Koliko smo licemerni?

Možda je u zdravom druženju u virtuelnom svetu licemerje manje nego u realnom životu, jer su u reali teže posledice ako ne zastupamo opšte prihvaćene stavove iako se sa njima ne slažemo. Zato smatram da smo svi manje-više licemerni, sve jedno da li smo svesni toga.

Davno, dok je za mene virtuelni svet bio novina i kao takav me privlačio kao magnet, u jednoj čhat sobici (gde smo manje više bili otvoreniji nego na javnoj) napisala sam da su svi ljudi licemerni, priznali to ili ne - i doživela relativno jak napad, naročito od admina, prema kome sam bila direktnija jer sam ga smatrala najobjektivnim po zvanju.

Svo to glumatanje može biti i korisno ili nužno, recimo na poslu. U svakom slučaju, bez razlike na razlog, prikazivati sebe onim što niste svakako znači da drugog prosto lažete, pa tako manipulišete sa njim, bez obzira na razloge i ko biva opravdanost, jer to ne morate da radite.

Eto ja rekoh. Licemerna jesam, valjda iz ustaljenih obrazaca, jer mi je tako lakše da se nosim sa drugima, samo se nadam da nisam previše, jer zaista ne želim da druge upotrebim, da im oduzimam, niti manipulišem,kao i zbog toga što me je odavno sve manje briga šta će ko misli o meni.

U svakom slučaju licemerje je nepoželjno kada smo mi u pitanju, dok to može biti drugačije kada su u pitanju drugi, što ne znači da je to neprikosnoveno pravilo. Prosto rečeno, ako želimo da ublažimo tu negativnost onda ćemo se setiti da licemerje leži u našem samoljublju/egoističnosti što nam je u prirodi vrste.

Da li ste licemerni, da li licemerje lako prepoznajete kako/po čemu?
Ima li licemerja na forumima i kako se ispoljava?
Da li smo licemerni kad drugima brzo pružamo podršku da ne "potonu" pa im u pogodnoj prilici ukažemo na razliku u mišljenju?

Licemernost kao izraz ili odraz zhivota nije mi bash po ukusu..napisati da li jesm ili nisam,mada ,verovatno, svako jeste ponekad,je nezahvalno..ponekad idem linijom manjeg otpora a i ona pripada licemerju ali se trudim da mi to ne bude karakterna crta..u vecini sluchajeva kazhem jasno i glasno shta mislim pa nek ide zhivot..

U svetu u kome živimo način našeg življenja definiran je pravilima zakonima ,običajima,pa ako se istih ne pridržavamo predviđene su sankcije koje to kažnjavaju .Pojedinac u sklopu društva može svojim ponašanjem biti primjeran član poštujući zadana pravila i sebi obezbediti smiren sklad  sa sredinom u kojoj radi .Ako je to želja društva,zakonodavca,skupine  ili čopora kome pripadaš onda ne razmišljajući to jednostavno usvajaš i tim pravcem se krećeš .Reklo bi se da smo na pravom putu ,odnosno da se krećemo linijom manjeg otpora . Svako iskakanje iz takvog klišea je  licemjerstvo .E u tome jeste moj problem ,jer ja često znam iskočiti... pa se to može nazvati licemerstvo . Da bi vam pružio priliku da ocjenite moje licemjerstvo navest ću vam  nekoliko primjera .
 Kao dvadestogodišnji mladić trebao sam se oženiti djevojkom sa kojom sam se zabavljao skoro 7 godina. Dva mjeseca pred svadbu,kada smo dogovorili sve detalje ona je sebi dozvolila situaciju da je silovana ,javno osramoćena .Imala je hrabrosti meni napisati : "Ne traži me zaslužuješ bolju "! iz suđenja silovatelju saznao sam detalje,a ona da bi sprečila krvnu osvetu  pristala se udati za silovatelja. Poštovao sam njenu želju nisam je tražio . Trideset godina kasnije  sreli smo se... I za nje su bila dva braka ,šestero djece  i nekoliko unuka. Ja sam i dalje bio neoženjen .Jedina promjena je bila u tome što je ona postala veliki vjernik .jer joj je to omogućilo da živi bez greha , i griže savjesti.
Bio sam spreman počet zajednički život sa njom ali je ona tražila od mene  da ja prihvatim da je njoj Bog oprostio sve ,a da ja ne tražim oprost. To nisam mogao prihvatiti jer Bog nemože oprostiti greh koji je napravljen prema meni. Tu sam bio licemjeran ! Mjesec dana kasnije izvršila je samoubistvo i u oproštajnom pismu zatražila da sveštenik ne bude na sprovodu,a da se mene pozove.
Eto u tome je moja licemjernost.

Fazon je u tome što glumatanje ne moraš da činiš, a činiš ga iz niske pobude/kakvog god interesa, prosto ponašaš mimo onog šta si, šta misliš, ili u šta veruješ i znaš da je tako, sve to da slažeš ljude, ostaviš lažan utisak i znaš da je tako. Zato mi se čini da u teškim dešavanjima iz prethodnog primera nema licemerja u ovom smislu.

E, sad ta pravila. Po meni, valja/treba se ponašati prema njima, ali ono što se ne mora to je da im aplaudiramo, ako ih ne podržavamo, samo ih poštujemo.
Neki dan jedna moja drugarica priča o svom letovanju u inostranstvu, sa akcentom da je svo vreme bila na nudističkoj plaži i da joj je prijala. Kako mi to nije "išlo" uz nju, pitam je otkud sad to, a žena jednostavno odgovori da na crnogorskom primorju (gde je do sada letovala) ne postoji mesto gde ne bi srela nekog znanca, a ne želi komociju ljudi zbog te činjenice, koja bi se izvesno dogodila u toj sredini. Nema licemerja, samo izbegava neprijatnost, jer poznaje okruženje.

..ima primera licemerstva u svakodnevnom okruzhenju na pretek..meni neka od sledecih jako smetaju..
_... kada se ljudi, radi mode, sredine, trenda..., naglo okrenu Bogu, a do juče ga nisu ni poznavali ni priznavali.. najlicemernije su one osobe, koje se trude da u nashim ochima budu ''posebne'', a ustvari su potpuna suprotnost od onoga kako nam se predstavljaju... licemerje vlada druyhenjem medju ljudima. Pojedine osobe se trude da vole, rade i chak misle kao i vi sa ciljem, da pridobiju vashe poverenje...pa onda nashi politichari,koji jedno rade,drugo misle,trece govore..

Pa to je skoro pravilo, pa se pitamo kuda ide ovaj svet. Ustvari to dopuštamo, na licemerje se prolazi, iako ne bi trebalo. Skoro svako ima senzore za naglašene licemere, no, u najboljem slučaju ćuti. Valjda ljudi izbegavaju neprijatnosti, čuvaju energiju, ili se naviknu kao na konstruktivno pravilo.  

trag ::

Pa to je skoro pravilo, pa se pitamo kuda ide ovaj svet. Ustvari to dopuštamo, na licemerje se prolazi, iako ne bi trebalo. Skoro svako ima senzore za naglašene licemere, no, u najboljem slučaju ćuti. Valjda ljudi izbegavaju neprijatnosti, čuvaju energiju, ili se naviknu kao na konstruktivno pravilo.  

..da prolazi,prolazi i to zhestoko..a valjda svako od nas ima prechih osoba i stvari za reshavanje da bi se bavio tim sitnim dushama..odmahnem rukom,kao kada teram mushicu,otpishem tu osobu i odem dalje..mozhda je to linija manjeg otpora ali "Krivu Drinu"josh niko nije ispravio..nije da nisam pokushavala,jesam,ali godinama sam nauchila da ne vredi,nishta ne postignem ,samo troshim sebe na nevredne ljude..

ЛИЦЕМЕРЈЕ
# Лицемерје је она врста греха која је нарочито противна познању Христа и хришћанству. Почетак обраћења Христу састоји се у спознаји сопствене греховности, сопственог пада: од таквог погледа на себе човек увиђа неопходност Искупитеља, и посредством смирења, вере и покајања приступа Христу. Али лицемер, који болује од људима слабо приметних страсти – сујете, гордости, среброљубља, зависти, лукавства, злобе – и прикрива их лицемерјем и притворношћу, неспособан је, као што је и сатана неспособан, да призна себи да је грешник. Силом навике и добродетељи и страсти постају некако природне, па тако и лицемерје услед навике постаје готово природна особина. Онај ко је обузет лицемерјем, у њему више не види порок погубан по душу, већ дела лицемерја савршава као дела правде. Душа лицемера болује од слепила: зато је Господ фарисеје и назвао безумнима и слепима (Мт. 23). Лицемер је онај несрећник, који је, по своме мишљењу, праведник кога је Бог одбацио: Нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање (Мт. 9,13). Овде су праведницима названи фарисеји, не зато што су они заиста били праведници, него зато што су сами себе сматрали за праведнике, до танчина испуњавајући обредне установе закона Божијег и газећи његову суштину, која се састоји у усмеравању ума и срца – читавог људског бића – према вољи Божијој.
Да би људе помирио са Богом, Господ им је даровао добродетељ – покајање. Како су тај духовни дар могли да приме они што су били потпуно задовољни собом, они што су у обећаном Месији очекивали првенствено војсковођу који обилним телесним даровима треба да овенча њихову ружну праведност, испуњену гордошћу и злобом? У своме помрачењу и гневу фарисеји су се чак хвалили неспособношћу за познање и прихватање Искупитеља: Верова ли ко у Њега од главара или од фарисеја (Јн. 7,48).
На ту неспособност за истинско Богопознање указао је и Господ: Заиста вам кажем да ће цариници и блуднице пре вас ући у Царство Божије (Мт. 21,31). Јавни грешник, грешник који је пао у смртне грехе, грешник који је на себе навукао презир и мржњу људи, способнији је за покајање од тог умишљеног праведника, који је беспрекоран по свом спољашњем понашању, али је у дубини душе задовољан самим собом. Фарисејство је страшна болест људског духа, налик болести од које болује пали анђео, којом тај анђео чува свој пад за себе као какво благо. Чувајте се – заповедио је Господ ученицима својим – квасца фарисејскога, а то је лицемерје (Лк. 12,1). Лицемерје је названо квасцем зато што оно, када се увуче у душу, продире у све мисли, у сва осећања, у сва дела људска, и постаје његов карактер, као његова душа.
Онај ко жели да се сачува од лицемерја треба, као прво, по заповести Господњој, да сва добра дела савршава у тајности (Мт. 6); потом треба да се одрекне осуђивања ближњег. Осуђивање ближњег је, према свесветом указивању Јеванђеља (Мт. 7,5), обележје лицемерја. Да не бисмо осуђивали ближњег, треба да се одрекнемо суђења о њему; зато је у јеванђелској заповести којом је забрањено осуђивање ближњег претходно забрањено суђење о њему. Не судите, и неће вам се судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени (Лк. 6,37). Људи себи најпре допуштају суђење о делима ближњих, а потом и нехотице падају у осуђивање. Немојмо посејати семе – па коров неће да никне; забранимо себи непотребно суђење о ближњима – и неће бити осуде. Овде ће се неко запитати: каква је веза између осуђивања ближњег и лицемерја? Та веза је очигледна. Онај ко осуђује и понижава ближњега и невољно себе истиче као праведника, мада то можда изричито не каже или чак и не разуме. Сви смо ми грешници; и свако истицање себе као праведника, непосредно или посредно, јесте лицемерје.
Када се састајемо ради пријатељског разговора, често, ако не и увек, већи део разговора састоји се у просуђивањима о ближњем, у исмевању ближњег, у клеветању, понижавању и оцрњивању ближњег. Оштре речи теку као река; а као знаци одобравања, разлежу се смех и кикотање; у тим несрећним тренуцима самозаборава и самообмане наше душе се присаједињују особинама демона и опијају се отровом лицемерја. 4. 280-283
/http://predanje-ms.blogspot.com/search/label/%D0%98%D0%B3%D1%9A%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5%20%D0%91%D1%80%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2/

[You must be registered and logged in to see this image.]

Licemerje sinonim za lazhno moralisanje...