvaj. Ništa lakše. Jedan stepenik, drugi stepenik i vec si unutra. Ali dalje ni makac. Namestila se gospoda na vrata, tata im ih je kupio, šta li, pa ne daju da se prode. I još nešto gundaju. Ne valja vlada, ne valja ono, ne valja ono. Izdali, prodali, upropastili. Ma nije nego! A kad spomenuše predsednika, meni prekipe. Ja sam tolerantan covek, pravi demokrata, ali šta je mnogo - mnogo je. Izvadim revolver pa, za pocetak, upucam penzionera što se žalio da ce umreti od gladi. Kao, penzija mu kasni. Leži na podu, malo prokrklja te se umiri. Pitam ga lepo je li gladan. Cuti. Znaci da nije. A malopre mi je kukao na skupocu. Lažovcina jedna.Ne može se nekažnjeno lagati. Nismo mi tamo neka zemlja gde svako laprda šta mu padne na pamet. Mi pazimo i štitimo svoje gradane. Izadoh iz tramvaja baš zadovoljan. A na stanici ljudi opet nešto gundaju. Vidim ja da se mora delovati šire. Njima neko sa strane puni glavu, to je više nego ocigledno, ali zakon se mora poštovati. Izvadim revolver, nabijem metak u cev, ali neka sumnja mi zaustavi ruku. Da li je to pravo rešenje? I nije. Naravno da nije. Nismo mi tamo neka zemlja u kojoj se kršenje zakona suzbija na primitivan nacin. Pa odem kuci po mitraljez.

Smrtonosne Cizme

Pre vise od 100 godina kauboj je upucao zvecarku. Kako nije bila mrtva, gazio ju je sve dok nije umrla. Ali za nekoliko dana, covjek se misteriozno razbolijo i umro. Kada mu je sin porastao, ponosno je uzeo oceve cizme i poceo da ih nosi, ali nakon par dana se razbolijo i umro. Njegova zena, koja je tada bila trudna, uzela je cizme, i kad je njen sin stasao, dala mu je cizme i rekla: "Tvoj otac i deda su umrli u ovim cizmama. Dobro ih cuvaj." Ali nakon par dana, sin je umro. Tada je neko konacno otkrio da je u cizmama ostao zvecarkin otrovni zub, u kome je ostalo dovoljno otrova bar za jos par generacija.

Neobjasnjive Smrti

U izvesnoj bolnici stalno su se desavale neobjasnjive smrti. Ljekari nikako nijesu mogli da objasne zasto su pacijenti umirali nakon odlicno izvedenih operacija, nakon kojih su se nalazili u stabilnom stanju. Tehnicari su bezbroj puta proverili ispravnost svih aparata za odrzavanje zivota, odrzani su mnogi sastanci i diskusije, ali odgovora nije bilo. Onda su odlucili da postave kameru u sobu za intenzivnu negu. Sta su otkrili? Uvece, u odgovarajuce vrijeme, kada nije bilo drugog bolnickog osoblja, usla je cistacica, iskljucila aparate za odrzavanje zivota, ukljucila usisivac u tu uticnicu (posto je bila jedina u sobi), usisala sobu, obrisala prasinu, promenila posteljinu, i kad je zavrsila, sve je vratila u onakvo stanje u kakvom ga je zatekla...

Ovu pricu je ispricao decko cija je baba slusala pricu od svog kuma kome se sve to desilo. Desava se negde u Bosni.

Covek je jednu noc, tacnije pred samo jutro, krenuo kuci vozeci bicikl. Na sredini puta je ugledao malo belo jare. Covek je sisao sa bicikla i krenuo da ga doziva. Uhvatio ga je i stavio sebi u krila, a zatim nastavio voznju. Usput je tepao jaretu, koje je posle svih lepih reci postajalo sve teze i teze. Odjednom se jare okrenu ka coveku i rece mu "Kome si ti to tepao? Ko je jare malo? Sad ces da vidis kome si to govorio." Covek je od straha poceo da brze okrece pedale, ali bicikla nije htela da krene. Kada je poslao pretesko da okrece pedale on je sisao. Jare je i dalje nesto pricalo, a onda je ucutalo kada se iz sela zacuo petao. Tada je jare reklo "Imas srece sto je onaj *** zapevao inace bi video svog Boga". U tom trenutku je i nestalo. Covek je uzeo biciklu, potpuno polomljnenu. Kuci je stigao skroz pocupan, pocepan i prestravljen.

Greškom mrtav

Decko je pricu cuo od svog dede koji mu je rekao da se to sigurno desilo i da celo selo zna za taj dogadjaj. Pricu mu je potvrdilo jos nekoliko ljudi iz sela.

Jedan mestanin je umro. Samo sto je proslo bdenje, covek je pred svima ustao iz kovcega. Ljudi su se naravno zestoko uznemirili, a kada su se smirili covek je ispricao sta mu se desilo. Posle smrti je isao kroz neki tunel, a na kraju tunela ga je sacekao covek koji ga je poveo dalje. Dok su isli video je coveka kome je ruka bila u plamenu. Pitao je svog vodica zasto coveku gori ruka a on mu je objasnio da je to covek koji je tokom zivota tukao svoju majku pa je sada osudjen da pati. Zatim su sreli devojku kojoj je neprestano iz ociju tekla voda. Vodic mu je rekao da je to bila konobarica koja je gostima sipala vodu u pice. Sreli su dva psa koja su se klala, a vodic je rekao da su to braca koja su se u zivotu svadjala oko hrane i medja... Na kraju je covek dosao pred coveka sa ogromnom belom bradom koji je u rukama drzao debelu knjigu. On je zatim pogledao u knjigu i vodicu rekao nesto kao "Zasto ste njega doveli, njemu jos nije vreme, vratite ga brzo". On se tada probudio.

Ipak, najzanimljivije je da su coveku rekli kada ce umreti - tacan mesec i godinu. On je to zapamtio i svima rekao.

Umro je tacno kada su mu rekli, naravno prirodnom smrcu.

Smrt stopera

Ovu pricu mi je ispricao ortak, cuo je od svog oca, a prica se desava u caletovom rodnom selu. Ne znam koje je selo u pitanju, ali mislim da je u pitanju okolina Valjeva.

U selu je umro covek i rodbina je naravno pocela pripreme za sahranu. Dvojica ljudi su otisli do najblizeg pogrebnog preduzeca i kupili sanduk, a kupili su jos dosta stvari koje su bile potrebne za sahranu. Sanduk su natovarili na kamion i krenuli ka selu. U putu ka selu pocela je da pada kisa. Dok su se vozili primetili su coveka koji stopira i naravno stali mu kako ne bi cevok cekao na kisi ko zna koliko jos dugo. Covek je posao u kabinu a oni su mu objasnili da nema mesta u kabini zbog stvari pa ako mu ne smeta da sedne pozadi. Upozorili su ga da je pozadi sanduk, kako se ne bi uplasio. Covek, posto nije bio plasljiv, zahvalio se ljudima i seo pozadi. Posto je kisa pocinjala sve jace da pada, a na kamionu nije bilo cirade, covek je otvorio sanduk i legao unutra. Nastavili su voznju i posle nekoliko kilometara ponovo su naisli na stopera. Ponovo su stali i objasnili coveku da moze jednino u prikolicu. Rekli su mu da je pozadi sanduk ali da ima vec jedan covek pozadi pa da mogu da pricaju. Stoper se popeo u prikolicu i seo. Posle nekoliko minuta, covek koji je lezao u sanduku je pomerio poklopac i upitao svog novog saputnika:

- Prijatelju, jesmo li stigli?

Covek se uplasio, skocio iz prikolice i poginuo.

Djevojčica u noći

Ova prica je iz Sremcice. Takodje, preuzeta negde sa neta...

Devojka je krenula kuci oko 23h. Bila je kod druga pa je on izasao da je isprati...

Kada se decko vracao kuci sa stanice, prolazio je kroz slabo osvetljenu ulicu. Sa jedne strane su bile kuce, a sa druge strane puta njive i livade...

Dok je isao ulicom video je devojcicu od 5-6 godina. Devojcica je imala plavu kosu, vrtela se oko sebe, gledala u nebo i nesto mrmljala... Njemu je odmah bilo neobicno sta malo dete radi napolju samo i to jos skoro u ponoc. Prosao je pored nje, ali ga je i dalje zanimalo ko je ona jer je ranije nije video u komsiluku. Okrenuo se da je ponovo pogleda... Samo devojcica vise nije bila na ulici, vec u dvoristu jedne kuce. Ali, ograda i kapija su bile visoke oko 1,5m, svetla u kuci pogasena i nikoga nije bilo u dvoristu da je pusti unutra... Takodje, bila je na mestu koje je bilo prilicno udaljeno od mesta gde je stajala kada ju je decko prosao, tako da za to kratko vreme sigurno ne bi uspela da predje taj put.

Decko se uplasio i ubrzao... Ipak, radoznalost ga je naterala da se ponovo okrene. Devojcica je ovog puta bila na drugoj strani ulice, na sredini jedne njive, dosta udaljene od dvorista. I dalje se vrtela u krug i gledala u nebo... Decko je nastavio jos brze da koraca a kada se okrenuo ponovo, devojcice vise nije bilo...