Koliko koštamo?

Pišemo o ljubavi, prijateljstvu, solidarnosti, toleranciji, iskreno težimo svemu tome, zbog sebe, svojih i drugih. Duga egzistencijalna borba kruni stare vrednosti, koliko god dokazane, a i inače skoro čitav svet živi u carstvu novca/interesa, jer novac kupuje skoro sve - od materijalnih vrednosti, vrhunskog obrazovanja i kulturnih rariteta, uticaja/moći, ljudskih organa... Zbog njega i pomoću njega čine se najporočnija, monstruozna dela strana svakoj drugoj vrsti...

Kažu novcem se ne kupuje sreća, no to je slaba uteha /i najčešće samo uteha/. Veliki novac i velika moć/uticaj po pravilu degenerišu ljude poput droge, kako one koji ga stiču, tako i bogate koji za sticanje ne moraju da se bore. Zbog njih padaju najveće moralne veličine, razlika je samo u ceni... čast izuzecima.

Činjenica je da izuzetaka ima, u svim /bogatim, prosečnim, kao i u siromašnim/ društvima, medjutim - teško da ima neranjivih. Zato se svako se može "kupiti" - neko za interes, neko za ideju, a najtvrdokorniji iz straha/zaštite bliskih...

Pa - koja je tvoja "cena"/"slabost"? 

PS: Ovakvo pitanje grubo zvuči na forumu ljubavi. Neka mi zbog ove grubosti oproste fini/časni ljudi koji ovde pišu, jer sam ga napisala zgog rasprave/razmene mišljenja, a iz uverenja u ovo što prethodno napisah. To sam i lično spoznala za vreme bombardovanja/rata. Samo neka nas i druge ne zadese preteška iskušenja, a ovde možemo pisati o tome. Eto.:pare: 

..nekada je ljudski zhivot bio blago a onda posta roba za prodaju,rasprodaju radi neke teritorijalne chistoce..nekada su deca bila neprikosnoveno zashticena a sada se prodaju shto u belo roblje,radi prosjachenja,shto radi organa..cene svih tih vrednosti ,koje normalan chovek ne mozhe ni zamisliti da su predmet trgovine,su odredili neki ljudi sa poremecenom psihom..ako jedan ginekolog oduzme majci dete i kazhe joj da je mrtvo pa ga proda na drugu stranu,on je bolesni monstrum..samo mnogo je i drugih primera pada cene morala..uvlachenje iliti shupkanje shefu za bolje radno mesto ili platu,politichara za bolju fotelju...ma mogla bih nabrajati do ujutru..nekako gledam da ostanem u granicama normale..te granice su mi postavili moji preci a ja ih prenosim svojoj deci i vladam se prema geslu" Ne chini drugome ono shto ne zhelish da chine tebi".

"Ljubi bliznjeg svog kao sebe samog!"
Trebalo bi da resava sve u ljudskim odnosima na najbolji moguci nacin. Samo, toliko je u upotrebi od najrazlicitijih "persona" ljudskog roda da se ovaj zakon "izlizao" od pogresne upotrebe. Ovde je vazno kako "vidimo" i, u vezi sa tim, dozivljavamo i postujemo ovu zapovest/zakon apsolutnog/najviseg autoriteta. Pa sad stanje naseg roda na ovoj divnoj planeti kazuje koliki smo slepci, neznalice, zlice... skoro svi do jednog, nista drugo do sami "Bogovi", ili ipak u sluzbi "palog andjela"

Zasto savrseno razumemo ljudski zakon sazdan od (za funkcionisanje drustva) pozeljnih normi/pravila/naredbi i sankcija za njihovo nepostovanje. Samo zbog izvesnosti sankcija, zar ne?

"Tvoja vera ce te spasiti!". Hoce li? U sta verujemo? Koje i kakve su to vrednosti? Sluze li samo tebi ili svim ljudima? ... Ne moras biti vernik da razumes drugog, sve to sta je za njega pozeljno, jer to znas po sebi. Ali ga ne ljubis kao sebe, ne ljubis ni sebe, no sluzis prolaznosti, sitnom zadovoljstvu u carstvu hedonizma, pa kad si ugrozen dizes oke ka nebu, jer su ti gresi oprosteni... Preterah, oprostite