U tom smislu zbog koga je Zana otvorila temu...teško!
Za razliku od fizičkog bola koji je nastao zbog nekog zdravstvenog problema svaki drugi mnogo teže podnosim.
Imala sam situaciju kada je ćerka pred samu svadbu raskinula veridbu, kada je već sve bilo zakazano, pa čak i neki pokloni stigli.
Prvo je bio šok. U tom stanju nisam još bila svesna situacije. Posle šoka je usledio bes koji me je dovodio u stanje da se svadjam, raspravljam...
Bol me je skrhao, ne samo zbog situacije koja se desila, ne, jer ko zna zašto se to moralo desiti, bila sam skrhana gledajući ćerku, koja od jedne stamene, stabilne, jake i razumne osobe postaje osoba koja pada, koja ne može ili ne želi da priča, da jede...
Od uvek vesele i pričljive devojke, šalili smo se kako nam treba daljinski da je utišamo, pretvorila se u samotnjaka.
Šta više može da boli od toga kada vidiš da ti dete pati. Svom snagom sam sebe davala, činila sve kako bi promenila to.
Bol je bolela tako jako, da sam u momentima baš kako je Zana napisala osetila da mi nedostaje vazduha, da mi se utroba razdire...
Prošlo je i to, trebalo je vremena ali moje dete je opet bila ona vesela, brbljiva devojka, koja je svugde bila omiljena, koju su na poslu cenili pa eto čini mi se da njenom oporavku možemo možda najviše zahvaliti upravo tome što je imala svoj posao, dobre kolege...