Zan priche iliti filozofija zhivota

Cekaj!

Dosao jedan covek kod golemog ucitelja Bohudina i zamolio za pomoc u resavanju njegovih problema, kao i za put ucenju.

Bahudin je rekao da napusti duhovna ucenja i da odmah izagje iz njegove kuce.

Jedan dobrocudni posetitelj poceo je da protestira.

" Cekaj! Postoje stvari koje se nemogu objasniti. cekaj - i to ce ti se pokazati" - rekao je svetac.

U tom trenutku uleta u sobu ptica koja je letela tamo - vamo, neznajuci gde da leta za da pobegne.

Svetac sufi pocekao pticu da se smiri, pokraj jedino otvorenog prozora u prostoriji i nenadejno plesnuo rukama.

Preplasena ptica izletala pravo niz otvoreni prozor - na slobodi.

Bahudin je rekao: " Za nju ovaj zvuk je bio jedan vid sok, pa i navreda, zar ne?"

U jednoj fazi od duhovnog puta, potrebna su vam ucenja i treba da vas poducavaju za put, moraju vas uveravati u tom. Potrebno vam je mnogo vezbanja, al ce doci trenutak kad morate sve to nadminuti. Prvo morate mnogo nauciti, za da se posle oducite od toga.

Postoje stvari koje se ne mogu objasniti, jer oni postaju jasni samo u konkretnu zivotnu situaciji.

Hodati pravo

Cuvenog samuraja Musasija jedan ucenikzapita sta treba znati da bi moglo da se pobedi u dvoboju?

"To je jednostavno", rece Musasi. "Da li si sposoban da bez oklevanja i skretanja hodas linijom koja postoji izmedju dva tetamija (prostirke koje pokrivaju podove japanskih kuca)?

"Jesam, sposoban sam", odgovori ucenik.

"Mozes li bez greske da hodas linijom pored puta dugog nekoliko stotina metara?", pitao je dalje Musasi.

"Mogu i to!"

"Mozes li bez skretanja da hodas pravom linijom duz opopa velikog zamka, koja je duga nekoliko kilometara?"

Ucenik je cutao. Nesiguran mozeli, samo pognu glavu.

"Ti si sam dao odgovor na svoje pitanje. Ja ne mogu da se borim u dvoboju umesto tebe. Moras da se boris sam", rece mu Musasi.

Cilj

Mladi i nadobudni učenik Zena priđe svom učitelju i upita: „Ako naporno i predano radim, koliko će mi trebati da pronađem Zen?“
Učitelj promisli i onda odgovori: „Deset godina.“

Tada učenik kaže: „Ali ako radim zaista, zaista naporno i stvarno se predam i trudim da naučim brzo, koliko dugo onda?“
Učitelj odgovori: „Onda dvadeset godina.“

„Ali ako zaista, zaista budem predan, koliko onda?“, pita opet učenik.

„Trideset godina“, odgovori učitelj.

„Ali ne razumijem“, kaže razočarani učenik. „Svaki put kada kažem da ću učiti još više i napornije, kažete da će mi trebati duže. Zašto to kažete?“

A učitelj kaže: „Kada uvijek držiš cilj na jednom oku, samo jedno oko možeš držati na Putu.“

Vratnice raja
Vojnik po imenu Nobušige dođe kod Hakuina i zapita ga: postoje li zaista raj i pakao? Ko si ti?, upita Hakuin. Ja sam samuraj, odgovori ratnik. Ti, vojnik!, uzviknu Hakuin. Koji bi to vladar tebe hteo za čuvara? Lice ti je kao u prosjaka. Nobušige se toliko razbesne da poče da vadi svoj mač, Hakuin nastavi: pa ti imaš mač! Oružje ti je verovatno previše tupo da bi mi odseklo glavu. Kada Nobušige izvuče mač, Hakuin primeti: ovde se otvaraju vratnice pakla! Na ove reči samuraj, shvativši učiteljevu pouku, vrati svoj mač u korice i pokloni se. Ovde se otvaraju vratnice raja, reče Hakuin.

Narav
Jedan učenik zena dođe Benkei, žaleći se: učitelju imam neobuzdanu narav. Kako da je izlečim? To je nešto vrlo čudno, odgovori Benkei. Pokaži mi da vidim šta to imaš. Ne mogu sada da ti pokažem, odgovori ovaj. Kada možeš da mi pokažeš, upita Benkei. Pojavljuje se neočekivano, odgovori učenik. Onda, zakljuci Benkei, mora biti da to nije tvoja prava priroda. Da jeste, mogao bi mi je pokazati bilo kada. Kad si se rodio, nisi je imao, i tvoji roditelji ti je nisu dali. Razmisli o tome.

Razmetljivi majmun

Jedan razmetljivi majmun otiđe na nebo i tamo srete Budu. Reče mu: "Buda je mala stvar; ja mogu da skočim vrlo daleko." "Ako si tako pametan", reče Buda, "skoči sa dlana moje ruke." Majmun pomisli da će to biti lako jer mu je dlan izgledao širok samo nekoliko centimetara. Tako on skoči vrlo, vrlo daleko. Nađe se na ogromnoj ravnici sa pet velikih stubova. Da bi dokazao da je bio tu, obilježi jedno od podnožja ovih pet stubova. Kada se vrati do Bude, stade se hvaliti sa onim što je učinio. "Ali pogledaj moju ruku", reče mu Buda. Na njoj majmun vide znak koji je on napravio. Bio je u podnožju jednog od Budinih prstij

Mesec se ne može ukrasti

Rjokan, učitelj zena, živeo je vrlo skromno u jednoj maloj kolibi u podnožju brda. Jedne večeri lopov uđe u kolibu i otkri da u njoj nema ničega što bi se moglo ukrasti. Rjokan se vrati i zateče ga. "Možda si prešao dug put da me posetiš", reče pljačkašu, "i ne bi trebalo da se vratiš praznih ruku. Molim te, uzmi moju odeću kao poklon." Lopov ostade zaprepašćen. Uze odeću i pobeže. Rjokan sede onako neodeven da posmatra mesec. "Jadnik", sanjario je, "voleo bih da sam mogao da mu dam ovaj lepi mesec."

Lopov koji je postao učenik

Jedne večeri dok je Šičiri Kođun izgovarao sutre, uđe lopov sa isukanim mačem tražeći novac ili život. Šičiri mu reče: "Ne uznemiravaj me. Novac možeš naći u onoj fijoci", a zatim se vrati svom recitovanju. Nešto posle toga, stade i povika: "Ne uzimaj sve. Treba mi nešto od čega ću sutra da platim porez." Uljez pokupi veći deo novca i krenu. "Zahvali čoveku kad primiš poklon", Šičiri dodade. Čovek mu se zahvali i uteče. Nekoliko dana kasnije čoveka uhvatiše i on, između ostalog, priznade i nedelo protiv Šičirija. Kada Šičirija pozvaše kao svedoka, on reče: "Ovaj čovek nije lopov, barem što se mene tiče. Ja sam mu novac dao i on mi se na tome zahvalio." Kada je odležao svoju kaznu, čovek je otišao kod Šičirija i postao njegov učenik.

Jedna jedina nota zena

Kakua je posetio Kinu i tamo prihvatio zen učenje. Za vreme svog boravka nije nigde putovao. Živeo je u udaljenom delu jedne planine, stalno meditirajući. Kad god bi ga ljudi pronašli i molili da im priča, progovorio bi nekoliko reči, a zatim se premeštao na drugi kraj planine gde bi ga bilo teže naći. Po Kakuovom povratku u Japan, čak je i car čuo za njega i zamolio ga da mu rastumači zen, da bi se duhovno uzdigao. Kakua je pred carem stajao ćuteći. Zatim iz nabora svoje haljine izvadi sviralu, i odsvira jednu kratku notu. Duboko se poklonivši, otiđe.
Po priči, Kakua je posle ove posete caru zauvek nestao i niko nije saznao šta se sa njim zbilo. Inače, Kakua je bio prvi Japanac koji je izučavao zen u Kini, ali s obzirom da iza sebe ništa nije ostavio, osim jedne jedine note, nije ljudima ostao u sećanju kao čovek koji je doneo zen u svoju zemlju.

Učenje o ćutanju

Učenici škole Tendai učili su se meditaciji još pre no što je zen stigao u Japan. Četvorica njih, među sobom bliskih prijatelja, obećaše jedno drugom da sedam dana neće progovoriti.
Prvoga dana su svi ćutali. Meditacija im je uspešno započela, ali kada pade noć i uljane lampe počeše da žmirkaju, jedan od učenika ne izdrža da ne uzvikne slugi: "Namesti te lampe."
Drugi učenik, iznenađen, čuvši ovoga da govori, primeti: "Ne bi trebalo da izgovorimo ni jednu jedinu reč."
"Glupaci. Zašto pričate?" upita treći.
"Ja sam jedini koji nije progovorio", zaključi četvrti.

Tačan proračun

Sen no Rikju, učitelj čajne ceremonije zažele da okači korpu sa cvećem na jedan stub. Zamoli jednog tesara da mu pomogne, govoreći mu "više" ili "niže", "levo" ili desno", sve dok nije pronašao pravo mesto. "Eto, tu" reče najzad Sen no Rikju.
Tesar, da bi proverio učitelja, označi mesto a onda se napravi kao da ga je zaboravio. "Je li bilo ovde? Ili možda ovde?", pitao je tesar, pokazujući različita mesta na stubu.
Ali učiteljev osećaj za razmeru beše toliko istančan, da nije potvrdno odgovorio sve dok tesar ponovo nije stigao do istovetnog mesta koje je učitelj ranije odredio.

PROSLOST, SADASNJOST I BUDUCNOST
-------------------------------------------------

Jednog dana, neki se covjek, dok je setao divljinom, namjerio se na razjarenog tigra.

Bjezao je pred njim, ali ubrzo je dosao do ruba provalije. Uhvatio se za neku puzavicu i poceo se spustati. Ali na dnu ga je vrebao drugi tigar.

Zatim pojavise se dva vrijedna glodavca i stadose grickati bas tu puzavicu.

Iznenada spazi jednu zanimljivu jagodu za oci...

Ubere je i stavi u usta...

- mmmm... kako je dobra.

Ne zadrzavajte se na proslosti, ne brinite o buducnosti. Posvetite punu paznju trenutku! Iskusite ga!Sreca je u djelovanju u skladu s okolnostima kakve god one bile.

DOCEKIVATI PROMJENE BEZ MIJENJANJA
-------------------------------------------------

Bila jednom dva zen-samostana, jedan pored drugog, i svaki sa po jednim mladim novakom. Svakog jutra na svom putu do trznice, jedan bi novak potrcao kraj drugog.

- Gdje ces?
- Gdje me noge nose.
- Sljedeci put ga pitaj, sto kad nebi imao noge?
- Da , to ce ga srediti.
- Gdje ces?
- Gdje me vjetar nosi.
- Opet sam izgubio bitku rijecima.
- Drugi put mu reci, sto ako vjetar prestane?
- Da, da, da...
- Gdje ces?
- Na trznicu.
- Opet poraz.

Mijenjajuci se sa promjenama, sto vise trcimo za necim to smo sve dalje. Docekujte promjene bez mijenjanja, jer mogucnosti mijenjanja ima ogranicen broj, dok mogucnosti ostajanja istim ima beskonacno.

OBICAN UM
-------------------

- Majstore, kako trebam upraznjavati tao?
- Jedi kad si gladan i spavaj kad si umoran.
- Zar vecina ljudi ne radi bas to?
- Ne, ne, to nije ono sto vecina cini...
- Vecina ljudi gaje tisucu zelja dok jedu i razvezuju tisuce cvorova dok spavaju.

Koliko ljudi se bude ujutro baveci se jos uvijek problemima od jucer? Trebali bismo uzeti sve sto ugrozava mir nasega duha i izbaciti to van. Trebali bismo zivjeti u skladu s nasim izvornom prirodom, jer obican um jest tao.

KONACAN ISHOD PROSVETLJENJA
------------------------------------------

Jos od davnih vremena, mnogi ljudi napustali su domove i svoje najdraze da bi stupili na put budizmu i usli u zen-meditaciju.

Trosili su ogromnu kolicinu vremena i energije u discipliniranom kontemplativnom treningu, ali sto su to oni stekli time?

Kad bi se to pitanje postavilo prosvetljenim zen-majstorima, najvjerojatnije bi odgovorili:

- Nista!

Kad vise ne budemo pravili razlike, kad uklonimo svoje zablude i okoncamo sve misli dvije prepreke diskurznog misljenja i namjere ce nestati, i dok nas bude potpuno ispunjavao mir, nece biti "nicega" sto necemo razumijeti.

BEZ RAZLIKOVANJA SEBE OD DRUGIH
-----------------------------------------------

Jednoga dana Yun-Yen je dosao u posjetu starijem majstoru, redovniku Pai-Changu...
- Ti se svakog dana kupas u znoju tesko radeci, za koga to cinis?
- Postoji netko kome je potrebno.
- Pa zasto ne kazes toj osobi da ona sama to uradi?
- Ona sama to ne moze.

Pravljenje razlike izmedju "sebe" i "drugih" je izvor patnje. Trebamo umjesto toga, razvijati duh samilosti koji ne pravi razlike izmedju sebe i drugih. Da pomognemo onima kojima je pomoc najpotrebnija.

TRI FUNTE LANA
------------------------

Redovnik Yon-You upita jednom redovnika Tung-Shan ShouShua:
- Sto je to buda?
- Tri funte lana.
- ??? Yun-You otidje kod redovnika Shin-Mena.
- Pitao sam Tung-Shunga sto je buda i on mi je rekao "Tri funte lana".
- Sto je time mislio?
- Isto kao i cvjetna livada satkana od cvjetnog brokata, juzni bambus i sjeverno drvece.

I tako se Yon-You vratio Tung-Shanu da pokusa ponovo.

Jezik je samo sredstvo za izrazavanje cinjenica. Tko god inzistira na jeziku zrtvuje Istinu i uvijek ce biti obmanut.

Na primjer, ako se kamen baci ka psu, on ce potrcati za kamenom; ali ako se baci k lavu, lav ce potrcati za osobom koja ga je bacila. Kad istrazujes jezik zena, moras biti poput lava, a ne poput psa.

Rijeci u zenu su samo usmjerivaci koji vas vode na dublji nivo iskustva; dakle kada se susrecete sa jezikom zena, nemojte ici naprosto za znacenjem samih rijeci.

PRAVI PRIJATELJI

Prije mnogo godina u Kini živeše dva prijatelja, jedan koji je vješto svirao na harfi i jedan koji je vješto slušao. Kada je jedan svirao ili pjevao o planinama, drugi bi govorio: "Vidim planinu pred nama." Kada je jedan svirao o vodi, onaj što sluša bi rekao: "Evo jurećeg potoka!" Ali onaj što sluša se razboli i umre. Njegov prijatelj pokida žice na svojoj harfi i više nikad ne zasvira.
Od tada je kidanje harfinih žica bilo znak bliskog prijateljstva.[You must be registered and logged in to see this image.]

DUHOVNI UČITELJ

“U ovome je tvoja greška, tražiš Boga izvan sebe”, reče Učitelj.
“Trebam li ga onda tražiti unutar sebe?” – upita učenik.
“Zar ne vidiš da je to tvoje ‘unutar’ ustvari izvan tebe?”, reče Učitelj.

***

Uznemiren Učiteljevom težnjom da uništi svaki izraz vjerovanja u Boga, jedan je
učenik povikao:
“Nije mi ostalo ništa za šta ću da se uhvatim.”
“To ptić kaže prije nego što ga gurnu iz gnijezda!”, reče Učitelj.
Kasnije je rekao:
“Zar očekuješ da letiš dok si bezbjedno smješten u gnijezdu svojih
uvjerenja? To nije letenje. To je mahanje krilima!”

***

Jedan državnik upita Učitelja:
“Imaš li neki savjet koji bi mi mogao dati u pogledu obavljanja moje
službe?”
“Da. Nauči kako izdavati naređenja.”
“Kako?”
“Tako da ih drugi mogu primati, a da se ne osjete nižima”, reče Učitelj.

***

Jedan propovjednik koji smatraše sebe pravednim reče:
“Koji je po tvom sudu najveći grijeh na svijetu?”
“Grijeh osobe koja druge ljude vidi kao grešnike.”, reče Učitelj.